PARLAMENT
Parlament ima sedište u Strazburu. Bira se svake pete godine direktnim izborima u
svakoj državi članici. Ranije je Paralament imao ograničenu ulogu. Medutim, sada
obavlja demokratsku kontrolu Institucija Evropske Uunije. Učestvuje i u
legislativnoj delatnosti u formi koodlučivanja sa Savetom i igra odlučujuću ulogu u
pitanjima usvajanja budžeta.
Parlament je kao organ predviden je u Rimskom ugovoru iz
1957.
godine. Na
početku se nazivao Asambleja. Takođe je kao institucija u ranoj fazi
funkcionisanja bio bez pravog demo-kratskog kapaciteta, jer su se članovi birali
posredno, odnosno predstavljali su državu članicu i morali su istovremeno biti u
sastavu nacionalnog Parlamenta.
Zahtevi za demokratizacijom su neminovno uslovili izme-nu takvog dvostrukog
svojstva članova Paralamenta.
Neposredni izbori za članove Parlamenta propisani su 1980. godine. Međutim, do
sada se taj izbor odvijao uz neretko ozbiljne probleme kada je reč o broju izlaslih
glasača. Po pravilu, odziv birača je bio veoma nizak, što samo po sebi neminovno
dovodi u pitanje demokartski kapacitet tako izabranog orga-na.
Sadašnji Paralament sastavljen je od 626 članova od kojih su: 99 poslanika iz
Nemačke, po 87 iz Francuske, Velike Britanije i Italije, 64 iz Spanije, 30 iz
Holandije, po 25 iz Grčke, Belgije i Portugala, iz Svedske i Austrije po 20 Finske i
Danske po 20,15 iz Irske i 6 iz Luksemburga.
Ugovorom iz Nice s obzirom na to da je proširenje za novih deset članova
nastupilo sredinom 2004. godine, predvideno je povecanje broja članova na najviše
732.
Protokol o proširenju u vezi broja poslanika stupa na snagu 1. januara 2005 godine
i već na početku postavlja brojne dileme u vezi funkcionisanja Parlamenta.
Ranije smo istakli da Parlament nije bio izborno telo ali i pored toga imao nekoliko
funkcija, od kojih bi posebno apo-strofirali savetodavnu i nadzornu.
Posle uvodenja neposrednih izbora Parlament dobija zna-čajne konsultativne
funkcije u legislativnom procesu.
Savet Ministara mora uzeti u obzir mišljenja Parlamenta u pojedinim legislativnim
delatnostima, ali ih ne mora slediti.
Uloga Pralamenta u budžetskim pltan'jima
Parlament je dobio značajna ovlašćenja u razmatranjima budžetskih pitanja.
Značajna ovlašćenja u ovoj oblasti usledila su posle donošenja Sporazuma iz
Brisela od 25. jula 1975. godi-ne. Te odredbe su značile reviziju osnivačkih
ugovora, a stupile su na snagu posle usvajanja Mastrihtskog ugovora. Predvideno u
njima da parlamnt ima sledeća prava:
1) pravo finalanog odlucivanja o neobaveznim rashodima,
2) pravo da prihvati ili odbije predlog budžeta,
3) pravo samostalnog izdavanja budžetskih razrešnica.
Budžetska procedura je priličnio komplikovana i ima neko-liko faza. Ukazujemo
na one najvažnije.
Početna faza sastoji se u dostavljanju nacrta budžeta Savetu od starane Komisije.
Savet posle razmataranja u drugoj fazi, kva-lifikovanom većinom utvrduje predlog
budzeta. Ukoliko menja nacrt mora konsultovati Komisiju i druge organe i odluku
o tome donosi jednoglasno. Posle toga šalje predlog Pralamentu na razmataranje i
diskusiju. Posle diskusije Parlament može odbiti ili prihvatiti predlog. Ukoliko ne
donese nikavu odluku u roku od 45 dana smataće se da predlog usvojen.
Parlament može da izmeni predlog budžeta u dva pravca i to:
1) u pogledu obaveznih troškova i
2) u pogledu neobaveznih rashoda.
Izmene se dostavljaju Savetu. Savet može da ih ne prihvati i u tom slučaju predlog
budžeta se vraća Parlamentu. U sluča-ju da Savet prihvati izmene koje je doneo
Pralament, podnosi Parlamentu obaveštenje o tome da nije menjao njegove
izmene. Parlament ustanovljava konačnu verziju budžeta. U roku od 15 dana.
Predsednik proglašava da je budžet usvojen.
Posle toga izdaje se finalana dekalaracija koja ogalašava da je stupanje na snagu
budžeta.
Konsu/fafivna funkci/a
Značajnu konsultativnu ulogu Parlament dobija pogoto-vo posle JEA. Uvedene su
obavezne i neobavezne konsultacije. Konsultacije neobaveznog karaktera za slučaj
da ih Savet zatraži postaju obavezne.
Savet je obavezan da traži mišljnje Parlamenta u prilikom donošenja akata u:
1) programa tehnološkog razvoja i istraživačke delatnosti,
2) aktivnosti strukturnih fondova iz sfere izgradnje društvene i socijalne kohezije,
3) osnivanja zajedničkih preduzeća za izvrašavanje programa tehnološkog i
israživačkog razvoja,
4) zajedničkog nastupa država članica u toj sferi,
5) aktivnosti u zaštiti životne sredine.,
6) ujednačavanju propisa u oblasti poreza na promet i drugih posrednih poreza.
Parlament je u izvršavanju ove funkcije na osnovu autori-tativnog mišljenja svog
odgovarajućeg Komiteta davao mišljnje u vidu rezolucija, preporuka i izveštaja.
Ovi akti bivali su obja-vljivani u „Službenom glasniku". Medutim, i pored toga
nisu imali nekog većeg značaja u zakonodavnom procesu.
Ovfašćen/a u cfrugom sfubu saradrife
Po odredbama sadržanim u ovom aktu (JEA) za zaključi-vanje sporazuma o
priduživanju sa novim članovima i zaldju-čivanje medunarodnih ugovora nužno je
