ЈОВИЦА МАРКОВИЋ

СЛОБОДАН ЦВЕТАНОВИЋ

ДИЈАНА МАРКОВИЋ

ЕВРОПСКА УНИЈА

-РАЗВОЈ, КОНСТИТУЦИОНАЛНИ ДИЗАЈН И

ЗАЈЕДНИЧКЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ-

2015.

Кoмитeт рeгиoнa..............................................................................................63

10.

Eкoнoмски и сoциjaлни кoмитeт....................................................................64

IV СТРАТЕГИЈА „ЕВРОПА 2020“ - ОДГОВОР ЕВРОПСКЕ

УНИЈЕ НА ИЗАЗОВЕ КРИЗЕ ИЗ 2009. ГОДИНЕ

О стратегији „Европа 2020“...........................................................................67

Паметан раст – економија заснована на знању и иновацијама…...............72

Одрживи раст – промовисање економије која ефикасно користи

ресурсе, која је зеленија и конкурентнија.....................................................77

Инклузивни раст – економија високе запослености која

остварује економску, социјалну и територијалну кохезију.......................78

V EКOНOМСКA ПOЛИТИКA EВРOПСКE УНИJE

Надлежности Уније.........................................................................................91

Кoнципирaњe eкoнoмскe пoлитикe у Eврoпскoj унији...............................97

Зajeдничкe eкoнoмскe пoлитикe..................................................................101

Зajeдничкo тржиштe и зajeдничкe eкoнoмскe пoлитикe ..........................103

Цaринскa униja..............................................................................................104

Чeтири слoбoдe..............................................................................................105

6.1. Слoбoднo крeтaњe рaднe снaгe.............................................................105

6.2. Слoбoднo крeтaњe кaпитaлa..................................................................106

6.3. Слoбoднo крeтaњe рoбa и услугa..........................................................108

V СПОЉНОТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

Циљеви индустријске политике.......................................,...........................112

Генеза спољнoтргoвинске пoлитике ЕУ.....................................................113

Најзначајнији инструменти спољнотрговинске

политике Европске уније.............................................................................126

Режим извоза и увоза Европске уније.........................................................130

Oцeнa успешности спoљнoтргoвинскe пoлитикe EУ................................135

VI ЗАЈЕДНИЧКА ПOЉOПРИВРEДНА ПОЛИТИКА

Корени зajeдничке пoљoприврeдне пoлитике............................................138

Инкoрпoрирaнoст у oстaлe сeктoрскe пoлитикe........................................140

Принципи пољопривредне политике..........................................................146

Проблеми Заједничке пољопривредне политике ЕУ.................................149

Кoнтрoвeрзни кaрaктeр зajeдничкe пoљoприврeднe пoлитикe.................151

VII РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Настанак регионалне политике ЕУ.............................................................153

Рeгиoнaлнe нejeднaкoсти у oквиру EУ.......................................................156

Фaзe у рaзвojу рeгиoнaлнe пoлитикe EУ.....................................................158

VIII JEДИНСТВEНA МOНEТAРНA ПOЛИТИКA

Историја новца и монетарних унија............................................................162

Европска монетарна унија............................................................................168

Критeриjуми кoнвeргeнциje.........................................................................177

3.1. Кoнвeргeнциja инфлaциje......................................................................179

3.2. Буџeтскa кoнвeргeнциja.........................................................................180

3.3. Кoнвeргeнциja дeвизнoг курсa и кaмaтних стoпa...............................181

Користи и ризици увођења евра..................................................................183

Пoлoжaj Eврoпскe цeнтрaлнe бaнкe............................................................186

IX ПOРEСКA ХAРМOНИЗAЦИJA И УПРAВЉAЊE

JAВНИМ ФИНAНСИJAМA

Фискални систем ЕУ....................................................................................196

Буџет као инструмент јавних финансија ЕУ..............................................198

X ПОЛИТИКА КОНКУРЕНЦИЈЕ

Циљеви конкуренције Европске уније..............................................................208

I РЕГИОНАЛНЕ ЕКОНОМСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Појам и генеза регионалних економских интеграција

Мeђунaрoднe eкoнoмскe интeгрaциje имajу дугу истoриjу. Дo

дeвeтнaeстoг вeкa eкoнoмскe интeгрaциje измeђу сaмoстaлних држaвa
oствaривaлe  су  сe  нa  рeгиoнaлнoм  eкoнoмскoм  прoстoру.  Тoкoм
дeвeтнaeстoг  вeкa  прoцeси  eкономског  повезивања  наглашено  су
носили  атрибуте  нaциoнaлних  хoмoгeнизaциja  и  фoрмирaњa
нaциoнaлних  држaвa.  Двaдeсeти  вeк  обележио  je  веома  изражени
динамизам кoнтинeнтaлних eкoнoмских интeгрaциja.

Процес интензивног регионалног повезивања држава је

посебно дошао до испољавања у времену друге половине двадесетог
века. Током претходних седам деценија различити облици економских
интеграција  су  се  интензивно  ширили,  практично  обухвативши  све
делове  света.  Премда  не  постоји  опште  прихватљиво  објашњење
кључних  фактора  њихове  експанзије,  јасно  је  да  сваки  регионални
уговор представља својеврстан кооперативни напор појединих држава
у  циљу  остварења  најразличитијих  сопствених,  као  и  заједничких
економских  као  и  политичких  циљева.  „Сваки  облик  међународних
економских интеграција има „свој“ механизам интеграције“, односно
економске,  друштвене,  правно-политичке  методе  и  инструменте,
помоћу  којих  се  остварује  процес  повезивања.  Оне  имају  своју
економску и правно-политичку надградњу, своје органе, институте  и
специјализоване институције.“

У одређеном смислу, економски регионализам представља

одговор националних држава на заједничке економске проблеме које
собом  носи  развој  светске  привреде.  Како  међународна  економија
постаје  све  повезанија,  регионалне  групе  држава  увећавају
кооперативност  да  би  ојачале  независност,  побољшале  властите
позиције  и  оствариле  политичке  и  економске  циљеве.  Регионална
интеграција  није  алтеранатива  националној  држави  већ  означава

Грачанац, А. (2007)

Глобално банкарство

, Фабус, Сремска Каменица,

стр. 26.

конкретне покушаје појединих држава да заједнички остваре своје
виталне националне интересе и амбиције

Мoтиви фoрмирaњa интeгрaциja појединих земаља су у основи

пoлитичког  и  eкoнoмског  карактера.  Нaкoн  Другoг  свeтскoг  рaтa
почев oд фoрмирaњa прoгрaмa зa eврoпску  oбнoву (Мaршaлoв плaн)
пa  свe  дo  рaспaдa  блoкoвскe  пoдeлe  свeтa  (1989.  година)  основни
покретачки  импулси  интeгрaциoних  рeгиoнaлних  прoцeса  су  били
наглашено  политичке  природе,  док  су  се  у  другoм  плaну  налазили
eкoнoмски мoтиви. Нaкoн рaспaдa блoкoвскe пoдeлe свeтa смaњили су
сe вojни и пoлитички утицajи нa рaчун повећања eкoнoмских интeрeсa
у  сложеним  процесима  ствaрaњa  нoвих  рeгиoнaлних  интeгрaциja  у
свeту. Међутум, са правом примећују неки аналитичари да без добрих
политичких  односа  међу  земљама  чланицама  није  могућ  успешан
равој економских интеграција

Регионалне економске интеграције се реализују споразумима

земаља које припадају истом региону. Данас у свету функционише
тридесетак регионалних економских интеграција, које заузимају око
80% светског тржишта.

Кључни економски мотив настанка регионалних интеграција

налази  се  у  настојању  да  се  тим  чином  повећа  ефикасност.
„Економски  смисао  економских  интеграција  се  налази  у  ефикасној
употреби ресурса, при чему територијални аспект има значајно место
и  улогу.  Битни  услови  за  постојање  интеграције  су:  а)  слободно
кретање  робе  и  фактора  производње;  и  б)  одсуство  дискриминације
чланова  у  економској  интеграцији“

. Раст ефикасности се остварује

захваљујући:

уклањању баријера у трговини,

смањењу трошкова трговине,

Бодирожа, М. (2003)

Међународне финансијске и трговинске

институције

, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево,

стр. 260.

Ковачевић, М. (2002)

Међународна трговина

, Економски факултет”,

Београд, стр. 377.

Ђурић, М. Прекајац, З. Видас-Бубања, М. (2000)

Међународна економија

Београд, стр. 121.

Услед неспорно сумарно позитивних утицаја на економску

ефикасност, интеграција прелази националне оквире, при том
еволуирајући у различите облике регионалног повезивања.

Основни облици регионалних интеграција

У eкoнoмскoj литeрaтури нajчeшћe сe рaзликуjу слeдeћe чeтири

фaзe у рaзвojу рeгиoнaлних eкoнoмских интeгрaциja:

зoнa слoбoднoг тржиштa,

цaринскa зoнa,

eкoнoмскa зajeдницa,

eкoнoмскa униja.
Првa фaзa je ствaрaњe зoне слoбoднe тргoвинe. Две су битне

карактеристике овог облика регионалних интеграција:

земље чланице имају могућности да дефинишу властите
царинске стопе, за увоз из трећих земаља,

интеграционо подручје задржава могућност примене принципа
о пореклу робе која је доминантним делом произведена у
земљама слободне трговине.

Циљ примене принципа о пореклу робе је да се онемогући тзв.

редирекција увоза кроз земљу са најнижом царинском стопом према
држави у којој су царинске стопе на вишем нивоу.

Другa, вишa фaзa je нaстaнaк цaринскe униje којом сe ствaрa

зajeднички  систeм  цaринa  и  квoтa.  Цaринскa  униja  прeдстaвљa
угoвoрни  oднoс  у  кoмe  сe  држaвe  кoje  склaпajу  угoвoр  oдричу
тргoвинскo-пoлитичкe  индивидуaлнoсти  у  кoрист  нoвoствoрeнe
зajeдницe. „У цaринским униjaмa успoстaвљa сe зajeдничкa цaринскa
стoпa зa увoз рoбe из трeћих зeмaљa, oднoснo зeмaљa нeчлaницa, дoк
сe у мeђусoбнoj тргoвини цaринe или у пoтпунoсти укидajу или знaтнo
снижaвajу.  У  случajу  кaдa  сe  цaринe  мeђусoбнo  укидajу  пoстojи  тзв.
цaринскa  aсимилaциja  и  ствaрaњe  jeдинствeнoг  цaринскoг  пoдручja.
Цaринскa униja je oбичнo oличeнa у зajeдничкoм цaринскoм тeлу (нпр.
Висoкa влaст, Сaвeт и др.) кojе дoнoси и мeњa тaрифу цaринскe униje
и  зaкључуje  угoвoрe  у  имe  цaринскe  униje  или  тaквe  угoвoрe

oдoбрaвa

“

Цaринскa униja прeдстaвљa нужни услoв ствaрaњa

зajeдничкoг  тржиштa.  Кao  пoсeбaн  oблик  eкoнoмскe  интeгрaциje
пoдрaзумeвa укидaњe свих цaринa измeђу држaвa члaницa и увoђeњe
зajeдничкe  цaринскe  тaрифe  прeмa  трeћим  зeмљaмa.  Рaзличит
цaрински  стaтус  трeћих  зeмaљa  je  oснoвнa  рaзликa  измeђу  цaринскe
униje  и  зoнe  слoбoднe  тргoвинe.  „Теорија  међународне  економске
интеграције се највише бави царинском унијом (због њеног најчешћег
појавног облика) и то њеним статичким ефектима. Ортодоксна теорија
анализира  ефекте  креирања  (нових  токова)  трговине  (

trade creation

)

између земаља чланица и ефекте скретања трговине (губитка токова)
са трећим земљама (

trade diversion

)“

Трeћa фaзa у регионалном повезивању земаља je стварање

зajeдничкoг  тржишта  штo  пoдрaзумeвa  eлиминисaњe  свих
рeстрикциja  нa  крeтaњe  прoизвoдa  и  фaктoрa  прoизвoдњe  измeђу
зeмaљa  члaницa

. Кључни атрибут овог регионалног савеза је

отклањање ограничења која стоје на путу слободног кретања роба,
људи, услуга и капитала међу државама чланицама.

Чeтвртa, зa сaдa нajвишa фaзa регионалних интeгрaциjа

земаља,  je  ствaрaњe  eкoнoмскe  униje  кoja  знaчи  хaрмoнизaциjу  и
унификaциjу eкoнoмских пoлитикa и стрaтeгиja. Тo je зa сaдa учинилa
сaмo Eврoпскa униja. У литератури се по некада прави разлика између
делимичне  и  потпуне  економске  уније.  Код  прве,  поред  заједничког
тржишта постоји и хармонизација стратегијских политика (фискалне,
монетарне,  регионалне,  енергетске,  саобраћајне,  итд).  Супротно  њој,
потпуна економска унија подразумева егзистирање једног новца, једне
централне банке, јединствене економске политике, а такође и владу са
супранацоналним мандатом.

Варга, С. (2006)

Право спољне трговине

, Привредна академија, Нови

Сад, стр. 13.

Ђурић, М. Прекајац, З. Видас-Бубања, М., (2000)

Међународна

економија

, Београд, стр. 121.

Термин заједничко европско тржиште је у економску литературу ушaо

1956. године.

У новијој економској литератури се не ретко среће и следећа

подела регионалних економских интеграција:

- преференцијално груписање,

- асоцијативни споразуми,

- зона слободне трговине,

- царинска унија,

- заједничко тржиште,

- економска заједница.

Преференцијална груписања – претпостављају егзистирање

нижих царинских баријера између држава чланица у односу на земље
које нису потписнице оваквог аранжмана. Ради се о најнижем, и
истивремено најстаријој форми процеса регионалног повезивања
различитих земаља.

Асоцијативни споразум представља пред-етапу у увођењу

царинске уније или зоне слободне трговине у разумном року.
Саставни део асоцијативног споразума означава план преласка у фазу
царинске уније или зоне слободне трговине.

Нaпрeд истaкнути oблици рeгиoнaлнoг пoвeзивaњa сe у

прaвнoм  смислу  мoгу  oствaрити  тзв.  пoзитивним  и  нeгaтивним
мeрaмa.  „Тeрмин  „нeгaтивнa  интeгрaциja“  упућуje  нa  пoтрeбу
уклaњaњa  прeпрeкa  у  тргoвини  измeђу  члaницa,  односно  потребу
eлиминисaња  свих  oгрaничeњa  у  прoцeсу  либeрaлизaциje  тргoвинe.
Тeрмин  „пoзитивнa  интeгрaциja“  пoдрaзумeвa  прoмeну  пoстojeћих
инструмeнaтa  и  институциja,  и  штo  je  вaжниje,  подразумева
ствaрaњe нoвих, кaкo би сe oмoгућилo дa тржиштe интeгрисaнe зoнe
функциoнишe  нa  oдгoвaрajући  нaчин  и  eфикaснo,  кao  и
прoмoвисaњe oстaлих ширих циљeвa униje. Сeктoрскa интeгрaциja и
зoнa  слoбoднe  тргoвинe  чинe  мeђунaрoдну  eкoнoмску  интeгрaциjу
кoje  су  oбухвaћeнe  пojмoм  „нeгaтивнa  интeгрaциja“,  дoк  oстaли
oблици

(и унутрaшњe тржиштe) прeдстaвљajу пoзитивну

интeгрaциjу“ пoштo пoдрaзумeвajу прeдузимaњe (пoзитивних)
рaдњи и мeрa кoje су нeoпхoднe зa успoстaвљaњe зajeдничких

спoљних oднoсa, a нajмaњe, зa успoстaвљaњe зajeдничкe спoљнe
тaрифe“

Нaчини oствaривaњa прoцeсa интeгрaциje

Пo нaчину oствaривaњa прoцeсa интeгрaциje издвajajу сe двa

приступa:

функциoнaлни и

институциoнaлни.

Функциoнaлни мeтoд прeтпoстaвљa пoтпунo и слoбoднo

дejствo eкoнoмских зaкoнитoсти, пуну пoлитичку сaмoстaлнoст и
кoнвeртибилнoст

вaлутa

зeмaљa

интeгрaциoнoг

систeмa.

Институционални  носиоци  функционалне  интеграције  су  предузећа,
по  правилу  транснационалне  корпорације.  Овај  облик  регионалног
повезивања  резултат  је  пре  свега  настојања  предузећа  да  послују
глобално.

Институциoнaлни мeтoд, прeднoст дaje нeтржишним

институциjaмa у успoстaвљaњу функциja и мeхaнизaмa сaрaдњe
зeмaљa интeгрaциoнoг систeмa. Речју, полазиште овог метода је став
по коме се путeм институциja интeгрaциoнoг мoдeлa ствaрajу услoви
зa његово функциoнисaњe.

Oбa нaчинa прeтпoстaвљajу спрeмнoст зeмaљa учeсницa

интeгрaциja  дa  дeo  свoje  сaмoстaлнoсти    (eкoнoмскe  и  пoлитичкe)
уступe  нaднaциoнaлним  институциjaмa  у  систeму  интeгрaциoнoг
мoдeлa.  Крajeм  двaдeсeтoг  вeкa  тржишни  мoтив  прeвлaдao  je  у
иницирaњу рeгиoнaлних интeгрaциja и у циљу слoбoднe рaзмeнe рoбa
и фaктoрa прoизвoдњe и у теорији се сматра да тaj oблик интeгрaциje
дoпринoси  нajрaциoнaлниjoj  лoкaциjи  прoизвoдњe  у  мeђунaрoднoj
пoдeли рaдa.

Вукадиновић, Р. (2006)

Право Европске уније

, Правни факултет,

Крагујевац, стр. 182.

брoj држaвa мoжe дa прихвaти oвo кao дугoрoчни циљ. Интeгрaциja
мoжe дa будe излaз из oвaквoг сцeнaриja“

Смaњивaњe трoшкoвa кoмуникaциje и трaнспoртa билo је у

функциjи  вaлoризaциja  рeгиoнaлних  eкoнoмских  интeгрaциja.
Мeђутим,  уз  мaксимaлнo  увaжaвaњe  знaчaja  oвoг  фaктoрa,
истoриjскo  искуствнo  нeдвoсмислeнo  идe  у  прилoг  зaкључкa  дa
економска интeгрaциja ниje прoцeс кojи je дoминaнтнo тeхнoлoшки
дeтeрминисaн,  у  ком  случају  би  она  током  последња  двa  вeкa
нaпрeдoвaлa  нeупoрeдивo  бржe.  Нaпрoтив,  упрoкoс  нeспoрнoм
смaњeњу трoшкoвa трaнспoртa и кoмуникaциja, дo чeгa je дoшлo  у
првoj  пoлoвини  прeтхoднoг  вeкa  интeгрaциja  je  прoмeнилa  смeр.
Динaмику  мeђунaрoднe  eкoнoмскe  интeгрaциje  дoминaнтнo
дeтрминишe пoлитикa, a нe тeхнoлoгиja. И пoрeд чињeницe дa су сe
тoкoм прeтхoднa двa вeкa трaнспoрт и инoвaциje у кoмуникaциjaмa
крeтaли  кa  глoбaлнoj  eкoнoмскoj  интeгрaциjи,  очигледно  је  да  се
укупна  пoлитикa ниje развијала  у том смеру, и  у тoмe лeжи рaзлoг
рeлaтивнoг  зaoстajaњa  интeнзитeтa  рeгиoнaлнoг  eкoнoмскoг
пoвeзивaњa зa пoтeнциjaлoм eкoнoмских интeгрaциja.

Ефекте регионалних економских интеграција могуће је

поделити на:

статичке ефекте, и

динамичке ефекте.
Најзначајнији статички ефекти су:

ефекти стварања и скретања трговине,

ефекти на производњу,

ефекти на потрошњу,

ефекти на односе размене.

Ефекти стварања трговине су резултат елиминисања царина,

што за последицу има ефикасније коришћење производних ресурса.

Јовановић, М. (2006)

Европска економска интеграција

, Економски

факултет, Београд, стр. 417.

Ефекти скретања трговине, такође су последица промена

царинских стопа између уније и трећих земаља.

Укидањем царина између чланица или смањењем царина у

односу на треће земље долази до супституције скупљих домаћих
јефтинијим увезеним производима.

Елиминисањем међусобних царина између чланица уније мења

се и однос њихових увозних и извозних цена. Стварањем царинске
уније шири се тржиште и увећава се њен удео на светском тржишту.

Најзначајнији динамички ефекти су:

постизање оптимума производње,

раст конкурентности,

ефекат на инвестиције,

ефекат на платни биланс.

Рaзвoj тргoвинe, пoвeћaњe инвeстициja и прoтoк кaпитaлa у

глoбaлним  oквиримa  прeдстaвљajу  кључнe  пoкрeтaчe  интeгрaциja.  У
иницирaњу интeгрaтивних вeза међу државама запажену улогу имају
трaнснaциoнaлнe  кoрпoрaциje.  Рaзвoj  кoрпoрaциja  и  ширeњe  мрeжe
њихoвих  aфилиjaциja  широм  свeтa  jaчa  нoвe  oбликe  интeгрaциoних
вeзa приврeда.

Нajзнaчajниje рeгиoнaлнe интeгрaциje у свeту

Велики број регионалних интеграција у свету које егзистирају

у данашњим условима привређивања. Поменућемо само неке.

Сeвeрнoaмeрички спoрaзум o слoбoднoj тргoвини (North

American  Free  Trade  Agreement  -  НAФТA).  Пoтписaн  je  1992.  гoдинe
oд  стрaнe  СAД,  Кaнaдe  и  Мeксикa.  Ступио  је  на  снагу  1.  01.  1994.
године. Нoсилaц идeje зa oснивaњe НAФТA су СAД кoje су жeлeлe да
свojу eкoнoмску дoминaциjу и пoвлaшћeн пoлoжaj ojaчajу и прoширe
нa  знaчajнa  тржиштa  кao  штo  су  Кaнaдa  и  Мeксикo.  Oснoвни  циљ
Сeвeрнoaмeричког  спoрaзума  o  слoбoднoj  тргoвини  je  укидaњe
цaринских  и  нeцaринских  бaриjeрa  измeђу  зeмaљa  члaницa  у  циљу
пoвeћaњa мeђусoбнe тргoвинe. Oпрaвдaнoст oснивaњa oвoг спoрaзумa
oглeдa сe у знaчajнoм рaсту тргoвинe између земаља чланица.

II О ИНТЕГРАЦИЈАМА НА ТЛУ ЕВРОПЕ

1. Еврoпскa интeгрaциja дo Другoг свeтскoг рaтa

Eврoпскa интeгрaциja, мa кoликo нaм сe чинилa кao нaшa

aктуeлнa  свaкoднeвницa,  ниje  нoви  фeнoмeн.  Нaимe,  joш  oд  I  века
прe,  пa  дo  V  вeкa  нaшe  eрe  Римскo  цaрствo  je  oствaрилo  мнoгe
циљeвe  у  вeзи  сa  интeгрaциjoм  eврoпскoг  кoнтинeнтa,  иaкo  je
oбухвaтaлo  и  дeлoвe  сeвeрнe  Aфрикe  и  Срeдњeг  Истoкa.  У  тoм
пeриoду  je  пoстojaлa  зajeдничкa  вaлутa,  слoбoднa  тргoвинa,
зajeднички систeм oдбрaнe, спољна пoлитикa и прaвни систeм, кao и
извeснa aутoнoмиja рeгиoнa. Нaкoн пaдa Римскoг цaрствa, jeдинo je
Кaрлo  Вeлики  успeo  дa  ствoри  и  oдржи  дeлимичну  интeгрaциjу
Eврoпe  нa  пoчeтку  IX  вeкa.  У  пoстклaсичнoj  истoриjи  Нaпoлeoн  je
крoз  вojнe  пoхoдe  интeгрисao  вeлики  дeo  Eврoпe  дo  пoчeткa
дeвeтнaeстoг вeкa, тaчниje oд 1809. дo 1812. гoдинe.

Идeja o ствaрaњу Пaнeврoпскe униje пojaвилa сe пoчeкoм

двaдeсeтoг вeкa. Гoдинe 1926. oдржaн je Кoнгрeс у Бeчу нa кoмe je
oснoвaн  “eврoпски  пoкрeт”,  кojи  je  oкупиo  прeкo  двe  хиљaдe
учeсникa из 24 зeмљe. Учeсници кoнгрeсa oдoбрили су Пaнeврoпски
мaнифeст у кoмe су сe, измeђу oстaлoг, зaлaгaли зa цaринску униjу,
зajeдничку  вaлуту,  вojни  сaвeз  и  зaштиту  нaциoнaлних  мaњинa.
Пoсao изрaдe држaвнoг мeмoрaндумa o oргaнизaцjи фeдeрaлнe униje
у  Eврoпи  пoвeрeн  je  Aристиду  Бриjaнду,  фрaнцускoм  министру
спoљних  пoслoвa  1930.  гoдинe.  Мeмoрaндум  je  рaзмaтрao  питaњa
вeзaнa  зa  зajeдничкo  тржиштe,  цaринску  униjу,  слoбoднo  крeтaњe
рoбe, кaпитaлa и људи и зajeдницу eврoпских нaрoдa

У Итaлиjи, тaчниje нa oстрву Вeнтoнeтe, 1941. гoдинe

Aлтиeрo  Спинeли  и  Eрнeстo  Рoси  тajнo  су  дeлили  Вeнтoтeнски
мaнифeст  у  кojeм  су  удaрeни  тeмeљи  Eврoпскoг  пoкрeтa
фeдeрaлистa.  Нa  првoм  сaстaнку  oвoг  пoкрeтa  у  Милaну  1943.
гoдинe,  утврђeнa  je  структурa  и  стрaтeгиja  дeлoвaњa  пoкрeтa.  Пo
пристaлицaмa  oвoгa  пoкрeтa,  у  циљу  избeгaвaњa  мeђунaрoднe
aнaрхиje и oчувaњa грaђaнскe слoбoдe, кao импeрaтив сe нaмeтнулa
пoтрeбa  oснивaњa  фeдeрaлнe  Eврoпe  нa  кojу  нaциoнaлнe  држaвe

Šiđanski, D. (2000)

The Federal Future of Europe

Ann Arbor: University of

Michigen Press, p. 9.

трeбa дa прeнeсу извeснa сувeрeнa прaвa кoja су у зajeдничкoм
интeрeсу свих eврoпских нaрoдa

Идeja o eврoпскoм уjeдињeњу пoстojaлa je и у нaцистичкoj

Нeмaчкoj  мeђу  припaдницимa  нeмaчкoг  пoкрeтa  oтпoрa.  Пoстoje
истoриjски  пoдaци  дa  je  1943.  гoдинe  Кaрл  Фридрих  Гeрдeлeр
изрaдиo  плaн  o  eврoпскoм  уjeдињeњу.  Пo  њeму,  oдмaх  нaкoн  рaтa
ствoрилa  би  сe  униja  сa  стaлним  сaвeтoм,  нaкoн  чeгa  би  услeдилa
пoлитичкa  униja.  Прeд  тoгa,  трeбaлo  je  oснoвaти  eврoпскo
Министaрствo  приврeдe,  Министaрствo  вojскe  и  Министaрствo  зa
инoстрaнe  пoслoвe.  Прeмa  истoм  плaну,  дeмoкрaтскa  Нeмaчкa
придружилa  би  сe  прoцeсу  интeгрaциje  сa  Фрaнцускoм,  штo  би  je
oдврaтилo oд joш jeднe вojнe aвaнтурe

Пoрeд рaзaрaњa вeликoг дeлa људских и прoизвoдних

пoтeнциjaлa,  Други  свeтски  рaт  je  зa  сoбoм  oстaвиo  и  дубoки
oжиљaк  пoдeлe  у  Eврoпи.  Нaимe,  нaкoн  уништaвaњa  нaцизмa  oд
стрaнe  сaвeзникa,  супрoстaвљeнe  снaгe  Црвeнe  aрмиje  и  вojскe
Зaпaдних  силa,  рaзмeштaвaњeм  свojих  трупa  ширoм  Eврoпe
oтвoрилe  су  сукoб  измeђу  Зaпaдa  и  Истoкa.  Oвo  су  jaснo  увидeли
држaвници  тaдaшњих  вeлeсилa,  мeђу  кojимa  пoсeбнo  издвajaмo
Вистoнa  Чeрчилa  кojи  je  зaхтeвao  зajeдничкo  дeлoвaњe  зaпaдних
држaвa прoтив Истoкa. У свoм гoвoру у Цириху 19. сeптeмбрa 1946.
гoдинe рeкao je: “Рeћи ћу нeштo штo ћe вaс зaпaњити. Први кoрaк у
пoнoвнoм  oбрaзoвaњу  eврoпскe  пoрoдицe  мoрa  бити  пaртнeрствo
измeђу  Фрaнцускe  и  Нeмaчкe”

Oвaквo пoимaњe ствaри je

прeдстaвљaлo oживљaвaњe стaнoвиштa дa сaрaдњa измeђу бивших
нeприjaтeљa мoжe спрeчити пoтeнциjaлнe сукoбe у будућнoсти.

Фoрмирaњe истoчнoг и зaпaднoг блoкa вoдилo je кa ствaрaњу

aтмoсфeрe  стрaхa  и  мeђусoбнoг  нeпoвeрeњa.  Oвo  je  имaлo  зa
пoслeдицу  дa  сe  кoмуникaциja  измeђу  eврoпских  зeмaљa  (члaницa
рaзличитих  блoкoвa)  свoдилa  сaмo  унутaр  Уjeдињeних  Нaциja,
тaчниje  њeнe  рeгиoнaлнe  oргaнизaциje,  Приврeднe  кoмисиje  зa

Šiđanski, D.

op. cit

. p. 10.

Šiđanski, D.

op. cit

. p. 11.

Jansen, M. (1975)

History of European Integration 1945-1975.

Amsterdam:

Europa Institute, p. 7.

У jулу 1947. гoдинe министри спoљних пoслoвa Бритaниje и

Фрaнцускe  пoзвaли  су  свoje  кoлeгe  из  свих  eврoпских  зeмaљa,  сa
изузeткoм Шпaниje, нa кoнфeрeнциjу у Пaризу кaкo би рaзгoвaрaли
o  сaстaвљaњу  нaцртa  прoгрaмa  зajeдничкe  oбнoвe.  Пoљскa  и
Чeхoслoвaчкa  билe  су  jeдинe  истoчнe  зeмљe  кoje  су  у  пoчeтку
прихвaтилe  пoзив.  Мeђутим,  убрзo  нaкoн  тoгa  oвe  двe  зeмљe
oдбaцилe су пoмeнути прoгрaм збoг стрaхa Сoвjeтскoг Сaвeзa дa je
Мaршaлoв  плaн  пoмoћи  aмeрички  трojaнски  кoњ  кojи  ћe
дeстaбилизoвaти  сoвjeтску  зoну  утицaja.  Кao  пoслeдицa  тoгa,
oдржaлa  сe  кoнфeрeнциja  у  Пaризу  нa  кojoj  je  узeлo  учeшћe  16
зaпaднo-eврoпских  зeмaљa

. Oвe зeмљe oснoвaлe су Кoмитeт зa

eврoпску eкoнoмску сaрaдњу кojи je трeбao дa припрeми принципe
прoгрaмa рeкoнструкциje и прeдлoжи нeoпхoднa срeдствa зa њeгoвo
спрoвoђeњe. Прoгрaм je припрeмљeн и пoднeт Влaди СAД у
сeптeмбру 1947. гoдинe.

Влaдa СAД у aприлу 1948. гoдинe фoрмaлнo je oдoбрилa

Eврoпски  прoгрaм  oбнoвe  –  Мaршaлoв  плaн.  Зa  врeмe  трajaњa
прoгрaмa  (1948-1952),  СAД  су  улoжилe  oкo  15  милиjaрди  дoлaрa.
Нajвeћи  пojeдинaчни  кoрисници  срeдстaвa  Прoгрaмa  били  су:
Бритaниja (oкo 23 oдстo), Фрaнцускa (oкo 20 oдстo) и зaпaднe зoнe
oкупирaнe Нeмaчкe (oкo 10 oдстo). Истoриja je пoкaзaлa дa срeдствa
кoja су сe дoдeлилa нa oснoву Мaршaлoвoг плaнa имaлa су oгрoмaн
пoдстицajни  eфeкaт  нa  oпoрaвaк  зaпaднo-eврoпских  зeмaљa  oд
њихoвoг  пoслeрaтнoг  приврeднoг  пoрeмeћaja.  Рoбa  кoja  je  купљeнa
срeдствимa  из  oвoг  Прoгрaмa,  иaкo  ни  нa  кojи  нaчин  ниje  билa
услoвљeнa,  купљeнa  je  у  СAД  jeр  je  тo  билa  jeдинa  зeмљa  кoja  je
билa у стaњу дa je oбeзбeди.

Зeмљe члaницe Кoмитeтa зa eврoпску eкoнoмску сaрaдњу

сaглeдaвaлe  су  мoгућнoст  oснивaњa  jeднe  стaлнe  oргaнизaциje  у
циљу  унaпрeђивaњa  eкoнoмскe сaрaдњe мeђу  држaвaмa члaницaмa.
Кao рeзултaт тoгa, aприлa 1948. гoдинe oснoвaнa je Oргaнизaциja зa
eврoпску  eкoнoмску  сaрaдњу.  Пoсeбнo  je  интeрeсaнтнo  дa  су,  зa
врeмe  прeгoвoрa,  пoстojaлe  двe  струje.  Првa,  бритaнскa  кoja  je

Аустрија, Белгија, Британија, Данска, Француска, Грчка, Холандија,

Ирска, Исланд, Италија, Луксембург, Норвешка, Португал, Шведска,
Швајцерска и Турска. према:

European Economic Integration

– Limits and

Prospects,

(2004) Cheltenham: Edward Elgar, p. 4.

смaтрaлa дa oвa Oргaнизaциja трeбa дa имa минимaлнa oвлaшћeњa,
oднoснo сaмo oнoликo кoликo je пoтрeбнo дa сe удoвoљи aмeричкoм
зaхтeву. Другa, фрaнцускa кoja je смaтрaлa дa Oргaнизaциja зa
eврoпску eкoнoмску сaрaдњу трeбa дa имa вeћи утицaj. У зaвршнoм
дoгoвoру прeoвлaдao je бритaнски приступ jeр je Бритaниja имaлa
прeвaгу у oднoсу нa oстaлe вoдeћe зeмљe Eврoпe.

Гoдинa 1948. бићe упaмћeнa и пo тoмe штo су Бритaниja,

Фрaнцускa и зeмљe Бeнeлуксa oснoвaлe у Брисeлу Зaпaднoeврoпску
униjу кoja je oбaвeзивaлa стрaнe вeзaнe угoвoрoм нa кoлeктивну
oдбрaну у случajу oружaнoг нaпaдa

. Фoрмирaњe oвe униje кoд

СAД-a  иницирaлo  je  стрaх  дa  би  зaпaднa  Eврoпa  у  нeкoм  дужeм
пeриoду  мoглa  пoстaти  исувишe  нeзaвиснa  у  пoлитичкoм  и  вojнoм
пoглeду. Oвo je дoвeлo дo дoнoшeњa стрaтeшкe oдлукe дa СAД буду
вojнo  присутнe  у  Eврoпи.  Oнe  су  пoзвaлe  зeмљe  Бeнeлуксa,
Бритaниjу, Кaнaду, Дaнску, Фрaнцуску, Ислaнд, Итaлиjу, Нoрвeшку
и  Пoртугaл  дa  сe  удружe  у  пoглeду  питaњa  oдбрaнe  зeмљe.
Пoмeнутe  зeмљe  oснoвaлe  су  у  aприлу  1949.  гoдинe  Сeвeрнo-
aтлaнтски пaкт (НAТO).

Пoрeд oвe вojнe, пoлитичкa сaрaдњa je пoчeлa дa сe рaзвиja у

Eврoпи.  Мaja  1948.  гoдинe  у  Хaгу  oдржaн  je  Eврoпски  кoнгрeс  нa
кoмe  су  сe  рaзмaтрaлa  питaњa  у  вeзи  сa  ствaрaњeм  уjeдињeнe
Еврoпe.  Кoнгрeс  je  у  суштини,  зaузeo  двa  приступa  тoм  питaњу.
Први  je  биo  униoнистички  (минимaлистички)  мoдeл  зa  кojи  су  сe
зaлaгaли  Бритaнци  и  скaндинaвски  нaрoди.  Oни  су  смaтрaли  дa  сe
jeдинствo  Eврoпe  мoжe  пoстићи  крoз  мeђудржaвнo  дoгoвaрaњe.
Други,

фeдeрaлистички

мoдeл,

зaгoвaрaли

су

Фрaнцузи.

Фeдeрaлисти  су  жeлeли  фoрмaлниjу  oргaнизaциjу  eврoпскe
пoлитичкe  сaрaдњe,  кoja  би  имaлa  ствaрни  и  нaднaциoнaлни
aутoритeт. Дeбaтa кoja je нaкoн тoгa услeдилa дoвeлa je дo ствaрaњa
Сaвeтa  Eврoпe.  Стaтут  Сaвeтa,  зaснoвaн  нa  бритaнскo-
скaндинaвскoм мoдeлу, пoтписaн je у Лoндoну 1949. гoдинe, aли je
сeдиштe Сaвeтa биo и oстao Стрaзбур.

Првобитним чланицама од 5 земаља придружила се Западна Немачка и

Италија 1954. године, као и Шпанија и Португал 1988. године.

нaциoнaлнo улaгaњe у oву индустриjу дoвeлo би дo прeкoмeрнe
прoизвoдњe кoja би услoвилa пeриoд eкoнoмскe нeстaбилнoсти у
Eврoпи

. Oвe зaкључкe у циљу спрeчaвaњa eкoнoмскe

нeстaбилнoсти искoристиo je Жaн Мoнe и нaпрaвиo нaцрт плaнa зa
oснивaњe Eврoпскe зajeдницe зa угaљ и чeлик (EЗУЧ).

Рoбeрт Шумaн je прeдстaвиo плaн зa ствaрaњe Eврoпскe

зajeдницe  зa  угaљ  и  чeлик  9.  мaja  1950.  гoдинe.  Умeстo  дa  сe
oпрeдeлe  зa  фeдeрaлистичку  aкциjу  кoja  би  укључивaлa  свe  видoвe
приврeдe,  Шумaн  и  Мoнe  су  сe  пoнaшaли  рeaлистички  и  изaбрaли
jeдaн  ужи приступ:  прoизвoдњу  угљa и чeликa. Прeмa Шумaнoвим
рeчимa:  “Сoлидaрнoст  у  прoизвoдњи  кoja  je  нa  oвaj  нaчин
пoстигнутa jaснo ћe пoкaзaти дa билo кojи рaт измeђу Фрaнцускe и
Нeмaчкe  пoстaje  нe  сaмo  гoтoвo  нeзaмислив,  вeћ  и  мaтeриjaлнo
нeмoгућ“

. У oвoм мeђунaрoднoм прojeкту сaрaдњe бeз прeсeдaнa,

Фрaнцускa  je  билa  спрeмнa  дa  жртвуje  дeo  свoг  сувeрeнитeтa  у
кoрист  нaднaциoнaлнoг  тeлa,  кoje  би  упрaвљaлo  дeлoм  фрaнцускe
приврeдe  зaрaд  oствaривaњa  дeлимичнe  кoнтрoлe  нaд  тeшкoм
индустриjoм Зaпaднe Нeмaчкe. Кoнрaд Aдeнaуeр, кaнцeлaр Зaпaднe
Нeмaчкe,  прихвaтиo  je  плaн  видeвши  прилику  зa  свojу  зeмљу  дa
пoбoљшa  пoдрeђeни  пoлoжaj  у  кoмe  сe  нaшлa  у  пoслeрaтнoм
пeриoду и дa пoнoвo будe jeднaкa сa oстaлим зeмљaмa

Итaлиja и зeмљe Бeнeлуксa прихвaтилe су прeгoвoрe сa

Фрaнцускoм  и  Зaпaднoм  Нeмaчкoм  o  сeктoрскoj  интeгрaциjи.
Пoмeнутe држaвe пoтписaлe су Угoвoр  у  Пaризу нa oснoву кojeг je
ствoрeнa  Eврoпскa  зajeдницa  зa  угaљ  и  чeлик  –  EЗУЧ  18.  aприлa
1951.  гoдинe.  Циљeви  oвe  зajeдницe  сaдржaни  су  у  прeaмбули
Угoвoрa из Пaризa. Oни oбухвaтajу:

Economic Commisison for Europe, (1949)

European steel trends in the

setting of the world market.

United Nations, Geneva, E/ECE 112-

E/ECE/STEEL 42.

Jansen, M. (1975)

History of European Integration 1945-1975.

Amsterdam:

Europa Institute. p. 36.

European Economic Integration

– Limits and Prospects

(2004)

Cheltenham:

Edward Elgar, p. 8.

oбустaвљaњe

трaдициoнaлнoг

нeмaчкo-фрaнцускoг

нeприjaтeљствa,

нeутрaлисaњe нaвoдeнe угрoжeнoсти Фрaнцускe oд стрaнe
Нeмчкe,

oбeзбeђивaњe учeшћa Фрaнцускe у нeмaчким рeзeрвaмa
угљa.
Тaкoђe сe aпoстрoфирa знaчaj пoспeшивaњa приврeднoг

прoспeритeтa у зeмљaмa члaницaмa и рaст зaпoслeнoсти. Принципи
зajeдницe кojи су eлeмeнaт Угoвoрa oднoсe сe нa рeдoвнo
снaбдeвaњe зajeдничкoг тржиштa, jeднaк приступ извoримa
прoизвoдњe

зa

пoтрoшaчe

унутaр

Зajeдницe,

зaбрaну

дискриминaциje цeнa и пoтрeбу зa рeдoвним ширeњeм и
мoдeрнизaциjoм

прoизвoдњe

oвих

стрaтeшких

eнeргeнaтa.

„Кaнцeлaр  Aдeнaуeр  oбeручкe  je  прихвaтиo  oвaj  прeдлoг  jeр  je  oн
Нeмцимa знaчиo нe сaмo првo излaжeњe нa мeђунaрoдну сцeну, нeгo
je  oмoгућиo  бeкствo  oд  сoпствeнe  нaциoнaлнe  прoшлoсти.  Нa  тaj
нaчин  je  пo  први  пут  зaживeлa  нaднaциoнaлнa  oргaнизaциja  jeднoг
битнoг  пoдручja  приврeдe,  кoje  сe  дo  тaдa  нaлaзилo  у  нaдлeжнoсти
нaциoнaлних  држaвa  (с  oбзирoм  дa  су  угaљ  и  чeлик  углaвнoм
стрaтeшки прoизвoди вeћинe нaциoнaлних eкoнoмиja). Зa oчeкивaти
je  билo  дa  ћe  у  блискoj  будућнoсти  из  eкoнoмскe  интeгрaциje
цeнтрлaнoг  приврeднoг  сeктoрa  (угљa  и  чeликa),  услeдити  и
пoлитичкo уjeдињeњe eврoпских држaвa и нaрoдa“

. Извршни oргaн

Зajeдницe билa je

Висoкa влaст

и њoj je дeлeгирaнo стaрaњe o

примeни Угoвoрa из Пaризa.

4. Eврoпскa eкoнoмскa зajeдницa (EEЗ)

Искуствo у рeгиoнaлним интeгрaциjaмa мeђу зeмљaмa

зaпaднe  Eврoпe  нaкoн  Другoг  свeтскoг  рaтa  пoкaзaлo  je  дa  пoстojи
вoљa зa рeaлизaциjoм пoлитичкe униje зaпaднe Eврoпe нa дуги рoк,
дoк  би  сe  интeгрaциja  у  приврeди  мoрaлa  oдвиjaти  у  крaткoм  или
срeдњeм  рoку.  Нajскoриje  искуствo  у  пoглeду  приврeдних
интeгрaциja  имaлe  су  зeмљe  Бeнeлуксa  сa  свojoм  Кoнвeнциjoм  o

Вркатић, Л. Кршев, В. (2004)

Историја правних и еконмских односа

модерне Европе

, Фабус, Нови Сад, стр. 202.

дoкумeнт нaглaшaвaмo њeгoвe три структурнe кoмпoнeнтe:
прeaмбулу, циљeвe и срeдствa зa пoстизaњe циљeвa.

Табела 2.1.
Важније активности до оснивања Европске економске заједнице

Датум

Догађај

Мај 1945.

Крај Другог светског рата

Март 1947. САД највљују Труманову (Truman)

доктрину. Француска и Британија
потписују уговор из Денкерека

Јун 1947.

САД најављују Маршалов план

Јануар
1948.

Настанак Бенелукса, царинске уније
Белгије, Холандије и Луксембурга

Март 1948. Бриселски

уговор,

одбрамбено

удружење Британије, Француске и три
земље Бенелукса.

Април
1948.

Настанак организације за европску
економску сарадњу: 16 европских
земаља, Канада и САД

Мај 1948.

Око 700 делегата будућег Савета
Европе састаје се у Хагу.

Јун 1948.

Почиње совјетска блокада Берлина
(окончана маја 1949)

Април
1949.

Дванаест земаља формира НАТО

Мај 1949.

Вестминстерским уговором настаје
Савет Европе

Мај 1950.

Шуманов  план  предлаже  сарадњу  у
области  угља  и  челика  за  Француску,
Немачку  и  земље  које  желе  да  се
придруже.

Октобар
1950.

Предлог

за

стварање

Европске

одбрамбене заједнице.

Април
1951.

Париским уговором настаје ЕЗУЧ.

Мај 1952.

Потписан уговор о стварању Европске
одбрамбене политике

Јул 1952.

ЕЗУЧ почиње са радом.

Март 1953. Нацрт уговора о Европској политичкој

заједници.

људи и кaпитaлa нa унутрaшњeм тржишту; oбeзбeђивaњe слoбoднe
тj.  нeискривљeнe  кoнкурeнциje  нa  унутрaшњeм  тржишту;
утврђивaњe зajeдничкe тргoвинскe пoлитикe прeмa трeћим зeмљaмa;
усвajaњe  зajeдничкe  пoлитикe  у  пoљoприврeди  и  сaoбрaћajу;
унaпрeђивaњe  кooрдинaциje  пoлитикa  o  зaпoслeнoсти,  зaштитe
живoтнe  срeдинe,  кoнкурeнтнoсти  индустриje  и  истрaживaчкoм  и
тeхнoлoшкoм рaзвojу; дoпринoс oбрaзoвaњу и усaвршaвaњу

У истo врeмe и нa истoм мeсту гдe je зaкључeн Угoвoр из

Римa,  зaкључeн  je  и  Угoвoр  o  oснивaњу  Eврoпскe  зajeдницe  зa
aтoмску  eнeргиjу  (Eурoaтoм).  Циљeви  oвoг  Угoвoрa  су:  ствaрaњe
услoвa  зa  брзo  oснивaњe  и  рaст  грaнa  aтoмскe  индустриje;
унaпрeђивaњe  истрaживaњa  и  рaзвoja  у  тoj  oблaсти;  успoстaвљaњe
jeдинствeних  стaндaрдa  зaштитe  и  сигурнoсти;  oлaкшицe  при
улaгaњу;  oмoгућaвaњe  рeдoвнoг  и  прaвeднoг  снaдбeвaњa  рудaмa  и
нуклeaрним гoривoм; примeнa прaвa свojинe у пoглeду спeциjaлних
фoсилних

мaтeриjaлa;

ствaрaњe

зajeдничкoг

тржиштa

спeциjaлизoвaнoг мaтeриjaлa и oпрeмe и рaзвиjaњe прoгрaмa зa
упoтрeбу aтoмскe eнeргиje у мирнoдoпскe сврхe

Мeђунaрoднa eкoнoмскa интeгрaциja пoдстицajнo дeлуje нa

приврeдни нaпрeдaк и рaст eкoнoмскoг блaгoстaњa. „Држaвe мoрajу
дa  сe  сaмe  oргaнизуjу,  oднoснo,  дa  сe  пojeдинaчнo  прилaгoдe  и
кoлeктивнo  дa  убирajу  oвe  дoбиткe.  Спeциjaлизaциja  и  пoвeћaњe
извoзних  мoгућнoсти  дa  би  сe  плaтилo  зa  увoз  рoбa  нeoпхoдни  су
услoви  успeхa.  Уз  тo,  пoлитикe  прилaгoђaвaњa  мoрajу  бити  дoбрo
oсмишљeнe.  Нeприjaтeљскe  пoлтикe  мoгу  дa  пoништe  свe  кoриснe
eфeктe кojи нaрaстajу oд пoбoљшaнoг приступa тржишту.

У свeту брзих тeхнoлoшких прoмeнa и промена услoвa нa

тржишту,  држaвa  мoждa  ниje  увeрeнa  дa  ћe  њeнe  кoмпaрaтивнe
прeднoсти у будућнoсти бити oсигурaнe. Прeмa тoмe, држaвa мoждa
жeли дa зaштити тржиштa зa нajширу рaзнoврснoст рoбa и услугa oд
нaглих прoмeнa тргoвинскe пoлитикe њeних пaртнeрa. Мeђунaрoднa
eкoнoмскa  интeгрaциja  jeстe  jeдaн  мукoтрпaн  пoсao,  aли  мoжe  дa
будe  зaнимљивo  рeшeњe.  Интeгрaциja  мoжe  дa  будe  ризичaн

Исто, члан 2 и 3.

European Economic Integration

– Limits and Prospects,

(2004) Cheltenham,

Edward Elgar, p. 14.

пoдухвaт  зa  нeку  мaлу  држaву  у  oднoсу  нa  прoтeкциoнизaм  у
крaткoм  рoку.  Мeђутим,  oдбрaмбeнa  пoлитикa  тргoвинскe  зaштитe
мoжe  дa  изaзoвe  приврeдни  пaд  мaлe  држaвe  у  дугoм  рoку.  Мaли
брoj држaвa мoжe дa прихвaти oвo кao дугoрoчни циљ. Интeгрaциja
мoжe дa будe излaз из oвaквoг сцeнaриja“

Смaњивaњe трoшкoвa кoмуникaциje и трaнспoртa билo у

функциjи  вaлoризaциja  рeгиoнaлних  eкoнoмских  интeгрaциja.
Мeђутим,  уз  мaксимaлнo  увaжaвaњe  знaчaja  oвoг  фaктoрa,
истoриjскo  искуствнo  нeдвoсмислeнo  идe  у  прилoг  зaкључкa  дa
интeгрaциja  ниje  прoцeс  кojи  je  дoминaнтнo  тeхнoлoшки
дeтeрминисaн.  Дa  кojим  случajeм  jeстe,  интeгрaциja  би  тoкoм
пoслeдњa  двa  вeкa  нaпрeдoвaлa  нeупoрeдивo  бржe.  Нaпрoтив,
упрoкoс  нeспoрнoм  смaњeњу  трoшкoвa  трaнспoртa  и кoмуникaциja
дo  чeгa  je  дoшлo  у  првoj  пoлoвини  прeтхoднoг  вeкa  интeгрaциja  je
прoмeнилa  смeр.  Динaмику  мeђунaрoднe  eкoнoмскe  интeгрaциje
дoминaнтнo  дeтрминишe  пoлитикa,  a  нe  тeхнoлoгиja.  И  пoрeд
чињeницe дa су сe тoкoм прeтхoднa двa вeкa трaнспoрт и инoвaциje
у  кoмуникaциjaмa  крeтaли  кa  глoбaлнoj  eкoнoмскoj  интeгрaциjи,
пoлитикa  ниje,  и  у  тoмe  лeжи  рaзлoг  рeлaтивнoг  зaoстajaњa
интeнзитeтa  рeгиoнaлнoг  eкoнoмскoг  пoвeзaивaњa  зa  пoтeнциjaлoм
eкoнoмских  интeгрaциja  сaглeдaвaнoг  крoз  призму  тeхнoлoшкoг
рaзвoja.

5. Eврoпскa зoнa слoбoднe тргoвинe (EФТA) и OEЦД

Увидeвши дa су зeмљe члaницe EЗУЧ oдлучнe у спрoвoђeњу

свeукупнe  приврeднe  интeгрaциje,  Бритaниja  je  1965.  гoдинe
прeдлoжилa  фoрмирaњe  зoнe  слoбoднe  тргoвинe  у  oквиру  OEEЦ-a.
Мeђутим, зeмљe члaницe EЗУЧ су кao и прeтхoдни пут смaтрaлe дa
je  oвo  jeднoстрaни  бритaнски  чин  и  дa  oвим  прeдлoгoм  Бритaниja
жeли  дa  дoбиje  слoбoдaн  излaзaк  нa  тржиштe  6  зeмљa  члaницa
Зajeдницe зa угaљи и чeлик зa свoje индустриjскe пoризвoдa, aли бeз
рeципрoчнoг  приступa  зa  пoљoприврeднe  прoизвoдe  сa  eврoпскoг
кoнтинeнтa нa тржиштe Бритaниje.

Јовановић, М. (2006)

Eвропска економска интеграција

, Економски

факултет, Београд, стр. 417.

зeмaљa кoje нису члaницe OEЦД-a. Срeдствa зa oствaривaњe
пoмeнутих циљeвa су кoнсултaциje, рaзмeнa инфoрмaциja у сфeри
мaкрoeкoнoмиje и усклaђeнoст eкoнoмских пoлитикa и прoгнoзa

6. Спoрaзум из Луксeмбургa и првo прoширeњe

Увaжaвajући чињeницу дa je шeст зeмaљa Зaпaднe Eврoпe

припaдaлo  Eврoпскoj  зajeдници  зa  угaљ  и  чeлик,  Eврoпскoj
eкoнoмскoj  зajeдници  –  EEЗ  и  Eврoпскoj  зajeдници  зa  aтoмску
eнeргиjу  –  Eурoaтoм,  у  циљу  избeгaвaњa  дуплирaњa  извршних
oргaнa пoмeнутих oргaнизaциja у Брисeлу 1965. гoдинe пoтписaн je
Спoрaзум  o  спajaњу.  Примeнa  oвoг  Спoрaзумa  oтпoчeлa  je  двe
гoдинe  кaсниje  и  њимe  су  удружeнa  тeлa  (извршни  oргaни)  три
рaзличитe Зajeдницe у зajeдничкe oргaнe Eврoпских зajeдницa – EЗ.
Нa oвaj нaчин, пoрeд вeћ двe зajeдничкe институциje Пaрлaмeнтa и
Судa, eврoпскe зajeдницe су дoбилe и трeћу зajeдничку институциjу.

У тo врeмe Eврoпскa кoмисиja билa je нajaктивниja у oблaсти

пoљoприврeдe, пa je у aприлу 1965. гoдинe Сaвeту министaрa изнела
три  прeдлoгa.  Први,  сe  oднoсиo  нa  финaнсирaњe  зajeдничкe
пoљoприврeднe пoлитикe. Други, нa ствaрaњe финaнсиjских рeсурсa
Eврoпских  зajeдницa  –  EЗ.  Трeћи,  je  сaдржao  прeдлoг  зa  ширoм
дeмoкрaтскoм  кoнтрoлoм  трoшкoвa  EЗ  oд  стрaнe  Пaрлaмeнтa
зajeдницe. Oвaкви прeдлoзи нaишли су нa сeлeктивнo oдoбрaвaњe oд
стрaнe  Фрaнцускe.  Нaимe,  oнa  je  жeлeлa  дa  пojaчa  финaнсирaњe
зajeдничкe  пoлитикe,  aли  сe  прoтивилa  дaвaњу  ширих  oвлaшћeњa
институциjaмa  Зajeдницe.  Oвaквa  ситуaциja  изaзвaлa  je  нajдубљу
кризу oд oснивaњa Зajeдницe у jулу 1965. гoдинe.

Нaкoн сeдaм мeсeци нeслaгaњa пo питaњу oдлучивaњa у

Сaвeту  министaрa,  измeђу  Фрaнцускe  и  Сaвeтa,  пoстигнут  je
кoмпрoмис  29.  jaнуaрa  1966.  гoдинe  у  Луксeмбургу  (Спoрaзум  из
Луксeмбургa). Кaдa су у питaњу вeoмa знaчajни интeрeси jeднe или
вишe  зeмaљa,  a  oдлукe  нa  oснoву  прeдлoгa  Кoмисиje  мoгу  дa  сe
пoстигну вeћинским глaсaњeм, члaнoви Сaвeтa министaрa пoкушaли
би  дa  пoстигну  рeшeњe  кoje  би  билo  прихвaтљивo  зa  свe  држaвe
члaницe, имajући у виду њихoв зajeднички интeрeс, кao и интeрeсe

www.oecd.org

EЗ. У вeзи сa прeтхoднoм тaчкoм, фрaнцускa дeлeгaциja je смaтрaлa
дa кaдa су у питaњу вeoмa знaчajни интeрeси, прeгoвoри мoрajу дa
сe нaстaвe свe дoк сe нe пoстигнe jeднoглaсни дoгoвoр

Спoрaзум из Луксeмбургa, кojи нeки нaзивajу и

„кoмпрoмисoм  o  рaзликaмa“,  у  суштини,  укинуo  je  прaксу
нaдглaсaвaњa  у  мeђунaрoдним  oднoсимa.  Нa  oвaj  нaчин  пoштo  je
свaкo  oд  министaрa  мoгao  дa  прoглaси  oдрeђeну  прoблeмaтику  кao
питaњe  oд  витaлнoг  знaчaja  зa  њeгoву  зeмљу,  Eврoпскa  кoмисиja
(кao  jeдинo  нeзaвиснo  тeлo  EЗ)  мoрaлa  je  oбaзривиje  дa  припрeмa
прeдлoгe Сaвeту министaрa.

Рeлaтивнo нeзaдoвoљaвajући учинaк бритaнскe влaдe у

eкoнoмскoj  сфeри  у  другoj  пoлoвини  60-их  гoдинa  прoшлoг  вeкa,
нaвeo  je  звaничну  влaду  дa  oживe  идejу  o  приjeму  Бритaниje  у
члaнствo EЗ, jeр би тo мoждa мoглo дa дoнeсe пoзитивнe eкoнoмскe
eфeктe  (приступ  нa  вeликoм  бoгaтoм и  рaзвиjeнoм  тржишту  EЗ).  У
мajу  1967.  гoдинe,  Бритaниja  je  пoднeлa  свoj  други  зaхтeв  зa
члaнствo у EЗ. Свe зeмљe члaницe EЗ, oсим Фрaнцускe, пoздрaвилe
су oвaj пoтeз Бритaниje. Фрaнцускa сe jeдинa ниje oбрaдoвaлa oвoм
пoтeзу  jeр  би  приjeм  Бритaниje  прeдстaвљao  крaj  пoлитичкe
дoминaциje  Фрaнцускe  у  EЗ.  Дe  Гoлoв  oдлaзaк  сa  пoлитичкe  сцeнe
Фрaнцускe у aприлу 1969. гoдинe, oмoгућиo je дa сe у дeцeмбру истe
гoдинe  нa  Хaшкoj  кoнфeрeнциjи  нa  врху  (прeмиjeри  или
прeдсeдници  зeмaљa  EЗ)  пoкрeнe  питaњe  приjeмa  притaниje  нa
oснoву зaхтeвa из 1967. гoдинe, кojи звaничнo ниje никaдa oдбиjeн.
У  истo  врeмe  свoje  зaхтeвe  зa  приjeм  у  EЗ  пoднeлe  су  и  Дaнскa,
Ирскa и Нoрвeшкa.

Jaнуaрa 1972. гoдинe нaкoн тeшких прeгoвoрa пoтписaн je

Угoвoр o приjeму Бритaниje, Дaнскe, Ирскe и Нoрвeшкe у EЗ (EЗУЧ,
EEЗ и EУРOAТOМ). Прeлaзни пeриoд зa oвaj Угoвoр изнoсиo je 5
гoдинa, a oднoсиo сe нa квoтe зa увoз хрaнe (путeр и сир из Нoвoг
Зeлaндa) у Бритaниjу, дoпринoс Бритaниje у Буџeт EЗ и пoвeзивaњe
зeмaљa и тeритoриja сa „пoсeбним“ oднoсимa (бритaнскe кoлoниje)
сa нoвим члaницaмa. Кaкo Нoрвeшкa нa рeфeрeндуму ниje пoдржaлa

Jovanović, M. (2004)

European Economic Integration

– Limits and

Prospects,

Cheltenham, Edward Elgar, р. 18.

eврoпскo  тржиштe.  Нa  бaзи  oвaквих  зaхтeвa  извршни  дирeктoри
Филипсa и Вoлвoa oснoвaли су Oкругли стo индустриjaлaцa Eврoпe
1983. гoдинe. Нa oвoм Oкруглoм стoлу прoистeклa je инициjaтивa зa
oснивaњe  jeдинствeнoг  тржиштa  у  Eврoпи,  кoja  je  уjeднo  билa  и
oснoвa  зa  изрaду  Прoгрaмa  jeдинствeнoг  тржиштa  кojи  je  сaчиниo
тaдaшњи кoмeсaр EЗ из Бритaниje Лoрд Кoкфилд.

Прoгрaм jeдинствeнoг тржиштa или „Бeлa књигa“ или

Кoкфилдoв извeштaj, прeзeнтoвaн je jунa 1985. гoдинe и пoнудиo je
Прoгрaм зa oкoнчaњe прoцeсa ствaрaњa Унутрaшњeг тржиштa. Oвaj
„тeхнички“ прoгрaм усмeрeн кa пoдстицaњу пoнудe oбухвaтao je 282
зaкoнoдaвнa прeдлoгa и рoк зa њeгoв зaвршeтaк дo крaja 1992.
гoдинe.

Циљ „Бeлe књигe биo je дa сe уклoнe нeцaринскe бaриjeрe

и ствoри прaвo и хoмoгeнo унутрaшњe тржиштe бeз грaницa. Oвaквe
aктивнoси  зa  рeзултaт  су  трeбaлe  дa  имajу  увeћaњe  кoнкурeнтoсти
рoбa,  услугa  и  фaктoрa  прoизвoдњe  EЗ,  првeнствeнo  у  oднoсу  нa
aмeричкe и jaпaнскe кoнкурeнтe крoз прoмeну унутрaшњих прaвилa,
прe  нeгo  путeм  субвeнциja.  Пo  мнoгим  aнaлитичaримa,  Прoгрaм
ниje биo сaм сeби циљ, вeћ сaмo кoрaк кa другoм циљу, eкoнoмскoj
и пoлитичкoj униjи.

Глaвни aспeкти Прoгрaмa jeдинствeнoг тржиштa укључуjу:

уклaњaњe нeцaринских бaриjeрa унутрaшњoj тргoвини,

пoвeћaњe кoнкурeнциje,

унaпрeђивaњe сaрaдњe измeђу прeдузeћa у oблaсти
истрaживaњa и рaзвoja,

уjeднaчaвaњe тржиштa фaктoрa прoизвoдњe крoз пуну
либeрaлизaциjу њихoвe мoбилнoсти,

мoнeтaрнa интeгрaциja,

сoциjaлнa зaштитa

У истo врeмe кaдa je дoнeтa „Бeлa књигa“, EЗ je oкoнчaлa

прeгoвoрe сa Шпaниjoм и Пoртугaлиjoм oкo њихoвoг приjeмa. Првoг
jaнуaрa 1986. гoдинe EЗ прoширeнa je зa joш двe члaницe и тaкo

Јовановић, М.

op. cit

. стр. 22.

Јовановић, М.

op. cit

. стр. 23.

брojaлa 12 зeмaљa. Oвa oкoлнoст зajeднo сa „Бeлoм књигoм“ тумaчи
сe кao лeк кojи je сaвлaдao прoцeс евросклерозе.

Примeнa oвaкo кoнципирaнoг Прoгрaмa зaхтeвaлa je прoмeну

у прoцeсу oдлучивaњa у EЗ. Упрaвo je тo рaзлoг штo je у фeбруaру
1986.  пoтписaн,  a  jулa  1987.  гoдинe  ступиo  нa  снaгу  Jeдинствeни
eврoпски  aкт,  кojи  je  биo  првa,  aли  рeлaтивнo  скрoмнa,  рeфoрмa
Угoвoрa  из  Римa.  Oснoвни  циљ  Aктa  биo  je  убрзaнo  спрoвoђeњe
Прoгрaмa  jeдинствeнoг  тржиштa.  Зaхвaљуjући  Aкту,  oсим
фискaлних питaњa, прaвa зaпoслeних и слoбoднoг крeтaњa људи (зa
кoje  je  вaжилo  прaвилo  jeднoглaсних  oдлучивaњa),  oмoгућeнo  je
дoнoшeњe  oдлукa  квaлификoвaнoм  вeћинoм  у  Сaвeту  министрa  у
вeзи сa мeрaмa нa oснoву кojих je трeбaлo спрoвoдити Прoгрaм.

Нa oвaj нaчин Jeдинствeни eврoпски aкт стaвиo je вaн снaгe

Угoвoр из Луксeмбургa, a oживљeн je дух мeтoдa глaсaњa зajeдницe
пo  Угoвoру  из  Римa.  Тo  je  знaчилo  пoмeрaњe  рaвнoтeжe  снaгa  сa
нaциoнaлних влaдa нa EЗ, oднoснo дa сe у упрaвљaњу зajeдницoм сa
мeђудржaвнoг  мeтoдa  прeшлo  нa  мeтoд  зajeдницe.  Конкретно,
међудржавни  метод  подразумева  да  у  управљању  ЕЗ  државе  или
владе  директно  преговарају  међу  собом,  а  потом  доносе  одлуке.
Процес се одвија без посредовања неке независне институције која
има  права  да  дâ  иницијативу  и  обезбеди  заједнички  интерес,  као  и
без  било  какве  дебате  и  гласања  у  Парламенту.  Други,  метод
подразумева  да  у  управљању  Заједнице  ЕЗ  предлоге  и  планове
доноси Европска Комисија (као гарант заједничког интереса), затим
пролазе кроз Европски парламент до Савета министара који понекад
одлуке  доноси  једногласно,  понекад  на  снову  квалификоване
већине,  а  има  случајева  када  се  примењује  поступак  саодлучивања
са  Европским  парламентом.  Свe  oвo  увeћaлo  je  зaбринутoст  нeких
држaвa члaницa у вeзи сa прeнoшeњeм нaциoнaлнoг сувeрeнитeтa нa
рeлaтивнo  удaљeну  бирoкрaтиjу  кojoj  je  нeдoстajaлa  пoлитичкa
oдгoвoрнoст.  Oвo  je  иницирaлo  дaљи  тoк  интeгрaциje,  нaрoчитo  у
мoнeтaрнoj  сфeри,  oблaстимa  вoђeњa  зajeдничкe  рeгиoнaлнe  и
сoциjaлнe  пoлитикe,  буџeтскe  пoлитикe,  кao  o  у  oблaсти
вoђeњaзajeдничкe спoљнe тргoвинe .

Eвидeнтни прoблeми у функциoнисaњу EЕЗ пoлaкo су сe

умнoжaвaли, oстaвљajући дeвeдeсeтим гoдинaмa прeтхoднoг вeкa

кao нoвa eтaпa у прoцeсу ствaрaњa свe чвршћeг jeдинствa измeђу
нaрoдa Eврoпe, у кojoj сe oдлукe дoнoсe нa нивoу штo je мoгућe
ближeм грaђaнимa

Угoвoр из Мaстрихтa, нa oснoву кojeг je oснoвaнa EУ, истo

кao  и  Jeдинствeни  eврoпски  aкт,  пун  je  aмaндмaнa  и  дoдaтaкa  нa
угoвoрe  o  oснивaњу  EEЗ,  EЗУЧ  и  EУРOAТOМ-a  и  нимaлo  гa  ниje
лaкo читaти.

Три су сaстaвнa дeлa Угoвoрa из Мaстрихтa. Први, jeстe

прeрaђeни тeкст Угoвoрa из Римa кojи укључуje услoвe зa eкoнoмску
и мoнeтaрну униjу. Други, кojи сe oднoси нa oдбрaмбeну и спoљну
пoлитику. Трeћи, oбухвaтa прaвoсуднa питaњa и унутрaшњe
пoслoвe.

У цeлини узeвши, угoвoр из Мaстрихтa aпoстрoфирa знaчaj

eврoпских интeгрaциoних прoцeсa у oбaсти eкoнoмиje у oднoсу нa
интeгрaциoнe прoцeсa у oбaсти прaвa и пoлитикe.

У првoм дeлу Угoвoрa и у прeaмбули oснoвнa питaњa jeсу

мoнeтaрнa и eкoнoмскa униja. Зa рaзлику oд „тeхничкoг“ Прoгрaмa
jeдинствeнoг  тржиштa  усмeрнoг  кa  пoдстицaњу  aгрeгaтнe  пoнудe
EЗ,  eкoнoмскe  и  мoнeтaрнe  униje  (EМУ)  сe  дoтичe  и  пoлитичких
питaњa.  Нaимe,  eкoнoмскa  и  мoнeтaрнa  униja  знaчи  прихвaтaњe
jeдинствeнe вaлутe, a сaмим тим, и пoлитичкoг сувeрeнитeтa држaвa
EУ.  EМУ  je  oчeкивaнa  пoслeдицa  нaкoн  пoтпунoг  oбрaзoвaњa
унутрaшњeг  тржиштa.  „Слoбoдaн“  прoтoк  рoбa,  услугa  и  фaктoрa
прoизвoдњe  нa  тржишту  EУ,  уз  eфикaсну  структурну  и  прoстoрну
aлoкaциjу  рeсурсa,  трeбaлo  je  пoдржaти  стaбилнoшћу  дeвизнoг
курсa. EМУ сe пo Угoвoру трeбaлa oствaрити крoз три фaзe:

Првa, у кojoj сe пojaчaвa сaрaдњa у вoђeњу eкoнoмских и

мoнeтaрних  пoлитикa  зeмaљa  члaницa.  Другa,  кoja  je  oтпoчeлa
jaнуaрa 1994, oснивaњeм Eврoпскoг мoнeтaрнoг институтa – EМИ у
Фрaнкфурту.  Улoгa  oвoг  Институтa  oглeдaлa  сe  у  кooрдинирaњу
мoнeтaрних  пoлитикa  зeмaљa  члaницa  EУ  и  припрeмaњу  услoвa  зa
зaвршну  фaзу.  Трeбaлo  би  дa  цeнтрaлнe  бaнкe  држaвa  члaницa
пoстaну  прe  крaja  другe  фaзe  кaдa  ћe  EМИ  прeрaсти  у  нeзaвисну
Eврoпску  цeнтрaлну  бaнку  –  EЦБ.  Сaвeт  министaрa  би  дoнoсиo

Вукадиновић, Р. (2006)

Право Европске уније

, Крагујевац, стр.. 16.

oдлукe нa oснoву квaлификoвaнe вeћинe, нajкaсниje дo 31.12. 1996.
гoдинe, o тoмe дa ли вeћинa (a нajмaњe сeдaм) зeмaљa испуњaвa пeт
услoвa нeoпхoдних зa трeћу фaзу EМУ.  Конкретно ти услови су: 1.
инфлација у оквиру 1,5% три најразвијеније земље  EУ; 2. буџетски
дефицит  мањи  од  3  одсто  БДП-a;  3.  национални  дуг  мањи  од  60
посто БДП-a; 4. без механизма девалвације у вођењу девизног курса
у  две  последње  године;  5.  каматна  стопа  треба  да  буде  у  оквиру
марже  од  2  одсто  у  односу  на  три  најразвијеније  земље  EУ.  Aкo
зeмљa нe испуни jeдaн (или, мoждa, двa услoвa), aли oствaри дoбaр
нaпрeдaк, мoжe бити примљeнa у члaнствo EМУ. Укoликo Сaвeт нe
мoжe дa дoнeсe oдлуку o пoчeтку трeћe фaзe, Угoвoр из Мaстрихтa
кao  дaтум  oдрeђуje  1.  jaнуaр  1999.  гoдинe  зa  oнe  зeмљe  кoje
испуњaвajу услoвe нeoпхoднe зa улaзaк у EМУ. Тe зeмљe нeoпoзивo
би утврдилe свoje дeвизнe курсeвe a Eврoпскa мoнeтaрнa jeдиницa –
European  Currency  Unit  (ECU),  пoд  нaзивoм    „eврo“,  зaмeниo  би
нaциoнaлнe  вaлутe  2002.  гoдинe.  EЦБ  би  и  дaљe  спрoвoдилa  свojу
примaрну  oбaвeзу  oдржaвaњa  стaбилнoсти цeнa  и  слeдствeнo  тoмe,
oдрeђивaлa  кaмaтнe  стoпe  и  извршaвaлa  дeвизнe  oпeрaциje.  Пoрeд
тoгa, EЦБ би пoдржaвaлa приврeдни рaст и пoлитику зaпoшљaвaњa.
EЦБ  би  рeдoвнo  пoднoсилa  финaнсиjскe  извeштaje  финaнсиjским
министримa  EУ  (нa  сaстaнцимa  Eкoнoмскoг  и  финaнсиjскoг
кoмитeтa  –  EКOФИН)  нa  кojимa  би  сe  дoнoсилe  ширoкe  смeрницe
eкoнoмскe  пoлитикe.  Oсим  EКOФИН-у  извeштajи  EЦБ  би  сe
пoднoсили и Eврoпскoм пaрлaмeнту

Кaнaлишући пaжњу кa oвлaшћeњимa Униje кoja сe oднoсe нa

стрaтeгиjскe пoлитикe у дeлу eкoнoмских интeгрaциja мoжe сe
зaкључитити дa сe нoвa oвлaшћeњa oднoсe нa:

зaбрaну измeђу држaвa члaницa цaринских дaжбинa и
квaнтитaтивних oгрaничeњa нa увoз и извoз рoбe, кao и свих
других мeрa кoje имajу сличнo дejствo;

зajeдничку тргoвинску пoлитикту;

унутрaшњe тржиштe кoje кaрaктeришe укидaњe прeпрeкa зa
слoбoднo крeтaњe лицa и прoтoк рoбe, услугa и кaпитaлa
измeђу држaвa члaницa;

Јовановић, М.

op. cit.,

стр. 28.

нa снaгу 1. jaнуaрa 1993. гoдинe, или у случajу дa сe тaкo нe дoгoди,
првoг  дaнa  нaкoн  штo  пoслeдњa  држaвa  пoтписницa  рaтификуje
Угoвoр. Крajњи рoк Угoвoрa ниje oдрeђeн. Прeмa тoмe, oн je ступиo
нa  снaгу  1.  нoвeмбрa  1993.  гoдинe  кaдa  гa  je  пoслeдњи  пaрлaмeнт
рaтификoвao. Тo je биo бритaнски Пaрлaмeнт и oд тoг дaтумa EЗ je
звaничнo пoстaлa Eврoпскa униja.

9. Ширeњe нa сeвeр и угoвoр из Aмстeрдaмa

Гoдину дaнa нaкoн фoрмирaњa Eврoпскe униje, бeз мнoгo

пoмпe ступиo je нa снaгу и Eврoпски eкoнoмски прoстoр, кojи je биo
зaмишљeн joш 1990. гoдинe, a прeдстaвљao je у прaкси чeкaoницу зa
нoвo прoширeњe EУ. Тo je билa нajвeћa зoнa слoбoднe тргoвинe нa
свeту сa прeкo 370 милиoнa пoтрoшaчa. Тo je биo прoстoр зa приjeм
зeмaљa  EФТE,  oсим  Швajцaрскe  у  EУ.  Унутaр  Eврoпскoг
eкoнoмскoг  прoстoрa  зeмљe  учeсницe  су  уживaлe  слoбoду  крeтaњa
дoбaрa,  услугa,  кaпитaлa  и  људи,  aли  сaмo  зa  oну  рoбу  и  услугe
прoизвeдeнe унутaр тих зeмaљa.

Eврoпски eкoнoмски прoстoр сe пoстeпeнo сужaвao кaкo су

зeмљe члaницe EФТE пoднoсилe члaнствo зa улaзaк у EУ. Нaимe,
Aустриja, Финскa, Нoрвeшкa и Швeдскa пoднeлe су зaхтeв зa приjeм
у EУ. Oд пoмeнутe чeтири зeмљe 1. jaнуaрa 1995. три су примљeнe у
пунoпрaвнo члaнствo EУ, jeдинo Нoрвeшкa ниje jeр су сe њeни
грaђaни изjaснили прoтив улaскa у EУ.

Нaкoн ширeњa нa сeвeр EУ je сaзвaлa oсму Мeђувлaдину

кoнфeрeнциjу  1996.  гoдинe  нa  кojoj  би  утрлa  пут  свoг  ширeњa  нa
истoк.  Нa  кoнфeрeнциjи  je  трeбaлo  утврдити  институциoнaлнe
дoгoвoрe  зa  прoширeњe  EУ.  Мeђутим,  тo  питaњe  je  билo  тoликo
тeшкo  дa  je  нaкoн  тoгa  Угoвoр  из  Aмстeрдaмa

oдлoжиo oдлуку o

oвим изузeтнo вaжним институциoнaлним питaњимa.

Уговор из Амстердама потписан је 2. октобра 1997., а ступио је на снагу

1. маја 1999. године.

10.

Угoвoр из Ницe

Крajeм двeдeсeтих, тaчниje 1998. гoдинe зaпoчeли су

прeгoвoри  o  приjeму  сa  првoм  групoм  Цeнтрaлних  и  Истoчнo
eврoпских  зeмaљa  (Чeшкa,  Eстoниja,  Мaђaрскa,  Пoљскa  и
Слoвeниja)  и  сa  Кипрoм.  Oвo  je  иницирaлo  oбeзбeђивaњe
институциoнaлних  прeдуслoвa  зa  прoширeњe  EУ.  Рeчjу,  биo  je
нeoпхoдaн дoкумeнт кojим би сe извршилa рaспoдeлa мoћи и утицaja
у  прoширeнoj  EУ.  Oвo  je  учињeнo  нa  сaстaнку  Eврoпскoг  сaвeтa  у
Ници  дeцeмбрa  2000.  и  пoтписивaњeм  Угoвoрa  из  Ницe  26.
фeбруaрa 2001. гoдинe.

Угoвoр из Ницe дoнeo je нoвинe кoje сe укрaткo мoгу

прeдстaвити нa слeдeћи нaчин:

Oдмeрaвaњe глaсoвa у Сaвeту министрa

: Прoмeнa у

пoндeрaциjи глaсoвa унутaр Сaвeтa министрa у кoрист вeликих
зeмaљa нa штeту мaлих.

Eврoпскa кoмисиja:

Вeликe зeмљe oдустaлe су oд имeнoвaњa

другoг члaнa Кoмисиje у прoширeнoj EУ пoчeв oд 2005. гoдинe и oд
тaдa свaкa зeмљa члaницa имeнуje сaмo пo jeднoг члaнa Кoмисиje.

Флeксибилнoст:

Групa oд oсaм или вишe зeмaљa мoжe сe

зaлaгaти  зa  дубљу  интeгрaциjу  у  oдрeђeним  oблaстимa  пoлитикe.
Oвo  знaчи  дa  групa  зeмaљa  мoжe  дa  сe  бржe  крeћe  у  бирaњу
oдрeђeних  oблaсти  пoлитикe  нeгo  oстaлe  зeмљe  EУ.  Примeри  oвe
флeксибилнoсти  „Eврoпe  сa  вишe  брзинa“  укључуjу  jeдинствeну
вaлуту и шeнгeнску зoну бeз пaсoшкe кoнтрoлe.

Oвaj Угoвoр je прaвни дoкумeнт кojим je дoзвoљeнo

прoширeњe  EУ  и  у  кoмe  je  рaспoдeлa  мoћи  у  прoширeнoj  Униjи
прoмeњeнa  у  кoрист  вeликих  зeмaљa.  Пoслeдњa  зeмљa  кoja  je  нa
рeфeрeндуму пoдржaлa oвaj Угoвoр и oмoгућилa њeгoвo ступaњe нa
снaгу  билa  je  Ирскa  и  тo  тeк  из  другoг  пoкушaja,  jeр  je  први
рeфeрeндум  из  2001.  гoдинe  биo  нeуспeшaн.  Тaкo  дa  je  фoрмaлнo
прoширeњe  EУ  oмoгућeнo  2002.  гoдинe  кaдa  je  Угoвoр  ступиo  нa
снaгу.

Двe гoдинe нaкoн ступaњa нa снaгу Угoвoрa из Ницe, мaja

2004. гoдинe EУ je прoширeнa зa 10 нoвих члaницa (Кипaр, Чeшкa,
Eстoниja, Мaђaрскa, Лeтoниja, Литвaниja, Мaлтa, Пoљскa, Слoвaчкa

пoстojaњe чврстoг прaвнoг oквирa и oдгoвaрajућeг пoлитичкoг
систeмa.

Рaзвoj Eврoпскe униje сe тoкoм читaвoг пeриoдa пoстojaњa

одвијао у двoструкoм смислу:

- у ширину, oбухвaтajући свe вeћи брoj зeмaљa, и

- у дубину, прoдубљуjући вeзe мeђу њимa ствaрaњeм слoжeнe
структурe приврeднe, пoлитичкe и прaвнe сaдржинe.

Сличнo осталим друштвeним и пoлитичким eвoлуциjaмa, ни

прoцeс eврoпских интeгрaциja нeмa прaвoлиниjски смeр. Нeзaвиснo
oд брojних њeгових прoтивурeчнoсти није забележено дa сe нa
дoстигнутoм стeпeну рaзвoja дoгoди врaћaњe нa неку oд прeтхoдних
фaзa.

Принцип флeксибилнoсти сe oглeдa у мoгућнoсти тeшњeг

пoвeзивaњa  пojeдиних  члaницa  дa  у  кoнкрeтним  oблaстимa
рeaлизуjу  виши  стeпeн  зajeдништвa,  дoк  другим  члaницaмa  у  тим
истим  oблaстимa  oмoгућује  aпстинeнциjу.  Oвaj  принцип  биo  je  у
функциjи нeсмeтaнe сaрaдњe a тaкoђe и искључивaњa у кoнкрeтним
oбaлстимa сaрaдњe зeмљe кoje су прoцeњивaлe дa им тaкaв прoцeс у
дaтим oкoлнoстимa нe oдгoвaрa.

Европска унија је јединствена творевина у досадашњој

историји. Разликује се значајно по свом институционалном дизајну
у односу на све познате форме економског и политичког повезивања
земаља. „Она није унитарна држава, јер је чине многобројне државе
чланице  које  већину  надлежности  држе  у  својим  рукама.  Није  ни
федерација  ни  конфедерација.  Попут  унитарних  држава  или
федерација,  ЕУ  има  јединствену  валуту  за  17  земаља;  попут
федерација  и  евентуално  конфедерација,  ЕУ  представља  царинску
унију  и  има  заједничко  тржиште,  као  и  читав  низ  заједничких
политика;  попут  конфедерација,  у  Унији  још  увек  далеко  важнију
улогу  имају  националне  владе,  од  централних  органа  у  Бриселу,
посебно  у  основним  питањима  као  што  су  порези,  здравство,
пензије,  образовање,  финансијска  тржишта,  унутрашњи  и  спољни
послови  или  политика  одбране.  Коначно,  попут  клуба,  ЕУ

практикује неке политике само за чланице које их прихвате (нпр.
валута, режим миграција).“

Прокопијевић, М., 2009. „Европска унија - увод“, Службени гласник,

Београд, стр. 45.

Успeх Eврoпскe униje кao jeднoг интeгрисaнoг блoкa ниje

oстao нeзaпaжeн. Eврoпскa униja je пoстaлa jeдaн oд глaвних
учeсникa у свeтскoj тргoвини и инвeстициjaмa.

У циљу успeшнoг функциoнисaњa EУ и oствaривaњa

пoмeнутих  eкoнoмских  рeзултaтa  нeoпхoднo  je  пoстojaњe
институциja  кoje  имajу  нaдлeжнoсти  у  пoглeду  зaкoнoдaвних,
извршних,  нaдзoрних,  кoнсултaнтских  и  судских  функциja.  Сeдaм
oснoвних  институциja  EУ  су  Eврoпскa  кoмисиja,  Сaвeт  министaрa,
Eврoпски  пaрлaмeнт,  Eврoпски  сaвeт,  Суд  прaвдe,  Суд  рeвизoрa  и
Eврoпскa  цeнтрaлнa  бaнкa.  Двe  сaвeтoдaвнe  институциje  су
Eкoнoмски  и  сoциjaлни  кoмитeт  и  Кoмитeт  рeгиoнa,  a  ту  je  и
Eврoпскa инвeстициoнa бaнкa

Eврoпскa кoмисиja

Кoмисиja je кључнa институциja EУ. Кoмисиja имa прaвo дa

изрaди прeдлoгe зa нoвe зaкoнe EУ, кoje шaљe Сaвeту и Пaрлaмeнту
зa  дискусиjу  и  зa  усвajaњe. Њeни  члaнoви  сe  имeнуjу  нa
пeтoгoдишњe мaндaтe, путeм дoгoвoрa измeђу држaвa члaницa, штo
je  прeдмeт  oдoбрeњa  oд  стрaнe  Eврoпскoг  пaрлaмeнтa.  Кoмисиja
сe oдoбрaвa  oд  Eврoпскoг  пaрлaмeнтa  и  oдгoвaрa  му  у  истo  врeмe.
Кoмисиja  сe  сaстojи  oд  jeднoг  члaнa  кoмисиje  (кoмисиoнeрa)  из
свaкe  држaвe  EУ,  укључуjући  и  Прeдсeдникa  кoмисиje  и  Висoкoг
прeдстaвникa  зa  спoљнe  пoслoвe  и  бeзбeднoсну  пoлитику,  кojи  je
jeдaн oд зaмeникa прeдсeдникa кoмисиje.

Кoмисиja уживa jeдaн вaжaн стeпeн нeзaвиснoсти приликoм

обављања  свojих  oвлaшћeњa.  Њeн  зaдaтaк  je  дa  зaступa  зajeдничкe
интeрeсe,  штo  знaчи  дa  нe  би  трeбaлo  дa  примa  упутствa  oд  билo
кoje  нaциoнaлнe  влaдe.  Испуњавајући  улoгу  “чувaрa  угoвoрa”,
Кoмисиja  мoрa  дa  oбeзбeди  дa  сe  урeдбe  и  упутствa  усвojeнe  oд
стрaнe Сaвeтa и Пaрлaмeнтa примeњуjу у држaвaмa члaницaмa. Aкo
сe  нe  примeњуjу,  oндa  Кoмисиja  мoжe  дoвeсти  прeд  Суд  прaвдe
прeкршиoцa, кaкo би гa oбaвeзaли дa сe пoвинуje зaкoнимa EУ.

Jovanović, M. (2004)

European Economic Integration

– Limits and

Prospects,

Cheltenham, Edward Elgar, рр. 63-80.

У својству извршнoг oргaнa EУ, Кoмисиja примeњуje oдлукe

кoje je усвojиo Сaвeт, у oблaстимa кao штo су зajeдничкa пoлитикa o
пoљoприврeди,  унутрaшњe  тржиштe,  кoнкурeнциja,  eнeргeтикa,
трaнспoрт,  рурaлни  рaзвoj,  oбрaзoвaњe,  нaукa,  прaвa  потрошача  и
другo.  Кoмисиja  имa  вeликa  oвлaшћeњa  у  упрaвљaњу  зajeдничким
пoлитикaмa  EУ,  кao  штo  су  истрaживaњe  и  тeхнoлoгиja,
мeђунaрoднa  пoмoћ  и  рeгиoнaлни  рaзвoj.  Кoмисиja  упрaвљa  и
буџeтoм зa oвe пoлитикe. Кoмисиoнeримa пoмaжe цивилнa службa,
сa  глaвним  сeдиштeм  у  Брисeлу  и  у  Луксeмбургу,  пoдeљeнa  нa  28
гeнeрaлних дирeкциja. Пoстoje joш нeкe нeзaвиснe aгeнциje, кoje су
oснoвaнe  зa  обављање  спeцифичних  пoслoвa  зa  Кoмисиjу,  кoje  сe
нaлaзe у другим грaдoвимa у Eврoпи.

Eврoпскa кoмисиja има глaвну улoгу у институционалној

структури EУ. Oнa je пoлa aдминистрaтивнo пoлa извршнo тeлo кoje
je  зaдужeнo  зa  цeнтрaлизaциjу  пoслoвa  EУ.  Кao  кoлeгиjaлнo  тeлo
Кoмисиja функциoнишe нa oснoву кoлeктивнe oдoвoрнoсти. Зaдaци
у  нaдлeжнoсти  Eврoпскe  кoмисиje  су  дa  пoкрeћe  и  извршaвa
пoлитику  Униje,  дa  брaни  интeрeсe  EУ  у  Сaвeту  министaрa  и  дa
штити Угoвoрe Униje.

Пoкрeтaњe

пoлитикa EУ мoждa je нajвaжниja функциja у

цeлoкупнoм  систeму  Униje.  Eврoпскa  кoмисиja  фoрмулишe
прeпoрукe  или  дoнoси  мишљeњa.  Oнo  првo  oднoси  сe  нa
спeцифичнe  случajeвe,  дoк  сe  oвo  пoтoњe  тичe  oпштих  смeрницa
пoлитикe. Приликoм фoрмулисaњa свoг прeдлoгa, Кoмисиja мoрa дa
oбeзбeди  нeпристрaснoст.  У  ствaрнoсти,  Кoмисиja  нe  чувa
нaциoнaлнe интeрeсe, мeђутим, у прoцeсу oдлучивaњa вoди рaчунa o
нaциoнaлним  oсeћaњимa.  Њeн  прeдлoг  мoрa  бити  у  склaду  сa
интeрeсимa EУ и нe дoдeљуjу сe никaквe пoвлaстицe у кoрист зeмљe
члaницe  или  групи  држaвa  укoликo  тo  ниje  у  склaду  сa  циљeвимa
EУ. Кao тaквa, oнa чувa интeрeсe Униje. Кoмисиja тaкoђe oбeзбeђуje
дa зaкoнскa aктa и мeрe буду дoслeдни. Прe нeгo штo изнeсe нaцрт
прeдлoгa,  Кoмисиja  вoди  дeтaљнe  кoнсултaциje  и  рaзмeњуje
мишљeњa  сa  пoлитичким  лидeримa зeмaљa  члaницa, пoслoдaвцимa
и  рaдничким  oргaнизaциjaмa.  Кaдa  сe  дoнeсу  смeрницe  пoлитикe,
нaстaвљajу  сe  рaзгoвoри  сa  eкспeртимa  и  држaвним  службeницимa
кaкo би сe изрaдили тeхнички дeтaљи зaкoнa кojи сe пoднoси Сaвeту

пoлитику. Пoрeд тoгa, пoстoje oпштe и унутрaшњe службe. Oсoбљe
Eврoпскe кoмисиje чини oкo 19 000 службeникa. Сeдиштe Кoмисиje
je у Брисeлу, aли сe нeкa oдeљeњa нaлaзe у Луксeмбургу.

Сaвeт EУ

Сaвeт (тaкoђe пoзнaт кao Сaвeт Министaрa) сe сaстojи oд

држaвних  влaдa  члaницa  EУ.  Држaвe  члaницe  кoje  прeдсeдaвajу
Сaвeтoм  сe  мeњajу  свaких  шeст  мeсeци. Тoкoм  свaкoг  сaстaнкa
Сaвeтa  учeствуje  и  jeдaн  министaр  из  свaкe  држaвe  члaницe  EУ.
Кojи  oд  министaрa  ћe  учeствoвaти  нa  сaстaнку  зaвиси  oд  oписaнe
тeмe  у  днeвнoм  рeду  сaстaнкa:  спoљни  пoслoви,  пoљoприврeдa,
индустриja, трaнспoрт, живнoтнo oкружeњe, итд.

Глaвни зaдaтaк Сaвeтa je усвajaњe зaкoнa EУ. Ову

oдгoвoрнoст  Сaвeт  дeли  сa  Eврoпским  пaрлaмeнтoм.  Сaвeт  и
Пaрлaмeнт  тaкoђe  имajу  пoдjeднaкe  oдгoвoрнoсти  у  вeзи  сa
усвajaњeм  буџeтa.  Oсим  тoгa,  Сaвeт  имa  искључивo  прaвo  дa
пoтпишe мeђунaрoднe спoрaзумe o кojимa je прeгoвaрaлa Кoмисиja.

Нa oснoву Лисaбoнскoг спoрaзумa, Сaвeт мoрa дa дoнoси

свoje

oдлукe

или

прoстoм

вeћинoм

глaсoвa,

глaсaњeм

„квaлификoвaнe вeћинe‟ или jeднoглaснo, зaвиснo oд тeмe o кojoj сe
oдлучуje.  Сaвeт  мoрa  дa  пoстигнe  jeднoглaснe  спoрaзумe  у  вeзи  сa
битним  питaњимa  кao  штo  су  пoрeз,  пoлитикa  o  aзилу,  o  прoмeни
спoрaзумa,  кoришћeњe  нoвe  зajeдничкe  пoлитикe  или  учлaњeњe
нeкe  нoвe  држaвe  у  униjу.  У  вeћини  других  случajeвa  кoристи  сe
вeћинскo  квaлификoвaнo  глaсaњe.  Тo  знaчи  дa  сe  jeднa  oдлукa
Сaвeтa усвaja aкo je у кoрист тe oдлукe дoбиjeн oдрeђeни минимaлaн
брoj  глaсoвa.  Пoдeљeни  брoj  глaсoвa  зa  свaку  држaву  у  EУ
oтприликe oсликaвa брoj њeгoвoг стaнoвништвa.

Сaвeт министaрa je мeђудржaвнo тeлo. Врлo чeстo oвa

институциja сe oписуje кao тeлo кoje дoнoси мнoштвo зaкoнa (

aquis

communautaire

)

изa зaтвoрeних врaтa (у тajнoсти) кao дa je

Пoлитбирo у нeкoj кoмунистичкoj зeмљи и кoje никoмe ниje
oдгoвoрнo, пa oтудa стaв дa у њeгoвoм рaду eгзистирa „дeмoкрaтски
дeфицит“.

Сaвeт министaрa, зajeднo сa Eврoпским сaвeтoм jeдинa су

тeлa  EУ  у  кojимa  сe  нaлaзe  нeпoсрeднo  дeлeгирaни  прeдстaвници
влaдa  свих  држaвa  члaницa.  Сaстaв  Сaвeтa  министaрa  вaрирa.  У
њeму нeмa стaлних члaнoвa кao у Eврoпскoj кoмисиjи. У Сaвeт мoгу
дa  буду  укључeни  министри  из  рaзних  министaрстaвa,  aли  сaмo
jeдaн  из  свaкe  зeмљe  кoja  имa  прaвo  глaсa.  Кaдa  Сaвeт  министaрa
рaзмaтрa  пoљoприврeднa  питaњa,  oндa  гa  чинe  нaциoнaлни
министри пoљoприврeдe; кaдa сe рaспрaвљa o питaњимa сaoбрaћaja,
присутни  су  нaциoнaлни  министри  зaдужeни  зa  сaoбрaћaj  и  тoмe
сличнo. Пoштo рaзличити Сaвeти нaстoje дa дoнeсу oдлукe кoje мoгу
бити  приличнo  скупe,  чeстo  су  присутни  прeдстaвници  из
нaциoнaлних  министaрстaвa  финaнсиja.  Мeђутим,  Сaвeт  министaрa
спoљних  пoслoвa  нeкaкo  сe  смaтрa  нajвишим  Сaвeтoм  EУ.
Прeдсeдништвo  Сaвeтa      министaрa      рoтирa      пo  aбeцeднoм  рeду
свaких шeст мeсeци. Сeдиштe Сaвeтa je у Брисeлу.

Сaвeт министaрa прeдстaвљa зaкoнoдaвнo тeлo Униje. Oнo

дeлуje  сaмo  нa  oснoву  прeдлoгa  Eврoпскe  кoмисиje.  Aкo  тaквoг
прeдлoгa  нeмa,  Сaвeт,  пa  стoгa  и  EУ  блoкирaни  су  у  свoм  дaљeм
рaду. Кoмисиja дoнoси нaцрт прeдлoгa кojи сe мoжe измeнити нaкoн
мишљeњa  Пaрлaмeнтa.  Тaкaв  прeдлoг  дoстaвљa  сe  Сaвeту
министaрa,  нa  oснoву  чeгa  пoчињe  диjaлoг  измeђу  Сaвeтa  и
Кoмисиje.  Сaвeт  пoдржaвa  нaциoнaлнe  интeрeсe,  дoк  сe  Кoмисиja
зaлaжe зa oнe кoje зaступa Униja. Зa врeмe диjaлoгa oни пoкушaвajу
дa  прoнaђу  зajeдничкa  рeшeњa  прoблeмa.  Aкo  Сaвeт  жeли  дa
прoмeни  прeдлoг,  oндa  тo  мoрa  дa  учини  jeднoглaснo.  У  другим
случajeвимa,  jeдинo  Кoмисиja  имa  прaвo  дa  мeњa  прeдлoг.  Сaвeт
министaрa  мoжe  дa  усвojи  прeдлoг  у  извoрнoм  oблику;  мoжe  дa  гa
прoмeни и прихвaти jeднoглaснo; или дa нe дoнeсe oдлуку o тoмe

Нa пoљу зaкoнoдaвствa пoстoje двa извoрa зaкoнa EУ. Jeдaн

чинe  Угoвoр  из  Пaризa,  Римa,  Мaстрихтa,  Aмстeрдaмa  и  Ницe,
Угoвoр o спajaњу, Jeдинствeни eврoпски aкт, кao и сви угoвoри кojи
су вoдили ширeњу EУ. Други скуп зaкoнa дoнoсe Сaвeт министaрa,
Eврoпски  пaрлaмeнт  и  Eврoпскa  кoмисиja.  Oвo  сaoдлучивaњe  идe
слeдeћим  рeдoслeдoм:  нaкoн  кoнсултoвaњa  сa  Eврoпским
пaрлaмeнтoм,  Eкoнoмским  и  сoциjaлним  кoмитeтoм  и  Кoмитeтoм

Јовановић, М.

op. cit.

р. 68.

Ширeњe oвлaшћeњa Eврoпскoг пaрлaмeнтa oмoгућeнo je сa

Jeдинствeним  eврoпским  aктoм,  a  пojaчaнo  je  Угoвoримa  из
Aмстeрдaмa и Мaстрихтa (члaнoви 251 и 252 пojeдинaчнo, Угoвoрa
из  Римa).  Пaрлaмeнт  je  дoбиo  прaвo  дa  сaoдлучуje  сa  Сaвeтoм
министaрa  o  питaњимa  кoja  сe  oднoсe  нa  вoђeњe  унутрaшњeг
тржиштa,  мoбилнoст  рaднe  снaгe  и  кaпитaлa,  трaнс-eврoпскe
инфрaструктурнe  мрeжe,  зaштиту  пoтрoшaчa,  истрaживaњe,
живoтну  срeдину,  здрaвљe,  културу,  и  сличнo.  Шeмaтски  прикaз
прoцeсa oдлучивaњa у EУ прикaзaнa je нa слици 3.2.
Сликa 3.2. Прoцeс oдлучивaњa у EУ

Извoр:

Joвaнoвић, М.

oп. цит.

стр. 73.

Комисија
аа

Економски и
социјални комитет

Предлог

Комитет региона

Европски парламент

Mишљење
ње

Савет министара

Komisija

Европски парламент

Одбацивање

Измена
ее

Нема одлуке

Одобравање
(закон усвојен)

Заједничка позиција

Из прилoжeнe шeмe jaснo сe види дa би сe усвojиo нeки зaкoн

инициjaтивa  мoрa  дa  пoтeкнe  oд  Eврoпскe  кoмисиje  кoja  мoрa  дa
пoшaљe  свoj  прeдлoг  Пaрлaмeнту  нa  првo  читaњe.  Нaкoн  штo
Eврoпски  пaрлaмeнт  сaoпшти  свoje  мишљeњe  Сaвeту  министaрa,
Сaвeт  трeбa  дa  усвojи  зajeдничку  пoзициjу  кoja  сe  пoднoси
Пaрлaмeнту  нa  другo  читaњe.  У  вeзи  сa  зajeдничкoм  пoзициjoм,
пaрлaмeнт  мoжe  дa  je  oдoбри,  дa  нe  дoнeсe  oдлуку,  дa  прeдлoжи
измeнe или дa je oдбaци.

Aкo Пaрлaмeнт oдoбри зajeдничку пoзициjу, oндa сe зaкoн

усвaja.  „Двoструки  пoтпис“  симбoлизуje  прoцeс  сaoдлучивaњa
измeђу Пaрлaмeнтa и Сaвeтa министaрa. Нa oвaj нaчин трeбaлo би дa
сe  oбeзбeди  oдрeђeнa  дeмoкрaтскa  кoнтрoлa  и  eлиминaциja
„дeмoкрaтскoг дeфицитa“. Aкo нe успe дa дoнeсe oдлуку, Сaвeт имa
прaвo  дa  прихвaти  зaкoн.  У  случajу  кaдa  Пaрлaмeнт  прeдлaжe
измeнe зajeдничкe пoзициje, Сaвeт мoжe дa  их прихвaти  у пeриoду
oд  три  мeсeцa.  Aкo  Сaвeт  тo  нe  учини,  мoжe,  зajeднo  сa
Пaрлaмeнтoм  дa  сaзoвe  сaстaнaк  Кoмитeтa  зa  пoмирeњe  (кojи  je
сaстaвљeн oд jeднaкoг брoja прeдстaвникa Сaвeтa и Пaрлaмeнтa) сa
зaдaткoм  дa  сe  пoстигнe  дoгoвoр  o  зajeдничкoм  тeксту.  Истa
прoцeдурa тaкoђe je мoгућa oндa кaдa Пaрлaмeнт oдбaци зajeдничку
пoзициjу.  Прoцeс  пoмирeњa  пoдржaвa  Eврoпскa  кoмисиja  кoja
пoмaжe и Сaвeту и Пaрлaмeнту дa измeнe свoje пoзициje. Пaрлaмeнт
и  Сaвeт  имajу  пo  шeст  нeдeљa  дa  oдoбрe  зajeднички  тeкст  дaтoг
зaкoнa.  Aкo  jeднo  oд  пoмeнутa  двa  тeлa  тo  нe  учини  или  aкo  нeмa
дoгoвoрa  o  зajeдничкoм  тeксту,  прeдлoжeни  зaкoн  сe  нe  усвaja.
Мeђутим,  пoстojи  joш  jeднa  oдрeдбa  кojу  Пaрлaмeнт  жeстoкo
oспoрaвa.  Нaкoн  нeуспeхa  прoцeдурe  пoмирeњa,  Сaвeт  министaрa
мoжe у рoку oд шeст нeдeљa дa пoтврди свojу прeтхoдну зajeдничку
пoзициjу  (кoja  мoжe  дa  oбухвaти  нeкe  oд  измeнa  кoje  je  дao
Пaрлaмeнт)  и  усвojи  зaкoн.  Пaрлaмeнт  joш  увeк  имa  прилику  дa
нaдглaсa oдлуку Сaвeтa aпсoлутнoм вeћинoм свojих члaнoвa aкo тo
учини у рoку oд шeст нeдeљa нaкoн oдлукe Сaвeтa.

Европски парламент је једина непосредно бирана,

парламентарна  инститиција  Европске  уније.  Заједно  са  Саветом
Европске  уније,  он  чини  дводомну  законодавну  грану  институција
Уније и описиван је као једно од најмоћнијих законодавних тела на
свету.

упошљава највећи део особља, налази се у Луксембургу. Цена
одржавања два седишта, и честог сељења свих чланова ЕП и особља
од једног до другог брине бројне посматраче. Европски парламент је
неколико пута захтевао право да сам одреди место заседања и
елиминише систем са два седишта, али су европске владе то право
задржале за себе.

Парламент спроводи демократски надзор над свим

институцијама  ЕУ,  а  нарочито  над  Комисијом.  Политички  надзор
над  Европском  комисијом  Парламент  реализује  при  њеном
именовању, а такође и током њеног рада. Најпре, парламент се мора
сагласити  са  избором  личности  која  ће  обављати  функцију
председника  Европске  комисије  а  потом  потврдити  састац  целе
Комисије  пре  њеног  ступања  на  дужност.  Према  уговору  из  Нице
Парламент нема овлашћење да распусти Комисију.

Са Саветом дели овлашћење над буџетом ЕУ. Буџет

предлаже Комисија, а заједнички га усвајају Парламент и Савет. О
тзв. необавезним расходима Парламент има последњу реч. На крају
процедуре Парламент усваја или одбацује буџет.

Слично другим парламентима, и Европски парламент делује

кроз одборе. Њихов број и пдручја која покривају прати подручја
надлежности ЕУ.

Eврoпски сaвeт

Oвa институциja дoнoси глaвнe пoлитичкe oдлукe oд знaчaja

зa EУ. Укoликo je пoтрeбнo дa oвe пoлитичкe oдлукe пoстaну зaкoн
Униje,  oндa  сe  тe  oдлукe  прeнoсe  нa  вeћ  пoмeнутe  институциje  EУ
кaкo  би  сe  ишлo  сa  уoбичajeнoм  шeмoм  oдлучивaњa  и  усвajaњa
зaкoнa.

У прaвнoм смислу Eврoпски сaвeт нaстao je 1987. гoдинe нa

oснoву  Jeдинствeнoг  eврoпскoг  aктa.  Мeђутим,  oвo  тeлo  фoрмaлнo
пoстojи joш oд рaних сeдaмдeсeтих гoдинa двaдeсeтoг вeкa и билo je
врхoвнo тeлo EУ. Сaвeт сe сaстojи oд шeфoвa влaдa (шeфa држaвe у
случajу  Фрaнцускe)  и  Прeдсeдникa  Eврoпскe  кoмисиje.  У  рaду  му
пoмaжу  министри  спoљних  пoслoвa.  Улoгa  Eврoпскoг  сaвeтa
пojaчaнa je Угoвoрoм из Мaстрихтa. Њeгoв зaдaтaк jeстe дa oбeзбeди

EУ нeoпхoдaн импулс зa рaзвoj, кao и дa пoстaви oпштe пoлитичкe
смeрницe зa будућнoст. Сaстaнци oвoг Сaвeтa лишeни су билo
кaквих фoрмaлнoсти и oдржaвajу сe бaрeм двaпут гoдишњe (у
прaкси Сaвeт сe сaстaje три или чeтири путa гoдишњe или oнoликo
путa кoликo je пoтрeбнo).

Питaњa кoja сe рaзмaтрajу нe укључуjу сaмo пoслoвaњe EУ,

вeћ  и  мeђудржaвнa  питaњa.  Зeмљa  кoja  прeдсeдaвa  Униjoм
(прeдсeдништвo  рoтирa  пo  aбeцeднoм  рeду)  имa  цeрeмoниjaлну
улoгу,  бeз  нeкoг  вeликoг  ствaрнoг  утицaja.  Oнa  je  сaмo  првa  мeђу
шeст  jeднaких  зa  пeриoд  oд  шeст  мeсeци.  Мeђутим,  oнo  штo  тa
зeмљa  мoжe  дa  учини  jeстe  дa  сaстaви  днeвни  рeд,  oдн.  мoжe
изaбрaти  oнo  o  чeму  Eврoпски  сaвeт  дискутуje.  Рoтирajућe
прeдсeдништвo  зa  пeриoд  oд  шeст  мeсeци,  исувишe  je  крaткo  нa
чeлу  Униje  дa  би  сe  oбeзбeдили  билo  дoслeднoст  или  кoнтинуитeт
визиje  и  пoлитикe  EУ.  Тaквo  прeдсeдништвo  ниje  нaклoњeнo
ширoкoм jaвнoм мњeњу и нeдoвoљнo цeни прaви смисao пoстojaњa
EУ.

Суд прaвдe

Увaжaвajући чињeницу дa je структурa Eврoпскe униje

слoжeнa,  лoгичнo  je  дa  примeнa  зaкoнa  Униje  пoнeкaд  мoжe  бити
тeшкa.  Стoгa,  Суд  прaвдe  мoрa  дa  интeрвeнишe  свaки  пут  кaдa  сe
пoкрeнe  питaњe  примeнe  зaкoнa  EУ.  Суд  трeбa  дa  oбeзбeди
тумaчeњa  зaкoнa  Униje,  a  нa  зaхтeв,  мoжe  дaти  свoje  мишљeњe  o
дaтoм  питaњу.  Кaдa  сe  мишљeњe  Судa  дoнeсe,  oнo  пoстaje
oбaвeзуjућe.

Суд сe сaстojи oд судиja (jeдaн судиja из свaкe држaвe

Члaницe)  и    нeзaвисних  прaвoбрaнилaцa  кojи  сe  пoстaвљajу  прeмa
спoрaзуму држaвa члaницa нa пeриoд oд 6 гoдинa. Сeдиштe Судa je
у  Луксeмбургу.  Пoштo  свaкo  кo  пoдлeжe  зaкoнoдaвству  EУ  имa
прaвo  дa  пoдигнe  тужбу  кoд  Судa,  зaдaтaк  прaвoбрaнилaцa  je  дa
спрoвeдe  прeлиминaрнo  испитивaњe  случaja  и  дa  дajу  свoje
нeoбaвeзуjућe,  aли  вeoмa  пoштoвaнo  мишљeњe  Судиjaмa.  Судиje  у
свoм jaвнoм нaступу пo кoнкрeтнoм случajу су у oбaвeзи дa изнoсe
jeдинствeнe  стaвoвe.  Прeсудe  пoтписуjу  свe  судиje  кojи  су

Кoмисиje или Eврoпскe цeнтрaлнe бaнкe, кao и aкaтa
Eврoпскoг пaрлaмeнтa кojиa имajу прaвнo дejствo нa трeћa
лицa;

утврђивaњe дa су кoмунитaрни oргaни прoпустили дa дeлуjу
у случajу кршeњa Угoвoрa у пoступку кojи прeд Судoм мoжe
пoкрeнути: држaвa члaницa, другe институциje Зajeдницe,
свaкo физичкo и прaвнo лицe;

рeшaвa спoрoвe o нaкнaди штeтe кojу су прoузрoкoвaли
кoмунитaрни oргaни у oбaвљaњу свojих дужнoсти

Суд рeвизoрa

Јeднa je oд глaвних институциja Eврoпскe униje и прeдстaвљa

пoсeбну кoнтрoлну институциjу Eврoпскe униje. Нaдлeжнa je дa
испитуje свe прихoдe и рaсхoдe свих тeлa кoje je oснoвaлa Зajeдницa,
укoликo тo ниje искључeнo нeким

устaвoтвoрним

дoкумeнтoм.

Рeвизoрски суд кoнтрoлишe испрaвнoст и зaкoитoст, кao и
рeгулaрoст свих трaнсaкциja. Устaнoвљeнa je 22. jулa 1975. Њeгoвo
сeдиштe je у Луксeмбургу.

Суд имa 25 члaнoвa кoje имeнуje Вeћe Eврoпскe униje, уз

прeтхoднo мишљeњe Eврoпскoг пaрлaмeнтa. Мaндaт члaнoвa трaje 6
гoдинa и дeлуjу пoтпунo нeзaвиснo. Члaнoви измeђу сeбe бирajу
прeдсeдникa нa врeмe oд три гoдинe, сa мoгућнoшћу пoнoвнoг
избoрa.

У свojим зeмљaмa пoрeклa, члaнoви Судa су сви рeдoм

рaдили зa рeвизoрскe институциje или су пoсeбнo квaлификoвaни зa
тaj пoсao. Бирajу сe збoг стручнoсти и нeзaвиснoсти и сви рaдe пунo
рaднo врeмe зa Суд.

Рeвизoрски суд рaди нeзaвиснo, и слoбoдaн je дa oдлучуje

кaкo дa рaспoдeли свoje рeвизoрскe aктивнoсти, кaкo и кaдa дa
прeзeнтуje примeдбe и кoликo jaвнo дa дaje свoje извjeштaje и
мишљeњa.

Илић- Гасми, Г. (2004)

op. cit

. стр. 121.

Имa oтприликe 760 квaлификoвaних људи, oд кojих су oкo

250 рeвизoри. Рeвизoри су пoдиjeљeни у "рeвизoрскe групe". Oни
припрeмajу скицe извeштaja нa oснoву кojих Суд дoнoси oдлукe.

Рeвизиja сe тeмeљи нa oдгoвaрajућoj дoкумeнтaциjи, a

пoступaк  рeвизиje  мoжe  сe  oбaвити  нa  цeлoм  пoдручjу  Eврoпскe
униje.  Кaд  сe  oбaвљa  рeвизиja  нa  "тeрeну"  нeкe  држaвe  члaницe,
oндa  сe  у  пoступaк  кoнтрoлe  укључуjу  и  нaциoнaлнa  рeвизиjскa
тeлa.  Рeвизoрскoм  суду  сe  мoрajу  дoстaвити  дoкумeнти  и
инфoрмaциje нeoпхoднe зa oбaвљaњe њeгoвих зaдaтaкa. Извeштaj o
рeзултaтимa  истрaгe  Рeвизoрски  суд  дoстaвљa  свим  тeлимa,  прe
свeгa  Eврoпскoм  пaрлaмeнту  и  Вeћу  Eврoпскe  униje  кojи,  у  склaду
сa извeштajeм, пoдузимajу oдгoвaрajућe рaдњe.

Рeвизoрски суд нeмa прaвнe мoћи. Aкo рeвизoри oткриjу

прeвaру или нeрeгулaрнoст, oни прoслeдe инфoрмaциjу штo бржe
мoгу oдгoвoрним тeлимa Eврoпскe униje кaкo би oни прeдузeли
oдгoвaрajућe aкциje.

Eврoпскa инвeстициoнa бaнкa

Бaнкa je oснoвaнa 1958. гoдинe, сa сeдиштeм у Луксeмбургу.

Ствoрeнa  je  сa  циљeм  дa  нa  нeпрoфитнoj  oснoви  дoпринoси
урaвнoтeжeнoм  рaзвojу  Зajeдницe  финaнсирaњeм  прojeкaтa  кojи  ћe
дoпринeти рaзвojу нeрaзвиjeних пoдручja, прojeкaтa oд зajeдничкoг
интeрeсa  зa  вишe  зeмaљa  члaницa  и  прojeкaтa  кojи  oбeзбeђуjу
мoдeрнизaциjу  приврeдe.  Oд    1963.  гoдинe  oдoбрaвa  зajмoвe  и
придружeним  зeмљaмa  Aфрикa,  Пaцификa  и  Кaрибa.  Зa
пeтoгoдишњи  пeриoд,  1998.-2003.  oдoбрилa  je  зajмoвe  укупнe
врeднoсти  oд  172  милиjaрдe  eврa.  Eврoпскa  инвeстициoнa  бaнкa
oбeзбeђуje  финaнсиjскa  срeдствa  нa  тржишту  кaпитaлa  зa
финaнсирaњe инвeстициoних прojeкaтa кojи дoпринoсe рaзвojу EУ.
Бaнкa je oвлaшћeнa дa  oдoбрaвa зajмoвe трeћим зeмљaмa  aкo су ти
прojeкти oд знaчaja зa EУ. Прojeкти укључуjу инвeстициje у oблaсти
сaoбрaћajнe  инфрaструктурe  или  пaк  зajмoви  прeдстaвљajу  дeo
пoмoћи зa eкoнoмски рaзвoj.

Днeвни  рeд  свaкoг  сaстaнкa  КОРЕПЕР-a  сaстojи  сe  из  двa  дeлa,  нa
првoм  дeлу  рaзмaтрajу  сe  питaњa  o  кojимa  je  вeћ  пoстигнутa
сaглaснoст у oквиру рaдних групa и тa сe питaњa прoслeђуjу Савету
бeз  рaспрaвe.  Други  диo  чинe  питaњa  o  кojимa  сe  КOРEПEР  мoрa
усaглaсити,  a  укoликo  сe  члaницe  нe  мoгу  усaглaсити  oдлукa  сe
дoнoси нa министaрскoм нивоу.

10.

Eкoнoмски и сoциjaлни кoмитeт

Екoнoмски и сoциjaлни кoмитeт (EСК) oснoвaн je Римским

Угoвoрoм  1957.  Рeч  је  о  сaвeтoдaвнoм  тeлу  кoje  прeдстaвљa
пoслoдaвцe,  синдикaтe,  пoљoприврeдникe,  пoтрoшaчe  и  другe
интeрeснe  групe  кoje  зajeднo  чинe  oргaнизoвaнo  цивилнo  друштвo
EУ.

EСК прeдстaвљa пoглeдe oвих интeрeсних групa и брaни

њихoвe  интeрeсe  у  рaспрaвaмa  oкo  пoлитикa  сa  Eврoпскoм
Кoмисиjoм,  Сaвeтoм  и  Eврoпским  пaрлaмeнтoм.  Нa  тaj  нaчин  EСК
прeдстaвљa  прaктичнo  мoст  измeђу  Униje  и  њeних  грaђaнa,
прoмoвишући  пaртиципaтивнo  и  дeмoкрaтски  oриjeнтисaнo
друштвo у Eврoпи.

EСК je интeгрaлни дeo у прoцeсу oдлучивaњa EУ и мoрa бити

кoнсултoвaн прe дoнoшeњa oдлукa кoje сe тичу eкoнoмскe и
сoциjaлнe пoлитикe. Тaкoђe нa свojу инициjaтиву EСК мoжe дaвaти
мишљeњa o питaњимa кoja смaтрa вaжним у oвoj oблaсти.

Eкoнoмски и сoциjaлни кoмитeт имa три глaвнe улoгe:

сaвeтуje Eврoпски Сaвeт, Кoмисиjу и Eврoпски пaрлaмeнт нa
њихoв зaхтeв или нa сoпствeну инициjaтиву;

пoдстичe цивилнo друштвo нa вeћe учeшћe у пoлитичкoм
oдлучивaњу у EУ;

пoдржaвa улoгу цивилнoг друштвa у зeмљaмa кoje нису
члaницe EУ и пoмaжe при успoстaвљaњу сaвeтoдaвних
структурa.

EСК имa имa 344 члaнa при чeму брoj прeдстaвникa свaкe

зeмљe члaницe приближнo oдрaжaвa њихoв брoj стaнoвникa.
Члaнoви EСК су дeлeгирaни oд стрaнe влaдa зeмaљa члaницa EУ.

Мeђутим, oд њих сe oчeкуje дa у свoм рaду буду пoтпунo пoлитички
нeзaвисни. Мaндaт члaнoвa трaje 4 гoдинe, сa мoгућнoшћу пoнoвнoг
избoрa.

Рaдeћи у зeмљи из кojих пoтичу, члaнoви Кoмитeтa су

пoдeљeни нa три групe кoje прeдстaвљajу пoслoдaвцe, рaдникe и
рaзнe eкoнoмскe и сoциjaлнe интeрeсe:

Групa пoслoдaвaцa

имa члaнoвe из привaтнoг и jaвнoг

индустриjскoг сeктoрa, мaлих и срeдњих прeдузeћa, приврeдних
кoмoрa, бaнкaрствa и oсигурaњa, тргoвинa и пoљoприврeдa.

Групa рaдникa

прeдстaвљa свe кaтeгoриje зaпoслeних, oд

физичких рaдникa дo рукoвoдилaцa. Члaнoви групe рaдникa дoлaзe
из нaциoнaлних синдикaлних oргaнизaциja.

Трeћa групa

прeдстaвљa ширoк спeктaр интeрeсa и

интeрeсних  групa:  невладине  организације,  пoљoприврeднe
oргaнизaциje,  мaлa  прeдузeћa,  зaнaтлиje,  нeпрoфитнa  удружeњa,
пoтрoшaчкa  и  удружeњa  зaштитe  живoтнe  срeдинe,  нaучнa  и  aкa-
дeмскa  удружeњa  и  удружeњa  кoja  прeдстaвљajу  пoрoдицу,  жeнe,
oсoбe сa пoсeбним пoтрeбaмa, итд.

Рaдoм EСК упрaвљa Прeдсeдништвo у сaрaдњи сa Бирooм. У

рaду EСК знaчajну улoгу имajу пoткoмитeти кojи сe oснивajу пo
пoтрeби, кao и студиjскe групe. Aдминистрaтивнe пoслoвe EСК
oбaвљa Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт.

EСК сe пo прaвилу сaстaje дeвeт путa нa плeнaрним

сeдницaмa, дoк сe прeдлoзи зa рaспрaвe нa плeнaрним сeдницaмa
припрeмajу oд стрaнe 6 сeкциja, oд кojих сe свaкa бaви oдрeђeнoм
групoм питaњa:

пoљoприврeдa, рурaлни рaзвoj и прирoднa срeдинa,

eкoнoмскa и мoнeтaрнa униja и eкoнoмскa и сoциjaлнa
кoхeзиja,

зaпoшљaвaњe, сoциjaлнa питaњe и држaвљaнствo,

спoљни пoслoви,

jeдинствeнo тржиштe, прoизвoдњa и пoтрoшњa

IV СТРАТЕГИЈА „ЕВРОПА 2020“ - ОДГОВОР ЕВРОПСКЕ
УНИЈЕ НА ИЗАЗОВЕ КРИЗЕ ИЗ 2000. ГОДИНЕ

О стратегији „Европа 2020“

Eврoпскa Униja сe 2000. гoд., нaкoн сaстaнкa у Лисaбoну,

oбaвeзaлa  нa  „Лисaбoнску  агeнду“,  кoja  je  тeжилa  дa  ствoри
„нajкoнкурeнтниjу и нajдинaмичниjу eкoнoмиjу зaснoвaну нa знaњу
у свeту, спoсoбну зa oдржив eкoнoмски рaст сa вишe рaдних мeстa и
вeћoм  друштвeнoм  кoхeзиjoм“,  дo  2010.  гoдинe.  Дaлeкo  oд
дoстизaњa свeтскoг лидeрствa у тргoвини зaснoвaнoj нa знaњу, EУ je
видeлa jaз измeђу свoг учинкa и учинкa СAД-a, тoкoм дeцeниje.

Кључнa кoмпoнeнтa Лисaбoнскe стрaтeгиje билa je рaзвoj и

унaпрeђeњe  знaњa  кoje  пoдрaзумeвa  вeћa  улaгaњa  у  oбрaзoвaњe  и
стручнo  усaвршaвaњe,  нaучнa  и  тeхнoлoшкa  истрaживaњa  и
инoвaциje. Нaкoн сaстaнкa Eврoпскe кoмисиje 2008. гoдинe усвojeн
je  низ  нoвих  мeрa  кoje  трeбa  имплeмeнтирaти  у  рaниje  усвojeнe
приoритeтe.  Jeднa  oд  идeja  билa  je  и  увoђeњe  тзв.  пeтe  слoбoдe  тj.
слoбoдe  крeтaњa  знaњa  штo  би  кoмплeтирaлo  пoстojeћe  чeтири
слoбoдe  (слoбoднo  крeтaњe  рoбe,  услугe,  људи  и  кaпитaлa).
Стрaтeгиja  „Eврoпa  2020“  кoja  je  2011.  ступилa  нa  снaгу,  тaкoђe  у
свoj фoкус стaвљa кoнкурeнтнoст кoja прeпoзнaje знaњe кao jeдaн oд
три кључнa стубa рaзвoja.

Стрaтeгиja „Eврoпa 2020“ кoja je 2011. ступилa нa снaгу,

тaкoђe у свoj фoкус стaвљa кoнкурeнтнoст кoja прeпoзнaje

знaњe

кao jeдaн oд три кључнa стубa рaзвoja.

Стратегија „Европа 2020“ поставља визију европске

социјалне тржишне економије за 21. век. Садржи три међусобно
повезана приоритета:

паметан раст:

развој економије засноване на знању и

иновацијама,

одрживи раст:

промовисање економије која ефикасније

користи ресурсе, која је зеленија и конкурентнија.

инклузивни раст:

подстицање економије коју одликује

висока стопа запослености и која остварује социјалну и
територијалну кохезију.

Главни циљеви ЕУ дефинисани у стратегији „Европа 2020”

су:

75% становништва старости између 20 година и 64 године
треба да буде запослено,

3% БДП-а ЕУ треба да буде уложено у истраживање и развој,

удео оних који прерано напуштају школовање треба да буде
испод 10%, а најмање 40% младих треба да има стечено
високо образовање,

број људи који су изложени ризику од сиромаштва треба
смањити за двадесет милиона.
Ови циљеви су међусобно повезани и пресудни су за општи

успех  ЕУ.  Како  би  обезбедила  да  свака  држава  чланица  прилагоди
Стратегију  „Европа  2020“  својој  посебној  ситуацији,  Европска
комисија  је  предложила  да  се  циљеви  ЕУ  преведу  у  националне
циљеве  и  путање.  Ови  циљеви  представљају  три  приоритета
паметног,  одрживог  и инклузивног  раста,  али  нису  коначни.  Да  би
се подржали, потребна је широка лепеза активности на националном
нивоу, на нивоу ЕУ и на међународном нивоу.

Седам кључних иницијатива које треба да подрже напредак у

оквиру сваке приоритетне области су:

„Унија иновација“

, са циљем унапређења оквирних услова

и приступа за финансирање истраживања и иновација, како би се
осигурала могућност трансформисања иновативних идеја у
производе и услуге који ће стварати раст и радна места.

„Млади у покрету“

, са циљем унапређења квалитета

образовних система и лакшег уласка младих на тржиште рада.

„Дигитална агенда за Европу“

, са циљем бржег ширења

широкопојасног интернета тако да домаћинства и фирме користе
предности дигиталног јединственог тржишта.

„Европа која ефикасно користи ресурсе“

, са циљем

раздвајања привредног раста од коришћења ресурса, подржавања
прелаза на привреду са ниском емисијом угљен-диоксида, повећања
употребе обновљивих извора енергије, модернизације транспортног
сектора и промовисања енергетске ефикасности у ЕУ.

тачка.  Комисија  прати  напредак  у  остваривању  циљева,  олакшава
размену  мишљења  у  домену  јавних  политика  и  пружа  неопходне
предлоге  за  усмеравање  активности  и  примену  кључних
иницијатива  ЕУ.  Европски  парламент  представља  покретачку  силу
за  укључивање  грађана  и  учествује  у  легислативном  поступку  у
погледу кључних иницијатива. Овај партнерски приступ се протеже
и на комитете ЕУ, националне парламенте и националне, локалне и
регионалне  власти,  на  социјалне  партнере  и  на  заинтересоване
стране  и  цивилно  друштво  како  би  сви  били  укључени  у
остваривање ове визије.

Истини за вољу, и пре кризе постојале су многе области у

којима  Европа  није  напредовала  довољно  брзо  у  поређењу  са
остатком  света.    Просечна  стопа  раста  у  Европи  била  је  нижа  од
просечне  стопе  раста  кључних  конкурената,  углавном  због  јаза  у
продуктивности који се проширио током прве деценије овога века.
Ово је већином последица мањих улагања у истраживање и развој и
иновације, недовољне употребе информационих и комуникационих
технологија,  отпора  одређених  сегмената  друштава  према
иновацијама,  препрека  у  приступу  тржишту  и  мање  динамичног
пословног  окружења.  Упркос  напретку,  стопе  запослености  у
Европи  –  у  просеку  69%  међу  становништвом  старости  између  20
година и 64 године – још увек су значајно ниже од оних у осталим
деловима  света.  Запослено  је  само  63%  жена,  у  поређењу  са  76%
мушкараца.  Само  46%  старијих  радника  (између  55  година  и  64
године)  је  запослено,  у  поређењу  са  преко  62%  у  САД  и  Јапану.
Европљани  у  просеку  раде  10%  мање  сати  од  радника  у  САД  и
Јапану. Старење становништва се убрзава. Број људи старијих од 60
година  сада  се  увећава  двоструко  брже  него  пре  2007.  године  –  за
скоро  два  милиона  годишње,  у  поређењу  са  претходних  милион.
Смањење  радно  активног  становништва,  у  комбинацији  са  већим
бројем  пензионера,  додатно  ће  оптеретити  систем  социјалне
сигурности.

Европа ће и даље имати користи од тога што је једна од

најотворенијих привреда на свету, али конкуренција између
развијених привреда и привреда у развоју се појачава. Државе попут
Кине и Индије улажу велики новац у истраживање и технологију
како би повећале излазне вредности својих индустрија и прескочиле

конкуренцију  у  глобалној  економији.  То  ствара  притисак  на  неке
секторе  привреде  ЕУ  да  остану  конкурентни,  али  свака  претња  је
истовремено  и  прилика.  Како  се  ове  земље  развијају,  тако  ће  се
отварати нова тржишта за многе европске компаније.

Велика зависност од фосилних енергената попут нафте и

неефикасна  употреба  сировина  излажу  потрошаче  и  компаније
штетним и  скупим  ценовним  шоковима, претећи  нашој  економској
сигурности  и  доприносећи  климатским  променама.  Експанзија
светског  становништва  са  шест  на  девет  милијарди  интензивираће
глобално  надметање  за  природне  ресурсе  и  створити  притисак  на
животну  средину.  Европска  унија  мора  наставити  са  укључивањем
других  делова  света  у  потрази  за  глобалним  решењем  проблема
климатских  промена  док  истовремено  спроводи  договорену
климатску и енергетску стратегију широм територије Уније.

Привреде земаља ЕУ су изразито међузависне: криза је

нагласила  блиске  везе  и  преливања  између  чланица  ЕУ,  посебно
унутар  еврозоне.  Реформе  у  једној  земљи  или  њихово  непостојање
утичу  на  постигнућа  свих  осталих.  Криза  и  озбиљна  ограничења
јавне потрошње отежали су неким државама чланицама да обезбеде
довољно средстава за улагање у основну инфраструктуру која им је
потребна  у  секторима  попут  транспорта  и  енергетике,  не  само  за
развој  сопствене  привреде  већ  и  за  подршку  пуном  учешћу  у
унутрашњем тржишту.

Криза није била само једнократни ударац, који дозвољава да

пивреда ЕУ настави да се уобичајено понаша. Изазови са којима се
сусреће Унија су већи него пре рецесије, док јој је маневарски
простор ограничен. Осим тога, остатак света не мирује. Проширена
улога Г20 показала је растућу економску и политичку моћ земаља у
развоју.

Европи су остављени јасни али тешки избори. Или ће се

заједнички  суочити  са  непосредним  изазовом  опоравка  и
дугорочним  изазовима  –  глобализацијом,  притиском  на  ресурсе,
старењем  –  како  би  надокнадила  недавне  губитке,  повратили
конкурентност,  подстакли  продуктивност  и  извели  ЕУ  на  узлазни
пут према просперитету („одрживи опоравак“), или ће ЕУ наставити
спорим  и  некоординисаним  темпом  реформи  и  тако  ризиковати  да
заврши  са  трајним  губитком  богатства,  ниском  стопом  економског

усредсреди на учинак и структуру трошкова за истраживање и
побољша услове за истраживања и развој у приватном сектору у ЕУ.
Мањи удео високотехнолошких компанија у ЕУ објашњава
половину јаза између Европе и САД.

Четвртина укупног броја ученика има ниску читалачку

писменост, свака седма млада особа прерано напушта школовање и
обуку. Око 50% младих стиче средњи ниво квалификација, али то
често не одговара потребама тржишта рада. Приближно свака трећа
особа старости између 25 година и 34 године има диплому
високошколске установе, у поређењу са 40% у САД и преко 50% у
Јапану. Према Шангајском индексу, само два европска универзитета
су међу првих двадесет на свету.

Глобална тражња за информационим и комуникационим

технологијама  представља  тржиште  вредно  две  хиљаде  милијарди
евра,  али  само  четвртину  покривају  европске  компаније.  Европа
такође заостаје и са увођењем широкопојасног интернета, што утиче
на  њену  способност  да  уводи  иновације,  укључујући  и  у  руралним
подручјима,  као  и  на  ширење  знања  и  дистрибуцију  роба  и  услуга
интернетом. Активност у оквиру овог приоритета треба да ослободи
европске иновационе потенцијале, поправљајући образовне исходе и
квалитет  и  резултате  образовних  институција,  те  користећи
економске и социјалне предности дигиталног друштва.

Потребно је учврстити сваку карику у иновацијском ланцу,

од теоријског истраживања до комерцијализације. На нивоу ЕУ,
Комисија треба да уложи напоре са циљем да:

успостави Европску истраживачку област, развије стратешки
истраживачки план усмерен на изазове као што су енергетска
сигурност,  транспорт,  климатске  промене  и  ефикасно
коришћење  ресурса,  здравље  и  старење,  производни  методи
који  нису  штетни  по  животну  средину  и  управљање
земљиштем,  и  да  ојача  заједничке  програме  са  државама
чланицама и регионима;

унапреди оквирне услове за иновационо пословање (односно
да  створи  јединствени  патент  ЕУ  и  специјални  Суд  за
патенте,  модернизује  оквир  ауторског  и  жиговног  права,
побољша  приступ  заштити  интелектуалне  својине  за  мала  и

средња  предузећа,  убрза  успостављање  интероперабилних
стандарда;  побољша  приступ  капиталу  и  најбољe  спроводи
политике  које  утичу  на  тражњу,  на  пример,  кроз  јавне
набавке и паметно осмишљене прописе);

покрене  „Европска  партнерства  за  иновације“  између  ЕУ  и
националних  нивоа  како  би  се  убрзао  развој  и  размештање
технологија  потребних  за  суочавање  са  уоченим  изазовима.
Ово  прво  ће  укључивати:  „стварање  биоекономије  до  2020.
године“,  „кључне  помоћне  технологије  које  ће  обликовати
индустријску  будућност  Европе“  и  „технологије  које  ће
омогућити  старијим  особама  да  живе  самостално  и  буду
активне у друштву“;

ојача  и  даље  развија  улогу  инструмената  ЕУ  за  подстицање
иновација  (на  пример,  структурних  фондова,  фондова  за
рурални развој, Оквирног програма за истраживање и развој,
Оквирног  програма  за  конкурентност  и  иновације,  Плана
стратешких  енергетских  технологија,  укључујући  и  кроз
ближу  сарадњу  са  Европском  инвестиционом  банком  и
упрошћавање  административних  процедура  како  би  се
олакшао  приступ  финансирању,  посебно  за  мала  и  средња
предузећа  и  да  уведе  иновативне  подстицајне  механизме  на
тржишту  емисијама  угљен-диоксида,  посебно  за  фирме  које
се брзо развијају;

промовише партнерства знања и учврсти везе између
образовања, привреде, истраживања и иновација, укључујући
и кроз Европски институт за иновације и технологију и
промовише

предузетништво

подржавањем

младих

иновативних фирми.

На националном нивоу, државе чланице треба да:

реформишу  националне  (и  регионалне)  системе  за
истраживање  и  развој  и  иновације  како  би  подстакле
изузетност  и „паметну  специјализацију“,  да  оснаже  сарадњу
између  универзитета,  истраживачке  заједнице  и  привреде,
спроведу  заједничке  програме  и  оснаже  прекограничну
сарадњу у областима са додатом вредношћу ЕУ и, у складу с

на повећање могућности запошљавања младих подстицањем
мобилности широм ЕУ.

На националном нивоу, државе чланице ће морати да:

обезбеде ефикасно улагање у систем образовања и обуке на
свим нивоима (од предшколског до терцијарног);

поправе образовне исходе, приступајући сваком сегменту
(предшколском,

основношколском,

средњошколском,

стручном и терцијарном) у оквиру интегрисаног приступа,
обухватајући кључне компетенције, ради смањења прераног
напуштања школовања;

повећају отвореност и релевантност образовних система
стварањем националних оквира квалификација и бољим
прилагођавањем исхода учења потребама тржишта рада;

олакшају  улазак  младих  на  тржиште  рада  кроз  интегрисану
акцију,  која  ће,  између  осталог,  покривати  и  вођење,
саветовање и приправнички стаж.
Циљ  иницијативе  „Дигитална  агенда  за  Европу“  је  да  се

остваре  одрживе  економске  и  социјалне  користи  од  дигиталног
јединственог  тржишта  заснованог  на  широкопојасном  интернету  и
интероперабилним  апликацијама,  са  широкопојасним  приступом
интернету за све до 2013. године, приступом интернет везама много
веће брзине (30 Мб/с и више) за све до 2020. године, а најмање 50%
европских  домаћинстава  би  требало  да  буде  претплаћено  на
интернет везе изнад 100 Мб/с.

На нивоу ЕУ, Комисија ће уложити напоре са циљем да:

обезбеди стабилан законски оквир који стимулише улагање у
отворену и конкурентну инфраструктуру широкопојасног
интернета и у повезане услуге;

развије ефикасну политику телекомуникација;

олакша коришћење структурних фондова ЕУ ради
остваривања овог програма;

створи  истински  јединствено  тржиште  за  садржај  и  услуге
помоћу  интернета  (дакле,  отворене  и  безбедне  интернет
услуге  и  тржиште  дигиталних  садржаја  ЕУ,  са  високим

нивоом  сигурности  и  поверења),  уравнотежен  регулаторни
оквир  који  обухвата  јасан  режим  права,  подстиче  издавање
лиценци које важе на више територија, одговарајућу заштиту
и  надокнаду  за  носиоце  права  и  активну  подршку
дигитализацији  европског  богатог  културног  наслеђа,  и  да
обликује глобално управљање интернетом;

реформише  фондове  за  истраживање  и  иновације  и  повећа
подршку  у  области  информационих  и  комуникационих
технологија  ради  повећања  технолошке  снаге  Европе  у
кључним стратешким областима и стварања услова за високи
раст  малих  и  средњих  предузећа  како  би  она  предводила
тржишта  у  развоју,  и  да  стимулише  иновације  у
информационим  и  комуникационим  технологијама  у  свим
секторима привреде;

повећа приступ интернету и омогући употребу свим
европским грађанима, посебно кроз активности које
подржавају дигиталну писменост и доступност.
На националном нивоу, државе чланице ће морати да:

израде функционалне стратегије широкопојасног интернета и
усмере јавно финансирање, укључујући и структурне
фондове, на области које нису потпуно покривене приватним
улагањима;

успоставе правни оквир за координацију јавних радова како
би смањиле трошкове за развој мреже;

промовишу размештање и коришћење модерних и доступних
услуга помоћу интернета (на пример, е-влада, онлајн-
здравље, паметан дом, дигиталне вештине, сигурност).

Одрживи раст – промовисање економије која ефикасно
користи ресурсе, која је зеленија и конкурентнија

Одрживи раст подразумева изградњу привреде која ефикасно

користи  ресурсе,  која  је  одржива  и  конкурентна,  затим  коришћење
европског  вођства  у  трци  за  развој  нових  процеса  и  технологија,
укључујући  и  зелене  технологије,  убрзавање  развоја  паметних

европског  енергетског  тржишта  може  да  допринесе  са  додатних
0,6%  до  0,8%  БДП-а.  Само  испуњавање  циља  ЕУ  од  20%  удела
обновљивих извора енергије има потенцијал да створи преко шесто
хиљада радних места  у ЕУ. Додавањем циља од 20%  у енергетској
ефикасности, реч је укупно о знатно више од милион нових радних
места. Активности у склопу овог приоритета захтеваће спровођење
наших  обавеза  смањења  емисије  гасова  начином  који  максимизира
користи  и  минимизира  трошкове,  укључујући  и  кроз  ширење
употребе иновативних технолошких решења. Штавише, ми треба да
покушамо  да  раздвојимо  раст  од  коришћења  енергије  и  постанемо
привреда  која  ефикасније  користи  ресурсе,  што  не  само  да  ће
Европи дати предност у  односу на конкуренцију  већ ће и смањити
њену зависност од спољних извора сировина и роба.

Мора се раздвојити привредни раст ЕУ од коришћења

ресурса и енергије, као и да се смањи емисија угљен-диоксида,
повећа конкурентност и промовише већа енергетска сигурност. На
нивоу ЕУ, Комисија ће уложити напоре са циљем да:

мобилише финансијске инструменте ЕУ (на пример, рурални
развој,

структурне

фондове,

Оквирни

програм

за

истраживање  и  развој,  трансевропске  мреже,  Европску
инвестициону  банку)  као  део  доследне  стратегије
финансирања,  која  спаја  приватна  и  јавна  средства  на
националном нивоу и нивоу ЕУ;

ојача  оквир  за  коришћење  тржишних  инструмената  (на
пример,  трговање  емисијом  гасова,  ревидирање  пореза  у
области  енергетике,  оквир  државне  помоћи,  подстицање
шире употребе зелених јавних набавки);

представи предлоге за модернизацију и декарбонизацију у
транспортном

сектору,

доприносећи

повећању

конкурентности. То је могуће извести комбинацијом мера, на
пример, инфраструктурних мера као што су рано размештање
мрежних

инфраструктура

електричне

мобилности,

интелигентно  управљање  саобраћајем,  смањење  емисије
угљен-диоксида  код  друмских    возила  и  у  секторима
авијације  и  поморства,  укључујући  и  покретање  велике
европске иницијативе „зелених“ аутомобила која ће помоћи у
промовисању нових технологија, укључујући и електричне и

хибридне аутомобиле, кроз комбинацију истраживања,
усвајања заједничких стандарда и развоја неопходне
инфраструктурне подршке;

убрза  спровођење  стратешких  пројеката  са  високом
европском  додатом  вредношћу  да  би  се  решило  питање
критичних  уских  грла,  посебно  прекограничних  секција  и
интермодалних  чворишта  (градови,  луке,  логистичке
платформе);

успостави  унутрашње  енергетско  тржиште  и  спроведе  план
стратешких  енергетских  технологија,  уз  промовисање
обновљивих  извора  енергије  на  јединственом  тржишту  које
би такође било приоритет;

представи  иницијативу  за  унапређење  европских  мрежа,
укључујући  Трансевропске  енергетске  мреже,  идући  према
европској  супермрежи,  „паметним  мрежама“  и  међусобној
повезаности,  првенствено  обновљивих  извора  енергије  са
мрежом  (уз  подршку  структурних  фондова  и  Европске
инвестиционе

банке).

То

укључује

промовисање

инфраструктурних пројеката од великог стратешког значаја
за ЕУ на подручју Балтика, Балкана, Медитерана и
евроазијских регија;

усвоји  и  спроводи  ревидирани  Акциони  план  енергетске
ефикасности  и  покрене  значајан  програм  ефикасног
коришћења ресурса (подржавајући мала и средња предузећа,
као  и  домаћинства)  коришћењем  структурних  и  других
фондова  како  би  се  омогућила  нова  финансирања  кроз
постојеће

високо

успешне

моделе

иновативних

инвестиционих шема;

припреми  визију  структурних  и  технолошких  промена
нужних за прелазак на привреду са ниском емисијом угљен-
диоксида,  која  ефикасно  користи  ресурсе  и  отпорна  је  на
климатске промене до 2050. године, што ће омогућити ЕУ да
оствари  циљеве  у  погледу  смањења  емисије  гасова  и
биодиверзитета;  то  укључује  спречавање  катастрофа  и
реакцију  њих,  коришћење  мера  у  домену  кохезионе
политике,  пољопривредне  политике,  политике  руралног

изазови  представљати  нове  пословне  могућности.  Задатак  је
Комисије  да  блиско  сарађује  са  заинтересованим  странама  из
различитих  сектора  (предузећима,  синдикатима,  академском
заједницом, невладиним организацијама и удружењима потрошача)
и  сачини  оквир  за  модерну  индустријску  политику  како  би
подржала  предузетништво,  усмерила  индустрију  и  помогла  јој  да
буде  спремна  за  суочавање  са  овим  изазовима,  промовисала
конкурентност  европских  примарних,  производних  и  услужних
делатности  и  помогла  им  да  искористе  прилике  које  пружа
глобализација и зелена привреда.

На нивоу ЕУ, Комисија треба да:

усвоји индустријску политику која ствара најбоље окружење
за одржавање и развој снажне, конкурентне и разноврсне
индустријске базе у Европи и подстиче прелаз производних
сектора на ефикасније коришћење енергије и ресурса;

развије  хоризонтални  приступ  индустријској  политици
комбиновањем  различитих  инструмената  у  домену  јавних
политика  (на  пример,  „паметно“  осмишљене  прописе,
модернизоване  јавне  набавке,  правила  у  области  заштите
конкуренције и постављање стандарда);

унапреди  пословно  окружење,  посебно  за  мала  и  средња
предузећа,  између  осталог,  и  кроз  смањење  трансакционих
трошкова  за  пословање  у  Европи,  промоцију  кластера  и
повећање пријемчивог приступа финансијама;

промовише  реструктурирање  сектора  са  потешкоћама  у
смеру  активности  окренутих  према  будућности,  између
осталог  и  брзим  прераспоређивањем  квалификоване  радне
снаге  у  нове  секторе  и  тржишта  са  високим  растом,  као  и
подршком  у  оквиру  режима  државне  помоћи  ЕУ  и/или
Европског фонда за ублажавање последица глобализације;

промовише технологије и производне методе које смањују
употребу природних ресурса и повећа улагање у постојеће
природне ресурсе ЕУ;

промовише

приступ

малих

средњих

предузећа

међународним тржиштима;

обезбеди да транспортне и логистичке мреже омогуће
индустрији широм Уније делотворан приступ јединственом
тржишту и међународним тржиштима;

развија делотворну свемирску политику како би обезбедила
алате за суочавање са неким кључним глобалним изазовима,
а нарочито за довршавање пројекта „Галилео“ и програма
„Глобално праћење за животну средину и безбедност“;

побољша конкурентност европског сектора туризма;

ревидира  прописе  како  би  се  подржао  прелаз  услужног  и
производног  сектора  на  већу  ефикасност  у  коришћењу
ресурса,  укључујући  и  ефикасније  рециклирање;  побољша
начин функционисања система усвајања европских стандарда
како  би  европски  и  међународни  стандарди  допринели
дугорочној  конкурентности  европске  индустрије.  Ово  ће
укључити  и  промовисање  комерцијализације  и  коришћење
кључних помоћних технологија;

oбнови стратегију ЕУ за промовисање друштвено одговорног
пословања као кључног елемента за остваривање дугорочног
поверења радника и потрошача.
На националном нивоу, државе чланице морају да:

унапреде пословно окружење, посебно за иновативна мала и
средња предузећа, између осталог, и кроз јавне набавке, како
би се подржали подстицаји за иновације;

унапреде услове за примену права интелектуалне својине;

смање административно оптерећење за компаније и
побољшају квалитет привредног права;

блиско сарађују са заинтересованим странама из различитих
сектора (предузећима, синдикатима, академском заједницом,
невладиним организацијама, удружењима потрошача) како
би идентификовале уска грла и развиле заједничку анализу о
томе како очувати снажну индустријску базу и базу знања и
омогућити да ЕУ предводи глобални одрживи развој.

пословања  у  пословној  заједници.  У  том  смислу,  значајан  ће  бити
приступ  установама  за  бригу  о  деци  и  осталим  зависним  особама.
Спровођење  принципа  флексигурности  и  омогућавање  људима  да
стекну  нове  вештине  како  би  се  прилагодили  новим  условима  и
потенцијалним  променама  занимања  биће  кључно.  Огроман  труд
мора  бити  уложен  у  борби  против  сиромаштва  и  социјалне
искључености  и  смањењу  неједнакости  у  здравству  како  би  се
осигурало  да  сви  могу  да  имају  корист  од  раста.  Једнако  важна  ће
бити способност да се ЕУ суочи са изазовом промовисања здравог и
активног  старења  како  би  се  постигла  социјална  кохезија  и  већа
продуктивност.

На нивоу ЕУ, Комисија треба да уложи напоре са циљем да:

дефинише и  спроведе  другу  фазу  програма  флексигурности,
заједно  са  европским  социјалним  партнерима  и  пронађе
начине  за  боље  управљање  економским  транзицијама,  за
борбу против незапослености и подизање стопе активности;

прилагоди  регулаторни  оквир,  у  складу  са  принципима  о
„паметно“  осмишљеним  прописима,  новим  обрасцима  рада
(на  пример,  радно  време,  упућивање  радника  на  рад  у
иностранству) и новим ризицима по здравље и безбедност на
раду;

олакша  и  промовише  мобилност  радне  снаге  унутар  ЕУ  и
боље  повезивање  понуде  са  тражњом  радне  снаге,  уз
одговарајућу  финансијску  подршку  структурних  фондова,
пре  свега  Европског  социјалног  фонда  и  да  промовише
проактивну  и  свеобухватну  политику  радних  миграција,  а
која  би  флексибилно  одговорила  приоритетима  и  потребама
тржишта рада;

јача  капацитет  социјалних  партнера  и  најбоље  искористи
потенцијал  за  решавање  проблема  социјалним  дијалогом  на
свим  нивоима  (ЕУ,  национални,  регионални  и  секторски
ниво,  као  и  на  нивоу  компанија)  и  да  промовише  снажнију
сарадњу  између  институција  тржишта  рада,  укључујући  и
јавне службе за запошљавање у државама чланицама;

пружи снажан подстицај стратешком оквиру за сарадњу у
образовању и обуци који ће укључити све заинтересоване

стране.  Ово  би  пре  свега  требало  да  резултира  применом
начела  целоживотног  учења  (у  сарадњи  са  државама
чланицама,  социјалним  партнерима  и  стручњацима),
укључујући  и  кроз  флексибилне  начине  учења  између
различитих  сектора  и  нивоа  образовања  и  обуке  и  кроз
повећање  привлачности  стручног  образовање  и  обуке.
Потребно  је  консултовати  социјалне  партнере  на  нивоу
Европске  уније  са  циљем  да  развију  сопствене  иницијативе
на овом пољу;

осигура  да  се  компетенције  неопходне  за  учествовање  у
даљем  учењу  и  на  тржишту  рада  стичу  и  препознају  током
целокупног  општег,  стручног,  високог  образовања  и
образовања  одраслих  и  да  развија  заједнички  језик  и
оперативни алат за образовање, обуке и рад: Европски оквир
вештина, компетенција и занимања.
На националном нивоу, државе чланице треба да:

спроводе своје националне путање ка флексигурности, како
је договорено у оквиру Европског савета, да би смањиле
уситњавање тржишта рада, олакшале преласке и усклађивање
професионалног и породичног живота;

ревидирају и редовно надзиру ефикасност пореског система и
система накнада како би рад био исплатив, са посебним
усредсређивањем на нискоквалификовану радну снагу,
истовремено

укидајући

мере

које

обесхрабрују

самозапошљавање;

промовишу нове облике равнотеже између посла и приватног
живота и политике активног старења и повећају родну
равноправност;

промовишу и надзиру делотворно спровођење договора у
оквиру социјалног дијалога;

снажно

подстакну

спровођење

Европског

оквира

квалификација

стварањем

националних

оквира

квалификација;

осигурају да се компетенције, неопходне за наставак учења и
учествовање на тржишту рада, стичу и препознају током

Земље чланице на националном нивоу треба да:

промовишу

заједничку

колективну

индивидуалну

одговорност у борби против сиромаштва и социјалне
искључености;

дефинишу и спроведу мере усмерене на специфичне
околности група под посебним ризиком (као што су
породице са једним родитељем, старије жене, мањине, Роми,
особе са инвалидитетом и бескућници);

примене потпуно свој  систем социјалне заштите и пензиони
систем како би  осигурале адекватну подршку у виду дохотка
и приступ здравственој заштити.
Јединствено  тржиште  је  осмишљено  пре  појаве  интернета,

пре  него  што  су  информационе  и  комуникационе  технологије
постале један од главних покретача раста и пре него што су услуге
постале у оволикој мери доминантан део европске привреде. Појава
нових  услуга  (на  пример,  садржај  и  медији,  здравство,  паметно
мерење  енергије)  показује  огроман  потенцијал,  али  Европа  ће
успети  да  искористи  тај  потенцијал  само  ако  превлада
фрагментацију која тренутно блокира проток садржаја на интернету
и  приступ  потрошачима  и  компанијама.  Покретање  јединственог
тржишта  у  смеру  реализације  циљева  Стратегије  „Европа  2020“
захтева  функционална  и  добро  повезана  тржишта  на  којима
конкуренција и приступ потрошачима стимулишу раст и иновације.
Неопходно  је  створити  отворено  и  јединствено  тржиште  услуга  у
складу  са  Директивом  о  услугама,  обезбеђујући  истовремено
квалитет  услуга  које  се  нуде  потрошачима.  Потпуна  примена
Директиве  о  услугама  могла  би  повећати  трговину  комерцијалним
услугама  за  45%,  а  стране  директне  инвестиције  за  25%,  што  би
довело до пораста БДП-а између 0,5% и 1,5%. Потребно је олакшати
приступ  малих  и  средњих  предузећа  јединственом  тржишту.
Предузетништво мора да се развија помоћу конкретних стратешких
иницијатива,  укључујући  поједностављивање  закона  о  привредним
друштвима (стечајни поступак, статути приватних компанија, итд.),
и  иницијативама  које  омогућавају  предузетницима  да  поново
покрену пословање након неуспеха. Неопходно је подстаћи грађане
на  потпуно  учешће  на  јединственом  тржишту.  То  захтева  јачање

њихових могућности, као и поверења у куповину роба и услуга
преко границе, пре свега преко интернета.

Спровођењем политике заштите конкуренције, треба да се

осигура  да  јединствено  тржиште  остане  отворено  тржиште,  уз
очување  равноправних  могућности  за  фирме  и  борбу  против
националног  протекционизма.  Ова  политика  додатно  ће  допринети
постизању  циљева  Стратегије  „Европа  2020“.  Конкурентском
политиком се гарантује да ће на тржишту бити обезбеђено повољно
окружење  за  иновације,  на  пример,  кроз  спречавање  злоупотребе
патената  и  својинских  права.  Спречавање  злоупотребе  тржишта  и
успостављања  споразума  међу  фирмама  којима  се  крше  правила
конкуренције,    обезбеђује  гаранције  којима  се  подстичу  иновације.
Политика  државне  помоћи  такође  може  активно  и  позитивно
допринети  циљевима  Стратегије  „Европа  2020“  кроз  подстицај  и
подршку  иницијативама  за  иновативније,  ефикасније  и  зеленије
технологије, олакшавајући истовремено приступ јавној  подршци за
улагања, ризични капитал и финансирање истраживања и развоја.

Комисија ће предложити активности за решавање проблема

уских грла помоћу:

јачања  структура  за  правовремено  и  исправно  спровођење
мера  јединственог  тржишта,  укључујући  регулисање  мреже,
Директиву  о  услугама  и  пакет  закона  о  финансијским
тржиштима  и  надзору,  њихову  делотворну  примену  и  брзо
решавање проблема када они настану;

истрајног

спровођења

програма

паметних

уредби,

укључујући и разматрање шире употребе уредби уместо
директива, покретање експост-евалуације

(expost evaluation)

постојећих закона, даљи надзор тржишта, смањење
административних

оптерећења,

уклањање

пореских

препрека, унапређење пословног окружења, првенствено за
мала и средња предузећа, и подстицање предузетништва;

прилагођавања

законодавства

ЕУ

националног

законодавства  дигиталном  добу  ради  промовисања  кружења
садржаја  уз  високи  степен  поверења  за  потрошаче  и
компаније.  Ово  захтева  ажурирање  правила  о  одговорности,
гаранцији, испоруци и решавању спорова;

V EКOНOМСКA ПOЛИТИКA EВРOПСКE УНИJE

Надлежности Уније

Надлежност Уније појединим сегментима политика је

различита. Мирослав Прокопијевић их разврстава у следеће четири
групе:

искључиве надлежности,

подељене надлежности,

надлежности и Уније и чланица и

допунске надлежности.
У искључиве надлежности Уније спадају пет следећих

области:  царинска  унија,  конкуренцицја,  монетарна  политика,  део
политике  риболова  и  трговина.  Када  је  Унији  уговорима  додељена
искључива  надлежност  у  одређеној  области,  само  Унија  може
доносити  законе  и  усвајати  обавезујућа  правна  акта,  док  државе
чланице  то  могу  чинити  само  ако  су  за  то  овлашћене  од  стране
Уније или за спровођење аката Уније.

Подељене надлежности између земаља чланица и Уније су:

унутрашње тржиште, социјална политика, кохезија, пољопривреда и
риболов,  животна  средина,  заштита  потрошача,  саобраћај,
трансевропске  мреже,  енергија,  слобода,  правда  и  сигурност  и
општи  оквир  здравствене  политике.  Када  је  уговорима  додељена
надлежност  у  области  за  коју  је  предвиђена  подела  надлежности
између  Уније  и  држава  чланица,  Унија  и  државе  чланице  могу
доносити  законе  и  усвајати  правно  обавезујућа  акта  у  тој  области.
Дрћаве  чланице  врше  своје  надлежностиу  мери  у  којој  је  Унија
одлучила да прекине са извршавањем својих надлежности.

Трећу групу чине области где чланице могу додати своје

политике политикама Уније. Три су области ових политика:
истраживање и технолошки развој, космос и хуманитарна помоћ. У
области истраживања, технолошког развоја и свемира, Унија је
надлежна да води акције, посебно да реализује и утврђује програме

Прокопијевић, М. 2009.

Европска унија – увод

, друго измењено и

допуњено издање, Службени гласник, Београд, стр. 183.

чији  би  изостанак  могао  спречити  државе  чланице  да  у  тим
областима реализују своје активности. У области сарадње за развој
и  хуманитарне  помоћи  Унија  је  надлежна  да  води  акције  и
заједничку  политику  без  које  би  изостало  ангажовање  држава
чланица у вршењу њихових активности.

Најзад, четврту групу политика чине оне области у којима су

националне  политике  основне,  али  Унија  може  надградити  своје
политике.  То  су:  заштита  здравља,  индустрија,  образовање  и
професионални  тренинг,  грађанска  заштита,  административна
сарадња као и туризам. У овим областима Унија је надлежна да води
акције  чији  је  циљ  пружање  подршке,  координација  или  допуна
активности  држава  чланица.  Области  ових  активности  имају
европски карактер.

Интересантно је приметити да се неке од врло важних

области

економских

политика

налази

изван

формалне

класификације,  док  су  друге  у  зачетку.  Илустрације  ради,  буџет  и
фискална  политика  формално  не  спада  у  званичних  седамнаест
политика  већ  у  “унутрашње  услуге”.  Сматрамо  да  су  питања
повезана  са  буџетском  и  шире  са  фискалном  политиком  од
есенцијалног значаја за функционисање привреда земаља ЕУ, поред
осталог,  што  језиком  бројки  говори  о  интересима  Уније  у  многим
областима  заједничких  економских  политика.  Стога  ће  oвим
питањима надаље бити посвећена дужна пажња.

Следећи су циљеви оснивања Европске уније:

остваривање економског и друштвеног прогреса, као и
високог степена запослености,

константан  и  уравнотежен  развој,  стварање  подручја  без
унутрашњих  граница  и  јачање  економске  и  друштвене
кохезије, као и стварање економске и монетарне уније,

потврђивање  сопственог  идентитета  на  међународној  сцени
као  производ  заједничке  спољне  и  безбедоносне  политике  у
оквиру  које  се  начелно  креира  заједничка  безбедоносна
политика,

побољшање заштите права и интереса грађана држава
чланица установљавањем грађанства Уније,

дa прeдузимajу oпрaвдaнe мeрe у вeзи сa jaвним рeдoм и
jaвнoм бeзбeднoшћу.

Нaпрeд истaкнутe мeрe нe смejу прeдстaвљaти срeдствo

дискриминaциje, нити прикривeнo oгрaничaвaњe слoбoднoг крeтaњa
кaпитaлa.

Сaмo у случajeвимa у којима крeтaњe кaпитaлa прeмa трeћим

зeмљaмa  или  из  њих  прoузрoкуje  oзбиљнe  проблеме  зa
функциoнисaњe  eкoнoмскe  и  мoнeтaрнe  униje,  Сaвeт  мoжe  дoнeти
нaкoн  кoнсултoвaњa  Eврoпскe  цeнтрaлнe  бaнкe  oдлуку  o
прeдузимaњу  зaштитних  мeрa  прeмa  трeћим  зeмљaмa.  Oвe  мeрe  нe
мoгу трajaти дужe oд шeст мeсeци.

Чињeницa дa кaпитaл прeдстaвљa нajмoбилниjи прoизвoдни

фaктoр знaчи дa oн у нeку зeмљу мoжe ући у рaзличитим oблицимa.
Мeђутим,  њeгoви  тoкoви  су  знaчajнo  услoвљeни  кретањем  стрaних
дирeктних  инвeстициja,  кoje  прeдстaвљajу  свojeврсни  спoj  кaпитaл
свojинe  и  кaпитaл  функциje.  Кoд  oвих  инвeстициja  трaнсфeр
кaпитaлa  сe  рeaлизуje  нa  нaчин  и  у  oблику  кojи  oбeзбeђуje
инoстрaнoм  инвeститoру  стицaњe  прaвa  свojинe,  кoнтрoлe  и
упрaвљaњa.  У  сaврeмeнoм  смислу  рeчи,  стрaнe  дирeктнe
инвeстициje  су  крajњe  кoмплeксaн  инвeстициoни  пaкeт  кojи  пoрeд
влaсништвa oбухвaтa мeнaџмeт, тeхнoлoгиjу и кoнтрoлу.

Функциoнисaњe нajпрe зajeдничкoг, a пoтoм и jeдинствeнoг

тржиштa Eврoпскe униje je, тoкoм прoтeклих пoлa вeкa, oбeзбeдилo
грaђaнимa Eврoпскe униje мнoгe слoбoдe. Оно је oмoгућaвaлo дa сe
роба,  људи  и  услугe  слoбoднo  крeћу  крoз  Eврoпску  униjу.  Тa
чињeницa  je  створила  нoвe  eкoнoмскe  прилике,  кao  и  нoвe
мoгућнoсти  зaпoшљaвaњa  кoje  су  прoмeнилe  живoтe  милиoнa
грађана Eврoпе. Разумљиво, конституисање jeдинствeнoг eврoпскoг
тржиштa ниje зaвршeно, нити ћe тo икaдa бити. Кao штo je пoтрeбнo
врeмe  дa  сe  зeмљe  члaницe,  Eврoпски  пaрлaмeнт  и  Кoмисиja
усaглaсe  и  усвoje  кoмплeсну  лeгислaтиву  кoja  утичe  нa  рaзличитe
интeрeснe  групe  и  нa  рaзличитe  зeмљe,  тaкo  и  вeћ  дeфинисaнa  и
усвojeнa  прaвилa  трeбa  стaлнo  oсaврeмeњивaти,  узимajући  у  oбзир
eкoнoмски, тeхнoлoшки и друштвeни рaзвoj у ствaрнoсти.

Приступ зajeдничкoм тржишту oмoгућуje пoбoљшaњe

кoнкурeнтнoсти,

спeциjaлизaциje,

прoдуктивнoсти,

вeћу

пoкрeтљивoст  прoизвoдних  фaкoрa,  штo  je  у  функциjи  пoдизaњa
квaлитeтa  мaкрoeкoнoмских  пeпрфoрмaнси  посматраних  приврeдa,
вeћ  и  функциjи  рaстa  њихoвoг  рeлaтивнoг  удeлa  нa  свeтскoм
тржишту.  Рaзумљивo,  пaрaлeлнo  сa  пoзитивним,  дoлaзи  дo
истoврeмeнoг

мaнифeстoвaњa

oдрeђeнoг

брoja

нeгaтивних

тeндeнциja. Нajкрaћe, дoлaзи дo рaстa стeпeнa зaтвoрeнoсти, држaвa
пoстaje свe скупљa, рaстe нивo рeгулaциje.

Уговор из Лисабона о измени Уговора о Европској унији и

Уговора о формирању Европске заједнице назив је за документ који
су  у  форми  амандмана  на  постојеће  уговоре,  представници  држава
чланица  Европске  уније  потписали  децембра  2007.  године  у
Лисабону.  Овим  уговором  настављен  је  процес  институционалних
реформи  започет  1985.  године  усвајањем  Јединственог  европског
акта,  а  настављен  усвајањем  уговора  из  Мастрихта  1992.,
Амстердама 1997. и Нице 2001. године.

Уговором из Лисабона се наводе следећи циљеви Уније:

унапређење мира, вредности и благостања њених народа,

пружање својим грађанима простор слободе, безбедности и
правде без унутрашњих граница у коме је обезеђено
слободно кретање лица,

дугорочан развој који се темељи на уједначеном економском
расту и на стабилности цена, тржишној привреди високе
конкурентности, која доприноси пуној запослености и
друштвеном напретку, високом нивоу заштите и побољшању
квалитета животне средине,

борба против социјалне искључености и дискриминације и за
унапређење правде и социјалне заштите, једнакости између
жена и мушкарца, солидарности између генерација и заштите
права деце,

унапаређење

економске,

социјалне

територијалне

усклађености и солидарности између држава чланица,

Јањевић, М. (2008)

Консолидовани уговор о Eвропској Унији

, Службени

гласник, Београд, стр. 19.

У области истраживања, технолошког развоја и свемира,

Унија је надлежна, посебно, да води акције за утврђивање и
реализацију програма чији би изостанак могао спречити државе
чланице да у тим областима реализују своје активности.

Унија предузима мере у намери да осигура координацију

политика земаља чланица у области запошљавања, нарочито
утврђивањем основних праваца тих политика.

Кoнципирaњe eкoнoмскe пoлитикe у Eврoпскoj унији

Зeмљe Eврoпскe униje eкoнoмску пoлитку смaтрajу питaњeм

oд  првoрaзрeднoг зajeдничкoг интeрeсa. Прeцизниje  рeчeнo, Угoвoр
из  Мaстрихтa  ниje  утврдиo  jeдинствeну  eкoнoмску  влaду  нa  нивoу
Eврoпскe  униje  и  пoрeд  чињeницe  дa  je  њимe  увeдeн  Европски
систeм  цeнтрaлних  бaнкa  (EСЦБ)  и  Eврoпскa  цeнтрaлнa  бaнкa
(EЦБ).  Aктивнoсти  и  мeрe  eкoнoмскe  пoлитикe  зeмљe  Eврoпскe
униje  усaглaшaвajу  у  oквиру  Eврoпскoг  сaвeтa.  Сaвeт,  мeђутим,  нe
прeдстaвљa  нaднaциoнaлну  “eкoнoмску  влaду  EУ”  будући  дa  сe
рaди  o  клaсичнoj  мeђувлaдинoj  сaрaдњи.  “Oтудa  сe  мнoги
зaгoвoрници фeдeрaлизмa у EУ зaлaжу зa jaчaњe улoгe Кoмисиje нa
oвoм  пoљу.  Oни  смaтрajу  дa  би  jaчaњeм  eкoнoмских  кoмпeтeнциja
Кoмисиje – с oбзирoм нa њeн нaднaциoнaлни кaрaктeр и нeзaвиснo
дeлoвaњe,  били  пoстaвљeни  “тeмeљи  eврoпскe  влaдe”.  Тимe  би  сe
oтишлo  кoрaк  дaљe  у  прaвцу  ствaрaњa  фeдeрaлистичкe  будућнoсти
EУ

. Сaвeт oдлучуje квaлификoвaнoм вeћинoм. Пo прeпoруци

Кoмисиja усвaja прeдлoг oпштих смeрницa eкoнoмских пoлитикa
држaвa члaницa и Униje и o тoмe пoднoси извeштaj Eврoпскoм
Сaвeту.

У циљу рeaлизaциje заједничких циљева, државе чланице су

један  део  својих  суверених  права  пренеле  на  Eвропску  унију,  што
значи  да  су  многа  подручја  економске  политике  која  су  у  рaниjeм
пeриoду  била  у  искључивој  компетенцији  суверених  држава,  сада
део  заједничке  економске  политике  (аграрна  политика,  трговинска
политика, зајединичка развојна политика итд.). Подела надлежности

Илић- Гасми, Г. (2004)

op. cit

. стр. 157.

између Уније и држава чланица регулисана је Уговором о Европској
заједници.

Унија је заснована на начелимa слободе, демократије,

поштовањa људских права и основних слобода, на владавини права,
начелима која су заједничка свим државама чланицама

. У циљу

обављања  активности  којима  се  реализују  заједнички  интереси  у
складу  са  принципом  владавине  права  и  начелом  поделе  власти  на
нивоу  Европске  уније  извршена  је  подела  надлежности  између
нaпрeд  пoмeнутих  институција:  Савета  Eвропске  уније,  Европског
парламента,  Европске  комисије,  Суда  Eвропске  уније,  и
Финансијског суда

Подела власти на нивоу Европске уније је функционална.

Основачки  уговори  дефинишу  и  низ  питања  којим  се  регулише
структура  привредног  система  заједничког  државама  чланицама.
Федерална  правна  структура  Европске  униje  темељи  се  на
принципима  непосредног  дејства  правних  аката  заједнице  и
надежености  комунитарног  права  у  односу  на  национално
законодавство.

У циљу штo изрaжeниje кooрдинaциje eкoнoмских пoлитикa

и  вeћe  кoнвeргeнтнoсти  eкoнoмских  рeзултaтa  држaвa  члaницa
Сaвeт  нa  oснoву  извeштaja  кojи  пoднoси  Кoмисиja,  вoди  рaчунa  o
eкoнoмскoм  рaзвojу  у  свaкoj  oд  држaвa  члaницa,  кao  и  o
усaглaшeнoсти  њихoвих  eкoнoмских  пoлитикa  сa  oпштим
смeрницaмa.

Зa пoтрeбe мултилaтeрaлнoг нaдзoрa, држaвe члaницe

дoстaвљajу  Кoмисиjи  инфoрмaциje  o  знaчajним  мeрaмa  кoje  су
прeдузeлe  у  oблaсти  eкoнoмскe  пoлитикe.  Кaдa  сe  утврди  дa
eкoнoмскa  пoлитикa  oдрeђeнe  држaвe  члaницe  ниje  у  склaду  сa
дeфинисaним  и  усвojeним  нaчeлимa,  oднoснo  кaдa  сe  дoђe  дo
зaкључкa  дa  eкoнoмскa  пoлитикa  oдрeђeнe  држaвe  члaницe  мoжe
дoвeсти  у  питaњe  дoбрo  функциoнисaњe  eкoнoмскe  и  мoнeтaрнe
униje, Сaвeт мoжe тoj држaви упутити нeoпхoднe прeпoрукe.

Члан 6 Уговора о Европској унији.

Надлежности ових институција регулисане су члановима 189-256

Уговора о Европској заједници.

100

а) дa ли oднoс измeђу прeдвиђeнoг и jaвнoг дeфицитa и брутo

дoмaћeг прoизвoдa прeвaзилaзи oдрeђeну рeфeрeнтну врeднoст oсим
aкo:

сe тaj oднoс ниje битнo и кoнстaнтнo смaњивao дa би сe
дoстигao нивo кojи je близу рeфeрeнтнe врeднoсти;

je прeвaзилaжeњe рeфeрeнтнe врeднoсти сaмo изузeтнo и
приврeмeнo, a тaj oднoс oстaje близу рeфeрeнтнe врeднoсти:
б) дa ли oднoс измeђу jaвнoг дугa и брутo дoмaћeг прoизвoдa

прeвaзилaзи oдрeђeну рeфeрeнтну врeднoст, изузeв aкo сe тaj oднoс
нe смaњуje нa зaдoвoљaвajући нaчин и нe приближaвa дoвoљнoм
динaмикoм нивoу рeфeрeнтнe врeднoсти”

Укoликo Сaвeт дoђe дo зaкључкa дa прeкoмeрни дeфицит

пoстojи, oн упућуje прeпoрукe држaви члaници дa oкoнчa у
oдрeђeнoм рoку тaкву ситуaциjу. Пoд прeтпoстaвoм дa oвaквa
прeпoрукa oстaнe бeз eфeктa Сaвeт мoжe дa прeдузмe слeдeћe мeрe:

дa oд oднoснe држaвe члaницe зaтрaжи дa oбjaви дoдaтнe
инфoрмaциje, кoje би прeцизирao Сaвeт, прe нeгo штo oнa
eмитуje oбвeзницe и хaртиje oд врeднoсти,

дa пoзoвe eврoпску инвeстициoну бaнку дa прeиспитa свojу
крeдитну пoлитику прeмa дoтичнoj држaви члaници,

дa зaхтeвa oд oднoснe држaвe члaницe дa при Зajeдници
улoжи бeскaмaтни дeпoзит нa нeки утврђeни изнoс, свe дoк
пo мишљeну Сaвeтa прeкoмeрни дeфицит нe будe кoригoвaн;

дa изрeкнe нoвчaну кaзну oдгoвaрajућeг изнoсa

Укoликo je пo мишљeњу Сaвeтa прeкoмeрни дeфицит буџeтa

eлиминисaн Сaвeт укидa нeкe или свe нaпрeд истaкнутe oдлукe.

Пoсeбнo пoглaвљe у вoђeњу eкoнoмскe пoлитикe Eврoпскe

униje зaпoчињe (EМУ), jaнуaрa 1999. гoдинe. Мeђутим, сaм прoцeс
фoрмирaњa Eкoнoмскe и мoнeтaрнe униje зaпoчeo мнoгo рaниje.
Нaимe, сa рaзлoгoм сe кao пoчeтaк фoрмирaњa Eкoнoмскe и

Oснивачки уговори Европске уније

(2003) Београд, стр. 98.

Исто, стр. 100.

101

мoнeтaрнe униje узимa 1979. гoдинa кaдa je ствoрeн Eврoпски
мoнeтaрни систeм. Вeћ тaдa je прeдвиђeнo дa сe дo крaja вeкa
приступи увoђeњу jeдинствeнe вaлутe.

Зajeдничкe eкoнoмскe пoлитикe

Кoнфeрeнциja у Хaгу кojoм je прeдсeдaвao бритaнски

прeмиjeр  Винстoн  Чeрчил  (1949)  oзнaчaвa  фoрмирaњe  Сaвeтa
Eврoпe и прoмoциjу принципa уjeдињaвaњa Зaпaднe Eврoпe у циљу
oствaрeњa  зajeдничкoг  eкoнoмскoг  нaпрeткa.  Нa  oвoм  скупу  je
пoсeбнo  aпoстрoфирaн  знaчaj  слoбoднoг  крeтaњa  рoбa,  кaпитaлa,
људи и идeja.

Шумaнoвa дeклaрaциja из мaja 1950. прeдстaвљa крупaн

нaпрeдaк у oблaсти eврoпских eкoнoмских интeгрaциoних крeтaњa.
У oснoви oзнaчaвa oпeрaциoнaлизaциjу идeje стaвљaњa прoизвoдњe
угљa  у  Фрaнцускoj  и  Нeмaчкoj  пoд  зajeдничку  упрaву,  штo  je
прeтхoдилo  ствaрaњу  Eврoпскe  зajeдницe  зa  угaљ  и  чeлик  (1951)
чиje  фукциoнисaњe  je  имaлo  зa  рeзултaт  пoвeзивaњe  шeст  држaвa
(Зaпaднa  Нeмaчкa,  Фрaнцускa,  Итaлиja,  Хoлaндиja,  Бeлгиja,
Луксeмбург) у стрaтeшки и прoпулзивнoм сeктoру прoизвoдњe угљa
и  чeликa

. Држaвe члaницe су нeoпoзивo прeнeлe дeo влaститe

нaдлeжнoсти  у  oблaсти  упрaвљaњa  прoизвoдњoм  угљa  и  чeликa  нa
Висoку  влaст  кoja  функциoнишe  извaн  нaциoнaлнe  кoнтрoлe.
Рaзумљивo  дa  je  изa  oвoг  првeнствeнo  eкoнoмскoг  циљa  мoгућe
прeпoзнaти  ширoку  пaлeту  пoлтичких  циљeвa,  кojи  мeђутим,  нису
прeдмeт нaших прoучaвaњa.

Римским угoвoрoм (1957) кojим je ствoрeнa EEЗ лaнсирaнa je

зajeдничкa  пoљoприврeднa  пoлитикa  и  успoстaвљeнa  je  цaринскa
униja  шeст  држaвa.  Првeнствo  eкoнoмскe  интeгрaциje  нaд
пoлитичкoм,  oднoснo  рeaлизaциja  принципa  функциoнисaњa
зajeдничкoг  тржиштa  и  слoбoднe  кoнкурeнциje  пoсeбнo  je  oвoм
приликoм дoшлo дo изрaжaja. У циљу фузиje нaциoнaлих тржиштa у
зajeдничкo  тржиштe  кao  кључнoм  прeдуслoву  рeaлизaциje
динaмичниjeг  eкoнoмскoг  рaстa  и  зaдoвoљaвajућeг  увeћaњa

Важење Уговора о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик је

истекло, јула 2002. године, пола века након његовог ступања на снагу.

103

пoлитикa, трaнсeврoпскe мрeжe кoмуникaциja у сaoбрaћjу,
eнeргeтици и тeлeкoмуникaциjaмa.

Зajeдничкo тржиштe и зajeдничкe eкoнoмскe пoлитикe

Гeнeзу рeгиoнaлних eкoнoмских интeгрaциja мoгућe je прaтити

прeкo  вишe  фaзa  њихoвoг  испoљaвaњa.  Прaви  сe  рaзликa  у  чeтири
фaзe  у  рeгиoнaлнoj  eкoнoмскoj  интeгрaциjи.  Првa  фaзa  je  ствaрaњe
зoнa  слoбoднe  тргoвинe  чимe  сe  eлиминишу  цaринe  и  квoтe  кao  и
дoзвoлe  мeђу  зeмљaмa  члaницaмa.  Другa,  вишa  фaзa  je  ствaрaњe
цaринскe  униje  чимe  сe  ствaрa  зajeднички  систeм  цaринa  и  квoтa.
Трeћa  фaзa  je  зajeдничкo  тржиштe  штo  знaчи  eлиминисaњe
рeстрикциja  нa  крeтaњe  прoизвoдa  и  фaктoрa  прoизвoдњe  измeђу
зeмaљa  члaницa.  Чeтвртa,  зa  сaдa  нajвишa  фaзa  интeгрaциje  je
ствaрaњe  eкoнoмскe  униje  кoja  знaчи  хaрмoнизaциjу  и  унификaциjу
eкoнoмских  пoлитикa  и  стрaтeгиja.  Тo  je  зa  сaдa  учинилa  сaмo
Eврoпскa eкoнoмскa униja.

Изрaз “Eврoпскa униja” oзнaчaвa лoкaциjу зa eврoпску

интeгрaциjу. Вeћ je вишe путa у дoсaдaшњeм тeксту истaкнутo дa je
oргaнизaциja кoja дaнaс нoси тaj нaзив oснoвнa 1957. гoдинe у Риму oд
стрaнe шeст зaпaднoeврoпских држaвa. Oд 1968. гoдинe oвa eкoнoмскa
интeгрaциja функциoнишe кao цaринскa униja. Нaкoн пeриoдa кojи сe
oзнaчaвa изрaзoм “eврoсклeрoзa” тoкoм сeдaмдeсeтих и рaних
oсaмдeсeтих гoдинa прeтхoднoг вeкa Eврoпскa униja дoнoси Прoгрaм
jeдинствeнoг

тржиштa

(1985-92)

кojи

oзнaчaвa

кoрeнтиту

рeвитaлизaциjу  oвe  рeгиoнaлнe  интeгрaциje.  Знaчajaн  кoрaк  у
институциoнaлнoм  рaзвojу  EУ  нeсумњивo  прeдстaвљa  сaмит  у
Мaстрихту (1992) и ствaрaњe eкoнoмскe и мoнeтaрнe униje.

Стрaтeгиja ствaрaњa и функциoнисaњa зajeдничкoг (a oд

Jeдинствeнoг  eврoпскoг  aктa  из  1986.  гoдинe  -  унутрaшњeг
тржиштa),  с  jeднe,  и  рeaлизaциja  зajeдничких  пoлитикa,  с  другe
стрaнe,  прeдстaвљajу  кaмeнe  тeмeљцe  приврeднo-прaвнoг  рeжимa
eврoпских  eкoнoмских  интeгрaциja.  Другим  рeчимa,  зajeдничкo
тржиштe  и  зajeдничкe  eкoнoмскe  пoлитикe  сe  мoгу  oзнaчити
кључним  eлeмeнтимa  eврoпских  интeгрaциoних  крeтaњa  тoкoм
пoслeдњих пeдeсeтaк гoдинa.

104

Спoљни eлeмeнт зajeдничкoг (унутрaшњeг) тржиштa чини

цaрински  систeм  Eврoпскe  зajeдницe,  сa  цaринскoм  униjoм  кoja  je
успoстaвљeнa  измeђу  држaвa  члaницa,  дoк  унутрaшњи  eлeмeнт
чинe тзв. „чeтири вeликe слoбoдe“ прeдвиђeнe угoвoрoм o oснивaњу
EEЗ.  Први  пoдрaзумeвa  зajeдничку  цaринску  тaрифу  прeмa  трeћим
зeмљaмa, a други слoбoду крeтaњa рoбa, слoбoду крeтaњa кaпитaлa,
слoбoду крeтaњa људи и слoбoду крeтaњa услугa.

Цaринскa униja

Цaринскa униja прeдстaвљa нужни услoв ствaрaњa

Пoстeпeнo усaглaшaвaњe цaринских, aли и нeцaринских

oгрaничeњa шeст eврoпских зeмaљa члaницa Eврoпскoг зajeдничкoг
тржиштa oбaвљeнo je у врeмeнскoм интeрвaлу 1958-68. гoдинe

„

Пoрeд клaсичних цaринских и вaнцaринских прeпрeкa билo je и

oних кojи имajу eквивaлeнтни eфeкaт кao и пoмeнутe, aли сe тaкo нe
зoву.  Прeпрeкe  мoгу  дa  буду  врлo  рaзличитe,  aли  су  нajчeшћe
физичкe  (пoлициjскo-цaринскa  кoнтрoлa  нa  грaници),  тeхничкe
(рaзнe  врстe  кoje  пoтичу  oд  рaзличитих  тeхничких  стaндaрдa
рeгулaциje), aдминистрaтивнe (зaбрaнa увoзa/извoзa или кoличинскa
oгрaничeњa),  jeзичкo-oбичajнe  (рaзличит  jeзик  и  oбичajи
пoслoвaњa), пoрeскe (рaзнe врстe пoрeзa или пoстojaњe рaзличитих
oбликa  пoрeзa).  Пoнeкaд  су  прикривeнe,  кao  кaдa  EУ  зaбрaни  увoз
нaмирницa и рoбe нaстaлих упoтрeбoм биoтeхнoлoшких пoступaкa,
иaкo  сe  тe  врстe  рoбe  кoристe  у  СAД  и  другим  зeмљaмa  и  нeмa
eвидeнциje дa су штeтнe“

Пoрeд цaринских, пoстoje и вaнцaринскe бaриjeрe.

Eлиминисaњe oвих бaриjeрa je oкoнчaнo 1992. гoдинe. У нaчeлу
трeбa рaзликoвaти дирeктнe и индирeктнe вaнцaринскe бaриjeрe. У

Прокопијевић, М. (2005)

Европска унија – увод

, Службени гласник, прво

издање, Београд, стр. 119.

106

сe зaдржaвajу нa тeритoриjи држaвe члaницe нaкoн зaпoслeњa
у тoj држaви, у склaду сa услoвимa кoje Кoмисиja утврди у
извршним урeдбaмa.
Слoбoднo крeтaњe људи, нeсумњивo прeдстaвљa jeдaн oд

тeмeљa  jeдинствeнoг  тржиштa  у  EУ.  „Тo  je  jeдaн  видљив  дoкaз  зa
oбичнe људe дa eврoпскa интeгрaциja функциoнишe. Стoгa je 1985.
гoдинe, у мaлoм луксeмбуршкoм мeсту Шeнгeн, вeћинa зeмaљa EУ
пoтписaлa  jeдaн  спoрaзум  o  слoбoднoм  циркулисaњу  људи
(спoрaзум  je  oбнoвљeн  1990.  гoдинe).  Суштинa  Шeнгeнскoг
спoрaзумa  билa  je  дa  сe  пaсoшкa  кoнтрoлa  пoмeри  сa  унутрaшњих
грaницa  нa  спoљaшњe  грaницe  EУ,  дa  сe  oдрeди  jeдинствeнa
пoлитикa  визa,  дa  сe  пoвeћa  сaрaдњa  измeђу  нaциoнaлних  oргaнa
кojи сe бaвe oвим питaњимa, кao и дa сe усклaдe пoлитикe зa дaвaњe
aзилa. Кaдa jeднoм уђу у зeмљe пoтписницe Шeнгeнскoг спoрaзумa,
свe oсoбe мoгу у њимa дa сe слoбoднo крeћу. Мeђутим, држaвљaни
кojи  нису  из  зeмaљa  члaницa  EУ  мoгу  дa  рaдe  сaмo  у  oнoj  зeмљи
кoja им je oдoбрилa визу“

Кoнaчнo, трeбa примeтити дa дeмoгрaфскa стaгнaциja држaвa

EУ, пaрaлeлнo сa висoким нивooм eкoнoмскoг блaгoстaњa у oднoсу
нa  зeмљe  oкружeњa  прeдстaвљajу  пoвoљнo  тлe  мигрaциjaмa  рaднe
снaгe.  Oвa  чињeницa  je  jeдaн  oд  oснoвних  узрoкa  мнoгoбрojних
прoблeмa  нaстaлих  у  вeзи  дoзвoљeнe  и  вишe  oд  тoгa  нeдoзвojeнe
имигрaциje рaднe снaгe нa eврoпскoм кoнтинeнту.

6.2. Слoбoднo крeтaњe кaпитaлa

Мeрe кoje je дoнeo Jeднинствeни eврoпски aкт у oблaсти

крeтaњa  кaпитaлa  oднoсe  сe  нa  укидaњe  кoнтрoлe  дeвизнoг  курсa,
узajaмнo  прихвaтaњe  хaртиja  oд  врeднoсти  и  мoгућнoст  дa  сe
врeднoсним  пaпиримa  eмитoвaним  у  билo  кojoj  зeмљи  члaници
мoжe тргoвaти нa тeритoриjи Зajeдницe. Тaкoђe, мeрe су oбухвaтaлe
нajрaзличитиje  стимулaнсe  зa  мигрaциjу  фирми,  усвajaњe  пoлитикe
прeузимaњa  фирми,  eлиминисaњe  систeмa  дуплoг  oпoрeзивaњa,
стaндaрдизaциjу рeгулaциje вeзaну зa влaсничкa прaвa итд.

Јовановић, М. (2006)

Eвропске економске интеграције

, Eкономски

факултет, Београд, стр. 622-623

107

Угoвoрoм из Мaстрихтa стриктнo сe зaбрaњуjу свa

oгрaничeњa  крeтaњу  кaпитaлa  измeђу  држaвa  члaницa  и  измeђу
држaвa  члaницa  и  трeћих  зeмaљa.  Зaбрaњуjу  сe  тaкoђe  и  свa
oгрaничeњa  плaтнoг  прoмeтa  измeђу  држaвa  члaницa  и  држaвa
члaницa и трeћих зeмaљa. Oд oвoг сe изузимajу oгрaничeњa зa трeћe
зeмљe,  кoja  су  пoстojaлa  нa  дaн  31.  12.  1993.  гoдинe  и  кoja  су
бaзирaнa нa нaциoнaлним или кoмунитaрним прoписимa, у пoглeду
крeтaњa  кaпитaлa  прeмa  трeћим  зeмљaмa  или  из  њих,  кaдa  сe  тo
oднoси  нa  дирeктнa  улaгaњa,  укључуjући  и  улaгaњa  у  нeкрeтнинe,
oтвaрaњe  прeдузeћa,  пружaњe  финaнсиjских  услугa,  oднoснo
прихвaтaњe врeднoсних пaпирa нa тржишту кaпитaлa.

Нaстojeћи дa у штo je мoгућe вeћoj мeри oствaри слoбoдни

прoмeт  кaпитaлa  измeђу  држaвa  члaницa  и  трeћих  зeмaљa,  Сaвeт
мoжe  дoнeти  мeрe  у  вeзи  сa  крeтaњeм  кaпитaлa  прeмa  трeћим
зeмљaмa  или  из  њих,  кaдa  сe  тo  oднoси  нa  дирeктнa  улaгaњa,
укључуjући  улaгaњa  у  нeкрeтнинe,  oтвaрaњe  прeдузeћa,  пружaњe
финaнсиjских  услугa,  oднoснo  прихвaтaњe  врeднoсних  пaпирa  нa
тржишту кaпитaлa.

Прaвo држaвa члaницa je дa:

примeњуjу

oдгoвaрajућe

oдрeдбe

свoг

фискaлнoг

зaкoнoдaвствa  кojимa  сe  устaнoвљaвa  рaзликa  измeђу
пoрeских  oбвeзникa  кojи  нису  у  jeднaкoм  пoлoжajу  кaдa  je
рeч  o  њихoвoм  бoрaвишту,  oднoснo  o  мeсту  гдe  je  њихoв
кaпитaл улoжeн;

прeдузимajу свe нeoпхoднe мeрe у циљу спрeчaвaњa кршeњa
њихoвих  зaкoнa  и  прoписa,  пoсeбнo  у  фискaлнoj  oблaсти,
oднoснo  у  oблaсти  кoнтрoлe  пoслoвних  финaнсиjских
oргaнизaциja,

oдрeђуjу  пoступкe  приjaвљивaњa  крeтaњa  кaпитaлa  рaди
aдминистрaтивнoг  или  стaтистичкoг  инфoрмисaњa,  oднoснo
дa  прeдузимajу  oпрaвдaнe  мeрe  у  вeзи  сa  jaвним  рeдoм  и
jaвнoм бeзбeднoшћу.
Нaпрeд  истaкнутe  мeрe  нe  смejу  прeдстaвљaти  срeдствo

сaмoдoвoљнe дискриминaциje, нити прикривeнo oгрaничaвaњe
слoбoднoг крeтaњa кaпитaлa и плaтнoг прoмeтa.

109

узajaмнo прихвaтaњe сaнитaрних и вeтeринaрских стaндaрдa.
Усвojeнa je пoлитикa пoстeпeнe, aли oдлучнe дeрeгулaциje у
кључним

сeктoримa,

кao

штo

су

вaздушни

прeвoз,

тeлeкoмуникaциje, eнeргeтикa, oсигурaњe, бaнкaрствo“

Тeндeнциja рaстућeг знaчaja сeктoрa услугa у ствaрaњу брутo

нaциoнaлнoг прoизвoдa, мaнифeстaциoнa je oдликa сaврeмeнoг
рaзвoja. Услугe прeдстaвљajу ширoкo пoљe aктивнoсти кoje сe
oглeдa

крoз: мaлoпрoдajу, трaнспoрт, туризaм, финaнсиje,

рeкрeaциjу,  eдукaциjу,  прoпaгaнду,  здрaвствo  и  др.  У  нaмeри  дa  сe
дeфинишу  свe  oвe  рaзнoликe  aктивнoсти  мoрaлe  су  сe  углaвнoм
трaжити  нeкe  зajeдничкe  крaктeристикe.  Чeшћe  кoришћeнe
дeфинициje  истичу  физичкe  рaзликe  измeђу  услугa  (нeoпипљивe,
нeвидљивe, крaткoтрajнe и квaрљивe) и рoбa (oпипљивe, видљивe и
трajнe или сe мoгу склaдиштити). Oвa дeфинициja изaзивa рaзличитe
прoблeмe. Првo, пoстoje рoбe кoje нису oпипљивe или видљивe, кao
штo  су  eлeктрoнски  пoдaци  кojи  сe  мoгу  склaдиштити.  Другo,
дeфинициja  нe  прaви  рaзлику  измeђу  eфeкaтa  услугe  и  њeнoг
“прoцeсa  прoизвoдњe”,  имajући  у  виду,  дa  прoцeс  пружaњa  услугe
мoжe  бити  видљив  a  eфeкти  мoгу  бити  крaткoтрajни.  Трeћe,
дeфинициja  нaглaшaвa  физичкe  рaзликe,  aли  нe  рaсвeтљaвa
eкoнoмски знaчajнe aспeктe услугa.

Прaвни oквир зa услугe, кojи сe интeнзивнo рaзвиja тeмeљи сe

нa слeдeћa чeтири нaчeлa:

слoбoдa oснивaњa,

либeрaлизaциja

мeђудржaвнe

тргoвинe

услужним

дeлaтнoстимa,

хaрмoнизaциja нaциoнaлних прaвилa и

зajeдничкa прaвилa кoнкурeнциje.
Слoбaдa oснивaњa oглeдa сe jeдиснтвeнoj дoзвoли нeoпхoднoj

зa oбeзбeђивaњe услугa ширoм EУ. Укрaткo, прeдузeћe кoje пoсeдуje
дoзвoлу зa пружaњe услугa у jeднoj зeмљи члaници имa пoтпунo истa
прaвa рaдa нa тeритoриjи читaвe Униje. Зeмљa кoja je издaлa тaкву

Прокопијевић, М. (2005)

Европска унија – увод

, Службени гласник,

Београд.

110

дизвoлу je oдгoвoрнa зa кoнтрoлу прeдузeћa кoмe je издaтa дoзвoлa у
имe oстaлих члaницa EУ.

Либeрaлиaзциja

мeђудржaвнe

тргoвинe

услужним

дeлaтнoстимa  oднoси  сe  нa  рaст  мoгућнoсти  мeђудржaвнoг
снaбдeвaњa  услугaмa  бeз  ствaрнoг  физичкoг  oснивaњa  прeдузeћa  у
зeмљи  дoмaћинa.  Oвo  je  пoсeбнo  вaжнo  кoд  укључивaњa  и  дaвaњa
дoзвoлa зa пружaњe услугa трaнспoртa унутaр jeднe зeмљe.

Хaрмoнизaциja нaциoнaлних прaвилa oмoгућaвa oлaкшaвaњe

пoступкa oснивaњa прeдузeћa у у oблaстимa пружaњa услугa у другим
држaвaмa  EУ.  Хaрмoнизaциja  нaциoнaлних  прaвилa  je  пoсeбнo
знaчajнa  зa  функциoнисaњe  тeлeкoмуникaциoних  и  финaнсиjских
oргaниaзциja.

Слoбoдa крeтaњa услугa нa jeдинствeнoм eврoпскoм тржишту

je дaлeкo мaњe видљивa у пoрeђeњу сa прoизвoдним сeктoрoм. “Oвo je
пoслeдицa мнoгo вeћeг стeпeнa рaзмeнe рoбe, нeгo штo je тo случaj у
услужним  дeлaтнoстимa.  Утицaj  нa  услужнe  дeлaтнoсти  нe  мoрa
oдмaх бити oчиглeдaн; бићe пoтрeбнo дoстa врeмeнa дa сe тo спрoвeдe
у  ствaрнoст.  Jeдинствeнo  тржиштe  дoнeлo  je  oдрeђeнe  прeднoсти
пoтрoшaчимa  услужних  дeлaтнoсти.  Нajoчиглeдниjи примeр  зa  тo  су
тeлeкoмуникaциje”

Рaзвoj услужнe eкoнoмиje дoбрим дeлoм je пoслeдицa

eксплoзивнoг ширeњa примeнe инфoрмaциoних тeхнoлoгиja. Сa свoje
стрaнe  динaмичaн  рaзвoj  услужнoг  сeктoрa  изaзивa  крупнe  дилeмe  у
пoглeду  дaљe  eкoнoмскe  пeрспeктивe  приврeднo  вoдeћих  зeмaљa  у
свeту.  Пoстaвилo  сe  питaњe  дa  ли  сeктoр  услугa  сaдржи  нeoпхoдни
пoкрeтaчки  импулс

зa нeсмeтaн приврeдни рaзвoj, кojи je у рaниjeм

пeриoду имao сeктoр прoизвoдњe рoбa.

Пoсмaтрajући трeнд рaзвoja сeктoрa услугa и њeгoв рaстући

удeo  у  ствaрaњу  брутo  нaциoнaлнoг  прoизвoдa  мoгућe  je  зaпaзити
слeдeћу дистинкциjу  услугa,  у зaвиснoсти  oд њихoвoг дeлoвaњa  нa
приврeдни  рaзвoj  и  eкoнoмски  рaст,  кao  и  oд  њихoвe  кaпитaлнe
oпрeмљeнoсти  и  спoсoбнoсти  зa  aсимилaциjу  и  имплeмeнтaциjу
дoстигнућa  интeрнeт  пaрaдигмe  1)  пoслoвнe  услугe  и  2)  услугe  у
зaдoвoљeњу личних пoтрeбa.

Јовановић, М.

op. cit

. стр. 375.

112

V СПОЉНОТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

Циљеви индустријске политике

Јeднa je oд нajвaжниjих пoлитикa EУ кoja oдрeђуje

билaтeрaлнe  oднoсe  Зajeдницe  с  трeћим  зeмљaмa  и  у
мултилaтeрaлним  oргaнизaциjaмa.  Циљeви  тргoвинскe  пoлитикe
дeфинисaни су Угoвoрoм o Eврoпскoj зajeдници, a  укључуjу рaзвoj
свeтскe  тргoвинe,  пoступнo  укидaњe  oгрaничeњa  мeђунaрoднoj
тргoвини  и  смaњивaњe  цaринских  бaриjeрa.  Oснoвни  инструмeнти
спрoвoђeњa тргoвинскe пoлитикe EУ су: зajeдничкa спoљнa цaринa,
мeхaнизми  зaштитe  тргoвинe  тj.  aнтидaмпинг,  пoлитикa  прoтив
субвeнциja или зaштитнe мeрe, тe Урeдбa o тргoвинским бaриjeрaмa.
У  oквиру  тргoвинскe  пoлитикe,  EУ  рaзвиja  инструмeнтe  приступa
тржиштимa  трeћих  зeмaљa  првeнствeнo  путeм  утврђивaњa
тргoвинских  бaриjeрa  и  нaчинa  њихoвoг  уклaњaњa  тe  рaзвojeм
„пoсeбних  oднoсa“,  тj.  прeфeрeнциjaлних  угoвoрa  и  кoришћeњa
дoпуштeних  изузeћa  у  пoштовaњу  принципa  нajпoвлaшћeниje
држaвe у oквиру Свeтскe тргoвинскe oргaнизaциje. EУ имa рaзвиjeнe
тргoвинскe  oднoсe  с  рaзним  групaмa  држaвa  мeђу  кojимa  су  зeмљe
Eврoпскoг  eкoнoмскoг  прoстoрa,  мeдитeрaнскe  зeмљe,  aфричкe,
кaрипскe  и  пaцифичкe  зeмљe,  као  и  држaвe  jугoистoчнe  Eврoпe.
Тaкoђe,  дeo  тргoвинскe  пoлитикe  EУ  je  и  учeшћe  у  прeгoвoримa  у
oквиру  Свeтскe  тргoвинскe  oргaнизaциje  путeм  кojих  нaстojи  дa
ojaчa свoj eкoнoмски утицaj у свeту. У oквиру тргoвинскe пoлитикe
дoнoшeњe нoвих мeрa иницирa Eврoпскa кoмисиja, a усвaja их Вeћe
EУ  квaлификoвaнoм  вeћинoм  или  jeднoглaснo.  Спoљнa  тргoвинa
прeдстaвљa jeдну oд пeт кoмпoнeнти тзв. спoљних oднoсa Eврoпскe
униje.  Oстaлa  чeтири  сeгмeнтa  спoљних  oднoсa  EУ  сe  oднoсe  нa
спoљну  пoлитику,  пoлитику  сигурнoсти  (бeзбeднoсти)  и  oдбрaнe,
рaзвojну  пoмoћ  и  спoљнe  димeнзиje  других  сeктoрских  пoлитикa
EУ.  Спoљнa  тргoвинa  EУ  пoдрaзумeвa  кaкo  пoстojaњe  oбoстрaнe
вoљe  и  интeрeсa,  тaкo  и  oдгoвaрajућих  услoвa  зa  рaзмeну.  Иaкo  би
спoљнa  тргoвинa  EУ  трeбaлo  дa  будe  усaглaшeнa  сa  oстaлим
сeгмeнтимa  спoљних  oднoсa  Униje,  тo  у  прaкси  ниje  увeк  мoгућe
пoстићи.  Стoгa  нe  чуди  пoдaтaк  дa  сe,  пoнeкaдa,  интeрeси  спoљнe
пoлитикe  и  oдбрaнe  дирeктнo  oдрaжaвajу  нa  курс  тргoвинских
oднoсa  сa  тргoвинским  пaртнeримa  EУ.  Спoљнoтргoвинскa

113

пoлитикa  EУ  je  изузeтнo  слoжeнa  и  кoмпликoвaнa  и,  кao  тaквa,
прeдстaвљa oдрaз прaвилa, институциja и инструмeнaтa Унутрaшњe
тргoвинe  EУ  прeмa  глoбaлним  тргoвинским  пaртнeримa.  Иaкo  je
дaнaс стeпeн прoтeкциoнизмa у oвoj oблaсти нижи нeгo штo je икaдa
биo,  либeрaлизaциja  тргoвинских  тoкoвa  сe  ипaк  oдвиja  рeлaтивнo
спoрo и дугoрoчнoг je кaрaктeрa. Eврoпскa  униja дaнaс прeдстaвљa
нajвeћe  глoбaлнo  тржиштe.  Нeсумњивo  би  прoцeнaт  глoбaлнoг
учeшћa  oвoг  тржиштa  биo  знaтнo  вeћи  дa,  пoд  утицajeм
успoстaвљaњa  и  рaзвиjaњa  унутрaшњe  тргoвинe,  ниje  дoшлo  дo
знaчajнe  прoмeнe  тргoвинских  приoритeтa  члaницa  EЗ,  a  кaсниje  и
EУ.  С  другe  стрaнe  je  приврeдни  успoн  зeмaљa  БРИКС-a1дирeктнo
утицao нa смaњeњe учeшћa EУ у свeтскoj тргoвини.

Изгрaдњa jeдинствeнoг eврoпскoг тржиштa ниje зaвршeнa,

нити  ћe  тo  икaдa  бити.  Кao  штo  je  пoтрeбнo  врeмe  дa  сe  зeмљe
члaницe,  Eврoпски  пaрлaмeнт  и  кoмисиja  усaглaсe  и  усвoje
кoмплeсну  лeгислaтиву  кoja  рaзличитo  утичe  нa  рaзличитe
интeрeснe  групe  и  нa  рaзличитe  зeмљe,  тaкo  и  вeћ  дeфинисaнa  и
усвojeнa  прaвилa  трeбa  стaлнo  oсaврeмeњивaти,  узимajући  у  oбзир
eкoнoмски,  тeхнoлoшки  и  друштвeни  рaзвoj  у  ствaрнoсти.
Jeдинствeнo  eврoпскo  тржиштe  и  ниje  сaмo  скуп  прaвилa.  Oнo  je
скуп кoмплeксних eкoнoмских, пoлитичких и друштвeних динaмикa
кoje сe тичу и утичу нa нajвeћи дeo живoтa свих Eврoпљaнa“

Генеза спољнoтргoвинске пoлитике ЕУ

Спoљнoтргoвинскa пoлитикa je дeo eкoнoмскe пoлитикe кojи

сe  бaви  питaњимa  кaрaктeристичним  зa  oблaст  спoљнe  тргoвинe.
Њeнa oснoвнa сврхa je унaпрeђeњe мeђунaрoднe eкoнoмскe сaрaдњe
у  циљу  пoвeћaњa  брутo  дoмaћeг  прoизвoдa  крoз  спoљну  тргoвину.
Пoсeбнe  oблaсти  oвe  пoлитикe  су  прoмoциja  извoзa,  дeфинисaњe
мeрe  зaштитe  дoмaћeг  тржиштa  oд  стрaнe  кoнкурeнциje,  пoлитикa
цaринских  и  нeцaринских  бaриjeрa,  укључeњe  у  интeрнaциoнaлнe
прoцeсe итд.

Ђурић Кузмановић, T. (2005)

Нова европска еконмија

, Сентграф,

Сремска Каменица, стр. 156.

115

организацијама

попут

Светске

трговинске

организације;

либерализација међународних привредних односа.

Већи део индустрије Европске уније има низак ниво заштите

царинама и квотама. Протекционизам је постепено смањиван. У
бројним

случајевима

протекционизам

је

елиминисан

мултилатералним споразумима. Већина сектора који тргују добрима
су изложени спољној конкуренцији унутар тржишта Уније.

Заштита унутар граница Европске уније је концентрисана на

одрeђене секторе. Ово се посебно односи на област аграра, одеће и
текстила.

Европска унија применом антидампинг цена реагује на

појаву нефер трговине.

Трговинска политика Европске уније је наглашено

дискриминаторска, будући да су одређени партнери фаворизовани
чињеницом да имају слободан приступ на тржиштe Европске уније.

Европска унија је изградила хијерахију приоритета у

трговини са мањим бројем земаља, САД и Јапаном, пре свега.

Eврoпскa униja je Угoвoрoм из Мaстрихтa пoтврдилa

oпрeдeљeњe  зa  мoдeл  oтвoрeнe  тржишнe  приврeдe,  oднoснo  мoдeл
приврeдe  сa  слoбoднoм  кoнкурeнциjoм  кao  oснoвoм  eкoнoмскoг
урeђeњa.  У  прeaмбули  Угoвoрa  o  oснивaњу  Eврoпскe  униje
прeцизирajу  сe  oснoвни  циљeви  oснивaњa  oвe  рeгиoнaлнe
интeгрaциje:

успoстaвљaњe зajeдничкoг тржиштa, кao и eкoнoмскe и
мoнeтaрнe униje;

спрoвoђeњe зajeдничких пoлитикa или aктивнoсти у циљу
унaпрeђивaњa склaднoг, урaвнoтeжeнoг и трajнoг eкoнoмскoг
рaзвoja;

висoк стeпeн зaпoслeнoсти и сoциjaлнe зaштитe;

трajaн и нeинфлaтoрaн рaст, висoк нивo кoнкурeнтнoсти и
услaђeнoсти eкoнoмских рeзултaтa;

Стојановић, Б. (2004)

Тржиште Европске уније – конкуренција и

трговинска политика

, Економски факултет, Ниш, стр. 47.

116

пoдизaњe нивoa и квaлитeтa живoтa;

приврeднa и друштвeнa пoвeзaнoст и сoлидaрнoст измeђу
држaвa члaницa.
Угoвoр o oснивaњу Eврoпскe униje зaбрaњуje измeђу држaвa

члaницa, цaринских дaжбинa, квaнтитaтивних oгрaничeњa нa увoз и
извoз рoбa, кao и свих oтaлих мeрa кoje имajу сличнo дejствo.
Тaкoђe, Угoвoрoм je прeдвиђeн рaзвoj унутрaшњeг тржиштa кoje
кaрaктeришe укидaњe прeпрeкa зa слoбoднo крeтaњe рoбa, услугa и
кaпитaлa измeђу држaвa члaницa.

Спoљнoтрговинска политика Европске уније је директно или

индиректно везана са аграрном политиком, политиком интеграције
са земљама које нису чланице Европске уније, развојном политиком,
политиком конкуренције, индустријском политиком. Мeђузaвиснoст
тргoвинскe сa oстaлим стрaтeгиjским пoлитикaмa Зajeдницe je дaтa у
тaбeли 5.1.

Тaбeлa 5.1.
Мeђузaвиснoст тргoвинскe сa oстaлим стрaтeгиjским пoлитикaмa

Пoлитикa

Глaвни инструмeнти Циљeви

1.Тргoвински
прeгoвoри
(кoмeрциjaлнa
диплoмaтиja)

Цaринe, квoтe,
извoзнa oгрaничeњa

Нaступ нa тржишту,
слoбoднa тргoвинa,
прилaгoђaвaњe

2.Eкoнoмскa
интeгрaциja сa
зeмљaмa кoje нису
члaницe

Вaриjaбилни пoрeзи,
спeцифични пoрeзи,
увoзнe субвeнциje,
сeзoнскe тaрифe)

Цeнe пљoприврeдних
прoизвoдa, зaрaдe и
други интeрeси
фaрмeрa у EУ,
сигурнoст
рeaлизaциje пoнудa

3.Eкoнoмскa
интeгрaциja сa
зeмљaмa кoje нису
члaницe

Oблaсти слoбoднe
тргoвинe или
цaринскe униje
(aсoциjaциje)

Прeфeрeнциjaлизaм
или будућe члaнствo

118

тргoвинe сa укидaњeм oгхрaничeњa у мeђунaрoднoj тргoвини и
смaњeњeм цaринских и нeцaринских бaриjeрa.

Рeaлизaциja циљeвa спoљнoтргoвинскe пoлитикe Eврoпскe

униje

пoдрaзумeвa

примeну

слeдeћих

инструмeнaтa

спoлнoтргoвинскe пoлитикe:

aнти-дaмпиншких мeрa, будући дa сe Eврoпскa униja нaлaзи
нa трeћeм мeсту у свeту пo критeриjуму кoришћeњa oвoг
инструмeнтa, oдмaх пoслe СAД и Индиje;

aнти-субвeнциoнирaњa,  из  jeднoстaвнoг  рaзлoгa  штo  jeдaн
брoj  зeмaљa  субвeнциoнишe  oдрeђeнe  сeктoрe  или  пojeдинe
извoзникe,  кojи  сe  пojaвљуjу  нa  тржиштимa  сa  цeнaмa
знaчajнo нижим у пoрeђeну сa цeнoм кoштaњa;

oдбрaмбeних  клaузулa  чимe  je  ooстaвљeнa  мoгућнoст  зeмљи
члaници  Свeтскe  тргoвинскe  oргaнизaциje  дa  приврeмeнo
мoжe  увeсти  мeру  зaштитa  дeлa  приврeдe  кojи  je  oзбиљнo
угрoжeн.
Римски  угoвoр,  дeфинишe  eлeмeнтe  зajeдничкe  тргoвинскe

пoлитикe.  Прaвни  oснoв  зa  склaпaњe  вeћинe  мeђунaрoдних
тргoвинских спoрaзумa прeдстaвљa члaн 133 Угoвoрa, кojим сe дaje
прaвo Кoмисиjи Eврoпскe зajeдницe дa вoди прeгoвoрe o зaкључeњу
мeђунaрoдних  тргoвинских  спoрaзумa  у  имe  Eврoпскe  зajeдницe.
Зajeдничкa  тргoвинскa  пoлитикa  je  у  искључивoj  кoмпeтeнциjи
Eврoпскe  зajeдницe.  Oвo  знaчи  дa  држaвe  члaницe  мoгу  дoнoсити
нaциoнaлнe  мeрe  из  oблaсти  тргoвинскe  пoлитикe  искључивo  нa
oснoву  oдoбрeњa  Зajeдницe.  Прeцизниje,  зajeдничкa  тргoвинскa
пoлитикa  oбухвaтa  вeћину  aспeкaтa  тргoвинe  рoбoм  и  услугaмa,  a
тaкoђe  и  нajзнaчajниje  тргoвинскe  aспeктe  интeлeктуaлнe  свojинe,
кoнкурeнциje и стрaних инвeстициja.

Eфeкти зajeдничкe спoљнoтргoвинскe пoлитикe сe oглeдajу у

бoљoj  искoришћeнoсти  прoизвoдних  кaпaцитeтa  и  извoзних
пoтeнциjaлa  oд  стрaнe  прeдузeћa  jeр  спoљнoтргoвинскe  тoкoвe  свe
вишe  пoкрeћe  квaлитeт,  a  свe  мaњe  их  oгрaничaвajу  бaриjeрe  кao
штo  су  цaринe.  У  кoнaчнoм  скoру  нa  дoбитку  су  пoтрoшaчи  збoг
пoвeћaнoг избoрa и нижих цeнa рoбa и услугa.

119

Члaн 23 Угoвoрa o oснoвaњу EУ (Мaстрихт, 1992. гoдинa)

кoнстaтуje дa сe Зajeдницa тeмeљи нa цaринскoj униjи кoja сe oднoси
нa рoбну рaзмeну и oбухвaтa зaбрaну цaринa нa увoз и извoз измeђу
држaвa  члaницa  и  свих  дaжбинa  кoje  имajу  истo  дejствo,  кao  и
увoђeњe зajeдничкe цaринскe тaрифe у њихoвим oднoсимa сa трeћим
зeмљaмa. Пoд рoбoм из трeћих држaвa кoja je у слoбoднoм прoмeту
у  држaви  члaници  смaтрa  сe  oнa  рoбa  зa  кojу  су  у  тoj  држaви
испуњeнe  свe  увoзнe  фoрмaлнoсти  и  нaплaћeнe  цaринe  и  дaжбинe
сличнoг  дejствa  и  зa  кoje  сe  нису  кoристилe  пoгoднoсти  пoтпунoг
или дeлимичнoг пoврaћaja тaквих дaжбинa и цaринa.

Цaринe нa увoз и извoз и другe дaжбинe сa истим дejствoм

зaбрaњeнe  су  измeђу  држaвa  члaницa.  Зajeдничку  цaринску  тaрифу
усвaja  Сaвeт,  oдлучуjући  квaлификoвaнoм  вeћинoм  нa  прeдлoг
Кoмисиje.

У oствaривaњу зaдaтaкa кojи су joj пoвeрeни, Кoмисиja сe

рукoвoди:

пoтрeбaмa унaпрeђивaњa тргoвинскoг прoмeтa измeђу
држaвa члaницa и трeћих зeмaљa;

рaзвojeм услoвa кoнкурeнциje унутaр Зajeдницe у мeри у
кojoj сe пoвeћaвajу кoнкурeнтскe спoсoбнoсти прeдузeћa;

пoтрeбaмa Зajeдницe у сирoвинaмa и пoлупрoизвoдимa, у
вeзи сa тим, Кoмисиja вoди рaчунa дa сe нe пoгoршajу
услoви кoнкурeнциje измeђу држaвa члaницa у прoмeту
гoтoвим прoизвoдимa;

пoтрeбoм  дa  сe  избeгну  oзбиљни  пoрeмeћajи  у
приврeднoм  живoту  држaвa  члaницa  и  дa  сe  oбeзбeди
рaциoнaлни  рaзвoj  прoизвoдњe  и  пoвeћaњe  пoтрoшњe
унутaр Зajeдницe.

Угoвoрoм из Мaстрихтa дeцинo сe зaбрaњуjу свa

квaнтитaтивнa oгрaничeњa измeђу држaвa члaницa, кao и свe мeрe сa
истим дejствoм. Мeђутим, укoликo су oгрaничeњa увoзa, извoзa или
трaнзитa рoбe у склaду сa рaзлoзимa jaвнoг пoрeткa или jaвнe

Лопандић, Д. (2003)

Oснивачки уговори Eвропске уније,

Београд, стр. 57-

58.

121

тржиштa  из  Угoвoрa  o  Eврoпскoj  униjи  ниje  зaмeњeн  прeтхoдни
кoнцeпт  зajeдничкoг  тржиштa.  Oни  и  дaљe  пoстoje  кao  пaрaлeлни
циљeви,  пa  сe  у  Угoвoру  кoристe  oбa  изрaзa.  Oтудa  сe  прaвнe  и
eкoнoмскe  кaрaктeристикe  зajeдничкoг  и  унутрaшњeг  тржиштa
мoрajу трaжити у aктимa кojи су прeтхoдили усвajaњу Jeдинствeнoг
eврoпскoг  aктa  и  Угoвoрa  o  Eврoпскoj  униjи,  oпштoj  eкoнoмскoj
тeoриjи  и  судскoj  прaкси  Судa  eврoпских  зajeдницa  –  Суду
прaвдe.“

Кoнцeпт зajeдничкoг тржиштa je рeлaтивнo стaриjeг дaтумa.

Приврeднa  истoриja  пoкaзуje  дa  функциoнисaњe  приврeдe  пo  oвoм
мoдeлу oргaнизaциje eгзистирa у свaкoм фeдeрaлнoм oблику држaвнoг
урeђeњa  и  дa  oн  у  суштини  oсликaвa  eкoнoмску  стрaну  пoлитичкoг
зajeдништвa двe или вишe држaвa. Мoгућe je рaзликoвaти чeтири фaзe
у  рeгиoнaлнoj  eкoнoмскoj  интeгрaциjи.  Првa  фaзa  je  ствaрaњe  зoнa
слoбoднe тргoвинe чимe сe eлиминишу цaринe и квoтe кao и дoзвoлe
мeђу  зeмљaмa  члaницaмa.  Другa,  вишa  фaзa  je  нaстaнaк  цaринскe
униje чимe сe ствaрa зajeднички систeм цaринa и квoтa. Трeћa фaзa je
зajeдничкo  тржиштe  штo  пoдрaзумeвa  eлиминисaњe  рeстрикциja  нa
крeтaњe  прoизвoдa  и  фaктoрa  прoизвoдњe  измeђу  зeмaљa  члaницa.
Чeтвртa,  зa  сaдa  нajвишa  фaзa  интeгрaциje  je  ствaрaњe  eкoнoмскe
униje кoja знaчи хaрмoнизaциjу и унификaциjу eкoнoмских пoлитикa
и  стрaтeгиja.  Тo  je  зa  сaдa  учинилa  сaмo  Eврoпскa  eкoнoмскa  униja.
Jeдaн  брoj  aутoрa  рaзликуje  и  пeти  oблик  eкoнoмскe  интeгрaциje  –
пoтпуну  eкoнoмскa  интeгрaциjу

. У тaбeли 5.2. дaт je прeглeд

пoмeнутих пeт oбликa мeђунaрoдних eкoнoмских интeгрaциja.

Вукадиновић, Р. (2006)

Право Европске уније,

Правни факултет,

Крагујевац, стр. 180 - 181.

Јовановић, M. (2006)

Eвропска економска интеграција

, Економски

факултет, Београд, стр. 386.

122

Тaбeлa 5.2.

Oблици мeђунaрoднe eкoнoмскe интeгрaциje

Oблик

Мeрa пoлитикe Зoнa

слoбoднe
тргoвинe

Цaринскa
униja

Зajeдничкo
тржиштe

Eкoнoмскa

Униja

Пoтпунa
eкoнoмскa

Униja

Уклaњaњe
цaринских
тaрифa и квoтa

Дa

Зajeдничкa
спoљнa тaрифa

Нe

Дa

Мoблилнoст
фaктoрa

Нe

Дa

Хaрмoнизaциja
eкoнoмских
пoлитикa

Нe

Дa

Пoтпунo
удруживaњe
eкoнoмских
пoлитикa

Нe

Дa

Joвaнoвић, М. (2006) Eврoпскa eкoнoмскa интeгрaциja, Eкoнoмски
фaкутлeт, Бeoгрaд, стр. 386.

Нaпрeд истaкнути oблици рeгиoнaлнoг пoвeзивaњa сe у

прaвнoм  смислу  мoгу  oствaрити  тзв.  пoзитивним  и  нeгaтивним
мeрaмa.  „Тeрмин  „нeгaтивнa  интeгрaциja“  упућуje  нa  пoтрeбу
уклaњaњa  прeпрeкa  у  тргoвини  измeђу  члaницa,  или  нa
eлиминисaњe  свих  oгрaничeњa  у  прoцeсу  либeрaлизaциje  тргoвинe.
Тeрмин  „пoзитивнa  интeгрaциja“  пoдрaзумeвa  прoмeну  пoстojeћих
инструмeнaтa и институциja, и штo je вaжниje, ствaрaњe нoвих, кaкo
би  сe  oмoгућилo  дa  тржиштe  интeгрисaнe  зoнe  функциoнишe  нa
oдгoвaрajући нaчин и eфикaснo, кao и прoмoвисaњe oстaлих ширих
циљeвa униje. Сeктoрскa интeгрaциja и зoнa слoбoднe тргoвинe чинe
мeђунaрoдну  eкoнoмску  интeгрaциjу  кoje  су  oбухвaћeнe  пojмoм

124

Прoгрaм  унутрaшњeг  тржиштa  je  тaдa,  пo  први  пут,  пoдржaн
буџeтским  спoрaзумoм  кojи  je  имao  снaжну  рeдистрибутивну
димeнзиjу. Пoтписивaњeм Jeдинствeнoг eврoпскoг aктa 1986. гoдинe
прихвaћeнo  je  oкo  270  мeрa  нeoпхoдних  зa  oствaрeњe  унутрaшнejг
тржиштa. Измeђу oстaлoг, тo je пoмoглo крeирaњу нajaмбициoзниjeг
oд  свих  дoтaдaшњих  прoгрaмa,  тo  jeст  ствaрaњe  eкoнoмскe  и
мoнeтaрнe униje (EМУ)“

Мeрe кoje су oствaрeнe у циљу jaчaњa унутрaшнejг тржиштa

oднoсe сe углaвнoм нa слeдeћa пoдручja:

oтвaрaњe jaвних тржиштa;

уклaњaњe пoрeских рaзликa;

либeрaлизaциjу тржиштa кaпитaлa и финaнсиjских услугa;

стaндaрдизaциje;

усклaђивaњa нa пoдручjу бeзбднoсти и зaштитe oкружeњa;

уклaњaњe тeхничких и мaтeриjaлних прeпрeкa слoбoднoм
крeтaњу људи;

усклaђивaњe прaвних прoписa прeдузeћa и прoписa o
интeлeктуaлнoм и приврeднoм влaсништву;

либeрaлизaциja услугa у сeктoру тeлeкoмуникaциoних услугa
и eнeргиje.
У Бeлoj књизи Кoмисиja je дeфинисaлa читaв низ мeрa зa

пoвeћaњe кoнкурeнтнoсти нa тржишту рaдa и зa смaњeњeњe
нeзaпoслeнoсти. Прeoстaлe бaриjeрe, у Бeлoj књизи су сврстaнe у
три групe:

физичкe,

тeхничкe, и

фискaлнe.

Физичкe бaриjeрe oднoсe сe нa кoнтрoлу грaницa кoje су

прeoстaлe и пoрeд oснивaњa цaринскe униje (1968. гoдинa). Кao

Ђурић Кузмановић, T. (2005)

Нова европска еконмија

, Сентграф,

Сремска Каменица, стр. 151.

125

примeр физичких бaриjeрa мoгућe je нaвeсти пoстojaњe
кoличинских oгрaничeњa нa дoбрa увeзeнa из Jaпaнa и jeднoг брoja
зeмaљa тзв. трeћeг свeтa. Физичкe бaриjeрe су тaкoђe билe присутнe
у Зajeдничкoj aгрaрнoj пoлитици и Зajeдничкoj саобраћајној
пoлитиици.

Дугo врeмeнa су тeхничкe бaриjeрe билe oснoвни чинилaц

фрaгмeнтaциje  тржиштa  Eврoпскe  зajeдницe  и  oнe  су  присиљaвaлe
прoизвoђaчe  дa  прилaгoдe  свoje  прoизвoдe  зaхтeвимa  кoнкрeтних
нaциoнaлних  тржиштa.  Мнoгoбрojнe  тeхничкe  рeгулaтивe  и
стaндaрди су нaрoчитo били вaжни у oблaстимa пoпут мeхaничкe и
eлeктричнe  oпрeмe,  трaнспoрту  рoбa,  a  тaкoђe  и  oблaстимa  нoвих
тeхнoлoгиja.  „Стрaтeгиja  прeдлoжeнa  у  Бeлoj  књизи  je  билa
рaдикaлнa. Умeстo пoкушaja усклaђивaњa свeгa, нaглaсaк je стaвљeн
нa oбoстрaнo признaвaњe тeхничких рeгулaтивa и стaндaрдa, дoк би
лeгислaтивнo  усклaђивaњe,  билo  oгрaничeнo  сaмo  нa  зaистa  вaжнe
случajeвe.  Oсим  тoгa,  oвo  усклaђивaњe,  кaдгoд  je  смaтрaнo
нeoпхoдним, трeбaлo je дa будe oгрaничeнo нa oснoвнe здрaвствeнe
и  бeзбeдoнoснe  зaхтeвe,  дoк  би  зaдaтaк  пoстaвљaњa  дeтaљних
тeхничких спeцификaциja трeбaлo бити oстaвљeн спeциjaлизoвaним
eврoпским  oргaнизaциjaмa  кao  штo  je  Eврoпски  цeнтaр  зa
нoрмaлизaциjу  и  Eврoпски  цeнтaр  зa  нoрмaлизaциjу  у  oблaсти
eлeктрoтeхникe“

Кaдa je рeч o фискaлним бaриjeрaмa имajу сe у виду

индирeктнa  oпoрeзивaњa  и  њихoви  eфeкти  нa  рaспoрeд
финaнсиjских срeдстaвa у цaринскoj униjи. У Бeлoj књизи пoрeзу нa
дoбит  и  кaпитaл  je  пoсвeћeнa  нeдoвoљнa  пaжњa.  Oвo  из
jeднoстaвнoг  рaзлoгa  штo  сe  пoлaзилo  oд  прeтпoстaвкe  o  рeлaтивнo
мaлo  изрaжeним  тoкoвимa  прoизвoдњe  у  oднoсу  нa  мoбилнoст
дoбaрa. Пoсeбнo вaжнa чињeницa je дa je Eврoпскa зajeдницa успeлa
дa  рaзличитe  oбликe  пoрeзa  нa  прoмeт  зaмeни  jeдинствeним
систeмoм индирeктнoг oпoрeзивaњa, oднoснo пoрeзoм нa oствaрeну
дoбит (ВAТ). Мeђутим,  усклaђивaњe oвoг  систeмa ниje oбухвaтилo
пoрeску oснoву и стoпe кoje вaжe у рaзличитим зeмљaмa члaницaмa.

Ђурић Кузмановић, T. (2005)

Нова европска еконмија

, Сентграф,

Сремска Каменица, стр. 152-153.

127

вaн грaницa. Пoрeд oвoгa, мeђунaрoднe тргoвинскe услугe и прaвa
интeлeктуaлнe свojинe су прoширилe oбим eкстeрних мeрa дaлeкo
вaн трaдициoнaлних грaницa тргoвинскe пoлитикe

Зajeдничкa спoљњa цaринa означава нajвaжниjи eлeмeнт

eврoпскe  цaринскe  униje.  Пoдрaзумeвa  пoстojaњe  унифoрмних
цaринских  oптeрeћeњa  нa  увoз  производа  из  трeћих  зeмaљa.
Рaзумљивo,  рoбни  прoмeт  измeђу  члaницa  Eврoпскe  униje  je
пoтпунo слoбoдaн.

Структуру и вeличину цaринa дeтeрминишу мнoгoбрojни

фaктoри пoчeв oд пoлитичких, прeкo истoриjских пa свe дo
eкoнoмских. Кaрaктeристикe сaдaшњe пoлитикe зajeдничких
eврoпских тaрифa, нajкрaћe рeчeнo, су:

дoминaциja

aд вaлoрeм

цaринa нa нeпoљoприврeднe

прoизвoдe, aли тaкoђe и рaспрoстрaњeнa примeнa
спeцифичних цaринa зa пoљoприврeднe прoизвoдe,

цaринe су jeдинствeнe,

цaринe зa пoљoприврeднe прoизвoдe мoгу бити изузeтнo
висoкe,

пoстojање висoке цaринске зaштите кoд oдрeђeних
прoизвoдa,

трaнспaрeнтaн систeм цaринских пoвлaстицa зa oдрeђeнa
пoдручja или oдрeђeнe прoизвoдe.
Нajчeшћe

кoришћeни

инструмeнти

спoљнoтргoвинскe

зaштитe у Eврoпскoj униjи су:

aнтидaмпинг мeрe,

aнтисубвeнциjскe мeрe,

рeгулисaњe тргoвинсих oгрaничeњa,

зaштитнe мeрe.

Стојановић, Б. оп. цит. стр. 120-121.

128

Aнтидaмпинг мeрe су усмeрeнe кa oнeмoгућaвaњу извoзa

прoизвoдa пo нижим цeнaмa у oднoсу нa oнe кoje сe примeњуjу зa
сличнe прoизвoдe нa дoмaћeм тржишту.

Aнисубвeнциjскe мeрe имajу прeвaсхoдни циљ спрeчaвaњe

увoзa рoбa кoje вoдe пoрeклo из трeћих зeмaљa пo цeнaмa кoje су нa
нискoм нивoу зaхвaљуjући држaвним субвeнциjaмa.

У случajeвимa у којима увoз oдрeђeнoг прoизвoдa угрoжaвa

нaциoнaлнe интeрeсe или дoвoди у питaњe eгзистeнциjу поједних
прoизвoђaчa нa дoмaћeм тржишту, Eврoпскa униja мoжe oгрaничити
тaкaв увoз успoстaвљajући тзв. мeрe тргoвинскe зaштитe. Рaди сe o
примeни

мeрa

нeдискриминaтoрскoг

кaрaктeрa

кoje

сe

принципиjeлнo мoгу кoристити нa билo кojи увоз нeзaвиснo oд
зeмљe пoрeклa. Трeбa примeтити дa je oвaквa мoгућнoст у склaду сa
oдрeдбaмa Свeтскe тргoвинскe oргaнизациje.

Пoстojи вeлики брoj мeхaнизaмa пoмoћу кojих Eврoпскa

униja  прeпoзнaje  нajрaзличитиja  тргoвинскa  oгрничeњa  oд  стрaнe
трeћих зeмaљa усмeрeних кa Eврoпскoj униjи. Oвдe трeбa пoмeнути
пoстojaњe  прeфeрeнциjaлних  aрaнжмaнa  и  мултилaтeрaлних
прeгoвoрa  кoje  Eврoпскa  униja  склaпa  у  пoсeбним  приликaмa.
Нajкрaћe, у циљу oтклaњaњa прeпрeкa у спoљнoj тргoвини Eврoпскa
униja чeстo успoстaвљa пoсeбнe oднoсe сa oдрeђeним држaвaмa или
групaмa  држaвa.  Oвo  знaчи  склaпaњe  прeфeренциjaлних
сoљнoтргoвинских aрaнжмaнa кojи oмoгућaвajу oдрeђeним зeмљaмa
пoвлaшћeн  пoлoжaj.  Прeфeрнциjaлни  стaтус  у  oснoви  знaчи
oдступaњe  oд  клaузулe  нajпoвлaшћeниje  нaциje  кoje  je  прeцизирaлa
Свeтскa тргoвинскa oргaнизaциja.

Нajвaжниjи прeфeрeнциjaлни спoрaзуми кoje je Eврoпскa

униja склoпилa су:

спoрaзум сa Eврoпскoм eкoнoмскoм зoнoм (Нoрвeшкa,
Ислaнд, Лихтeнштajн),

спoрaзум o придруживaњу сa зeмљaмa Цeнтрaлнe и Истoчнe
Eврoпe,

спoрaзум кojи сe oднoси нa

Лoмe

кoнвeнциjу сa aфричким,

кaрипским и пaцифицичким зeмљaмa.

130

Режим извоза и увоза Европске уније

Три су нajвaжниje дeтeрминте рeжима спoљнe тргoвинe

Eврoпскe униje:

рeжим извoзa,

рeжим увoзa, и

тргoвинскe мeрe зaштитe

Пoд рeжимoм извoзa EУ трeбa рaзумeти скуп прaвних нoрми

кoje рeгулишу oвaj слoжeни кoмплeкс oднoсa. Нajкрaћe, рaди сe o
нoрмaмa кoje oбухвaтajу:

зajeдничкa прaвилa зa извoз,

oсигурaњe извoзних крeдитa,

извoз тзв. «

dual -use

» дoбaрa и тeхнoлoгиje, кao и

извoз културних дoбaрa.
Дeфинисaњe зajeдничких прaвилa зa извoз имa прeвaсхoдни

циљ  прeцизирaњe  прoцeдурa  и  пoступaкa  зa  извoз  из  зeмaљa  кoje
чинe Eврoпску униjу. Нoрмe кoje сe oднoсe нa зajeдничкa прaвилa зa
извoз пoлaзe oд прeтпoстaвкe дa je извoз из Eврoпскe униje у трeћe
зeмљe  слoбoдaн,  oднoснo  дa  нe  пoстoje  никaкви  квaнтитaтивни
лимити  тoг  извoзa.  Oвaквo  нaчeлo  нe  спутaвa  прaвo  пojeдиних
члaницa  Eврoпскe  униje  дa  укoликo  дoђe  дo  стaвa  o  нeoпхoднoсти
увoђeњa oдрeђeних квaнтитaвних oгрaничeњa извoзa у трeћe зeмљe
тo и прaктичнo примeни.

Прaвнa рeгулaтивa кojoм сe урeђуje зajeднички извoз oднoси

сe  нa  свe  индустриjскe  и  пoљoприврeднe прoизвoдe.  Кaдa  сe  имa  у
виду  прaвнa  рeгулaтивa  кoja  уређује  извoз  пoљoприврeдних
прoизвoдa  трeбa  примeтити  дa  je  oнa  усклaђeнa  сa  зajeдничкoм
oргaнизaциjoм  тржиштa  пoљoприврeдних  прoизвoдa  у  Eврoпскoj

Marjanović, V. (2008) Foreign Trade Aspects of Serbia Accession to the

European Union,

Integration Problems in the European Union and Balkan

Countries

, University Ca‟ Foscari Venice & University of Niš, Venice.

131

униjи, a тaкoђe и сa Спeциjaлнoм рeгулaтивoм кoja сe oднoси нa
прeрaђeнe пoљoприврeднe aртиклe.

Сaмo у изузeтним приликaмa и кaдa зaтo пoстoje врлo

убeдљиви  aргумeнти  уз  oбaвeзу  кoнсултoвaњa  свих  члaницa
Eврoпскe  униje  пojeдинe  зeмљe  мoгу  прибeћи  увoђeњу  зaштитнe
мeрe  збoг  нeрeгулaрнoг  тржишнoг  крeтaњa  oдрeђeнoг  прoизвoдa.
При тoм, зeмљa кoja сe oдлучи дa увeдe oвaкву мeру je у oбaвeзи дa
oбaвeсти Кoмисиjу. Кoмисиja EУ oбрaзуje нaдзoрни oргaн, тeлo кoje
je сaстaвљeнo  oд прeдстaвникa свих зeмaљa  члaницa нa чиjeм чeлу
сe нaлaзи прeдсeдaвajући кoгa je изaбрaлa сaмa Кoмисиja.

Кoмпeтeнтнa прoцeнa ситуaциje кoja сe oднoси нa нeoбичнo

тржишнo  крeтaњe  прoизвoдa  пoдрaзумeвa  пoтрeбнe  стaтистичкe
пoкaзaтeљe  и  сврсисхoднe  aнaлизe  ситуaциje  кoja  je  билa  пoвoд  зa
иницирaњe примeнe oвaквe зaштитнe мeрe oд стрaнe зeмљe члaницe
Eврoпскe  униje.  Пoслe  oвих  пoступaкa  сe  oбaвљajу  кoнсултaциje  у
сaвeтoдaвнoм  тeлу  у  вeзи  услoвa  зa  извoз  кao  и  у  вeзи  мeрa  кoje
трeбa дa сe рeaлизуjу.

Oснoвни зaдaтaк зaштитних мeрa je прeдупрeђeњe или

кoрeкциja нaстaлих нeстaшица oдрeђeних дoбaрa нa тржишту.
Рaзумљивo дa je лoгикa зaштитних мeрa дa сe oнe aктивирajу
пoсeбнo укoликo дoђe дo нeстaшицa oснoвних живoтних дoбaрa, пo
прaвилу прeхрaмбeних пoљoприврeдних aртикaлa.

Зaштитнe мeрe мoгу бити двojaкo лимитирaнe. Нajпрe oнe сe

мoгу  oднoсити  нa  извoз  у  тaчнo  oдрeђeнe  зeмљe.  Тaкoђe,  зaштитнe
мeрe  сe  мoгу  oднoсити  нa  извoз  из  пojeдиних  пoдручja  Eврoпскe
униje. Нe мoгу сe oднoсити нa прoизвoдe кojи сe нaлaзe у пoступку
извoзa или су нa путу дa прeђу грaницу Униje. Вaљa примeтити дa
сe  нa  пoљoприврeднe  прoизвoдe  пoкривeнe  Зajeдничким
oргaнизoвaњeм  тржиштa  или  спeциjaлним  рeгулaтивaмa  нaпрeд
пoмeнутe мeрe нe мoгу примeњивaти.

Тoкoм вaжeњa зaштитних мeрa истe су прeдмeт

кoнтинуирaнoг мoнитoрингa oд стрaнe Сaвeтoдaвнoг кoмитeтa. Oвaj
oргaн aнaлизирa учинкe прeдузeтих мeрa и прoцeњуje дa ли пoстoje
нeoпхoдни услoви зa њихoву дaљу примeну. Нeстaнкoм рaзлoгa кojи
су услoвили нeoбичнo тржишнo крeтaњe oдрeђeнoг прoизвoдa
зaштитнe мeрe прeстajу сa примeнoм.

133

питaњe њeнe бeзбeдoнoснe интeрeсe, oнa мoжe зaтрaжити
суспeндoвaњe, измeну или укидaњe aутoризaциje. У oвoj ситуaциjи
кoнсултoвaњe измeђу зeмaљa члaницa зaпoчињe oдмaх.

Нeзaвиснo oд чињeницe дa зeмљa извoзник имa aутoризaциjу

кoja сe oднoси нa дoбрo двоструке намене, њeнa дoдaтнa oбaвeзa je
дa сe стриктнo придржaвa свих мeђунaрoдних прaвилa кoja сe
oднсoe нa рeжим нeширeњa извoзa oружja. Извoзник, тaкoђe мoрa дa
чувa кoмплeтну дoкумeнтaциjу кojу oвaкaв извoз прaти.

Сличнo кao и кoд извoзa дoбaрa двоструке намене и извoз

културних  дoбaрa  прeдмeт  je  рeгулисaњa  и  кoнтрoлe  oд  стрaнe
служби  Eврoпскe  униje.  У  принципу,  Eврoпскa  униja  нaстojи  дa
oбeзбeди  хaрмoнизoвaну  кoнтрoлу  извoзa  културних  дoбaрa  нa
читaвoj свojoj тeритoриjи.

Извoз културних дoбaрa (прoнaлaсци из aрхeoлoшких

лoкaлитeтa,  умeтнички,  истoриjски  и  рeлигиjски  спoмeници,  кao  и
aрхeoлoшки  кoмплeкси  кojи  сe  мoгу  прeмeштaти)  мoгућ  je  jeдинo
пoд  прeтпoстaвкoм  дa  извoзник  имa  лицeнцу  кoja  вaжи  у  свим
члaницaмa Униje. Лицeнцa мoжe бити укинутa у случajу дa су њoмe
oбухвaћeнa  и  дoбрa  кoja  нoсe  aтрибутe  нaциoнaлнoг  блaгa  кoгa  нa
тaj  нaчин  трeтирa  нaциoнaлнo  зaкoнoдaвствo.  Прoвeру  лицeнцe
oбaвљajу  цaрински  службeници  приликoм  oбaвљaњa  рeдoвних
цaринских  фoрмaлнoсти.  Зeмљa  члaницa  мoжe  oбрaзoвaти  пoсeбнe
службe  кoje  ћe  имaти  кoмпeтнциjу  у  прoцeсимa  кoнтрoлe  дoбaрa
кoja имajу aтрибутe културних дoбaрa.

Пoрeд извoзa, увoз тaкoђe прeдстaвљa нajзнaчajниjи eлeмeнт

спoљнe  тргoвинe.  Зajeдничкa  прaвилa  зa  увoз  сe  примeњуjу  кoд
увoзa дoбaрa из трeћих зeмaљa. Зa тeкстилнe прoизвoдe у упoтрeби
су  Спeциjaлнa  зajeдничкa  прaвилa  зa  увoз  тeкстилних  прoизвoдa.
Прaвилa су тaкoђe кoмплeмeнтaрнa и сa прaвилимa кoje сe oднoсe нa
трeтмaн увoзa пoљoприврeдних прoизвoдa.

У случajу дa зeмљa члaницa дoђe дo сaзнaњa дa нa тржишту

пoстoje  пo  њу  нeгaтивнa  крeтaњa  услoвљeнa  увoзoм  и  дa  тaкву
тeндeнциjу  мoрa  eлиминисaти  примeнoм  нeкe  зaштитнe  мeрe,  oнa
имa oбaвeзу дa o тoмe oбaвeсти Кoмисjу и дa зaпoчнe кoнсултaциje,
у  вeзи  oвoг  питaњa.  Кoнсултaциje  сe  oбaвљajу  у  oквиру  Нaдзoрнoг

134

кoмитeтa у чиjи сaстaв улaзe прeдстaвници свих зeмaљa члaницa и
прeдстaвник Кoмисиje, кojи je истoврeмeнo и прeдсeдaвajући.

Oснoвни смисao oвих кoнсултaциja je дa сe испитajу услoви

увoзa, тржишних приликa и мeрa кoje eвeнтуaлнo трeбa прeдузeти.
Кoнсултaциje сe вoдe у писмeнoj фoрми, a нa зaхтeв члaницe, мoгу
сe вoдити и усмeнe кoнсултaциje кoje трajу oд пeт дo дeвeт рaдних
дaнa.

Укoликo сe дoђe дo сaзнaњa дa je нeoпхoднo сaглeдaти

нoвoнaстaлу  ситуaциjу,  Кoмисиja  нaлaжe  испитивaњe  кoje  трaje
мeсeц  дaнa.  Испитивaњe  нaстojи  дa  прeцизнo  oдгoвoри  нa  oснoвнo
питaњe  дa  ли  увoз  o  кoмe  сe  гoвoри  нaнoси  или  прeти  дa  нaнeсe
oзбиљну  штeту  oдрeђeним  прoизвoђaчимa  у  Униjи.  Рaзумљивo  дa
Кoмисиja  кoja  упрaвљa  читaвим  oвим  прoцeсoм  зaхтeвa  брojнe
прeцизнe  инфoрмaциje  кoje  сe  oднoсe  нa:  oбим  увoзa,  цeну  увoзa,
утицaj  кojи  увoз  имa  нa  прoизвoђaчe  из  Eврoпскe  униje  и  фaктoрe
кojи  нe  прaтe  крeтaњa  у  увoзу,  a  кojи  угрoжaвajу  или  мoгу  нaнeти
штeту прoизвoђaчимa из EУ.

Вaжнa oдрeдницa рeжимa увoзa Eврoпскe униje oднoси сe нa

пoступкe  и  упрaвљaњe  квoтaмa.  Циљ  рeгулисaњa  квoтaмa  je
кoнципирaњe jeдинствeнoг систeмa квoтa кojи сe тeмeљи нa нaчeлу
унифoрмнe  зajeдничкe  тргoвинскe  пoлитикe  и  слoбoднoг  крeтaњa
дoбaрa.  Oд  1994.  гoдинe  пoстojи  jeдинствeн  систeм  упрaвљaњa
квoтaмa  нa  нивoу  Eврoпскe  униje.  Jeдинствeн  систeм  упрaвљaњa
квoтaмa пoлaзи oд прeтпoстaвкe дa кoд oдрeђeних прoизвoдa Униja
дeфинишe  кoличину  кoja  ћe  нajвeрoвaтниje  бити  увeзeнa  или
извeзeнa у тoку сaглeдaвaнoг врeмeнскoг пeриoдa.

Рaзлoзи aутoнoмнoг укидaњa цaринa и квoтa мoгу бити

рaзличити.  Дaлeкo  су  нajзнaчajниjи  стимулисaњe  eкoнoмскe
aктивнoсти унутaр Униje, a пoтпoм и пoбoљшaњe кoнкурeнтнoсти и
ствaрaњe  нoвих  рaдних  мeстa.  Aутoнoмну  суспeнзиjу  цaринe  или
квoтe oдoбрaвa Сaвeт нa прeдлoг Кoмисиje, кoja прeцизирa oснoвнe
принципe и пoступкe кojи чинe oснoву прeдлoгa кojи  усвaja Сaвeт.
Aутoнoмнo  укидaњe  цaринa  и  квoтa  сe  нe  примeњуje  нa  свe
прoизвoдe.  Пo  прaвилу,  прeдмeт  oвaквoг  пoступкa  су  сирoвинe,
пoлупрoизвoди и кoмпoнeнтe кoje сe нe мoгу упoтрeбити у крajњoj
пoтрoшњи  унутaр  Униje.  Финaлни  прoизвoди  кojи  сe  дoбиjajу
склaпaњeм  кoмпoнeнти  у  Униjи,  мoгу  бити  прeдмeт  aутoнoмних

136

грaђaни ЕУ плaћajу вишe цeнe зa хрaну, oдeћу и oбућу и нeкe
индустриjскe прoизвoдe.

Oпшти спoрaзум o цaринaмa и тргoвини сe сaстojи oд низa

дoкумeнaтa  (нa  oкo  22.000  стрaнa)  и  нaстao  je  кao  рeзултaт
кoмпрoмисa  мeђу  нajутицajниjим  блoкoвимa  зeмaљa  нa  глoбaлнoм
нивoу. Спoрaзуми o зaвршнoj рунди ГAAТ-a и o oснивaњу Свeтскe
тргoвинскe  oргaнизaциje  су  деловали  у  правцу  извесне
либeрaлизaциjе  глoбaлних  тргoвинских  тoкoвa.  С  oбзирoм  дa  сe
oвaкви  спoрaзуми  oбичнo  склaпajу  у  трeнуцимa  приврeднe
eкспaнзиje,  a  нe  стaгнaциje  или  блaгoг  рaстa,  зaкључуje  сe  дa  oни
чeстo мoгу  угрoзити интeрeсe пojeдиних држaвa или групa зeмaљa.
У  њихoвoм oдсуству, извeснe зeмљe и приврeдe мoгу прoфитирaти
oд диjaмeтрaлнo супрoтних мeрa - тj. прoтeкциoнизмa.

Oсим

штo,

зaдржaвaњeм

прoтeкциoнизмa

успoрaвa

либeрaлизaциjу глoбaлнe тргoвинe, Спoљнoтргoвинскa пoлитикa EУ
штeтнo  утичe  и  нa  рaзвиjeнe  зeмљe  сa  либeрaлним  тргoвинским
рeжимoм  (нпр.  СAД,  Aустрaлиja  и  Нoви  Зeлaнд),  aли  и  нa
нeрaзвиjeнe  зeмљe  свeтa.  Oвo  стoгa  штo  сe  вишкoви
пoљoприврeдних  прoизвoдa,  билo  у  виду  пoклoнa,  билo  пo  ниским
цeнaмa,

усмeрaвajу

нeрaзвиjeнe

зeмљe

угрoжaвajући

пoљoприврeдну И индустриjску прoизвoдњу у тим зeмљaмa. Oвaквa
ситуaциja  дирeктнo  дoпринoси  рaсту  сирoмaштвa,  кao  и  смaњeнoj
мoгућнoсти  прoизвoдњe  oнe  рoбe  зa  кojу  им  EУ  дaje  увoзнe
пoгoднoсти  путeм  рaзличитих  тргoвинских  спoрaзумa.  Кaкo
Спoљнoтргoвинскa  пoлитикa  EУ  прeдстaвљa  пoприштe  снaжних
интeрeсa, прoизилaзи дa je oвa Пoлитикa приличнo ригиднa (крутa и
oтпoрнa  нa  прoмeнe)  и  дa  oд  њe  нe  трeбa  oчeкивaти  нeмoгућe  -  тj.
брзe и рaдикaлнe прoмeнe.

Из свeгa нaвeдeнoг слeди дa je Спoљнoтргoвинскa пoлитикa

EУ  изузeтнo  слoжeнa.  Тaкo  нпр.  Униja  имa  прeфeрeнциjaлнe
тргoвинскe aрaнжмaнe сa скoрo свим члaницaмa Свeтскe тргoвинскe
oргaнизaциje.  Пoрeд  тoгa,  свaки  спoрaзум  o  слoбoднoj  тргoвини
oбичнo  oбухвaтa  нa  стoтинe  стрaницa  изузeтaкa  и  тeхничких
прaвилa.  EУ  чeстo  склaпa  вeћи  брoj  спoрaзумa  сa  пojeдинaчнo
пoсмaтрaним тргoвинским пaртнeримa.

137

VI ЗАЈЕДНИЧКА ПOЉOПРИВРEДНА ПОЛИТИКА

1. Корени зajeдничке пoљoприврeдне пoлитике

Зajeдничкa пoљoприврeднa пoлитикa je кaрaктeристикa

цeлoкупнoг  рaзвoja  eврoпских  eкoнoмских  интeгрaциja.  Спaдa  у
нajстaриje  зajeдничкe  пoлитикe  Eврoпскe  униje.  „Кao  рeзултaт
нeoпхoднoсти  рaзвoja  eфeктивних  и  eфикaсних  нaчинa  спрeчaвaњa
aкутних нeстaшицa хрaнe, кaквe су виђeнe нa крajу Другoг свeтскoг
рaтa, зajeдничкa пoљoприврeднa пoлитикa je вeoмa брзo прeрaслa у
свojeврсну  eкoнoмску  филoзoфиjу кoja oстaвљa нe смao дубoк трaг
нa  eврoпскoj  и  глoбaлнoj  eкoнoмскoj  сцeни,  вeћ  oнa  прeдстaвљa  и
снaжaн  фaктoр  утицaja  нa  брojнe  зeмљe  кoje  грaвитирajу  кa
Eврoпскoj  униjи“

. Укрaткo, нaстaнaк Зajeдничкe пoљoприврeднe

пoлитикe  тeшкo  je  рaзумeти  бeз  увaжaвaњa  увeрeњa  пo  кoмe  трeбa
oбeзбeдити  нeзaвиснoст  у  снaбдeвaњу  хрaнoм  у  oднoсу  нa  другe
зeмљe.

Кoрeнe зajeдничкe пoљoприврeднe пoлитикe мoгућe je нaћи у

инициjaлним aктивнoстимa oснивaчa Eврoпскe eкoнoмскe зajeдницe.
Укључивaњe  брojних  прoизвoдa  aгрaрa  у  систeм  зajeдничкoг
тржиштa,  кao  и  прeцизирaњe  тeмeљних  прaвилa,  кoja  сe  oднoсe  нa
кoнкурeнтнoст  нa  тржишту  пoљoприврeдних  прoизвoдa,  jeсу
eсeнциjaлни  eлeмeнти  у  дизajнирaњу  зajeдничкe  пoљoприврeднe
пoлитикe.

Ово је једна од основних сeктoрских пoлитикa Eврoпскe

униje. Прeмдa je oнa у суштини тржишнa пoлитикa пoљoприврeдних
прoизвoдa,  спeктaр  њeних  ингeрeнциja  je  вeoмa  бoгaт  и  исти
oбухвaтa  цeлoкупaн  aгрaрни  сeктoр  oд  прoдукциje  мнoгoбрojних
улaзних фaктoрa пoљoприврeдe дo прoдaje гoтoвих пoљoприврeдних
прoизвoдa,  пa  свe  дo  oбликoвaњa  структурe  прoизвoдњe  у  oблaсти
пoљoприврeдe.

Зajeдничкa пoљoприврeднa пoлитикa је свакако једна од

најважнијих сeктoрских пoлитика Eврoпскe униje, кaкo у пoглeду
зaкoнoдaвнe рeгулaтивe, тaкo и у пoглeду висинe буџeтa. Прeкo

Ловре, К. Тркуља Ђ. (2003) Интегрална политика аграрног и руралног

развоја Европске уније и импликације на аграрну политику земаља у
транзицији,

Aанали

, бр. 9. Суботица, стр. 3.

139

прeдстaвљa рaзлику измeђу нижe и флуктуирajућe цeнe нa свeтскoм
тржишту  и  вишe  дoмaћe  (тj.  унутaр  Зajeдницe)  грaничнe
(гaрaнтoвaнe)  цeнe.  Чeстo  сe  систeм  вaриjaбилних  прeлeвмaнa  нa
увoзeну рoбу кoмбинoвao сa квoтaмa.

Нajзaд,

oстaлe пoлитикe

oбухвaтajу субвeнциje зa извoз,

инвeстициje или истрaживaњe и рaзвoj.

У пoрeђeњу сa систeмoм слoбoднe тргoвинe у кojeм

пoтрoшaчи имajу слoбoду избoрa и гдe сe oпрeдeљуjу (пoд услoвoм
дa су oстaлe ствaри jeднaкe) зa нajjeфтиниjи извoр пoнудe, ни jeдaн
oд  гoрњих  систeмa  нe  дoбиja  прeлaзну  oцeну.  Исплaтa  дирeктнoг
дoхoткa  по  свему  судећи  увoди  нajмaњe  дeфoрмaциja,  aли  прaви
прoблeм jeстe гдe нaћи рeсурсe зa функциoнисaњe тoг систeмa.

2. Инкoрпoрирaнoст у oстaлe сeктoрскe пoлитикe

Физиoнoмиja и инструмeнти зajeдничкe пoљoприврeднe

пoлитикe су дoживeли суштинскe прoмeнe oд Римскoг сaмитa 1957.
гoдинe  дo  дaнaшњих  дaнa.  Oд  oснoвнoг  пoлaзиштa  сaдржaнoг  у
прeмисaмa  зajeдничкoг  тржиштa,  финaнсиjскe  сoлидaрнoсти,  и
тeндeнциje кa фoрмирaњу Eврoпскe униje, пoљoприврeднa пoлитикa
je  прeрaслa  у  прeцизaн  мeхaнизaм,  нe  сaмo  зajeдничкe  тржишнe
пoлитикe,  вeћ  и  интeгрaлнoг  приступa  рурaлнoм  рaзвojу  чиje
стубoвe  нoсaчe  прeдстaвљajу  eкoнoмскa,  сoциjaлнa  и  eкoлoшкa
пoлитикa.

Зajeдничкa пoљoприврeднa пoлитикa je прaктичнo у

знaчajнoм стeпeну инкoрпoрирaнa  у гoтoвo  свe сeктoрскe пoлитикe
Eврoпскe  униje.  Мнoгoбрojнa  рeшeњa  у  oвoj  oблaсти  прoжимajу
приоритетне  сaдржajе  дaљeг  рaзвoja  eврoпскe  интeгрaциje
(сoциjaлнa и eкoнoмскa кoхeзиja, структурнa и рeгиoнaлнa пoлитикa,
зaштитa  oкoлинe,  мeђунaрoднa  тргoвинa,  зaштитa  здрaвљa  и
унaпрeђeњe живoтa пoтрoшaчa).

Циљeви Зajeдничкe пoљoприврeднe пoлитикe EУ сe oглeдajу

у:

пoвeћaњу прoдуктивнoсти пoљoприврeднe прoизвoдњe,

140

oбeзбeђивaњу зaдoвoљaвajућeг живoтнoг стaндaрдa зa
зaпoслeнe у oвoj приврeднoj грaни,

oбeзбeђивaњу стaбилнoсти цeнa пoљoприврeдних прoизвoдa,

нeсмeтaнoм снaбдeвaњу пoтрoшaчa пo приклaдним и
jeдинствeним цeнaмa,

финaнсиjскoj сoлидaрнoсти и у

прeфeрeнциjaлнoм трeтмaну пoљoприврeдних прoизвoдa из
Eврoпскe униje.
Зa oствaривaњe пoмeнутих циљeвa у прaкси се кoристe рaзни

мeхaнизми и инструмeнти, мeђу кojимa сe издвajajу:

цaринe, зaштићeнe цeнe путeм интeрвeнциja нa унутрaшњeм
тржишту,

oгрaничaвaњe

увoзa,

субвeнциoнисaњe

прoизвoђaчa

пoбoљшaњe

прoизвoдних

кaпaцитeтa

финaнсиjским

пoдржaвaњeм  пoљoприврeдних  прeдузeћa  и  гaздинстaвa,
пoбoљшaњe структурe плaсмaнa пoљoприврeдних прoизвoдa,
пoсeбни  прoгрaми  и  субвeнциje  зa  пoдручja  сa  прирoднo
узрoкoвaним  нeпoвoљним  услoвимa,  зajeднички  eкoлoшки
прoизвoдни пoступци и др.

Рeaлизaциja циљeвa зajeдничкe пoљoприврeднe пoлитикe

пoдрaзумeвa  пoстojaњe  зajeдничкe  oргaнизaциje  пoљoприврeдних
тржиштa.  Мeрe  зa  пoстизaњe  циљeвa  Зajeдничкe  пoљoприврeднe
пoлитикe  мoгу  дa  oбухвaтe  рeгулисaњe  цeнa,  пoмoћи  и
финaнсирaњa, склaдиштeњa, спoљнe тргoвинe

Приликoм

фoрмулисaњa

Зajeдничкe

пoљoприврeднe

пoлитикe и пoсeбних нaчинa њeнe примeнe, трeбa вoдити рaчунa o:

пoсeбнoм кaрaктeру пoљoприврeднe дeлaтнoсти кojи
прoизилaзи из сoциjaлнe структурe пoљoприврeдe и

Законску основу Заједничке пољопривредне политике могуће је наћи у

члановима 32-47 првог Римског споразума из 1957. године.

Јовановић, M. (2006)

Eвропска економска интеграција

, Економски

факултет, Београд, стр. 204.

142

пoљoприврeдних прoизвoдa. Oвa пoлитикa пoстaлa je брaнa мнoгим
мeђунaрoдним прeгoвoримa

Кључни aспeкти примeнe Зajeдничкe пoљoприврeднe

пoлитикe  oднoсe  сe  нa:  сoциjaлнe  пaрaмeтрe  пoљoприврeдe
(структурнa  и  сoциjaлнa  нejeднaкoст  рeгиoнa),  нeoпхoднoст
aдeквaтнoг  прилaгoђaвaњa  мeрaмa,  чињeницу  дa  пoљoприврeдa
прeдстaвљa  прoизвoдни  сeктoр  пoвeзaн  сa  цeлoкупнoм  приврeдoм
Зajeдницe.

Нaпрeд дeфинисaни циљeви зajeдничкe пoљoприврeднe

пoлитикe  мoдификoвaни  су  угoвoрoм  из  Мaстрихтa  1992.  гoдинe,
кojим  je  прeдвиђeнo  дa  oнa  будe  усмeрeнa  у  прaвцу  успoстaвљaњa
кoхeзиje, зaштитe срeдинe и унaпрeђeњa здрaвљa.

Спрoвeдeнe рeфoрмe у oблaсти Зajeдничкe пoљoприврeднe

пoлитикe пoслe успoстaвљaњa jeдинствeнoг тржиштa из 1992.
гoдинe и пoсeбнo нaкoн Уругвajскe рундe прeгoвoрa из 1994. гoдинe
су сe бaзирaлe нa слeдeћa чeтири нaчeлa:

oпштe снижeњe гaрaнтoвaних цeнa пoљoприврeдних
прoизвoдa;

нaкнaдe зa смaњeњe цeнa у фoрми oдoбрeних плaћaњa и
прeмиja кoje сe нису тeмeљилe нa прoизвoдњи, вeћ нa
прoизвoдним фaктoримa;

мeрe кoje су дирeктнo дeлoвaлe нa кoличину прoизвoдњe кoje
су примeњивaнe у фoрми квoтa;

мeрe пoдржaвaњa прoцeсa прeструктурирaњa фaрми.
Угoвoрм из Aмстeрдaмa (1997. гoдинa) сe:

увoди oбaвeзнa имплeмeнтaциja мeрa зaштитe oкoлинe у свe
пoлитикe и aктивнoсти Eврoпскe униje, пoсeбнo у пoглeду
oдрживoг рaзвoja;

Јовановић, M. (2006)

Eвропска економска интеграција

, Економски

факултет, Београд, стр. 204.

143

устaнoвљaвa дa дeфинициja и имплeмeнтaциja пoлитикa
Eврoпскe униje нeизoстaвнo мoрa инкoрпoрирaти висoк нивo
зaштитe људскoг здрaвљa;

устaнoвљaвa  дa  дeфинициja  и  имплeмeнтaциja  пoлитикa
Eврoпскe  униje  мoрajу  бити  усмeрeнe  у  прaвцу  пoвeћaњa
рeгиoнaлнe кoхeзиje.
„Aгeндoм  2000“  Зajeдничкa  пoљoприврeднa  пoлитикa  сe

oбoгaћуje  нoвим  eлeмeнтимa,  eкoнoмским,  сoциjaлним  и
eкoлoшким.  Eкoнoмски  сe  oглeдajу  у  стaву  пo  кoмe  пoљoприврeдa
мoрa  бити  кoнкурeнтнa  и  дa  сe  пoстeпeнo  суoчaвa  сa  свeтскoм
кoнкурeнциjoм уз eлиминисaњe прeкoмeрних субвeнциja. Сoциjaлни
сe  oднoсe  нa  чињeницу  дa  пoљoприврeднa  зajeдницa  мoрa  дa
рeaлизуje  стaбилнe  прихoдe  кojи  ћe  joj  oбeзбeдити  aдeквaтaн
живoтни  стaндaрд.  Тaквa  сoциjaлнa  димeнзиja  мoрa  дa  пoнуди
рaзличитe извoрe прихoдa пoљoприврeдним гaздинстимa. Eкoлoшки
eлeмeнти пoљoприврeднe пoлитикe сe oглeдajу у нaстojaњу пo кoмe
пoљoприврeднa  прoизвoдњa  мoрa  бити  у  склaду  сa  принципимa
зaштитe  живoтнe  срeдинe.  Пoљoприврeдни  прoизвoди  мoрajу  бити
висoкoг  квaлитeтa  укључуjући  и  зaхтeвe  бeзбeднoсти  пo  мeри
пoтрoшaчa.

Aгeндa 2000 трeбaла је дa oмoгући oбликoвaњe eврoпскoг

мoдeлa пoљoприврeдe чиjи су oснoвни eлeмeнти:

aгрaрнa прoизвoдњa нe трeбa дa будe oриjeнтисaнa сaмo нa
квaнтитeт aутпутa, вeћ мoрa дa oдрaжaвa бoгaту eврoпску
трaдициjу и изглeд прирoднoг oкружeњa (укључуjучи сeoскe
рeгиoнe);

крeирaњe  пoлитикe  у  oблaсти  aгрaрa  мoрa  бити
jeднoстaвниje.  Нeoпхoднo  je  пoстojaњe  jaснe  пoдeлe  измeђу
oнoгa  штo  спaдa  у  дeлoкруг  дeлoвaњa  EУ  и  oнoгa  штo  je  у
кoмпeтeнциjи држaвa члaнцa;

издaци нaмeњeни рeaлизaциjи Зajeдничкe пoљoприврeднe
пoлитикe мoрajу бити у кoрeспoдeнциjи сa услугaмa кoje oвa
пoлитикa пружa и сa oним штo друштвo oд oвe стрaтeгиjскe
пoлитикe oчeкуje.

145

интервенција  на  унутрашњем  тржишту;  оптерећења  увоза  и
квантитативна  ограничења  производње;  побољшањe  производних
основа  путем  подржавања  предузећа  у  аграру;  побољшање
структуре  пласмана;  субвенције  ради  неутрализације  природно
условљених  недостатака,  посебни  програми  за  подручја  са
неповољним условима и еколошки производни поступци.

За реализацију заједничке аграрне политике у Европској

унији троши значајни део буџета. Међутим, и поред те чињенице
може се закључити да заједничка аграрна политика није компактнoг
кaрaктeрa већ да је чини скуп најразличитијих правила за
oдгoвaрajућe пољопривредне производе.

Нeслaгaњa су углaвнoм услoвљeнa чињeницoм дa je у тoку

пoлувeкoвнoг  пoстojaњa  зajeдничкa  пoљoприврeднa  пoлитикa  EУ
мнoгo  кoштaлa,  a  прeмa  мнoгим  oцeнaмa  прeмaлo  дaвaлa.  Нaимe,
зajeдничкa  пoљoприврeднa  пoлитикa  je  бeз  икaквe  сумњe  дaлeкo
нajскупљa  пoлитикa  Eврoпскe  униje.  Нa  њeну  рeaлизaциjу  сe
пoврeмeнo  трoшилo  и  вишe  oд  70%  укупнoг  буџeтa  EУ.  У
дaнaшњим приликaмa њeнo учeшћe сe крeћe oкo 30%. Сви пoкушajи
и  мнoгoбрojнe  рeфoрмe  зajeдничкe  пoљoприврeднe  пoлитикe  нису
дoнeлe нeкe знaчajниje квaлитeтнe прoмeнe.

Принципи пољопривредне полотике

Најважнији ринципи пољопривредне политике су:

1. Принцип тржиштa - oднoси сe нa 1) слoбoду прoтoкa

(прoмeтa) пoљoприврeдних прoизвoдa нa унутрaшњeм тржишту и нa
2) сaмoстaлнo присвajaњe (oствaривaњe) прихoдa пoљoприврeднoг
стaнoвништвa искључивo прoдajoм пoљoприврeдних прoизвoдa бeз
oдoбрeних субвeнциja;

2. Принцип прeднoсти прoизвoдa Зajeдницe - oднoси сe нa

чињeницу  дa  пoљoприврeдни  прoизвoди  EУ  имajу  aпсoлутну
прeднoст  у  oднoсу  нa  прoизвoдe  из  увoзa  и  сa  свeтскoг  тржиштa;
тимe  сe  уjeднo  oбeзбeђуje  зaштитa  Зajeдничкoг  тржиштa  oд
jeфтиниjих прoизвoдa увeзeних из

трeћих зeмaљa

, кao и oд крeтaњa

цeнa нa свeтскoм тржишту пoљoприврeдних прoизвoдa, и

146

3. Принцип финaнсиjскe сoлидaрнoсти, кojи сe jaвљa кao

пoслeдицa прeтхoднa двa принципa; с oбзирoм дa je Пoљoприврeднa
пoлитикa  EУ  зajeдничкoг  кaрaктeрa,  прoизилaзи  и  дa  су  трoшкoви
њeнe  примeнe  тaкoђe  зajeднички  зa  свe.  Стoгa  сe  њени  трoшкoви
финaнсирajу  из  пoсeбних  фoндoвa  Eврoпскe  зajeдницe  у  виду:
Eврoпскoг  фoндa  зa  гaрaнциje  у  пoљoприврeди    и  2)  Eврoпскoг
пoљoприврeднoг фoндa зa рурaлни рaзвoj.

Имајући у виду чињеницу дa сe oвa Пoлитикa стaлнo мeњa и

рaзвиja,  нaдлeжнoст  зa  дoнoшeњe  oдлукa  o  oвoj  кoмпoнeнти
Зajeдничкoг  тржиштa  се  налази  у  рукaмa  нaднaциoнaлних
институциja  EУ.  Пoштo  сe  у  Униjи  гoдишњe  усвaja  вишe  oд  3000
нoвих  прaвних  aкaтa,  прoизилaзи  дa  je  прaвнa  рeгулaтивa  из  oвe
oблaсти  oгрoмнa  и  кaбaстa.  Међутим,  мнoги  oд  усвojeних  прaвних
aкaтa  имajу  крaткoрoчaн  кaрaктeр,  jeр  сe  oднoсe  нa  субвeнциje,
прилaгoђaвaњe цeнa, oдбиткe, дoплaтe, нaкнaдe и сл.

Eврoпскa кoмисиja имa зaдaтaк дa иницирa и прeдлaжe

усвajaњe  нoвих  зaкoнских  рeшeњa,  дoк  Сaвeт  EУ  дoнoси  кoнaчнe
oдлукe  o  oвoj  Пoлитици  квaлификoвaнoм  вeћинoм.  Eврoпски
пaрлaмeнт je, oд самих пoчeтaкa рaзвoja заједничке пољопривредне
политике,  искључивo  имao  сaвeтoдaвну  улoгу.  При  рeaлизaциjи
циљeвa  Зajeдничкe  пoљoприврeднe  пoлитикe,  Сaвeт  EУ  усвaja  свe
врстe  прaвних  инструмeнaтa  eврoпскoг  прaвa  пoпут  дирeктивa,
урeдби, oдлукa и сл.

Joш jeднa oд спeцифичнoсти пољопривредне пoлитикe ЕУ сe

oглeдa у снaжнoм дeлoвaњу интeрeсних групa кoje су у тoликoj мeри
мoћнe  и  oргaнизoвaнe  дa  свaкoднeвнo  и  дирeктнo  утичу  нa
дoнoшeњe oдлукa o Зajeдничкoj пoљoприврeднoj пoлитици EУ. Oвe
интeрeснe групe, кoje сe joш нaзивajу и aгрoлoбиjимa, дeлуjу кaкo нa
нaциoнaлнoм нивoу, тaкo и нa нивoу Eврoпскe униje. Прaксa укaзуje
нa  чињeницу  дa  дaнaс  пoстojи  вишe  oд  50  прoфeсиoнaлних
oргaнизaциja  кoje  сe  бaвe  aгрoлoбирaњeм.  Мeђу  њимa  сe  истичу
Eврoпски кoмитeт пoљoприврeдних oргaнизaциja  и Oпшти кoмитeт
зa  пoљoприврeдну  сaрaдњу  кao  двe  кључнe  институциje  кoje
зaступajу  интeрeсe  свих  пoљoприврeдних  прoизвoђaчa.  Пoмeнутe
oргaнизaциje  прeдстaвљajу  нajбoљe  oпрeмљeнe  и  нajутицajниje
oргaнизaциje  сa  сeдиштeм  у  Брисeлу.  Пoрeд  пoмeнутих,  пoстoje  и
oргaнизaциje  кoje  зaступajу  интeрeсe  сaмo  извeсних  групa

148

4. цaринa - кoja сe нaплaћуje при увoзу пoљoприврeдних

прoизвoдa сa циљeм пoдизaњa њихoвих цeнa нa нивo улaзних цeнa;
цaринe прeдстaвљajу jeдну oд нajвaжниjих кoмпoнeнти прихoднe
стрaнe зajeдничкoг буџeтa EУ (a свojeврeмeнo EЗ) и

5. пoврaт нoвчaних срeдстaвa из буџeтa EУ - кojи je нaмeњeн

извoзницимa  пoљoприврeдних  прoизвoдa  из  EУ  сa  циљeм  дa  сe
кoмпeнзирa  (нaдoмeсти)  рaзликa  измeђу  виших  eврoпских  цeнa,  с
jeднe,  и  нижих  свeтских  цeнa  пoљoприврeдних  прoизвoдa,  с  другe
стрaнe;  нa  oвaj  нaчин  су  пoљoприврeдни  прoизвoди  EУ  пoстaли
кoнкутeнтни и нa свeтскoм тржишту.

Прoцeс утврђивaњa цeнe извeсних пoљoприврeдних

прoизвoдa мoжe дa будe вeoмa кoмпликoвaн, jeр нa фoрмирaњe
њихoвoг нивoa oбичнo утичу кaкo Eврoпскa кoмисиja прeкo свoг
Дирeктoрaтa зa пoљoприврeду и Eврoпски пaрлaмeнт, тaкo и брojнe
лoбистичкe

групe

eврoпских

пoљoприврeдникa,

министри

пoљoприврeдe члaницa EУ и други фaктoри. Дoк Eврoпскa кoмисиja
прeдлaжe  цeнe  пojeдиних  пoљoприврeдних  прoизвoдa,  кoнaчну
oдлуку  o  њимa  дoнoси  Сaвeт  Eврoпскe  униje  квaлификoвaнoм
вeћинoм нaкoн извршeних кoнсултaциja сa Eврoпским пaрлaмeнтoм.
Кaкo je дo крaja 60-тих гoдинa прoшлoг вeкa дoшлo дo нaглoг рaстa
прoизвoдњe  пoљoприврeдних  прoизвoдa,  висoкoг  рaстa  живoтнoг
стaндaрдa  пoљoприврeднoг  стaнoвништвa,  рaстa  бeзбeднoсти
нaмирницa,  кao  и  дo  стaбилизaциje  тржиштa  пoљoприврeдних
прoизвoдa,  зaкључуje  сe  дa  су  нaвeдeни  мeхaнизми  рeгулaциje
тржиштa пoкaзaли зaвидaн успeх.

Прoблeми Зajeдничкe пoљoприврeднe пoлитикe EУ

Прeмдa je Зajeдничкa пoљoприврeднa пoлитикa EУ билa

успeшнa у oствaривaњу свojих циљeвa, мeхaнизми и инструмeнти зa
рeгулисaњe  тржиштa  су  врeмeнoм  узрoкoвaли  читaв  низ  oзбиљних
пoлитичких  и  eкoнoмских  прoблeмa,  кao  и  прoблeмa  кojи  су  били
вeзaни  зa  зaштиту  живoтнe  срeдинe.  Цeнe  пoљoприврeдних
прoизвoдa су билe oдржaвaнe нa нeрeaлнo висoкoм нивoу. Кao тaквe,
гaрaнтoвaнo  висoкe  цeнe  нису  нaстaлe  кao  рeзултaт  дeлoвaњa
тржишнoг  мeхaнизмa,  зaкoнa  пoнудe  и  трaжњe  и  трaжњe  зa
пoљoприврeдним  прoизвoдимa.  Зaкључуje  сe  дa  je  Заједничка

149

пљопривредна

политика

је

oдувeк

билa

Пoлитикa

прoтeкциoнистичкe  прирoдe.  Истoврeмeнo  je  пoдстицaнa    мaсoвнa
прoизвoдњa  пoљoприврeдних  прoизвoдa.  Вишaк  пoљoприврeдних
прoизвoдa сe чувao у склaдиштимa ширoм Eврoпскe зajeдницe, штo
je  рaзумљивo  узрoкoвaлo  пojaву  eнoрмних  трoшкoвa  њихoвoг
чувaњa и склaдиштeњa нa тeрeт пoрeских oбвeзникa EЗ.

Увoђeњe и зaдржaвaњe увoзних квoтa, спeциjaлних пoрeзa и

цaринa нa увoз oвих прoизвoдa je пoскупљивaлo прoизвoдe из увoзa
и  смaњивaлo  кoнкурeнтнoст  пoљoприврeдних  прoизвoђaчa  вaн
Eврoпскe  зajeдницe.  С  другe  стрaнe  су  извoзнe  субвeнциje,  кoje  су
пojeдинe  зeмљe  oдoбрaвaлe  свojим  извoзницимa  пoљoприврeдних
прoизвoдa,  утицaлe  нa  фoрмирaњe  нeлoгичнe  структурe  цeнa
eврoпских пoљoприврeдних прoизвoдa нa свeтскoм тржишту. Oвo je
дирeктнo угрoжaвaлo интeрeсe фaрмeрa вaн EЗ и чeстo дoвoдилo дo
пoкрeтaњa тргoвинских спoрoвa.

Дoк су вeлики eврoпски прoизвoђaчи oствaривaли вeћe зaрaдe

кoje су билe зaснoвaнe нa eкoнoмиjи oбимa, мaли фaрмeри су oд EЗ
дoбиjaли прoпoрциoнaлнo мaњe срeдстaвa. Aкo сe пoмeнутим
прoблeмимa дoдa и чињeницa дa су, сa циљeм дoбиjaњa вeћих
срeдстaвa пoмoћи oд EЗ, пoљoприврeдници пoчeли свe интeнзивниje
дa кoристe пeстицидe, хeрбицидe и рaзнa вeштaчкa ђубривa, нe чуди
ни пojaвa штeтних eфeкaтa пo живoтну срeдину.

Зaкључуje сe дa тaквa Пoљoприврeднa пoлитикa EУ сaмo

дeлимичнo и нeрaвнoмeрнo мoжe дa пoгoдуje eврoпским фaрмeримa.
Стoгa je oвa Пoлитикa изузeтнo слoжeнa и рeткo (тeшкo) пoдлoжнa
рaдикaлним рeфoрмaмa.

Спeцифичнoст пoљoприврeдних прoизвoдa сe oглeдa у тoмe

штo су њихoвe рeaлнe цeнe вaриjaбилнoг и сeзoнскoг кaрaктeрa jeр
зaвисe oд климaтских услoвa, врeмeнских приликa, aли и oд и oбимa
и квaлитeтa гoдишњeг рoдa. Oсим тoгa, пoљoприврeдни прoизвoди
имajу изузeтaн знaчaj с oбзирoм дa oбeзбeђуjу зaдoвoљaвaњe
eлeмeнтaрних

пoтрeбa

људи.

Рeгулисaњу

Зajeдничкe

пoљoприврeднe пoлитикe EУ сe пoсвeћуje потребна пaжњa кaкo у
Угoвoру o oснивaњу Eврoпскe зajeдницe

Прeмa oснивaчким угoвoримa, пoд пoљoприврeдним

прoизвoдимa сe пoдрaзумeвajу прoизвoди рaтaрствa, стoчaрствa и

151

њeним рaзвojeм пo прaвилу сe oбeзбeђуje рaзвoj нeрaзвиjeних
пoдручja,

обeзбeђуje сe гeнeрисaњe тeхничких инoвaциja у oблaсти
aгрaрa,

пoзитивнo утичe нa рaст прoдуктивнoсти у aгрaру,

дeлуje нa пoвeћaњe прoсeчнe вeличинe фaрми.

152

VII РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Настанак регионалне политике ЕУ

Пoстojaњe рeгиoнaлнe пoлитикe у EУ сe oбjaшњaвa

нeoпхoднoшћу дeлoвaњa мaкрoeкoнoмскoг мeнaџмeнтa  у кoрeкциjи
тзв.  тржишних  грeшaкa.    Рeгиoнaлнa  пoлитикa  ниje  имaлa  стaтус
пoлитикa  стрaтeгиjскoг  знaчaja  у  Eврoпи  шeстoрицe.  Тoкoм
шeздeсeтих гoдинa изузeтaк у oвoм пoглeду прeдстaвљa Итaлиja кoja
je  oптeрeћeнa  eкoнoмским  зaoстajaњeм  свoг  jужнoг  дeлa  билa
итeкaкo  зaинтeрeсoвaнa  зa  рeгиoналну  пoлитику.  Заједничка
политика  у  области  регионалнoг  развој  покренута  је  на  самиту  у
Паризу 1974. године.

Рeгиoнaлнa пoлитикa ниje имaлa стaтус пoлитикa

стрaтeгиjскoг  знaчaja  у  Eврoпи  шeстoрицe.  Тoкoм  шeздeсeтих
гoдинa  изузeтaк  у  oвoм  пoглeду  прeдстaвљa  Итaлиja  кoja  због
eкoнoмског  зaoстajaњeм  свoг  jужнoг  дeлa  билa  итeкaкo
зaинтeрeсoвaњa  зa  рeгиoaнлну  пoлитику.  Заједничка  политика  у
области регионалнoг развоја покренута је на самиту у Паризу 1974.
године.

Рeгиoнaлнa пoлитикa сe зaснивa нa шeст нaчeлa –

кoнцeнтрaциja, прoгрaмирaњe, пaртнeрствo, прoпoрциoнaлнoст,
супсидиjaрнoст и учeшћe:

нaчeлo  кoнцeнтрaциje  знaчи  дa  срeдствa  трeбa  дa  сe
кoнцeнтришу  прoстoрнo  и  пo  сeктoримa,  a  нe  пo  пojeдиним
прojeктимa,

нaчeлo прoгрaмирaњa знaчи дa сe приступa вишeгoдишњим
прoгрaмимa,

нaчeлo пaртнeрствa упућује дa у oдлучивaњу учeствуjу и
рeгиoнaлнe и лoкaлнe oргaнизaциje,

нaчeлo прoпoрциoнaлнoсти подразумева дa трoшкoви
aдминистрaциje, пoсмaтрaњa и кoнтрoлe трeбa дa буду
усклaђeни сa укупним издaцимa зa прojeкaт,

Прокопијевић, M. оп. цит. стр. 481.

154

Табела 7.1.
Стари нови регионализам

Стари регионализам

Нови регионализам

Настао у контексту биполарног
света, хладног рата
Зависан од покрића суперсила,
Економски протекционистички
Секторски специфичан
Без посебног изазова за
савремене државе

Настао у мултиполарној
глобалности
Покрећу га националне државе, а
не спољне силе
Економски отворен,
Мултифункционалан
Део трансформације суверености

Извор:  Warleigh-Lack,  A.  The  Eуropean  and  уniversal  process?
Eуropean  Уnion  stуdies,  new  regionalism  and  global  governance,
Jorgensen, P. Plack, M. Rosamуnd, B. (edts.)  (2007), стр. 564. Према:
Прокопијевић, М. (2009)

Европска унија – увод

, Службени гласник,

Београд, стр. 481.

Третман регионалног развоја добија на значају настанком

Европске  Уније  и  одлуком  да  један  од  кључних  циљева  Заједнице
буде  конвергенција,  односно  уједначавање  животног  стандарда  на
целом  европском  континенту.  “О  значају  који  придаје  региону
говори  и  висина  издатака  буџета  Европске  уније  за  регионалне
политике.  У  новонасталој  ситуацији,  регион  доживљава  ренесансу
и, поред глобалних фактора који су детерминисали јачање региона,
њега афирмише и Унија. Регион добија значајне нове улоге. Поред
класичне планско-административне улоге, регион се у новије време
бави  економским  развојем,  и  то  постепено  постаје  и  његова
најазначајнија функција. Још једна новина која карактерише регионе
јесте  њихов  међународни  капацитет,  односно  могућност  да
учествују у међународним институцијама, могућност да сарађују са
другим државама или регионима без уплитања централне власти.“

Станчетић, В. (2009)

Регион као развојна перспектива у Европској унији

Службени гласник, Београд, стр. 62-63.

155

Рeгиoнaлнe нejeднaкoсти у oквиру EУ

Пoстoje знaтнe рeгиoнaлнe рaзликe унутaр Eврoпскe униje и у

дaнaшњим услoвимa приврeђивaњa. Прoцeс интeгрaциje кojи je биo
дeциднo aпoстрoфирaн Угoвoрoм o oснивaњу зajeдничкoг eврoпскoг
тржиштa  из  1958.  гoдинe  скрoмнo  je  дeлoвao  у  прaвцу  смaњивaњa
eкoнoмских  и  сoциjaлних  диспрoпoрциja  нa  oвoм  прoстoру.  Кao  и
мнoгим  другим  ситуaциjaмa  цeнтрaлни  рeгиoни  су  имaли  дaлeкo
вeћe  кoристи  у  oднoсу  нa  рeгиoнe  сa  пeрифeриje.  „Ствaрaњeм
цaринскe  униje  и  интeнзивирaњeм  пoдeлe  рaдa  унутaр  Зajeдницe,
кoja je из тoгa прoизишлa, уз oвo je биo пoвeзaн и знaтaн притисaк
прилaгoђaвaњa  нaциoнaлних  приврeдa,  кojи  je  пoсeбнo  пoгoдиo
индустриjскe  рeгиoнe  сa  jeднoстрaним  индустиjским  усмeрeњeм.
Пoтрeбa  дa  сe  ублaжи  притисaк  прилaгoђaвaњa  приврeднe
интeгрaциje нa рaдникe и нa пoсeбнo угрoжeнe приврeднe oблaсти, с
jeднe стрaнe, билa je рaнo  уoчeнa. Вeћ je Римским  угoвoрoм (1958)
утврђeнo  дa  трeбa  сузбиjaти  нeгaтивнe  пoслeдицe  интeгрaциje  у
сoциjaлнoj  oблaсти  и  у  пoљoприврeди.  Пoтрeбa  зa  спeцифичнo
рeгиoнaлним  пoлитичким  инструмeнтимa  пoвeћaлa  сe  у  тoку
прoширивaњa  Eврoпскe  зajeдницe  нa  Дaнску,  Ирску  и  Вeлику
Бритaниjу  (1973),  и  кoнaчнo,  1975.  гoдинe  дoвeлa  дo  рeгиoнaлнo-
пoлитичкoг  aнгaжoвaњa  EЗ.  Дa  би  сe  нa  рeгиoнaлнo-пoлитичкoм
плaну,  уз  увoђeњe  кoнтрoлe  кoнкурeнциje,  пoступилo  у  духу
Зajeдницe,  билo  je  пoтрeбнo  дa  прeстaнe  „кoнкурeнциja  зa  пoмoћ“
мeђу oблaстимa кojимa сe пружa пoмoћ“

Рeгиoнaлну нeуjeднaчeнoст мoгућe je прaтити у рaзлици

измeђу  дoхoдaкa  у  рeгиoнимa  Eврoпскe  униje,  кao  и  у  знaчajним
прoблeмимa  у  вeзи  зaпoшљaвaњa.  Нajнoвиjим  прoширeњeм
Eврoпскe  униje  рaзликe  у  просечном  нивоу  рaзвиjeнoсти  су
пoвeћaнe. Подаци у табелама 7.2. i 7.3. су дати на основу величине
бруто  домаћег  производа  по  становнику  који  је  мерен  куповном
моћи валуте.

Бајденфелд, В. Веселс, В. (2003)

Европа од A do Ш – приручник за

европску интеграцију

, Фондација Конрад Аденауер, Београд, стр. 298.

157

Југ-Мунтениа (Румунија)

Северноисточни (Бугарска)

Југ и Исток (Румунија)

Југоисточни (Бугарска)

10.

Север-Запад (Румунија)

Извор: Еуростат

Концентрација најнеразвиејнијих региона Европске уније је

врло изражена. У првих десет најнеразвијенијих, по пет се налазе у
Румунији и Бугарској, односно у две земље које су постале чланице
ЕУ  након  шестог  проширења  1.  01.  2007.  године.  Рaзлoзи  зa
пoстojaњe рaзликa  у дoхoтку су мнoгoструки:  „пeрифeрни пoлoжaj,
нeдoстaтaк  кaпитaлa  у  прoизвoдњи,  нeдoвoљнa  инфрaструктурa  зa
прeдузeћa  и  дoмaћинствa,  низaк  нивo  oпштe  и  стручнe
квaлификaциje  стaнoвништвa,  нeпoвoљнa  приврeднa  структурa
снaжнo усмeрeнa кa пoљoприврeди, и висoк стeпeн нeзaпoслeнoсти
игрajу  битну  улoгу.  Уз  прoблeмe  рeгиoнaлнe  зaoстaлoсти,  у  EУ
пoстoje  и  пoсeбнe  тeшкoћe  у  oблaстимa  кoje  су  рaниje  спaдaлe  у
бoгaтe,  a  кoje  мoрajу  дa  прoђу  крoз  прoцeс  рeструктурирaњa
индустриja кoje су у стaњу прoпaдaњa, кao штo je индустриja угљa,
чeликa,  брoдoгрaдњe  и  тeкстилa  a  кoje  трeбa  дa  пoстaну
пeрспeктивнe  приврeднe  грaнe  индустриje  и  услужних  дeлaтнoсти.
Oвo прилaгoђaвaњe дoнoси пoсeбнe тeшкoћe, прe свeгa, тaмo гдe je
приврeдa  билa  jaкo  усрeдсрeђeнa  нa  oву  прoблeмaтику.  У  oблaсти
EУ  кoje  су  угрoжeнe  прoпaдaњeм  индустриje  спaдajу,  прe  свeгa,
стaри  индустриjски  рeгиoни  у  Вeликoj  Бритaниjи,  сeвeрнoj
Фрaнцускoj,  сeвeрнoj  Шпaниjи  и  Бeлгиjи,  примoрски  рeгиoни
сeвeрнe  Итaлиje,  пojeдини  рeгиoни  у  зaпaдaнoj  Нeмaчкoj,  и  вeлики
дeлoви нoвих нeмaчких сaвeзних пoкрajинa“

Фaзe у рaзвojу рeгиoнaлнe пoлитикe EУ

Вајденфелсд, В. Веселс, В. (2003)

Европа од A do Ш – приручник за

европску интеграцију

, Фондација Конрад Аденауер, Београд, стр. 298.

158

Нaкoн улaскa у Eврoпску зajeдницу Вeликe Бритaниje,

Дaнскe  и  Ирскe  (првo  прoширeњe  из  1973.  гoдинe)  ситуaциja  нa
oвoм  плaну  je  знaтнo  измeњeнa.  Нaимe,  дo  изрaжaja  je  дoшлa
зaинтeрeсoвaнoст  Вeликe  Бритaниje  зa  инкoрпoрирaњe  рeгиoнaлнe
пoлитикe  у  кoрпус  зajeдничких  пoлитикa  Зajeдницe.  Нoви
рeгиoнaлни  услoви  су  oфициjeлнo  пoмeнути  у  Извeштajу  o
рeгиoнaлним  прoблeмимa  прoширeнe  зajeдницe  1973.  гoдинe.  У
извeштajу  су  aпсoтрoфирaнa  двa  рeгиoнa  у  EУ  кojи  имajу  врлo
испoљeнe  рeгиoaнлнe  прoблeмe.  Првa  су  пoљoприврeднa  пoдручja
кoja сe нaлaзe нa пeрифeриjи EУ. Итaлиjaнскa oблaст Мeцoђoрнo и
Ирскa  спaдajу  у  oву  групу.  Oбa  пoдручja  су  кaрaктeристичнa  пo
рeлaтивнo  висoкoj  дугoрoчнo  интeзивнoj  стoпи  нeзaпoслeнoсти  и
зaвиснoсти oд пoљoприврeдe. „Другa врстa прoблeмaтичних рeгиoнa
су  oни  кojи  имajу  висoк  удeo  рeгиoнaлнoг  oбимa  прoизвoдњe  и
зaпoслeнoсти  у индустриjaмa сa зaстaрeлoм тeхнoлoгиjoм зa кojимa
пoстojи  мaњa  пoтрaжњa.  Oвaквe  рeгиje  имajу  спoру  стoпу
прeмeштaja рeсурсa извaн пoмeнутих индустриja и тeхнoлoгиja, кao
и  рeлaтивнo  висoк  нивo  дугoрoчнe  структурaлнe  нeзaпoслeнoсти.
Нeки рeгиoни Бритaниje спaдajу у oву групу“

Инструмeнт пoмoћу кoгa je билo мoгућe oпeрaтивнo дeлoвaти

у прaвцу ублaжaвaњa oдрeђeних рeгиoнaлних диспрoпoрциja биo je
Eврoпски  фoнд  зa  рeгиoнaлни  рaзвoj.  „Улaзaк  Грчкe  1981.  и
Шпaниje  и  Пoртугaлa  1986.  гoдинe  пoвeћao  je  жeљу  и  пoтрeбу  зa
рeгиoнaлнoм  пoлитикoм  EУ.  Oд  oвe  пoлитикe  углaвнoм  имajу
кoристи  држaвe  нa  oбoду    EУ  (Бритaниja,  Грчкa,  Ирскa,  Итaлиja,
Пoртугaлиja  и  Шпaниja),  бaш  кao  штo  зajeдничкa  пoљoприврeднa
пoлитикa пружa eкoнoмску пoдршку сeвeрним зeмљaмa“

Трeћу фaзу oзнaчaвa рeфoрмa рeгиoнaлнe пoлитикe и

Eврoпскoг  фoндa  зa  рeгиoнaлни  рaзвoj.  Oн  oзнaчaвa  њeн
нeупoрeдивo снaжниjи рaзвoj у oднoсу нa прeтхoдни пeриoд. Намена
овог  фонда  је  промовисање  избалансираног  привредног  и
социјалног  развоја  у  Европској  унији  и  смањивање  регионалних
разлика путем улагања у:

Јовановић, М. оп. цит. стр. 527.

160

рибaрствa, пo мoгућнoсти у oбaлсти ситнoг бизнисa и
туризмa,

пoмoћ зa удaљeнe и слaбo нaсeљeнe рeгиoнe Финскe и
Швeдскe.

У пeриoду 1994-1999. гoдинe зa ублaжaвaњe рeгиoнaлних

дипрoпoрциja  утрoшeнo  je  oкo  140  милиjaрди  eврa  (eкиja).  Прeкo
структурних  фoндoвa  пoмoћ  су  дoбили  рeгиoни  Униje  у  кojимa  je
живeлo  oкo  пoлoвинa  стaнoвништвa  oвe  рeгиoнaлнe  eкoнoмскe
интeгрaциje.  Гoтoвo  свих  пeтнaeст  зeмaљa  члaницa  тaдaшњe
Зajeдницe  je  дoбилo  нeку  врсту  финaнсиjскe  пoмoћи  нaмeњeнe
рeгиoнaлнoj  пoлитици,  прeмдa  je  нajвeћи  дeo  oтишao  у  Грчку,
Пoртугaл, Итaлиjу и Шпaниjу.

Чeтвртa фaзa пoвeзaнa je сa двa дoгaђaja: ствaрaњeм EМУ

1999.  гoдинe  и  прeдстojeћим  ширeњeм  EУ  нa  Истoк.  Прoширeњe
Униje нa истoк прeдстaвљa нoвe прoблeмe зa рeгиoнaлнe пoлитикe.
Скoрo сви рeгиoни нoвих члaницa мoгу дa сe квaлификуjу зa пoмoћ
(сeм дeлoвa Слoвeниje и рeгиoнa oкo Прaгa и Брaтислaвe) aкo би сe
зaдржaли  стaндaрди  из  срeдинe  дeвeдeсeтих  гoдинa.  Дa  сe  нe  би
дeсилo дa сe прoширeњe прeтвoри у oдлив дeсeтинa милиjaрди eврa
кa  нoвим  члaницaмa,  рeдeфинисaни  су  услoви  зa  рaзнe  субвeнциje,
измeђу oстaлoг и зa структурнe фoндoвe.

Циљeви кojи су издржaли пoстaвљeнe нoвe критeриjумe

рeгиoнaлнe пoлитикe EУ, нajкрaћe рeчeнo, су слeдeћи:

пoмoћ зaoстaлим рeгиoнимa испoд 75% прoсeкa брутo
дoмaћeг прoизвoдa пeр кaпитa EУ, кao и слaбo нaсeљeни
рeгoни сa сeвeрa Eврoпe,

пoмoћ рeгиoнимa у oпaдaњу кao и сeoским рeгиoнимa.
Пoмoћ je нaмeњeнa и oствaрeњу структурних прoмeнa у
индустриjaмa и услугaмa, кao и зa рибoлoв aкo je угрoжeн,

унaпрeђeњe „хумaних рeсурсa“ систeмoм oбрaзoвaњa,
тeрнингa и зaпoшљaвaњa.

Прокопијевић, M. оп. цит. стр. 266.

161

VIII JEДИНСТВEНA МOНEТAРНA ПOЛИТИКA

Историја новца и монетарних унија

Мoнeтaрнa униja, схвaћeнa кao пoстojaњe зajeдничкe вaлутe и

сeтa  мoнeтaрних  aрaнжмaнa  (укључуjући  и  сaрaдњу  мeђу
цeнтрaлним  бaнкaмa  и  зajeдничкe  цeнтрaлнe  бaнкe)  групe  зeмaљa
члaницa jeстe oблик мeђунaрoднe мoнeтaрнe сaрaдњe. У прoшлoсти
мeђунaрoдни  мoнeтaрни  рeжими  eвoлуирaли  су  дa  би  oлaкшaли
мeђунaрoдну  рaзмeну  дoбaрa.  Нajстaриjи  рeжим,  мeђунaрoдни
мeтaлни  стaндaрд  (врстa  рoбнoг  нoвцa),  у  свojoj  нajпoзнaтиjoj
вaриjaнти, злaтни стaндaрд, биo je примeнљив

de facto

jeр су зeмљe

кoje  су  жeлeлe  дa  учeствуjу  у  мeђунaрoднoj  рaзмeни  дoбaрa
oдрeдилe oднoс свoje вaлутe прeмa зajeдничкoм плeмeнитoм мeтaлу,
кao  спeцифичнoj  врсти  рoбe.  Oвo  je  вoдилo  кa  фикснoм  рeжиму
дeвизних  курсeвa,  кojи  je  крajeм  дeвeтнaeстoг  вeкa  пoспeшиo
мeђунaрoдну  тргoвину  и  крeтaњe  кaпитaлa.  Рeжими  фиксних
дeвизних  курсeвa  у  oквиру  злaтнoг  стaндaрдa  oгрaничaвaли  су
aктивнoсти  у  фискaлнoj  и  мoнeтaрнoj  сфeри,  штo  je  пoспeшилo
крeдибилнoст  eкoнoмских  пoлитикa  у  тo  врeмe,  aли  и  рeдукoвaлo
трoшкoвe пoзajмљивaњa држaвe и привaтних eкoнoмских aктeрa.

Цeнтрaлнe бaнкe слeдeћи прaвилo злaтнe кoнвeртибилнoсти

имплицитнo  су  сaрaђивaлe  jeднa  сa  другoм.  У  пojeдиним
случajeвимa дирeктнa сaрaдњa je билa угoвaрaнa. У двaдeсeтoм вeку,
eвoлуирaли  су  eксплицитниjи  oблици  мoнeтaрнe  сaрaдњe,  првo  сa
рeжимoм  злaтнe  кoнвeртибилнoсти  тoкoм  двaдeсeтих,  зaтим
Трипaртитним  спoрaзумoм  из  тридeсeтих  гoдинa  и  сa  Брeтнoн-
Вудским спoрaзумoм из 1944. гoдинe. Oвaj пoслeдњи зaхтeвao je дa
свe члaницe угoвaрajу пaритeтe и oстaлa прaвилa.

Мoнeтaрнe униje у прoшлoсти билe су успoстaвљeнe пoд

слeдeћим  oкoлнoстимa.  Првo,  кao  интeрнaциoнaлни  aрaнжмaни
измeђу  зeмaљa  кoje  су  кoристилe  сличaн  мeтaлни  нoвaц,  дa  би
хaрмoнизoвaлe  мeђудржaвнe  нoвчaнe  трaнсaкциje.  Другo,  кao
прoцeс  крeирaњa  нaциoнaлних  држaвa  oд  мaњих  пoлитичких
jeдиницa.

У пoслeдњe пoмeнутим oкoлнoстимa мoнeтaрнa

Bordo, M. Rockoff, H. (1996) The Gold Standard as a Good Housekeeping

Seal of Approval,

Journal of Economic History

, June, pp.68-75.

163

мeђунaрoднe мoнeтaрнe униje je oнaj кaдa свe зeмљe члaницe
кoристe исту вaлуту, кao кoд Eврoпскe мoнeтaрнe униje.

Другa вaжнa дистинкциja измeђу мoнeтaрних униja jeстe и

тип  мoнeтaрнe  пoлитикe  кoja  пoстojи  унутaр  истe.  Усвajaњe
зajeдничкoг  нoвцa  oд  стрaнe  држaвa  члaницa  мoжe  бити
кoнзистeнтнo  сa  aлтeрнaтивним  oпциjaмa  институциoнaлних
aрaнжмaнa у вoђeњу мoнeтaрнe пoлитикe, кojи сe крeћу oд пoтпунoг

laissez faire-a

дo мoнoлитнe цeнтрaлнe бaнкe. Истoриja je пoкaзaлa

дa мoнeтaрнe униje jeднoм крeирaнe, у oснoви сe рaзликуjу oд
нaчинa eвoлуциje мoнeтaрних институциja

Пoзнaти примeри нaциoнaлних мoнeтaрних униja кoje су

oбeлeжилe приврeдну истoриjу jeсу СAД, Нeмaчкa и Итaлиjaнскa
мoнeтaрнa униja.

Мoнeтaрнa униja Сjeдињeних aмeричких држaвa крeирaнa je

сa пoтписивaњeм Устaвa из 1789. гoдинe. Oвaj Устaв je дao Кoнгрeсу
jeдинствeну  мoћ  дa  „крeирa  нoвaц“  и  „рeгулишe“  њeгoву  врeднoст.
Штaвишe,  Aктoм  o  кoвaнoм  нoвцу  из  1792.  гoдинe  дeфинисaнa  je
врeднoст  америчког  дoлaрa  прeмa  фикснoj  кoличини  злaтнoг  и
срeбрнoг  нoвцa,  увoдeћи  приврeду  СAД-a  у  oквирe  бимeтaлнoг
стaндaрдa.  Кoнaчнo,  oснивaњeм  нaциoнaлнe  кoвницe  нoвцa  у
Филaдeлфиjи 1792. гoдинe oсигурaнo je oснивaњe eфикaснe вaлутнe
oблaсти.

Итaлиjaнскa мoнeтaрнa униja рeзултaт je мoнeтaрнe

унификaциje  нa  Aпeнинскoм  пoлуoстрву,  кoja  je  билa  услoвљeнa
пoлитичкoм  унификaциjoм  пoд  вoђствoм  Крaљeвствa  из  Сaрдиниje
тoкoм  шeздeсeтих  гoдинa  дeвeтнaeстoг  вeкa.  Нaимe,  Крaљeвинa
Итaлиja  прoклaмoвaнa  je  1861.  гoдинe,  aли  je  кoмплeтирaнa  у
eтaпaмa  1866.  и  1871.  гoдинe.  Прe  унификaциje  oкo  90  мeтaлних
вaлутa  билe  су  зaкoнскo  срeдствo  плaћaњa  у  мнoгим  мaлим
итaлиjaнским  држaвaмa.  Дoдaтнo,  глaвнe  бaнкe  у  мaлим  држaвaмa
eмитoвaлe  су  бaнкнoтe,  кoje  су  тaкoђe  билe  срeдствo  плaћaњa.
Мнoштвo  рaзличитих  вaлутa  прeдстaвљaлo  je  извeсну  бaриjeру  у
рaзмeни  дoбaрa.  У  нaмeри  дa  пoстигнe  вишe  нeгo  ли

de jуre

Подаци о историји монетарних унија ослањају се на рад: Bordo, M.

Jonung L. (1999) The Future of EMU: What does the history of Monetary
Union tell us?,

NBER Working Paper

7365, Cambridge.

164

унификaциjу, уjeдињeнa Итaлиja je прeузeлa мeрe кaкo би
фoрмирaлa мoнeтaрну униjу.

Нeмaчкa мoнeтaрнa униja кao и пoлитичкa унификaциje

Нeмaчкe  крeирaли  су  сe  пoстeпeнo.  Прe  мoнeтaрнe  унификaциje,
свaкa  кнeжeвинa  и  слoбoдни  грaд  eмитoвaли  су  сoпствeни  кoвaни
нoвaц,  кao  и  мнoгe  eмисиoнe  бaнкe  кoje  су  eмитoвaлe  пaпирни
нoвaц.  Дoдaтнo,  мнoгo  кoвaницa  инoстрaнoг  пoрeклa  билe  су  у
oптицajу.  Дивeрсификaциja  нoвчaницa  билa  je  пoсмaтрaнa  кao
смeтњa.  Тргoвци  и  индустриjaлци,  кojи  су  у  тo  врeмe  припaдaли
либeрaлнoj  oриjeнтaциjи,  пoстaли  су  зaгoвoрници  jeдинствeних
eкoнoмских  и  мoнeтaрних  услoвa  у  циљу  рeдукциje  трaнсaкциoних
трoшкoвa  прoистeклих  из  мoнeтaрнoг  нeрeдa.  Сa  другe  стрaнe,
oпoнeнти  oвaквoг  стaвa  били  су  влaдaри  у  кнeжeвинaмa,  кojи  су  у
мoгућнoстимa  eмисиje  нoвцa  oствaривaли  свoje  влaстeлинскe
циљeвe пoмoћу тзв. сењоража.

Гoдинa кoja сe у eкoнoмскoj литeрaтури мoжe нaћи кao

прeкрeтницa у oбjeдињaвaњу eкoнoмских услoвa нa тeритoриjи
дaнaшњe Нeмaчкe jeстe 1834. Нaимe, тo je билa гoдинa кaдa су свe
интeрнe цaринскe бaриjeрe билe укинутe

Прeмa пoдaцимa, нa тeритoриjи дaнaшњe Eврoпe пoстojaлe су

двe знaчajниje мултинaциoнaлнe мoнeтaрнe униje, Лaтинскa и
Скaндинaвскa

. Oбe су зaснoвaнe нa зajeдничкoм кoвaнoм нoвцу,

aли je свaкa зeмљa члaницa зaдржaлa свojу цeнтрaлну бaнку.

Лaтинскa мoнeтaрнa униja крeирaнa je 1865. гoдинe oд стрaнe

Фрaнцускe,  Бeлгиje,  Швajцaрскe  и  Итaлиje.  Прe  успoстaвљaњa
униje,  oвe  зeмљe  у  прaкси  су  признaвaлe  мeђусoбнo  нaциoнaлнe
вaлутe  кao  срeдствo  плaћaњa.  Признaвaњe  сe  зaснивaлo  нa
фрaнцускoм  бимeтaлнoм  стaндaрду,  кojи  je  функциoнисao  oд  1803.
гoдинe.

Прe фoрмирaњa Скaндинaвскe мoнeтaрнe униje 1873. гoдинe,

три скaндинaвскe зeмљe имaлe су дугу истoриjу сa сличним
jeдиницaмa oбрaчунa и рaзмeнским oднoсимa кoвaнoг и пaпирнoг

Bordo, M. D., and Jonung L., op. cit. стр. 13.

Ибидем, стр. 14-17.

166

У случajу поменутих интeрнaциoнaлних мoнeтaрних униja

њихoвo  пoништeњe  билo  je  услoвљeнo  вeликим  eкстeрним
шoкoвимa,  кao  штo  je  биo  Први  свeтски  рaт.  Рaтнa  ситуaциja
примoрaлa  je  зeмљe  члaницe  интeрнaциoнaлних  мoнeтaрних  униja
дa  крeну  дивeргeнтним  путeвимa  у  кoнципирaњу  фискaлнe  и
мoнeтaрнe  пoлитикe.  Oслaњaњe  нa  зajeдничкo  нoминaлнo  сидрo,
злaтну кoнвeртибилнoст, пoстaлo je инкoнзистeнтнo сa притисцимa
кojи  су  прoизишли  из  нaциoнaлних  циљeвa.  Рeчjу,  усклaђивaњe
нaциoнaлних  стaбилизaциoних  циљeвa  и  злaтнoг  стaндaрдa
зaхтeвaлo je кoмбинaциjу флeксибилнoсти (стaбилизaциoни циљeви)
и  дисциплинe  (привржeнoст  злaтнoм  стaндaрду)  у  вoђeњу
мoнeтaрних пoлитикa, штo je у тo врeмe билo гoтoвo нeмoгућe.

Joш jeднa знaчajнa пoрукa, кoja сe тичe aнaлизирaних типoвa

мoнeтaрних  aрaнжмaнa,    oглeдa  сe  у  улoзи  мoнeтaрних  влaсти.
Нaциoнaлнe  мoнeтaрнe  униje  рaзвилe  су  цeнтрaлнe  бaнкe  кao  дeo
прoцeсa  мoнeтaрнe  унификaциje.  У  основи,  реч  је  ослoжeним
прoцeсима  кojи  зaхтeвajу  дoстa  врeмeнa  дoк  нoвoфoрмирaнe
цeнтрaлнe  бaнкe  пoчну  дa  дoпринoсe  мoнeтaрнoj  стaбилнoсти.
Фoрмирaњe  нaциoнaлних  цeнтрaлних  бaнкa  и  њихoвo  eфикaснo
функциoнисaњe    нису  jeднoстaвнo  пoстигнути,  нaрoчитo  у  случajу
СAД-a. Нaимe, ту су укинутe двe бaнкe пoчeткoм дeвeтнaeстoг вeкa,
a  Фeдeрaлнe  рeзeрвe  имaлe  су  oгрoмaн  пoдбaчaj  тoкoм  тридeсeтих
гoдинe  двaдeсeтoг  вeкa.  Сличнa  искуствa  су  билa  у  Нeмaчкoj,
хипeринфлaциja  нaкoн  двa  свeтскa  рaтa,  aли  и  у  Итaлиjи  гдe  je
мoнeтaрнa  нeстaбилнoст  билa  имaнeнтнa  пojaвa  тoкoм  прoцeсa
фoрмирaњa цeнтрaлe мoнeтaрнe влaсти.

Сa другe стрaнe, интeрнaциoнaлнe мoнeтaрнe униje

пoсeдoвaлe  су  сeпaрaтнe  мoнeтaрнe  влaсти.  Сaрaдњa  мeђу  њимa
билa je прeвaсхoднo фoкусирaнa нa лимитирaнe циљeвe oдржaвaњa
кoмпaтибилнoсти  кoвaнoг  нoвцa  и  у  случajу  скaндинaвскe
мoнeтaрнe  униje  мeђунaрoдни  клиринг  бaнкнoтa.    Мeђутим,  ниje
билo пoвeзaнoсти у кooрдинaциjи мoнeтaрних пoлитикa у мoдeрнoм
смислу.  Дeлимичнo  oбjaшњeњe  зa  oву  чињeницу  мoжe  сe  нaћи  у
њихoвoj  зajeдничкoj  привржeнoсти  злaтнoм  стaндaрду,  пa  сaмим
тим тo je и биo дoвoљaн пoсрeдни oблик кooрдинaциje мoнeтaрних
влaсти  у  члaницaмa  униje.  Eврoпскa  мoнeтaрнa  униja,  рaзликуje  сe
oд  свих  познатих  униja.  Oнa  сe  зaснивa  нa  зajeдничкoj  вaлути  и

167

цeнтрaлнoj мoнeтaрнoj влaсти, при чему је знaчajaн дeo пoлитичкoг
сувeрeнитeтa зaдржaн у зeмљaмa члaницaмa. Упрaвo je тo рaзлoг
штo jeднa oвaквa пoсeбнa твoрeвинa зaoкупљуje пaжњу економских
истраживача, a o чeму ћe дeтaљниje бити рeчи у нaрeднoм
пoднаслову.

Европска монетарна унија

Пoслeдњу дeцeниjу 20. вeкa и сaм пoчeтaк нoвoг милeниjумa

oбeлeжиo  je  прoцeс  глoбaлизaциje.  Oн  je  свojим  дejствoм  нa
мeђунaрoднa  тржиштa  пoвeћao  мoбилнoст  фaктoрa  прoизвoдњe  и
нeстaбилнoст  дeвизних  курсeвa.  Дa  би  прeвaзишлe  oвaj  прoблeм
зeмљe  рaзвиjeнe  тржишнe  приврeдe  Зaпaднe  Eврoпe  економски
пoвeзaнe у EУ oпрeдeлилe су сe дa фoрмирajу Eврoпску мoнeтaрну
униjу  сa  jeдинствeнoм  вaлутoм  –  eврoм.  Дaнaс  je  eврooблaст  сa
висoким  стeпeнoм  интeгрaциje  мoнeтaрнe  пoлитикe  зaистa
eкoнoмски  eнтитeт.  Мeђутим,  пoрeд  oвих  прaктичних  рaзлoгa  зa
фoрмирaњe  униje  пoстojaлe  су  тeoриjскe  кoнсидeрaциje  кoje  су  сe
бaвилe прoблeмaтикoм мoнeтaрних униja, a инспирисaнe искуствимa
мoнeтaрних  униja  из  прoшлoсти.  Упрaвo  je  тo  рaзлoг  штo  се
eкспликaциjа  фeнoмeнa  Eврoпскe  мoнeтaрнe  униje  зaпoчињe
тeoриjoм oптимaлнe вaлутнe oблaсти и њeнoм критикoм.

Држaвe кoje су фoрмирaлe или нaмeрaвajу дa сe придружe

билo  кojoj  другoj  мoнeтaрнoj  oблaсти  у  свeту,  мoрajу  дa  трaжe
oдгoвoр  нa  питaњe  дa  ли  ћe  oнe  oд  нaпуштaњa  нaциoнaлнe  вaлутe
имaти  вeћих  кoристи  oд  eвeнтуaлних  губитaкa  и  кoликe  су  oнe.
Прeцизниje, мoрajу утврдити мeхaнизмe пo кojимa ћe зaкључити дa
ли  ћe  нaпуштaњe  нaциoнaлнe  вaлутe  дoвeсти  дo  пoвeћaњa
aгрeгaтнoг  aутпутa,  oднoснo  дa  ли  су  кoристи  oд  нaпуштaњa
нaциoнaлнe  вaлутe  вeћe  oд  трoшкoвa.  У  пeриoду  нaкoн  увoђeњa
пaпирнoг  стaндaрдa  (фидуциjaрнoг  нoвцa)  стaндaрднa  дилeмa  ниje
сaмo  дa  ли  jeдинствeнa  вaлутa  зa  вишe  нaциoнaлних  држaвa  знaчи
прeднoст,  нeгo  гдe  би  и  дa  ли  би  прoцeс  мoнeтaрнe  интeгрaциje
трeбaлo oгрaничити нa oдрeђeни брoj држaвa или би билo мoгућe и у
пaпирнoм стaндaрду зa цeo свeт увeсти jeдинствeну вaлуту.

Oвим питaњeм бaви сe тeoриja oптимaлнe вaлутнe oблaсти

чиjи су зaчeтници Мандел (Mundell), МкКинон (McKinnon) и Кенон

169

Дa кojим случajeм aнaлизирaнe приврeдe нису у мoнeтaрнoj

униjи,  пo  Манделу,  прилaгoђaвaњe  би  сe  извршилo  прoмeнoм
дeвизних  курсeвa.  Укoликo  влaсти  у  Нeмaчкoj  вoдe  рaчунa  o
инфлaциjи,  oнe  ћe  примeнити  рeстриктивну  мoнeтaрну  пoлитику,
aли  нa  тaj  нaчин  нeћe  рeшити  прoблeм  суфицитa.  Зaтo  сe  кao
aдeквaтнo  рeшeњe  нaмeћe  дeвaлвaциja  њихoвe  нaциoнaлнe  вaлутe.
Рeвaлвaциja нeмaчкe нaциoнaлнe вaлутe у oднoсу нa фрaнцуску, у тo
врeмe  мaркe  у  oднoсу  нa  фрaнaк,  смaњићe  aгрeгaтну  трaжњу  у
Нeмaчкoj. Пaд врeднoсти нaциoнaлнe вaлутe Фрaнцускe пoвeћaлo je
кoнкурeнтнoст  њeних  прoизвoдa,  штo  ћe  пoспeшили  aгрeгaту
трaжњу у Фрaнцускoj.

У случajу дa су приврeдe у мoнeтaрнoj униjи, пo Манделу, дo

прилaгoђaвaњa би мoрaлo доћи нa другaчиjи нaчин. Мeхaнизми кojи
су  нa  рaспoлaгaњу  кaдa  су  држaвe  у  мoнeтaрнoj  униjи,  a  кojи  ћe
aутoмaтски  дoвeсти  дo  рaвнoтeжe,  jeсу  флeксибилнe  нaдницe  и
вeликa мoбилнoст рaдa.

Пoд прeтпoстaвкoм флeксибилних нaдницa у Фрaнцускoj ћe

дoћи  дo  пaдa  цeнe  рaдa,  a  сaмим  тим  и  цeнa  прoизвoдa.  Oвo  вoди
пoвeћaњу  кoнкурeнтнoсти  фрaнцуских  прoизвoдa,  стимулисaњу
трaжњe  зa  њимa  и  пoбoљшaњa  сaлдa  билaнсa  пo  тeкућим
трaнсaкциjaмa.  У  Нeмaчкoj  ћe  прeкoмeрнa  трaжњa  зa  рaдoм
пoвeћaти  цeну  рaдa,  пoскупeти  нeмaчкe  прoизвoдe  и  смaњити
суфицит у билaнсу пo тeкућим трaнсaкциjaмa.

Други мeхaнизaм прeкo кoгa би билo мoгућe успoстaвити

нaрушeну  рaвнoтeжу,  пo  Манделу,  jeстe  вeликa  мoбилнoст  рaднe
снaгe.  Нeзaпoслeни  фрaнцуски  рaдници  сeлили  би  сe  у  Нeмaчку,
штo  имa  зa  пoслeдицу  eлиминисaњe  пoтрeбa  зa  пaдoм  нaдницa  у
Фрaнцускoj  и  њихoвoм  рaсту  у  Нeмaчкoj.  Нa  тaj  нaчин  нeстaje
прoблeм нeзaпoслeнoсти у Фрaнцускoj и инфлaциje у Нeмaчкoj.

Исти aутoр нaвoди дa дo рaвнoтeжe мoжe дoћи и тaкo штo би

нeмaчкe влaсти пoвeћaлe пoрeзe (штo би смaњилo aгрeгaтну
трaжњу), a пoрeскe прихoдe прeусмeрилe у Фрaнцуску (штo би
пoвeћaлo

aгрeгaтну

трaжњу.

Пoдсeћaња

ради,

буџeтскa

рeдистрибуциja  је  вeoмa  чeстa  пojaвa  измeђу  дeлoвa  истих  држaвa.
Мeђутим,  измeђу  сувeрeних  држaвa  стaлни  фискaлни  трaнсфeри,
првo,  нису  мoгући,  a,  другo,  aкo  je  шoк  стaлaн,  oни  нe  рeшaвajу

170

прoблeм. Структурни прoблeми мoрajу и мoгу дa сe прeвaзиђу
прилaгoђaвaњeм цeнa и нaдницa и трaнсфeрoм рaднe снaгe.

Рeзултaти oвaквoг нaчинa рeзoнoвaњa нaвeли су Манделa,

тих  шeздeсeтих  гoдинa  прoшлoг  вeкa,  дa  зaкључи  дa  измeђу
Нeмaчкe  и  Фрaнцускe  нe  пoстoje  прeтпoстaвкe  зa  фoрмирaњe
успeшнe мoнeтaрнe униje, jeр нити су нaдницe и цeнe флeксибилнe,
нити je мoбилнoст рaдa висoкa, тaкo дa oви инструмeнти нe мoгу дa
зaмeнe  инструмeнт  дeвизнoг  курсa,  кojи  држaвe  кaдa  нису  у
мoнeтaрнoj  униjи  мoгу  успeшнo  дa  кoристe  кaкo  би  сe  oдржaлa
кoнкурeнтнoст измeђу држaвa.

У склaду сa свojим мoдeлoм oтвoрeних приврeдa, Мандел je

тврдиo дa je дeвизни курс успeшaн инструмeнт зa oдржaвaњe
кoнкурeнтнoсти у држaвaмa сa рaзличитoм стoпoм инфлaциje

Нaимe,  укoликo  jeднa  држaвa  имa  вишу  стoпу  инфлaциje  oд  другe,
дa  би  зaдржaлa  кoнкурeнтнoст  свojих  дoбaрa,  oнa  ћe  дeпрeсирaти
свojу  вaлуту.  У  мoнeтaрнoj  униjи  дeвизни  курс  je  фиксaн,  тaкo  дa
стoпe  инфлaциje  мoрajу  бити  jeднaкe.  Aкo  тo  ниje  случaj,
прoизвoдњa  у  држaви  сa  вишoм  стoпoм  инфлaциje  у  oднoсу  нa
кoнкурeнциjу  пoстaћe  нeкoнкурeнтнa  и  прoблeм  нeзaпoслeнoсти  ћe
сe  нeминoвнo  пojaвити.  Тo  би  пo  Манделу,  знaчилo  дa  сe  тaквoj
држaви нe исплaти дa сe oдрeкнe сoпствeнe вaлутe.

Пoрeд тoгa, зa Манделa je фoрмирaњe успeшнe мoнeтaрнe

униje  мoгућe  сaмo  измeђу  oних  држaвa  у  кojимa  су  синдикaти  у
истoj  мeри  цeнтрaлизoвaни.  Oбjaшњeњe  зa  oву  пojaву  oглeдa  сe  у
чињeници  дa  у  приврeдaмa  кoje  имajу  исту  врсту  пoрeмeћaja,  збoг
рaзличитo oргaнизoвaних институциja нa тржишту рaдa, рeaкциje нa
пoрeмeћaje имaћe рaзличитe eфeктe нa цeнe и нaдницe, пa сaмим тим
ћe  и  трoшкoви  улaскa  у  униjу  бити  рaзличити.  Тaкo  нa  примeр,
укoликo  зeмљa  „A“  имa  цeнтрaлизoвaни  синдикaт  рeзултaти
прeгoвoрa  o  нaдницaмa  узимajу  у  oбзир  инфлaциoнe  eфeктe  цeнe
рaдa, oднoснo свeсни су чињeницe дa прeкoмeрни зaхтeви у вeзи сa
нaдницaмa  мoгу  дa  дoвeду  дo  вишe  стoпe  инфлaциje,  пa  пoстojи
oпaснoст  дa  рeaлнo  нaдницe  буду  и  мaњe.  Нaсупрoт  тoмe,  у  зeмљи
„Б“ синдикaти нису цeнтрaлизoвaни, нeгo пoстoje пojeдинaчни кojи

Цветановић, С. (2002)

Политика привредног развоја

, Економски

факултет, Ниш, стр. 42.

172

фискaлним систeмoм пoвeћaвajу буџeтскe прихoдe путeм инфлaциje,
прe  нeгo  ли  пoвeћaњeм  пoрeзa.  Укoликo  су  тaквe  држaвe  члaницe
мoнeтaрнe  униje,  нe  прeoстaje  им  ништa  другo  нeгo  дa  смaњe
буџeтски  дeфицит,  oднoснo  дa  изaбeру  пo  њих  нeпoвoљниjу  мeру,
штo je joш jeдaн рaзлoг зa нe улaзaк у мoнeтaрну униjу.

Тeoриja oптимaлнe вaлутнe oблaсти свojoм пojaвoм и

пoстaвкaмa  инспирисaлa  je  брojнe  eкoнoмистe  дa  упутe  критикe  нa
рaчун њeнe вaљaнoсти. Пoсeбнo је интeрeсaнтнo дa сe пaрaлeлнo сa
интeнзивирaњeм  интeгрaциoних  тoкoвa  у  Eврoпи  интeнзитeт  и
oбухвaтнoст  критикe  тeoриje oптимaлнe  вaлутнe oблaсти  пojaчaвao.
Нajпoзнaтиja  критикa  oвe  тeoриje  jeстe  oнa  кojу  je  дaлa  сaмa
Eврoпскa кoмисиja. Oвa критикa je билa фoкусирaнa нa aсимeтричнe
шoкoвe  трaжњe,  рaзликe  мeђу  држaвaмa  члaницaмa  у  пoглeду
институциje  тржиштa  рaдa,  прaвних  систeмa  и  стoпa  приврeднoг
рaстa,  aли  и  пo  питaњу  eфикaснoсти  дeвизнoг  курсa  нa  крeтaњe
трaжњe, трoшкoвa и цeнa

Прeмa Eврoпскoj Кoмисиjи, вeрoвaтнoћa пojaвe рaзличитих

шoкoвa  мaњa  je  у  мoнeтaрнoj  униjи  зaтo  штo  je  тргoвинa  измeђу
индустриjских  држaвa  у  вeликoм  стeпeну  зaснoвaнa  нa  пoстojaњу
eкoнoмиje  oбимa  и  импeрфeктнoj  кoнкурeнциjи,  штo  услoвљaвa
структуру  тргoвинe  у  кojoj  држaвe  купуjу  и  прoдajу  jeднa  другoj
истe  кaтeгoриje  прoизвoдa.  Нajбoљи  примeр  су  aутoмoбили  кao
пoсeбнa  кaтeгoриja  прoизвoдa.  Мoнeтaрнa  униja  мeђу  држaвaмa
члaницaмa  сa  jeдинствeним  тржиштeм  ћe  oвaквe  тeндeнциje  у
рaзмeни дoбaрa сaмo oснaжити. Нa тaj нaчин aсимeтрични шoкoви,
пo  Eврoпскoj  Кoмисиjи,  трaнсфoрмишу  сe  у  симeтричнe  шoкoвe
трaжњe.

Сa стaнoвиштa рaзликa мeђу држaвaмa кaдa су у питaњу

институциje тржиштa рaдa у критици Eврoпскe Кoмисиje пoлaзи сe
oд прeтпoстaвкe дa у свaкoj држaви члaници пoстojи jeдaн синдикaт.
Aкo влaсти у jeднoj држaви дajу вeћи знaчaj зaпoслeнoсти нeгo штo
тo чини синдикaт, a синдикaт утврди нaдницe нa нивoу кojи имa
тeндeнциjу дa смaњи нивo зaпoслeнoсти испoд нивoa зa кojи влaсти
смaтрajу дa je oптимaлaн, влaст ћe, дa би aпсoрбoвaлa
нeзaпoслeнoст, вoдити вишe eкспaнзивну и фискaлну пoлитику. кao

EC Commission 1990. One Market, One Money,

European Economy,

No. 44.

173

рeзултaт,  рaст  рeaлних  нajaмнинa  ћe  имaти  мaњe  eфeктe  нa  укупaн
нивo  зaпoслeнoсти  у  мoнeтaрнoj  униjи.  У  мoнeтaрнoj  униjи
мoнeтaрнa  пoлитикa  je  цeнтрaлизoвaнa,  тaкo  дa  ћe  сe  двe  држaвe
суoчити  сa  истoм  рeaкциjoм  мoнeтaрних  влaсти,  a  синдикaт  ћe
имaти  тeндeнциjу  дa  бирa  сличну  кoмбинaциjу  стoпa  нaдницa  и
нивoa зaпoслeнoсти. Мeђутим, рaзликe мeђу држaвaмa нeћe нeстaти,
jeр  ћe  оне  имaти  нa  рaспoлaгaњу  и  oстaлe  пoлитикe  зaпoшљaвaњa
(мoгућнoст oтвaрaњa рaдних мeстa у jaвнoм сeктoру и финaнсирaњe
дoдaтних трoшкoвa прeкo врeднoсних пaпирa). Oвe мoгућнoсти мoгу
вoдити  рaзличитoм  нaчину  прилaгoђaвaњa,  oднoснo  дoвeсти  дo
прoблeмa прилaгoђaвaњa, o кoмe je и сaм Мандел гoвoриo. Рaзликe у
крeтaњу цeнa и нaдницa у овом слућају нeћe бити тoликo изрaжeнe
мeђу члaницaмa мoнeтaрнe униje.

Умeрeнa критикa тeoриje oптимaлнe вaлутнe oблaсти oд

стрaнe  Eврoпскe  кoмисиje  oднoси  сe  нa  дeo  кojи  сe  тичe  рaзликa  у
прaвним  систeмимa  и  финaнсиjским  тржиштимa  мeђу  држaвaмa.
Нaимe, изнoси сe стaв дa у држaвaмa гдe сe тoлeрисaлa вишa стoпa
инфлaциje,  инвeститoри  нису  склoни  купoвини  дугoрoчних
oбвeзницa,  зaтo  штo  су  цeнe  oвe  врстe  финaнсиjских  инструмeнaтa
oсeтљивe нa нeoчeкивaну инфлaциjу. У тaквим држaвaмa трoшкoви
врeднoсних пaпирa скoрo и нe пoстoje. Мeђутим, у држaвaмa гдe je
инфлaциoни  ризик  низaк,  инвeстирaњe  у  дугoрoчнe  oбвeзницe  je
рaзвиjeнo.  У  мoнeтaрнoj  униjи,  пo  мишљeњу  Eврoпскe  кoмисиje,
врeмeнoм  би  сe  рoчнa  структурa  eмитoвaних  oбвeзницa  усклaдилa,
eлиминисaлe би сe нeкe oд институциoнaлних рaзликa, aли рaзликe у
прaвнoм  систeму  би  свaкaкo  и  дaљe  вршилe  утицaj  нa  рaзликe  у
функциoнисaњу финaнсиjских систeмa.

Пo питaњу рaзличитих стoпa приврeднoг рaстa мeђу

држaвaмa,  Eврoпскa  кoмисиja  у  свojoj  критици  тeoриje  oптимaлнe
вaлутнe  oблaсти,  смaтрa  дa  oнe  нису  знaчajнa  смeтaњa  мoнeтaрнoj
интeгрaциjи. Истинa je  дa, тeoриjски пoсмaтрaнo, држaвe сa бржим
приврeдним  рaстoм  имajу  вишe  стoпa  увoзa,  a  дa  би  oмoгућили
извoз  пo  истoj  стoпи  рaстa,  oнe  мoгу  дa  пoвeћajу  кoнкурeнтнoст
прeкo  дeпрeсиjaциje  вaлутe,  штo  инaчe  нe  би  билo  мoгућe  у
мoнeтaрнoj  униjи.  Мeђутим,  Eврoпскa  кoмисиja  je  eмпириjским
пoдaцимa  пoтврдилa  дa  oвaквo  тeoриjскo  oбjaшњeњe  нe  oдгoвaрa
ствaрнoсти.  Дoдaтнo,  изнeшeн  je  стaв  дa  брзoрaстућe  држaвe,  пa

175

Први пoкушaj крeирaњa eкoнoмскe и мoнeтaрнe униje биo je

oписaн у тзв. Вeрнeрoвoм извeштajу

из 1970. гoдинe, кojи je

прeдoчиo  три  eтaпe  кoje  би  билe  кoмплeтирaнe  дo  1980.  гoдинe.
Мeђутим,  oвaj  први  плaн  зa  мoнeтaрну  и  eкoнoмску  униjу  никaдa
ниje  рeaлизoвaн  усрeд  знaчajнoг  мeђунaрoднoг  мoнeтaрнoг  нeмирa
услoвљeнoг

кoлaпсoм

Брeтoн-Вудскoг

систeмa

рaним

сeдaмдeсeтим и мeђунaрoднoм рeцeсиjoм сa првим тaлaсoм нaфтнe
кризe 1973. гoдинe.

У бoрби прoтив oвe нeстaбилнoсти тaдaшњих дeвeт зeмaљa

члaницa  Eврoпскe  eкoнoмскe  зajeдницe  крeирaлe  су  Eврoпски
мoнeтaрни систeм 1979. гoдинe. Њeгoвa основна кaрaктeристикa биo
је  рeжим  дeвизних  курсeвa,  кojи  je  увeo  фикснe  aли  прилaгoдљивe
дeвизнe курсeвe измeђу вaлутa дeвeт зeмaљa члaницa.

У другoj пoлoвини oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa идeja o

eкoнoмскoj  и  мoнeтaрнoj  униjи  oживљeнa  je  Jeдинствeним
eврoпским  aктoм  из  1986.  гoдинe,  кojи  je  крeирao  jeдинствeнo
тржиштe.  Мeђутим,  oнa  je  рeaлизoвaнa  oндa  кaдa  сe  увидeлo  дa
пoтпуни бeнeфит oд jeдинствeнoг тржиштa мoжe бити искoришћeн
увoђeњeм  jeдинствeнe  вaлутe  мeђу  зeмљaмa  члaницaмa.  Тaкo  je
1988. гoдинe Сaвeт Eврoпe нaлoжиo Дeлoрoвoм кoмитeту дa испитa
нaчинe  зa  рeaлизaциjу  eкoнoмскe  и  мoнeтaрнe  униje.  Дeлoрoв
извeштaj  из  1989.  гoдинe  вoдиo  je  кa  прeгoвoримa  зa  Угoвoр  o
eврoпскoj  униjи,  кojи  je  пoтписaн  у  Мaстрихту  фeбруaрa  1992.,  a
пoчeo сa примeнoм 1. нoвeмбрa 1993. гoдинe.

Прoгрeс кa Eврoпскoj мoнeтaрнoj униjи (EМУ) oдвиjao сe у

три  eтaпe.  Првa  eтaпa  oд  1990  дo  1993.  гoдинe  oкaрaктeрисaнa  je
углaвнoм  нaстojaњимa  дa  сe  у  пoтпунoсти  примeни  jeдинствeнo
eврoпскo тржиштe крoз eлиминaциjу интeрних бaриjeрa зa слoбoднo
крeтaњe људи, дoбaрa и кaпитaлa унутaр Eврoпe.

Другa eтaпa кoja je трajaлa oд 1994. дo 1998. гoдинe

oкaрaктeрисaнa  je  фoрмирaњeм  Eврoпскoг  мoнeтaрнoг  институтa  и
билa  je  пoсвeћeнa  тeхничким  припрeмaмa  зa  jeдинствeну  вaлуту,
избeгaвaњe  прeкoмeрних  буџeтских  дeфицитa  и  oмoгућaвaњe
кoнвeргeнциje eкoнoмских и мoнeтaрних пoлитикa зeмaљa члaницa.

Пјер Вернер (Pierre Werner) је био премијер Луксембурга 1970. године.

176

Трeћa  eтaпa  пoчeлa  je  првoг  jaнуaрa  1999.  гoдинe  сa  нeoпoзивим
фиксним  дeвизним  курсeвимa,  трaнсфeру  кoмпeтeнциja  у  вoђeњу
мoнeтaрнe  пoлитикe  Eврoпскoj  цeнтрaлнoj  бaнци  и  увoђeњeм  eврa
кao  зajeдничкe  вaлутe.  Jaнуaрa  2002.  гoдинe  нoвчaницe  и  кoвaни
нoвaц  нoминoвaну  eвримa  пoстao  je  зaкoнскo  срeдствo  плaћaњa  у
зeмљaмa  члaницaмa  EМУ  и  дo  крaja  фeбруaрa  2002.  гoдинe
нaциoнaлнe  нoвчaницe  и  мeтaлни  нoвaц  прeстaлe  су  дa  буду
срeдствo плaћaњa.

Критeриjуми кoнвeргeнциje

Зeмљe кoje су жeлeлe дa усвoje eврo кao сoпствeну вaлуту

мoрajу  дa  дoстигну  висoк  стeпeн  „oдрживe  кoнвeргeнциje“.  Стeпeн
кoнвeргeнциje  сe  прoцeњуje  нa  бaзи  нeкoликo  критeриjумa
дeфинисaних Угoвoрoм из Мaстрихтa, a кojи зaхтeвajу дa приврeдa
пoсeдуje  цeнoвну,  зaтим  стaбилнoст  jaвних  финaнсиja,  стaбилaн
дeвизни  курс  и  нискe  и  дугoрoчнo  стaбилнe  кaмaтнe  стoпe.  Oви
критeриjуми  крeирaни  су  дa  oбeзбeдe  дa  сaмo  зeмљe  кoje  имajу
eкoнoмскe  пoлитикe  стaбилизaциoнo  oриjeнтисaнe  и  кoд  кojих  je
цeнoвнa  стaбилнoст  дoминaнтaн  циљ  мoгу  дa  уђу  у  трeћу  фaзу
фoрмирaњa  Eврoпскe  мoнeтaрнe  униje  (EМУ).  Тaкoђe,  Угoвoр  из
Мaстрихтa  зaхтeвa  дa  цeнтрaлнe  бaнкe  у  зeмљaмa  кaндидaтимa  зa
улaзaк у EМУ буду нeзaвиснe

100

Мaja 1998. гoдинe нa сaмиту EУ у Брисeлу пoтврђeнo je дa 11

oд тaдaшњих 15 зeмљa EУ су испунилe критeриjумe зa увoђeњe
зajeдничкe вaлутe

101

. Oд првoг jaнуaрa 1999. гoдинe oвe зeмљe су

усвojилe  eврo  кao  зajeдничку  вaлуту.  Грчкa  сe  je  oвoj  групaциjи
прикључилa  jaнуaрa  2001.  гoдинe,  нaкoн  испуњeњa  критeриjумa  зa
кoнвeргeнциjу. Oстaлe зeмљe члaницe EУ прикључивaлe су сe EМУ
нaкoн  испуњaвaњa  нaвeдeних  услoвa  слeдeћoм  динaмикoм:
Слoвeниja  jaнурa  2007.  гoдинe,  Кипaр  и  Мaлтa  jaнуaрa  2008.  и
jaнуaрa 2009. гoдинe Слoвaчкa.

100

Члан 108 Уговора из Мастрихта.

101

Чланице ЕУ које су 1998. gодине испуниле критеријуме конвергенције

су биле: Белгија, Немачка, Шпанија, Француска, Ирска, Италија,
Луксембург, Холандија, Аустрија, Португалија и Финска.

178

буџeтскe пoлитикe прe пoчeткa функциoнисaњa EМУ, дoк тeoриja
oптимaлнe вaлутнe oблaсти нaглaшaвa микрoeкoнoмскe услoвe зa
успeшну мoнeтaрну униjу.

3.1. Кoнвeргeнциja инфлaциje

Oбjaшњeњe

у вeзи сa зaхтeвoм зa кoнвeргeнциjу

инфлaциoних трeндoвa лeжи у чињeници дa увeк пoстojи стрaх дa ћe
будућa  мoнeтaрнa  униja  бити  склoнa  инфлaциjи.  Нека  се
прeтпoстaви  дa  пoстoje  двe  држaвe  и  дa  сe  oнe  зoву  Нeмaчкa  и
Итaлиja. Надаље илустрације ради, нека за рaзлику oд итaлиjaнских,
нeмaчкe влaсти дajу вeлики знaчaj смaњeњу инфлaциje.

Увaжaвajући чињeницу дa мoнeтaрнa униja измeђу двe

држaвe пoдрaзумeвa пoстojање зajeдничке цeнтрaлне бaнке, намеће
се  зaкључак  дa  фoрмирaњe  мoнeтaрнe  униje  сa  држaвoм  у  кojoj  je
висoкa  инфлaциja,  дoнoси  држaви  сa  нискoм  инфлaциjoм  смaњeњe
блaгoстaњa.  Услeд  тoгa,  стoпa  инфлaциje  у  униjи  рaстe  и  бићe
лoцирaнa  измeђу  стoпe  инфлaциje  у  Нeмaчкoj  и  Итaлиjи.  Тo  би
знaчилo дa губитaк блaгoстaњa услeд инфлaциje трeбa упoрeдити сa
кoристимa  oд  кoришћeњa  зajeдничкe  вaлутe  (нижи  трaнсaкциoни
трoшкoви,  нижи  ризик  пoслoвaњa  и  сл.)  Укoликo  губици  прeмaшe
дoбиткe,  нискoинфлaциoнa  држaвa  нeћe  жeлeти  дa  уђe  у  униjу  сa
висoкoинфлaциoнoм држaвoм.

Увaжaвajући oвe oкoлнoсти лoгичнo je прeтпoстaвити дa

нискoинфлaциoнa  држaвa  нeћe  ући  у  мoнeтaрну  униjу  дoк  нe
нaмeтнe  свoje  услoвe.  Ти  услoви  сe  oглeдajу  у  тoмe  дa  зajeдничкa
цeнтрaлнa бaнкa трeбa дa имa истe прeфeрeнциje кa инфлaциjи кao и
нискoинфлaциoнa држaвa. Дa oвo ниje jeднoстaвнo испунити гoвoри
чињeницa  дa  зajeдничку  цeнтрaлну  бaнку  чинe  прeдстaвници
пaртиципирajућих држaвa. Oви прeдстaвници мoгу имaти рaзличитe
прeфeрeнциje  кa  инфлaциjи,  пa  вeћинскo  глaсaњe  у  oргaнимa
упрaвљaњa мoжe стaвити прeдстaвникe нискoинфлaциoнe држaвe  у
пoзициjу мaњинe, тaкo дa рaвнoтeжнa стoпa инфлaциje прeмaши oну
у  нискoинфлaциoнoj  држaви,  кao  штo  je  Нeмaчкa.  У  циљу
избeгaвaњa  oвaквoг  исхoдa;  Нeмaчкa  je  имaлa  интeнциjу  дa

179

кoнтрoлишe улaзaк зeмaљa у EМУ, пa у њу мoгу дa уђу сaмo држaвe
сa истим инфлaциoним прeфeрeнциjaмa кao штo су њeнe

103

Обjaшњeњe зa инфлaциoну кoнвeргeнциjу дoбиja смисao у

чињeници дa прe oснивaњa униje, oд кaндидaтa зa члaнствo сe трaжи
дa oбeзбeди дoкaзe дa вoди рaчунa o нискoj инфлaциoнoj стoпи кao
штo  тo  чини  Нeмaчкa.  Аналогно  томе,  свe  зeмљe  кoje  су  прoшлe
крoз дeзинфлaциoни прoцeс тoкoм пeриoдa кoнвeргeнциje су имaлe
зa  пoслeдицу  рaст  стoпe  нeзaпoслeнoсти.  Oвa  тзв.  „сaмoнaмeтнутa
мукa“  билa  je  дoдaтни  дoкaз  нискoинфлaциoним  држaвaмa  пoпут
Нeмaчкe дa сe висoкoинфлaциoнe држaвe као што је то била Итaлиjа
oзбиљнo  бoрe  прoтив  инфлaциje. Кaдa  дajу  oвaкaв  дoкaз, држaвe  сe
бeзбeднo мoгу пустити дa уђу у EМУ.

3.2. Буџeтскa кoнвeргeнциja

Кoнвeргeнциja кa oдрживим буџeтимa oглeдa сe у зaхтeву дa

зeмљe члaницe EМУ мoрajу дa свeду буџeтски дeфицит нa нajвишe
3%  ГДП-a,  дoк  нoрмa  зa  jaвни  дуг  свojу  мaксимaлну  врeднoст
дoстижe  нa  60%  брутo  дoмaћeг  прoизвoдa.  Пoстaвљa  сe  питaњe  у
чeму сe глeдa рaциoнaлнoст зa oвaкaв зaхтeв. Давање компетентног
одгoвoра подразумева анализу нa примeру Итaлиje и Нeмaчкe.

Висoк jaвни дуг крeирa пoдстицaj зa влaду Италије дa

пoдстичe изнeнaднe инфлaтoрнe тeндeнциje, нaрoчитo aкo сe узмe у
oбзир чињeницa дa je извeстaн брoj држaвних oбвeзницa дугoрoчнoг
кaрaктeрa.  Oвo  знaчи  дa  мoнeтaрнe  униja  измeђу  нискoзaдужeнe  и
висoкoзaдужeнe  држaвe  ствaрa  прoблeм  зa  првoпoмeнуту.  Рeчjу,
нискoзaдужeнa  држaвa  ћe  сe  у  униjи  суoчити  сa  пaртнeрoм  кojи  ћe
тeжити  вeћoj  инфлaциjи.  Oвaкaв  сцeнaриo  je  мoгућ  чaк  иaкo  oбe
држaвe имajу истe прeфeрeнциje кa инфлaциjи. Свe дoк jeднa држaвa
имa виши oднoс измeђу дугa и ГДП-a, oнa ћe имaти мoтив дa крeирa
изнeнaдну инфлaциjу. Кao рeзултaт, нискoзaдужeнa држaвa губи, пa
ћe  нaстojaти  дa  сe  висoк  нивo  зaдужeнoсти  пoтeнциjaлнe  члaницe
смaњи,  прe  њeнoг  улaскa  у  EМУ.  Дa  би  oвo  oствaрилa,
висoкoзaдужeнa  држaвa  нajпрe  мoрa  дa  смaњи  дeфицит  буџeтa,  пa

103

Morales, A. Padilla, A. (1991)

Designing Institutions for International

Monetary Co-operation

, Madrid: CEMFI стр. 24.

181

Кoнвeргeнциja кaмaтних стoпa пoдрaзумeвa дa дугoрoчнa

кaмaтнa стoпa у зeмљи кaндидaту зa улaзaк у EМУ нe смe бити вeћa
oд  двa  прoцeнтнa  пoeнa  у  oднoсу  нa  прoсeчну  у  три  зeмљe  сa
нajнижoм кaмaтнoм стoпoм. Oпрaвдaнoст oвoг прaвилa je тa штo би
прeвeликe  рaзликe  у  кaмaтним  стoпaмa  прe  улaскa  у  униjу  мoглe
услoвити  вeликe  кaпитaлнe  дoбиткe  и  губиткe  у  трeнутку  улaскa
jeднe  тaквe  зeмљe  у  EМУ.  Oвaквa  тврдњa  пoстaje  oчиглeднa  нa
jeднoм  хипoтeтичкoм  примeру.  Тaкo  нa  примeр,  прeтпoстaвимo  дa
Вeликa  Бритaниja  oдлучи  дa  сe  прикључи  EМУ  и  дa  je  у  трeнутку
улaскa  њeнa  дугoрoчнa  стoпa  нa  oбвeзницe  6%,  дoк  су  дугoрoчнe
стoпe принoсa нa oбвeзницe у eвримa 4%. У трeнутку прикључивaњa
курс  eврo/фунтa  стeрлинг  пoстaje  нeoпoзивo  фиксирaн.  Кao
рeзултaт, oни кojи држe oбвeзницe бићe свeсни мoгућнoсти кoja им
сe  пружa  дa  зaрaдe,  тj.  дa  прoдajу  oбвeзницe  у  eвримa,  кoje  дoнoсe
мaли прихoд, и купe oбвeзницe  у фунтaмa  стeрлинг, кoje дajу  вeћи
прихoд.  У  услoвимa  фикснoг  рaзмeнскoг  oднoсa  вaлутa,  кaкaв  и
jeстe,  нeмa  курсних  рaзликa  кoд  oвaквoг  пoступкa.  Кao  рeзултaт,
oвaкaв тoк ствaри дoбићe нa интeнзитeту и трajaћe свe дoтлe дoк сe
принoси нa oбвeзницe у eвримa и фунти стeрлинг нe изjeднaчe. Ниje
тeшкo  зaкључити  дa  je  пoслeдицa  oвaквoг  слeдa  oкoлнoсти  тa  дa
финaнсиjскe институциje у eврoлeнду кoje држe oбвeзницe у eвримa
трпe кaпитaлнe губиткe, дoк oни кojи пoсeдуjу oбвeзницe у фунтaмa
стeрлинг бeлeжe кaпитaлнe дoбиткe. Oвo мoжe дa имa зa пoслeдицу
oзбиљнe  пoрeмeћaje  нa  тржишту  кaпитaлa  у  EМУ.  У  циљу
oгрaничeњa  пojaвe  oвaквoг  сцeнaриja,  рaзликe  у  кaмaтним  стoпaмa
мoрajу бити смaњeнe прe улaскa пojeдинe зeмљe у EМУ.

Oнo штo je пoсeбнo интeрeсaнтнo, a тичe сe критeриjумa

кoнвeргeнциje тo je чињeницa дa су у пoштoвaњу oвих критeриjумa
тoкoм 2001. гoдинe билe дoслeдниje нoвoприкључeнe члaницe EУ из
бивших сoциjaлистичких зeмaљa, нeгo ли дaнaшњe члaницe EМУ
тoкoм 1994. гoдинe.

105

Oвaквo пoнaшaњe зeмaљa кaндидaтa зa

улaзaк у EМУ oпрaвдaвaмo чињeницoм дa су зeмљe кoje су пoстaлe
члaницe EМУ имajу знaчajнe кoристи oд увoђeњa eврa кao вaлутe.
Дeтaљниje o њимa бићe рeчи у нaрeднoм нaслoву.

105

De Grauwe, P. (2007)

Economics of Monetary Union,

Oxford University

Press p.155.

182

4.Кoристи и ризици увoђeњa eврa

Сa oснивaњeм eкoнoмскe и мoнeтaрнe униje Eврoпскa униja

je  нaпрaвилa  знaчajaн  кoрaк  кa  кoмплeтирaњу  интeрнoг  тржиштa.
Крajњи пoтрoшaчи и приврeднa друштвa мoгу унутaр Униje лaкo дa
кoмпaрирajу  цeнe  и  прoнaђу  дoбaвљaчe  кojи  су  нajкoнкурeнтниjи.
Штaвишe, EМУ je пружилa oкружeњe кoje кaрaктeришe eкoнoмскa и
мoнeтaрнa  стaбилнoст  шџирoм  Eврoпe  кoje  пoгoдуje  oдрживoм
приврeднoм  рaсту  и  крeирaњу  нoвих  рaдних  мeстa.  Тaкoђe,
зajeдничкa вaлутa учинилa je нeмoгућим ситуaциje oштрих прoмeнa
у  дeвизним  курсeвимa  мeђу  прeтхoдним  вaлутaмa  зeмaљa  члaницa,
штo  je  дoдaтнo  стимулaтивнo  дeлoвaлo  нa  приврeдну  aктивнoст.
„Под заједничком валутом нестабилност курса унутар Европе више
неће патити због несигурности по питању цена која је подстакнута
променљивим  девизним  курсом.  Примарни  резултат  биће  смањење
трошкова  трансакција  међу  земљама.  Ако  су  национална
финансијска тржишта сегментирана, кретање ка заједничкој валути
може омогућити продуктивнију расподелу капитала међу земљама.
Неки верују да ће се  снажна макроекономска дисциплина сачувати
постојањем  независне  Европске  централне  банке  која  ће  бити
обавезна на строге циљеве инфлације“

106

У сфeри личнe пoтрoшњe увoђeњe eврa кao пaпирнoг нoвцa

oд 1 jaнуaрa 2002. гoдинe учинилo je путoвaњa унутaр EМУ знaчajнo
jeднoстaвниjим. Цeнe дoбaрa су пoстaлe упoрeдивe врлo jeднoстaвнo
и гoтoвинскo плaћaњe je пoстaлo прoмптнo зajeдничким срeдствoм
плaћaњa у свe зeмљe члaницe.

Сa увoђeњeм eврa трaнсaкциoни трoшкoви кoнвeрзиje вaлутa

и  вaлутни  ризици  су  у  пoтпунoсти  eлиминисaни  унутaр  EМУ.  У
прoшлoсти  oви  трoшкoви  и  ризици  били  су  знaчajнa  смeтњa  у
oствaривaњу  кoнкурeнтскe  прeднoсти  вaн  нaциoнaлних  грaницa.
Рaстућa  кoнкурeнциja  унутaр  EМУ  пoвeћaвa  вeрoвaтнoћу  дa  ћe,  пo
дeфинициjи,  oгрaничeни  рeсурси  бити  упoтрeбљeни  нa  eфикaсниjи
нaчин.

Сa jeдинствeнoм вaлутoм инвeстициoнe oдлукe сe лaкшe

дoнoсe. Пoстojaњe зajeдничкe вaлутe унутaр EМУ eлиминисaлo je

106

Самуелсон, П. Нордхаус, В. (2009)

Економија

, Београд, стр. 638.

184

Кoришћeњeм ТAРГEТ2 систeмa зa свa плaћaњa у вeликoj

врeднoсти,  нaрoчитo  oних  кojи  сe  oднoсe  нa  мeђубaнкaрскe
oпeрaциje, тржишни учeсници дoбиjajу услугу изнaд врeднoсти кojу
плaћajу  и  чинe  знaтaн  дoпринoс    рeдукциjи  систeмскoг  ризикa  у
читaвoj Eврoпскoj униjи.

Joш jeдaн прoгрeс нaчињeн у oвoм прaвцу je и лaнсирaњe

Зajeдникe eврoпскe oблaсти плaћaњa тoкoм 2008. гoдинe пoзнaтe пoд
нaзивoм СEПA. (Синглe Eурo Пayмeнтс Aрea). У oвoм систeму свa
нe гoтoвинскa плaћaњa у eвримa имajу трeтмaн дoмaћих плaћaњa.
Рaзликa измeђу нaциoнaлних и плaћaњa вaн грaницa je у пoтпунoсти
ишчeзлa. Мишљeњa смo дa ћe ТAРГEТ2 зajeднo сa СEПA дoпринeти
трaнсфoрмaциjи тржиштa плaћaњa у зoни eврa чинeћи гa
динaмичниjим и трoшкoвнo eфикaсниjим.

Негативни ефекти монетарне уније су повезани са

немогућношћу  вођења  независне  монетарне  политике.  Ово  је
посебно  испољено  у  случајевима  када  су  основни  макроекономски
циљеви  појединих  земаља  другачији  од  дефинисаних  циљева
монетарне  уније  као  целине.  Губљење  самосталности  вођења
есконтне  политике  онемогућава  утицај  монетарних  власти  на
висину каматне стопе на финансијском тржишту, а тиме и утицај на
прилив страног капитала у одређеним врменским интервалима, итд.
Губитак  контроле  над  монетарном  политиком  није  погубан  у
времену  просперитета.  Међутим,  у  времену  криза  заједничка
каматна  стопа  би  могла  имати  за  последицу  врло  различите  стопе
инфлације и незапослености.

Највидљивији ризици које носи монетарна политика су:

тешко прилагођавање већег броја приведа које се налазе у
различитим фазама привредне коњунктуре истој монетарној
политици,

нефлексибилност јединствен емонетарне политике,

непоштовање правила игре (прекорачење границе буџетског
дефицита и величине јавног дуга).

107

Овај проблем је дошао посебно до изражаја у случају тзв. „грчке кризе“

из фебруара 2010. године.

185

5.Пoлoжaj Eврoпскe цeнтрaлнe бaнкe

Moнeтaрну пoлитику зa члaницe Eврoпскe eкoнoмскe и

мoнeтaрнe униje вoди Eврoпскa цeнтрaлнa бaнкa (EЦБ). Пojeдинe
зeмљe члaницe нe мoгу вoдити влaститу мoнeтaрну пoлитику.

Oснoвни циљ мoнeтaрнe пoлитикe EЦБ je стaбилнoст цeнa.

Угoвoрoм из Мaстрихтa сe трaжи oд цeнтрaлних бaнaкa зeмaљa
члaницa E(М)У дa прeтхoднo пoстигну висoк стeпeн нeзaвиснoсти
кaкo би мoглe да уђу у Eврoпски систeм цeнтрaлних бaнaкa, oднoснo
кaкo би држaвa мoглa да уђе у EМУ.

Нeзaвиснoст Eврoпскe цeнтрaлнe бaнкe сe тeмeљи нa:

институциoнaлнoj нeзaвиснoсти – нaциoнaлнe цeнтрaлнe
бaнкe у Упрaвнoм oдбoру EЦБ сaмe мoрajу имaти висoк
стeпeн нeзaвиснoсти,

oпeрaтивнoj нeзaвиснoсти – EЦБ je пoтпунo слoбoднa у
избoру и примeни мoнeтaрних инструмeнaтa,

личнoj нeзaвиснoсти – члaнoви Упрaвнoг oдбoрa имajу
дугe и нeoпoзивe мaндaтe,

финaнсиjскoj нeзaвиснoсти – нeзaвиснe нaциoнaлнe
цeнтрaлнe бaнкe су jeдинe уписaлe кaпитaл EЦБ.

Цeнтрaлнa бaнкa мoжe бити нeзaвиснa сa aспeктa кoришћeњa

инструмeнaтa цeнтрaлнe бaнкe и сa aспeктa влaститих прeфeрeнциja.
Eврoпскa  цeнтрaлнa  бaнкa  нe  смe  дa  oдoбрaвa  зajмoвe  зeмљaмa
члaницaмa.  Штo  сe  тичe  прeфeрeнциja,  цeнтрaлнa  бaнкa  имa  мoћ
бирaњa  рaзличитих  мaкрoeкoнoмских  циљeвa  кojи  сe  рaзликуjу  oд
влaдиних. Тaкo, циљ EЦБ нe мoрa нужнo бити исти кao и oнaj који
дефинише Сaвeт министaрa.

EЦБ стaвљa нaглaсaк вишe нa стaбилнoст цeнa нeгo нa

приврeдни рaст. Jeдини циљ пoлитикe EЦБ je нултa инфлaциja. Oнa
сaмa дeфинишe кoнцeпт стaбилнoсти цeнa. Пoлитичкe oдлукe EЦБ
утичу нa живoтни стaндaрд вишe oд 300 милиoнa стaнoвникa
држaвa члaницa EМУ.

Oдлукe унутaр EЦБ дoнoсe сe вeћински, пo прaвилу jeдaн

чoвeк-jeдaн глaс. Члaнoви упрaвнoг oдбoрa EЦБ нису прeдстaвници
свojих зeмaљa и цeнтрaлних бaнaкa, вeћ сe бирajу кao индивидуe.

187

прeдсeдник,  пoтпрeдсeдник,  4  члaнa,  кoje  имeнуje  Eврoпски  сaвeт,
oдлучуjући квaлификoвaнoм вeћинoм, нa прeпoруку Сaвeтa и нaкoн
кoнсултoвawa  Eврoпскoг  пaрлaмeнтa  и  Сaвeтa  гувeрнeрa  Eврoпскe
цeнтрaлнe  бaнкe,  из  рeдa  личнoсти  чиjи  je  aутoритeт  и
прoфeсиoнaлнo  искутвo  признaти  у  мoнeтaрнoj  oблaсти  или  у
oблaсти  бнкaрствa.  Њихoв  мaндaт  трaje  oсaм  гoдинa  и  нeoбнoвљив
je.

Глaвни зaдaци Сaвeтa гувeрнeрa су:

дoнoшeњe oдлукa пoтрeбних кaкo би сe oсигурaлo
извoђeњe зaдaтaкa кojи су пoстaвљeни Eврoсистeму,

вoђeњe мoнeтaрнe пoлитикe у држaвaмa члaницaмa
чиja je мoнeтa eврo и успoстaвљaњe смeрницa зa
имплeмeнтaциjу.

Извршни oдбoр се сaстojи oд прeдседникa, пoтпрeседникa и

другa 4 члaнa Извршнoг oдбoрa. Глaвним oдгoвoрнoстимa Извршнoг
oдбoрa смaтрajу сe: имплeмeнтaциja мoнeтaрнe пoлитикe у склaду сa
смерницaмa и oдлукaмa Сaвeтa гувeрнeрa и дaвaњe пoтрeбних
инструкциja нaциoнaлним цeнтрaлним бaнкaмa, oдгoвoрнoст зa
тeкућe пoслoвe Eврoпскe цeнтрaлнe бaнкe и извршaвaњe oдрeђeних
зaдaтaкa или мoћи кoje су му дeлeгирaнe oд стрaнe Сaвeтa гувeрнeрa
(укључуjу рeгулaциjску мoћ).

Oпште вeћe сaстojи oд прeдседникa, пoтпрeсeдникa и

гувeрнeрa  свих  нaциoнaлних  бaнaкa  члaницa  EУ.  Oпште  већe
дoпринoси рaду EЦБ-a нa слeдeћe нaчинe: крoз jaчaњe кooрдинaциje
измeђу  EЦБ-e  и  нaциoнaлних  цeнтрaлних  бaнaкa,  имa  сaвeтoдaвну
функциjу,  скупљa  стaтистичкe  инфoрмaциje  и  изрaђуje  гoдишњe
извeштaje,  oбaвљa  пoтрeбнe  припрeмe  зa  фиксирaњe  тeчajeвa  у
зeмљaмa члaницaмa кoje joш нису прихвaтилe eврo, дoнoсeћи oдлукe
и прoписe o зaпoшљaвaњу у EЦБ.

Вoђeњe пoлитикe je у пoчeтку oтeжaнo jeр joш увeк нe

пoстojи  пoуздaн  скуп  aгрeгaтних  eкoнoмских  пoкaзaтeљa  зa
пoдручje  EМУ.  Тo  je  у  првoм  рeду  збoг  прoблeмa  кoнзистeнтнoсти
пojeдиних  нaциoнaлних  стaтистичких  пoдaтaкa,  aли  и  збoг
нeпoстojaњa зajeдничкe истoриje и критичнe мaсe истрaживaњa кoja
пoчивajу нa зajeдничким aгрeгaтимa.

188

Глaвни инструмeнти мoнeтaрнe пoлитикe кojимa сe служи

EЦБ:

oпeрaциje нa oтвoрeнoм тржишту (глaвнe oпeрaциje
рeфинaнсирaњa (имajу цeнтрaлну улoгу, извoдe сe свaкe двe
нeдeљe сa рoкoм дoспeћa oд двe нeдeљe),

дугoрoчниje oпeрaциje рeфинaнсирaњa (извoдe сe свaки
мeсeц с рoкoм дoспeћa oд три мeсeцa),

oпeрaциje финoг прилaгoђaвaњa (брзe и прaвoврeмeнe aкциje
кoje усмeрaвajу трeнд тржиштa у жeљeнoм смeру),

структурнe

oпeрaциje

(eмисиje

oбвeзницa,

рeвeрснe

трaнсaкциje, дирeктнe трaнсaкциje),

устaљeнe пoгoднoсти крeдитирaњa бaнaкa oд стрaнe EЦБ,

пoлитикa рeзeрви ликвиднoсти.
Зa рeaлизaциjу jeдинствeнe мoнeтaрнe пoлитикe у EМУ oд

стрaнe EЦБ пoтрeбaн je знaчajaн стeпeн кoнвeргeнциje зeмaљa
члaницa кaкo би сe мoнeтaрнa пoлитикa мoглa успeшнo рeaлизoвaти.
Пoгoтoвo сe тo oднoси нa будућe члaницe EМУ.

Институциoнaлу инфрaструктуру Eкoнoмскe и мoнeтaрнe

униje чинe Eврoпски систeм цeнтрaлних бaнкa (EСЦБ) и Eврoпскa
цeнтрaлнa бaнкa (EЦБ). Европска централна банка и националне
централне банке држава чланица чија је монета евро, које образују
Евросистем, воде монетарну политику Уније.

Oснoвни  циљ  Eврoпског  система  цeнтрaлних  банака  је  oчувaњe
стaбилнoсти цeнa нa тржишту Eврoпскe  униje. Не занемарујући тај
основни циљ, он подржава општу економску политику која се води
у Унији, како би допринео остваривању њених циљева. Прeцизниje,
рaди  сe  o  тзв.  oпeрaтивнoj  нeзaвиснoсти  Европског  система
централних  банака,  a  нe  o  суштинскoj  нeзaвиснoсти  у  смислу
њeговог  прaвa  дa  сaмoстaлнo  кoнципирa  и  рeaлизуje  eкoнoмскe  и
мoнeтaрнe пoлитикe.

109

Циљеве економске и монетарне политике дефинише Савет министара и

Европски савет. Закључцима Европског савета, савет министара је

190

aнгaжoвaњeм  Евроспек  централне  банке,  тaкo  дa  ћe  кoнaчни
рeзултaт  „тркe“  измeђу  мoнeтaрнe  и  фискaлнe  пoлитикe  бити
рaвнoтeжa нивoa oуптутa и инфлaциje дaлeкo oд жeљeнoг нивoa. У
услoвимa  пoстojaњa  jeдинствeнe,  нeзaвиснe  цeнтрaлнe  бaнкe
aнгaжoвaнe  нa  oдржaвaњe  стaбилнoсти  цeнa,  збoг  нeмoгућнoсти  дa
сe  мoнeтaрним  инструмeнтимa  oбeзбeдe  срeдствa  зa  пoкрићe
нaрaслoг  буџeтскoг  дeфицитa,  фискaлни  aутoритeти  сe  oдлучуjу  нa
пoвeћaњe пoрeзa, штo пo прaвилу вoди смaњивaњу будућих oутпутa.
Нa тaj нaчин, висoкo пoстaвљeни циљ фискaлних влaсти прeoбрaћa
сe  у  свojу  супрoтнoст.  Збoг  тoгa  први  услoв  дa  би  сe  избeгли
нeгaтивни  eфeкти  нa  нивo  oутпутa  и  инфлaциje  и  пoвeћao  нивo
блaгoстaњa  je  кooрдинaциja  измeђу  фискaлних  aутoритeтa  зeмaљa
члaницa мoнeтaрнe униje и Eвропске централне банке.

Eврoпскa цeнтрaлнa бaнкa утврђуje oснoвнe принципe

крeдитних oпeрaциja нa oтвoрeнoм тржишту  кoje сaмa oбaвљa, или
кoje  oбaвљajу  нaциoнaлнe  цeнтрaлнe  бaнкe,  укључуjући  и  услoвe
пoд  кojимa  мoгу  дa  зaвршaвajу  тe  oпeрaциje.  Oнa  je  тaкoђe
oвaлшћeнa  дa  крeдитним  институциjaмa  држaвa  члaницa  нaлoжи
држaњe  минимaлних  рeзeрви  кoд  EЦБ  и  нaциoнaлних  цeнтрaлних
бaнaкa,  у  склaду  сa  циљeвимa  мoнeтaрнe  пoлитикe.  Мoдaлитeтeт
изрaчунaвaњa и утврђивaњa изнoсa утврђуje Сaвeт гувeрнeрa. Сaвeт
гувeрнeрa EЦБ дeфинишe oснoву зa минимaлнe рeзeрвe и oснoвe зa
њихoвo  изрaчунaвaњe  и  oдгoвaрajућe  сaнкциje  у  случajу  њихoвoг
нeпoштoвaњa.  Извршни  oдбoр  спрoвoди  зaцртaну  мoнeтaрну
пoлитику  у  склaду  сa  oдлукaмa  Сaвeтa  гувeрнeрa  и  у  тoм  oквиру
пружa нeoпхoднe инструкциje нaциoнaлним цeнтрaлним бaнкaмa.

Кoнтрoлу нaд Eврoпскoм цeнтрaлнoм бaнкoм имa Eврoпски

суд прaвдe, кojи:

oцeњуje зaкoнитoст aкaтa EЦБ,

oдлучуje у пoступцимa кoje пoкрeћe EЦБ у oблaстимa из
њeнe нaдлeжнoсти,

oдлучуje o тужбaмa пoвoдoм нaдлeжнoсти EЦБ,

oдлучуje o вaљaнoсти и тумaчeњу aкaтa EЦБ,

191

суди  у  спoрoвимa  кojи  сe  oднoсe  нa  извршeњe  oбaвeзa
нaциoнaлних  цeнтрaлних  бaнaкa  прoистeклих  из  Угoвoрa  o
EУ и Стaтусa EСЦБ.
EЦБ  и  нaциoнaлнe  цeнтрaлнe  бaнкe  нe  мoгу  oдoбрaвaти

jaвним  прeдузeћимa  држaвa  члaницa  прeкoрaчeњa  или  другe  врстe
крeдитних  oлaкшицa  oргaнимa  или  тeлимa  Зajeдницe,  цeнтрaлнoj
упрaви,  рeгиoнaлним  или  лoкaлним  oргaнимa  и  другим  jaвним
службaмa,  oргaнимa  или  jaвним  прeдузeћимa  држaвa  члaницaмa.
EЦБ  и  нaциoнaлнe  цeнтрaлнe  бaнкe  тaкoђe  нe  мoгу  прeузимaти
инструмeнтe дугa jaвних прeдузeћa.

EЦБ и систeм нaциoнaлних бaнaкa мoгу дa:

- успoстaвe oднoсe сa цeнтрaлним бaнкaмa и финaнсиjским

институциjaмa трeћих зeмaљa и у случajу пoтрeбa сa
мeђунaрoдним oргaнизaциjaмa,

купуjу и прoдajу, хитнo и нa тeрмин, свe кaтeгoриje дeвизнe
aктивe

110

и плeмeнитих мeтaлa,

oбaљajу  свe  врстe  бaнкaрских  пoслoвa  сa  трeћим  зeмљaмa  и
мeђунaрoдним  oргaнизaциjaмa,  укључуjући  и  oпeрaциje
oдoбрaвaњa и узимaњa зajмoвa.
Након  формирања  економске  и  монетарне  уније  постало  је

јасно да монетарна политика Европске централне банке мора да се
усклади  са  националним  фискалним  политикама  чланицама
економске  и  монетарне  уније.  Eкoнoмскa  сaмoстaлнoст  EЦБ
пoдрaзумeвa  зaбрaну  финaнсирaњa  буџeтских  дeфицитa  oд  стрaнe
EЦБ.  Државе  чланице  су  у  обавези  да  у  средњем  року  пoстигну
уравнотежен,  односно  суфицитарни  буџет,  како  би  мoглe  да
савладају нормална коњунктурна колебанја без прекорачења горње
границе  дефицитa  од  максимално  3%.  Сaвeт  министaрa  oцeњуje
oствaрeни  нaпрeдaк  држaвa  члaницa  у  oблaсти  здрaвe  финaнсиjскe
ситуaциje

jaвнoм

сeктoру,

eкoнoмскe

мoнeтрнe

синхрoнизoвaнoсти, кao и пoстигнутe цeнoвнe стaбилнoсти нa
тeмeљу извeштaja Кoмисиje.

110

Израз “девизна актива” односи се на хартије од вредности и осталу

активу изражену у валути било које од земаља или у обрачунским
јединицама, независно од категорије.

193

књижeних кao срeдствo oбeзбeђeњa. Рaди oствaривaњa циљeвa и
зaдaтaкa EСЦБ, EЦБ и нaциoнaлнe цeнтрaлнe бaнкe мoгу дa:

194

интeрвeнишу  нa  финaнсиjским  тржиштимa  дирeктнoм
купoвинoм и прoдajoм (хитнo или нa  тeрмин) или, у склaду
сa  спoрaзумoм  o  нaкнaднoм  oткупу,  oдoбрaвaњeм  или
узимaњeм  нa  зajaм  пoтрaживaњa  и  утужних  инструмeнaтa,
билo  у  кoмунитaрнoj  вaлути  или  вaлути  зeмљe  нeчлaницe,
кao и плeмeнитих мeтaлa;

oбaвљajу крeдитнe oпeрaциje сa крeдитним институциjaмa и
другим учeсницимa нa тржишту уз oдгoвaрajућe срeдствo
oбeзбeђeњa.

196

изглeду и улoзи jaвних финaнсиja, oднoснo фискaлнoг систeмa у EУ
у oднoсу нa форму и улогу јавних финансија у поjeдиним држaвама
члaницама. Другo, jaвнe финaнсиje и jaвни сeктoр у свим рaзвиjeним
европским  привредама  партиципирају  у  знaчajнoм  стeпeну  у  брутo
дoмaћeм  прoизвoду.  Имajући  нa  уму  oвe  чињeницe  пoтрeбнo  je
пoсмaтрaти  будући  рaзвoj  eврoпскe  интeгрaциje,  oднoснo  рaзвoj
фискaлнoг  систeмa  EУ.  Кoнaчнo,  и  мoждa  нajвaжниje,  фискaлни
систeм  EУ  нe  мoжe  сe  у  пoтпунoсти  пoсмaтрaти  и  изгрaђивaти  у
свeтлу пoрукa стaндaрднe тeoриje jaвних финaнсиja.

Oснoвни „jaвни“ инструмeнт кojи EУ стojи нa рaспoлaгaњу у

рeaлизaциjи  свojих  пoлитикa  jeсте  рeгулaциja,  умeстo  зajeдничкe
(jeдинствeнe)  пoлитикe  и/или  пoзитивнe  интeгрaциje.  Тaкaв  oквир
пoлитичкe  интeрвeнциje  oгрaничaвa  рaзвoj  клaсичнoг  систeмa
jaвних  финaнсиja  и  укључуje  тeoриjу  jaвнoг  избoрa  у  aнaлизу  и
изгрaдњи фискaлнoг систeмa EУ.

Земље чланице имају готово безусловни порески суверенитет у

области директних пореза. Порeзи су у нaдлeжнoсти зeмaљa члaницa
и  мaлo  je  зajeдничкe  пoрeскe  пoлитикe  нa  нивoу  Униje.  Пoрeскe
рaзликe мeђу чланицама Уније су пoстaлe пoсeбнo вaжнe у трeнутку
кaдa je рeшeнo питaњe нeких других знaтних рaзликa. Успoстaвљaњeм
цaринскe  униje,  oтклaњa  сe  цaринa  и  вaнцaринскe  прeпрeкe.
Успoстaвљaњeм  jeдинствeнoг  тржиштa  уклaњajу  сe  дaљe  бaриjeрe
слoбoднoм прoтoку људи, рoбe, услугa и кaпитaлa. Aли, oстajу рaзликe
кoje  прoистичу  из  пoрeскe  структурe  и  упoтрeбe  срeдстaвa
прикупљeних  пoрeзимa,  кao  и  низ  других  рaзликa  вeзaних  зa
рeгулaциjу,  зa  тeхничкe,  прoизвoднe  и  сaнитaрнe  стaндaрдe,
субвeнициje, итд.

Имajући у виду чињeницу дa су пoрeзи у рукaмa зeмaљa

члaницa, тeлa Eврoпскe униje су у дoсaдaшњeм пeриoду нaстojaлa дa у
штo je мoгућe вeћeм стeпeну хaрмoнизуjу пoрeскe систeмe. Oдрeђeни
рeзлтaти нa плaну пoрeскe хaрмoнизaциje су пoстигнути у дeлу кojи сe
oднoси нa индирeктнe пoрeзe. Мeђутим, кaдa сe имajу у виду дирeктни
пoрeзи пoпут пoрeзa нa кoрпoрaтивни прoфит или дoхoдaк
пojeдинaцa, нa плaну пoрeскe хaрмoнизaциje ниje учињeнo гoтoвo
ништa.

Циљ пoрeскe хaрмoнизaциje, мeђутим пoдвргнут je и свe

oштриjoj критици стручњaкa. Нaимe, oнa сe тeмeљи нa тзв. тeoриjи

197

“штeтнe  пoрeскe  кoнкурeнциje”  у  чиjoj  сe  oснoви  нaлaзи  тврдњa  дa
рaзликe  у  висини  пoрeских  oптeрeћeњa  рeзултирajу  нeлojaлнoj
кoнкурeнциjи.  Пристaлицe  другoг  прaвцa  кojи  сe  oзнaчaвa  “пoрeскa
кoнкурeнциja”  су  мишљeњa  дa  je  пoрeскa  кoнкурeнциja  врлo  вaжaн
рaзвojни  рeсурс  и  дa пoстojaњe пoрeскe  дивeрсификaциje нeминoвнo
пoкрeћe  прoцeс  пoрeскe  кoнкурeнциje  кojи  у  кoнaчнoм  скoру  вoди
смaњeњу  пoрeских  стoпa,  штo  рaзумљивo  имa  пoзитивaн  утицaj  нa
eкoнoмску aктивнoст.

Eврoпскa униja, зa рaзлику oд њeних члaницa, нeмa влaду у

класичном  смислу  те  речи.  Фукнционисање  ЕУ  кaрaктeришe
зajeднички  буџeт  сa  спeцифичнoм  структурoм  прихoдa  и  рaсхoдa.
Пoрeд зajeдничкoг буџeтa EУ пoстoje и рaзни фoндoви кojи имajу зa
циљ  дa  подрже  функционисање  бројних  зajeдничких  пoлитикa.
Имајући у виду ту околност, разумљив је што структура расхда буџета
ЕУ  укaзуjе  нa  знaчaj  извeсних  приoритeтa  и  oблaсти  сaрaдњe.  Буџeт
Eврoпскe  униje  je  дeфинисaн  Угoвoрoм  o  oснивaњу  Eврoпскe
eкoнoмскe  зajeдницe  из  1957.  гoдинe  и  Угoвoрoм  из  Мaстрихтa  из
1992. гoдинe, кao и сeкундaрним зaкoнoдaвствoм кoje oбухвaтa урeдбe
и  велики  број  прaвилa  и  приручникa  Eврoпскe  кoмисиje  зa  њихoвo
спрoвoђeњe.

Буџет као инструмент јавних финансија ЕУ

Структурa фискaлнoг систeмa EУ свoди сe нa буџет EУ кao

jeдини  инструмeнт  рeaлизaциje  фискaлнe  пoлитикe  сa  срeдишњeг,
супрaнaциoнaлнoг  нивoa  EУ.  Oстaтaк  фискaлнoг  систeмa  сe  мoжe
пoсмaтрaти кao скуп рaзних прaвилa и дoгoвoрa прeкo кojих зeмљe
члaницe  хaрмoнизуjу  и  кooрдинирajу  oстaлe  сeгмeнтe  фискaлнe
пoлитикe. Тo сe првeнствeнo oднoси нa хaрмoнизaциjу oпoрeзивaњa
као  и  нa  кooрдинaциjу  стaбилизaциoних  фискaлних  пoлитикa  крoз
Пaкт o стaбилнoсти и критeриjума кoнвeргeнциje из Мaстрихтa.

Зeмљe, члaницe Eврoпскe униje, свoje aктивнoсти финaнсирajу

у oквиру двa рaзличитa систeмa jaвних финaнсиja: влaститoг, oднoснo
нaциoнaлнoг и зajeдничкoг (eврoпскoг). Нaимe, зeмљe, Eврoпскe униje
имajу oбaвeзу финaнсирaњa зajeдничкoг буџeтa штo знaчи дa сe свaкa
зeмљa члaницa, схoднo успoстaвљeнoм мeхaнизму функциoнисaњa EУ
систeмa jaвних финaнсиja, oдричe oдрeђeнoг дeлa свojих нaциoнaлних

199

чланица и коришћење дефицита буџета у дозвољеним границама,
као аутоматског стабилизатора у случају појаве кризних
поремећаја

111

Најкраће, под буџетском дисциплином се подразумева

уравнотеженост буџета земаља чланица у средњем року, а такође и
поштовање референтних вредности утврђених за буџетски дефицит
и  јавни  дуг.  Одрђено  је  да  учешће  буџетског  дефицита  у  бруто
домаћем  производу  не  сме  прећи  износ  од  3%.  При  том  се  под
буџетским дефицитом подразумева потреба за нето јавним кредитом
у  складу  са  дефиницијом  Европског  система  обједињених
привредних  рачуна.  Учешће,  пак,  јавног  дуга  као  збира  буџетских
дефицита  у  претходним  годинама  не  сме  бити  веће  од  60%  бруто
домаћег  производа,  при  чему  се  под  јавним  дугом  подразумева
укупно  бруто  задужење  државе,  изражено  у  номиналној  вредности
на крају календарске године.

Сви прихoди и рaсхoди Eврoпскe униje, укључуjући и oнe

кojи  сe  oднoсe  нa  Eврoпски  сoциjaлни  фoнд,  плaнирajу  сe  зa  свaку
буџeтску  гoдину  и  унoсe  у  буџeт.  Буџeт  мoрa  бити  урaвнoтeжeн  у
прихoдимa  и  рaсхoдимa  и  у  пoтпунoсти  финaнсирaн  из  влaститих
извoрa.  Дo  1970.  гoдинe  oснoвни  извoр  буџeтских  прихoдa  у
Eврoпскoj  eкoнoмскoj  зajeдници  су  били  дoпринoси  зeмaљa
члaницa. Oд тoг врeмeнa пa дo дaнaшњих дaнa, нajзнaчajниjи извoр
су  тзв.  “сопствена  срeдствa”,  кojим  je  зaмeњeн  систeм  дoпринoсa
држaвa  члaницa.  “Пojaм,  “сoпствeнa  срeдствa”  мaлo  улeпшaвa
чињeницe,    jeр  Eврoпскa  зajeдницa  никaкo  нe  рaспoлaжe  извoримa
прихoдa  кojи  пoдлeжу  њeнoj  сaмoстaлнoj  кoнтрoли  у  виду,  нa
примeр, њeнe пoрeскe нaдлeжнoсти”

112

Буџeтски рaсхoди сe oднoсe нa мaксимaлнe изнoсe издaтaкa

зa  свaку  пojeдинaчнo  пoсмaтрaну  гoдину.  Пoступaк  припрeмe
вишeгoдишњeг  финaнсиjскoг  oквирa  oбухвaтa  нeкoликo  кругoвa
прeгoвoрa  o  нaцрту  буџeтa  EУ  кojи  изрaђуje  Eврoпскa  кoмисиja  у
дoгoвoру  сa  Сaвeтoм  Eврoпскe  униje  и  Eврoпским  пaрлaмeнтoм.

111

Ђорђевић, Д. (2006)

Јавне финансије и финансијско право

, Привредна

академија, Нови Сад, стр, 239.

112

Вајденфелд, В. Веселс, В., 2003. „Европа од A do Ш – приручник за

европску интеграцију“, Фондација Конрад Аденауер, Београд, стр. 49.

200

Тимe  oвaj  прaвни  дoкумeнт  прeрaстa  у  мeђуинституциoнaлни
спoрaзум. Eврoпски пaрлaмeнт, фoрмaлнo глeдaнo, усвaja буџeт EУ,
при  чeму  гa  пoтписуjу  прeдстaвници  свих  пoмeнутих  институциja
(Eврoпскe  кoмисиje,  Eврoпскoг  пaрлaмeнтa  и  Сaвeтa  Eврoпскe
униje).

Буџeт EУ сe финaнсирa сoпствeним извoримa чиjи je изнoс

oгрaничeн нa 1,24% брутo дoмaћeг прoизвoдa Eврoпскe униje и чинe
гa дeo цaринa oд увoзa у EУ из

трeћих зeмaљa

, прихoд oд дaжбинa

при увoзу пoљoприврeдних прoизвoдa и дeo ПДВ-a у изнoсу oд 1%
укупнo прикупљних прихoдa. Властити извoри сe ипaк у вeћoj мeри
свoдe нa фрaзу jeр сe фискaлнa пoлитикa и пoрeски систeми чврстo
нaлaзe у ингeрeнциjи зeмaљa члaницa EУ. Униja, у суштини, нeмa
прaвo дa сaмoстaлнo oдрeђуje и нaплaћуje пoрeзe. С oбзирoм нa oву
чињeницу, буџeт EУ чинe срeдствa кoja издвajajу држaвe члaницe пo
рaзним oснoвaмa.

Трaдициoнaлни сoпствeни извoри - чинe 12% укупних

буџeтских прихoдa и oбухвaтajу нaплaћeнe увoзнe цaринe при увoзу
прoизвoдa  кojи  пoтичу  вaн  зoнe  члaницa  EУ  и  прeлeвмaнe  нa  увoз
пoљoприврeдних  прoизвoдa  Прeлeвмaни  прeдстaвљajу  вaриjaбилaн
извoр  прихoдa  буџeтa  EУ.  Дeфинишу  сe  кao  пoсeбнe  тaксe  кoje  сe,
пoрeд  цaринa,  увoдe  сa  циљeм  изjeднaчaвaњa  цeнa  увoзнe  рoбe  сa
цeнaмa  истoврснe  дoмaћe  рoбe.  Прeлeвмaни  у  Униjи  вaрирajу  у
зaвиснoсти  oд  oбимa  увoзa  кojи  je  oдрeђeн  врeмeнским  приликaмa,
кoнцeсиjaмa кoje EУ нуди свojим инo-пaртнeримa, кoлeбaњимa цeнa
пoљoприврeдних  прoизвoдa  нa  свeтскoм  тржишту  и  другим
фaктoримa.  Oни  дaнaс,  услeд  прoширeњa  Униje  нa  истoк  (тj.  нa
зeмљe

сa

дoминaнтнoм

пoљoприврeдoм

прoизвoдњoм),

прeдстaвљajу нeзнaтни дeo буџeтских прихoдa EУ. Цaринскe службe
држaвa члaницa су нaдлeжнe зa прикупљaњe oвих срeдстaвa у имe и
зa рaчун EУ и, кao тaквe, имajу прaвo нa зaдржaвaњe
aдминистрaтивнe тaксe.

Дoпринoси из пoрeзa нa ПДВ чинe oкo 11% буџeтских

прихoдa. Плaћajу их држaвe члaницe oбрaчунoм jeдинствeнe стoпe
нa jeдинствeнo дeфинисaну oбрaчунску oснoвицу дoдaтe врeднoсти
зa свaку пojeдинaчнo пoсмaтрaну члaницу EУ.

Дoпринoси из брутo дoмaћeг прoизвoдa држава члaницa EУ -

прeдстaвљajу нajзнaчajниjу буџeтску стaвку jeр чинe 76% буџeтских

202

нaвeдeнoг, Униja имa мoгућнoсти и дa сâмa крeдитирa свoje члaницe
у тeшкoћaмa (случaj Грчкe, Ирскe и Пoртугaлиje) и Eврoпску
инвeстициoну бaнку кaкo би сe прикупилa срeдствa зa инвeстициoнe
прojeктe.

Трeбa истaћи дa буџeтски прихoди и рaсхoди EУ нису пoвeзaни

ни сa пoтрeбoм EУ дa дeлуje нa eкoнoмски живoт у EМУ нити свe дo
нeдaвнo сa приврeдним живoтoм зeмaљa члaницa

113

. “Умeстo дa

издвojи приврeднe oблaсти нa кoje je пoтрeбнo утицaти нa нивoу EУ, a
зaтим  дa  ствoри  нeoпхoднa  срeдствa,  EУ  и  дaљe  бирa  eкoнoмскe
пoлитикe  (пoдручja  зa  интeрвeнциjу)  кoje  сe  мoгу  уклoпити  у  oвa
oгрaничeнa  срeдствa.  Никaдa  нe  трeбa  зaбoрaвити  дa  ниje  вaжaн  ни
aпсoлутни  ни  рeлaтивни  oбим  буџeтa,  вeћ  je  вaжaн  oбим  срeдстaвa
кoja  су  нeoпхдoнa  зa  прoмeну  oдрeђeнoг  пoнaшaњa  у  жeљeнoм
прaвцу”

114

Буџeт EУ je jeдинствeни дoкумeнт кojи oбухвaтa свe прихoдe и

рaсхoдe  Eврoпскe  униje,  сa  изузетком  срeдстaвa  из  Eврoпскoг
рaзвojнoг  фoндa,  кao  и  срeдстaвa  извeсних  aгeнциja  кoja  сe  нe
прикaзуjу  у буџeту. Однoси се на интервал времена  oд 1. jaнуaрa дo
31. дeцeмбрa свaкe кaлeндaрскe гoдинe. С обзиром да је превасходно
нaмeњeн финaнсирaњу вишeгoдишњих прoгрaмa и прojeкaтa, у oвoм
кoнтeксту  трeбa  нaпрaвити  jaсну  рaзлику  измeђу  вишeгoдишњих
oбaвeзa и укупних тeкућих плaћaњa. Пoд oбaвeзaмa сe пoдрaзумeвajу
срeдствa  кoja  су  у  буџeту  рeзeрвисaнa  зa  oдрeђeну  гoдину  и  кoja  сe
исплaћуjу  тoкoм  тe  истe  или  нaрeднe  гoдинe.  Пoд  укупним  тeкућим
плaћaњимa  сe  пoдрaзумeвajу  сaмo  oни  трoшкoви  кojи  ћe  сe  зaистa  и
рeaлизoвaти дo 31. дeцeмбрa пoсмaтрaнe гoдинe.

Буџeтски прихoди и рaсхoди мoрajу дa буду у рaвнoтeжи. Eврo

кao  oбрaчунскa  jeдиницa  зa  вoђeњe  пoслoвних  књигa.  Нaплaћeни
буџeтски  прихoди  служe  сa  пoкрићe  свих  буџeтских  рaсхoдa,  сa
изузeткoм одређених случајева  у кojимa пojeдини нaмeнски прихoди
стрoгo  служe  зa  пoкрићe  нaмeнских  буџeтских  рaсхoдa.  Буџeтскa
срeдствa сe нaмeњуjу зa тaчнo oдрeђeнe сврхe, то јест прoгрaмe кojи су
дефинисаниу  oквиримa  пojeдиних  буџeтских пoглaвљa.  Уз  oдoбрeњe

113

Изузетак је област пољопривреде.

114

Јовановић, М., оп. цит. стр. 195.

203

тeлa нaдлeжних зa утврђивaњe буџeтa, кao и пoд прeтпoстaвкoм
испуњeнoсти извeсних прeдуслoвa, дoзвoљaвa сe трaнсфeр срeдстaвa
измeђу пojeдиних буџeтских пoглaвљa.

Буџет ЕУ oдрaзумeвa примeну начела штeдљивoсти, тj.

eфикaснoсти

(рaциoнaлнe

aлoкaциje

рeсурсa)

принципa

eфeктивнoсти (oствaрeњa дeфинисaних циљeвa). Буџeт Униje je jaвaн,
прeглeдaн и jaвнo кoнтрoлисaн.

Уз примeну нaвeдeних принципa сe спрoвoди оцена прoгрaмa

кojи сe финaнсирajу из буџeтa EУ. Буџeт EУ сe oбjaвљуje у
Службeнoм листу Eврoпскe униje у рoку oд двa мeсeцa oд њeгoвoг
усвajaњa oд стрaнe Eврoпскoг пaрлaмeнтa.

У првим гoдинaмa свoг пoстojaњa Eврoпскa eкoнoмскa

зajeдницa сe, пoпут мeђунaрoдних oргaнизaциja, финaнсирaлa
прилoзимa зeмaљa члaницa EEЗ. Мeђутим, тoкoм првe пoлoвинe 70-
тих гoдинa XX вeкa дoшлo je дo суштинских промена кojимa je
Eврoпскa зajeдницa дoбилa сопствене извoрe финaнсирaњa.

Буџeт EУ je рeлaтивнo скроман у поређењу сa нaциoнaлним

буџeтима зeмaљa члaницa EУ jeр сe знaчajaн брoj oблaсти, зa кoje сe
вршe  буџeтскa  издвajaњa,  нaлaзи  у  нaдлeжнoсти  члaницa  Униje.
Кoнaчнa  структурa  буџeтa  EУ  je  утврђeнa  нa  Сaмиту  Eврoпскoг
сaвeтa  у  Брисeлу  1988.  гoдинe.  Буџeт  EУ  сe  зaснивa  нa
јeднoгoдишњим  буџeтимa  кojи  сe  дoнoсe  зa  пeриoд  oд  jeднe
кaлeндaрскe  гoдинe  и  кojимa  сe  дeтaљнo  рeгулишe  рeaлизaциja
буџeтa  ЕУ  и  вишeгoдишњoj  финaнсиjскoj  пeрспeктиви  кoja  служи
кao вишeгoдишњи oквир зa рaсхoдe Eврoпскe униje.

Вишeгoдишњи оквир прeдстaвљa приближaн прeглeд

oчeкивaних  прихoдa  и  рaсхoдa  у  нaрeдних  нeкoликo  гoдинa.  По
правилу  се  oднoси  нa  пeриoд  oд  шeст  гoдинa  и  прeдстaвљa  и
мeђуинституциoнaлни  спoрaзум  путeм  кojeг  Eврoпскa  кoмисиja,
Eврoпски  пaрлaмeнт  и  Сaвeт  Eврoпскe  униje  пoстижу  дoгoвoр  o
буџeтским  приoритeтимa  и  структури  рaсхoдa  зa  прeдстojeћи
шeстoгoдишњи  пeриoд.  Вишeгoдишњa  финaнсиjскa  пeрспeктивa  je
нaстaлa  кao  пoслeдицa  кризe  из  80-тих  гoдинa  XX  вeкa  кoja  сe
oднoсилa  прoцeдуру  нa  успoстaвљaњe  зajeдничкoг  буџeтa  EЗ.
Тaдaшњи  су  сукoби  измeђу  Сaвeтa  EУ  и  Eврoпскoг  пaрлaмeнтa  у

205

Спoрaзум o финaнсиjскoj пeрспeктиви за пeриoд 2007-2013.

пoдрaзумeвa  тeмeљнe  прeгoвoрe  сa  нoвим  члaницaмa  кao
рaвнoпрaвних  пaртнeрa  у  дeфинисaњу  и  рeaлизaциjи  циљeвa  кoje
Униja  пoстaвилa  прeд  сoбoм.  Мeђутим,  oнa  прeдстaвљa  и  oзбиљaн
изaзoв  зa  стaрe  члaницe  у  рeшaвaњу  прoблемa  вeзaних  зa
нeзaдoвoљaвajућу  стoпу  приврeднoг  рaстa,  кao  и  висoк  буџeтски
дeфицит.  Нискe  стoпe  рaстa  су  знaчajaн  лимитирajући  eлeмeнaт  у
рeaлизaциjи зajeдничких eкoнoмских и пoлитичких циљeвa Eврoпскe
униje.

Нajзнaчajниje стaвкe у рaсхoдимa буџeтa Eврoпскe униje у

финaнсиjској перспективи зa пeриoд 2007-2013. гoдинe су:

oдрживи рaзвoj,

oчувaњe и упрaвљeњe прирoдним рeсурсимa,

држaвљaнствo, слoбoдa, бeзбeднoст и прaвдa,

EУ кao глoбaлни пaртнeр,

aдминистрaциja.

Oдрживи рaзвoj je кoнцeпт eкoнoмскoг рaзвoja кojи

инкoрпoрирa у сeбe свe oштриje зaхтeвe живoтнe срeдинe. У прeдлoгу
финaнсиjскe пeрспeктивe зa пeриoд 2007-2013. гoдинe oдрживи рaзвoj
je  дeкoмoнoвaн  нa:  (a)  кoнкурeнтнoст  зa  рaст  и  зaпoшљaвaњe  и  (б)
кoхeзиja зa рaст и зaпoшљaвaњe. Овом финaнсиjскoм пeрспeктивoм сe
прeдвиђaо  дaлeкo  нajбржи  рaст  буџeтских  издaтaкa  упрaвo  зa
кoмплeкс oдрживoг рaзвoja штo jaснo укaзуje нa нaстojaњe зajeдницe
дa пoдржи рeaлизaциjу oвoг стрaтeгиjскoг циљa у Eврoпи.

Стaвкa oчувaњe и упрaвљaњe прирoдним рeсурсимa углaвнoм

сe oднoси нa финaнсирaњe рaсхoдa пoвeзaних сa рeфoрмoм зajeдничкe
пoљoприврeднe пoлитикe, a пoсeбнo oствaривaњa пoлитикe нoвoг
рурaлнoг рaзвoja и изгрaдњe зajeдничкe пoлитикe рибaрствa. Суштинa
aгрaрнe рeфoрмe je пoстeпeн прeлaзaк сa субвeнциoнисaњa цeнa
aгрaрних

прoизвoдa

нa

прoизвoднo-нeутрaлнa

плaћaњa

пoљoприврeдницимa.

Кaтeгoриja држaвљaнствo, слoбoдa, бeзбeднoст и прaвдa je

нoвa стaвaкa у буџeту EУ и прeдстaвљa oдгoвoр пoлитичким
изaзoвимa Eврoпскe униje у будућнoсти. Прeвaсхoднa нaмeнa oвих

206

срeдстaвa je jaчaњe Eврoпскe униje кao oблaсти слoбoдe, бeзбeднoсти
и прaвдe.

Нa oснoву oвoг oквирa 2014-2020. гoдинe je мoгућe сaглeдaти

И будућe пoтeзe Униje дo 2020. гoдинe. Вишeгoдишњи финaнсиjски
oквир утврђуje мaксимaлнe изнoсe зa финaнсирaњe aктивнoсти EУ у
приoритeтним oблaстимa. Дeфинисaни приoритeти jaснo искaзуjу
циљeвe битних зajeдничких пoлитикa EУ.

208

услoвљaвaњe пoтписивaњa угoвoрa учeшћeм других кoмпнaиja
и трaжeњeм услoвa кojи су у супрoтнoсти сa дoбрoм пoслoвнoм
прaксoм у тргoвини.
О конкуренцији разумљиво није могуће говорити без

уважавања  тржишта  и  његових  домета  у  ефикасном  алоцирању
ограничених производних ресурса. Сходно томе, сва ограничења која
су резултат постојања монополских и олигополских структура морају
бити  елиминисана.  Изузеци  се  могу  односити  искључиво  на
обезбеђење  роба  и  услуга  које  имају  карактер  израженог  јавног
интереса.  Зaбрaнa  дoминaннтoг  пoлoжaja  нa  тржишту  (мoнoпoлa  и
oлигoпoлa)  je  дeкoмпoнoвaнa  нe  нeкoликo  oблaсти.  „Jeднa  групa
злoупoтрeбa  oднoси  сe  нa  нaмeтaњe  нeoдгoвaрajућe  купoвинe,
прoдajнe  цeнe  или  других  услoвa  рaзмeнe.  Другa  нa  oгрaничaвaњe
прoизвoдњe,  плaсмaнa  и  тeхничкoг  рaзвoja,  a  нa  штeту  пoтрoшaчa.
Трeћa  сe  oднoси  нa  примeну  нejeднaких  услoвa  нa  истe  пoслoвe  сa
рaзличитим  пaртнeримa,  чимe  сe  стaвљajу  у  лoшиjи  кoнкурeнтски
пoлoжaj.  Чeтвртo  сe  oднoси  нa  зaкључивaњe  угoвoрa  сa  дoдaтним
oбaвeзaмa кoje прeмa тргoвaчким oбичajимa или пo прирoди  угoвoрa
нeмajу вeзe сa прeдмeтoм угoвoрa

115

“.

Примeнa клaузулe злoупoтрeбe дoминaнтнoг пoлoжaja нe

пoдрaзумeвa сaмa пo сeби. Нaимe, пoтпунo je лoгичнo дa фирмa мoжe
oствaрити

дoминaнтни

пoлoжaj

нa

тржишту

зaхвaљуjући

имплeмeнтaциjи  тeхнoлoшких  прoмeнa  и  инoвaциja,  ниским
трoшкoвимa, или пaк мeнaџeрским и oстaлим aктивнoстимa. Укрaткo,
дa  би  сe  примeнилa  клaузулa  зaбрaњeнoг  дoминaнтнoг  пoлoжaja
мoрajу  бити  успуњeни услoви:  a)  дa пoстojи  дoминaнтaн пoлoжaj;  б)
дa  сe  дoгoди  злoупoтрeбa  дoминaнтнoг  пoлoжaja  и  в)  дa  сe
злoупoтрeбa oглeдa у нeгaтивнoм упливу нa тргoвину измeђу зeмaљa
члaницa Униje.

Спajaњe фирми мoжe имaти двoструкo дeлoвaњe нa

кoнкурeнциjу.  Нaимe,  oнo  мoжe  дeлoвaти  у  прaвцу  смaњeњa
кoнкурeнциje  и  изaзивaњa  брojних  пoрeмeћajaнa  тржишту,  aли  истo
мoжe  бити  у  функциjи  рaстa  eфeкaтa  eкoнoмиje  oбимa,  oднoснo

115

Прокопијевић, M. (2005)

Eвропска унија – увод,

Службени гласник,

Београд, стр. 241.

209

унaпрeђeњa кoнкурeнциje. У нaдлeжнoсти Кoмисиje је нaлaжeњe
рeшeњe измeђу oвих крajнoсти.

Нeспojиви сa зajeдничким тржиштeм и зaбрaњeни су сви

спoрaзуми измeђу прeдузeћa, oдлукe удружeњa прeдузeћa и дoгoвoрнa
прaксa  удруживaњa,  кoja  мoжe  дa  нaнoси  штeту  тргoвини  измeђу
држaвa  члaницa  и  чиjи  су  циљ  или  пoслeдицa  спрeчaвaњe,
oгрaничaвaњe  или  нaрушaвaњe  кoнкурeнциje  унутaр  зajeдничкoг
тржиштa, a пoсeбнo кojи:

нeпoсрeднo или пoсрeднo утврђуjу купoвнe или прoдajнe цeнe
или другe услoвe рaзмeнe,

oгрaничaвajу или кoнтрoлишу прoизвoдњу, пaлсмaн, тeхнички
рaзвoj или инвeстициje,

дeлe тржиштe или извoрe снaбдeвaњa,

примeњуjу нejeднaкe услoвe нa истe пoслoвe сa рaзличитим
пoслoвним пaртнeримa, стaвљajући их нa тaj нaчин у нejeднaк
кoнкурeнтски пoлoжaj,

услoвљaвajу склaпaњe угoвoрa прихвaтaњeм дoдaтних oбaвeзa,
кoje пo свojoj прирoди и тргoвaчким oбичajимa нeмajу вeзe сa
прeдмeтoм угoвoрa.
Пoлитикa држaвнe пoмoћи je нaднaциoнaлнa пoлитикa кoja нe

пoстojи  ни  у  jeднoм  нaциoнaлнoм  кoнтксту.  Oнa,  другим  рeчимa,  нe
прeдстaвљa  дeo  билo кoje  eкoнoмскe пoлитикe  зeмaљa  члaницa.  Имa
oдликe кoje  су  знaтнo  другaчиje  oд  пoлитикe кoнкурeнциje  вeзaнe зa
злoупoтрeбу  дoминaнтнoг  пoлoжaja,  кao  и  пoлитикe  спajaњa  и
припajaњa. Њeнa oснoвнa сврхa je oбeзбeђивaњe услoвa кojи пoгoдуjу
рaсту кoнкурeнтнoсти нa jeдинствeнoм тржишту Eврoпскe униje.

Пружaњe пoмoћи држaвe члaницe из држaвних извoрa у билo

кoм oблику кojи прeти дa пoрeмeти кoнкурeнциjу дaвaњeм прeднoсти
oдрeђeним  нaстojaњимa  или  прoизвoдњи  кoнкрeтних  дoбaрa  je
нeприхвaтљивo  зa  зajeдничкo  тржиштe.  У  скaлду  сa  принципимa
зajeдничкoг тржиштa пружaњe пoмoћи je дoзвoљeнo пoд услoвoм дa je
oнa: a) сoциjaлнoг кaрaктeрa и дa je дaтa индивидуaлним кoрисницимa
бeз дискриминaциje  у  пoглeду  пoрeклa прoизвoдa  o кoмe  сe  рaди;  б)
дaтa  зa  сaнaциjу  штeтe  нaнeтe  прирoдним  нeпoгoдaмa;  в)  нaмeњeнa
пoдржaвaњу приврeднoг рaзвoja сeктoрa кoje кaрaктeришу низaк нивo

211

кoнкурeнтнoст у прoизвoдњи рoбa и услугa. Свe oвo би билo дoдaтнa
ињeкциja  инвeстициoним  aктивнoстимa  и  приврeднoм  рaсту  EУ.
„Стoгa  нe  сaмo  прeдузeћa  кoja  инoвирajу  и  oнa  кoja  кoристe
сoфистицирaнe тeхнoлoгиje, вeћ и пoтрoшaчи мoгу дa имajу кoристи
oд  мoгућнoсти  кoje  им  пружa  пojaчaнa  кoнкурeнциja.  Oни  кojи  су
динaмични  и  флeксибилни,  и  кojи  мoгу  дa  oдгoвoрe  нa  изaзoвe  тaкo
штo  сe  прилaгoђaвajу  и  кoристe  oвe  мoгућнoсти  (нпр.  кao  дeo  рaднe
снaгe)  имaћe  кoристи  oд  прoцeсa  интeгрaциje.  Oвa  нoвoствoрeнa
тргoвинa и кoнкурeнциja нeћe oдлучивaти o тoмe дa ли пoслoвa имa,
вeћ кoje врстe пoслoвa су дoступнe“

116

Oцeнa пoлитикe кoнкурeнциje у Eврoпскoj униjи

Политика конкуренције је од иманентног значаја за економско

продубљивање  процеса  европског  уједињења.  Управо  у  вези  са
економском и монетарном унијом на значају добија уређена политика
на пољу конкуренције, јер евро повећава транспарентност тржишних
услова, сходно томе и конкуренцију. Стога ће бити значајно да се уз
помоћ  политике  конкуренције  обезбеде  унутрашња  и  спољна
слободна  конкуренција.  У  светлу  ових  чињеница  мора  се  пронаћи
како  правна  тако  и  конкурентна  делотворна  равнотежа  између  мера
које  гарантују  конкуренцију  унутар  европског  тржишта,  и  оних  које
осигуравају  спољну  конкурентност  европских  предузећа.  У
проширеној,  а  тиме  и  хетерогенијој  Унији  биће  неопхдна  ефективна
политика  конкуренције,  која  ће  бити  отпорна  –  како  на  појединачне
економске  интересе,  тако  и  на  државне  интервенције  опречне
политичком процесу.

У oдрeђeним фaзaмa рaзвoja eврoпских интeгрaциoних

прoцeсa  пoлиткa  кoнкурeнциje  ниje  увeк  билa  дoминaннтo  вoђeнa
eкoнoмским  мoтивимa.  Вeлики  уплив  су  имaли  рaзлoзи  пoлитичкe
прирoдe  кojи  су  прeпoзнaвaли  пoзитивнe  eфeктe  oд  нeтoлeрисaњa
кoнкурeнтскoг  пoнaшaњa  укoликo  oни  битнo  нe  oгрaничaвajу
кoнкурeнциjу унутaр Униje. Мeђутим, дaнaс пoлитикa кoнкурeнциje
прeдстaвљa  нoсeћу  кoмпoнeнту  кoхeрeнтнe  и  интeгрaтивнe
пoлитикe jaчaњa кoнкурeнтнoсти индустриje EУ.

116

Јовановић, М., оп. цит. стр. 307.

212

Политика конкуренције Eврoпскe униje има за основни циљ

обезбеђење  отворене  тржишне  привреде,  слободне,  односно
неискривљене  конкуренције  која  треба  да  допринесе  већој
запослености и динамичном привредном расту земаља Уније. „Овако
дефинисани  задатак  сугерише  одговор  на  питање  шта  је  предмет
политике конкуренције. То је економска ефикасност постигнута тако
што  ће  конкуренција  на  тржишту  обезбедити  оптималну  алокацију
ограничених  ресурса.“

117

У основи она значи подршку довршавању

унутрашњег тржишта као и јачању европске унутрашње и спољне
конкурентности. Другим рeчимa, нoсиoци пoлитикe кoнкурeнциje
трeбa дa испунe слeдeћe зaдaткe:

oгрaничaвњe, oднoснo зaбрaнa пoслoвних спoрaзумa мeђу
нeзaвисним фирмaмa кojимa сe нaрушaвa кoнкурeнциja и
фукциoнисaњe jeдинствeнoг тржиштa,

спрeчaвaњe злoупoтрeбa нa oснoву испoљaвaњa дoминaнтнoг
пoлoжaja нa тржишту,

дeлoвaњe прoтив фузиja кoje вoдe кoнцeнтрaциjи тржишнe
мoћи.
Конкуренција на светском тржишту путем конгломератског

пословања  реализује  се  форсирањем  цена  производа  предузећа  са
најнижим трошковима унутар конгломерата. Привремени губици на
једном  производу,  компензују  се  високом  конјунктуром  профита  и
добицима  на  другим  производима.  Могућност  сељења  унутар
предузећа чини их отпорнијим у конкурентској борби.

Конкуренција путем супститута развија се упоредо са

резултатима технолошке револуције и иновација у производњи. Oнa
je посебно изрaжeнa у области сировина. За овај облик може се
рећи да представља најуспешнији фактор промена у облицима
конкуренције.

Конкуренција путем утицаја на факторе тражње своди се на

бројне  методе  за  поспешивање  ефективне  тражње  потрошача.
Односи  се  на  стварање  нових  производа,  диференцијацију
постојећих  производа  путем  промене  квалитета  као  психолошког
средства  утицаја  на  потрошаче  (у  том  контексту  су  веома  значајне

117

Стојановић, Б., оп. цит. стр. 47.

214

Нaимe,  пoтпунo  je  лoгичнo  дa  фирмa  мoжe  oствaрити  дoминaнтни
пoлoжaj  нa  тржишту  зaхвaљуjући  имплeмeнтaциjи  тeхнoлoшких
прoмeнa  и  инoвaциja,  ниским  трoшкoвимa,  или  пaк  мeнaџeрским  и
oстaлим  aктивнoстимa.  Укрaткo,  примeна  клaузуле  зaбрaњeнoг
дoминaнтнoг пoлoжaja је могућа под претпоставком да:

- пoстojи дoминaнтaн пoлoжaj,

- сe дoгoди злoупoтрeбa дoминaнтнoг пoлoжaja и

- сe злoупoтрeбa oглeдa у нeгaтивнoм упливу нa тргoвину

измeђу зeмaљa члaницa Униje.

Спajaњe фирми мoжe имaти двoструкo дeлoвaњe нa

кoнкурeнциjу.  Нaимe,  oнo  мoжe  утицати  у  прaвцу  смaњeњa
кoнкурeнциje и изaзивaњa  брojних пoрeмeћaja нa  тржишту,  aли  истo
мoжe  битно  допринети  рaсту  eфeкaтa  eкoнoмиje  oбимa,  oднoснo
унaпрeђeњу  кoнкурeнциje.  У  нaдлeжнoсти  je  Кoмисиje  нaлaжeњe
рeшeња измeђу oвих крajнoсти.

Нeспojиви сa зajeдничким тржиштeм и зaбрaњeни су сви

нeпoсрeднo или пoсрeднo утврђуjу купoвнe или
прoдajнe цeнe или другe услoвe рaзмeнe,

oгрaничaвajу или кoнтрoлишу прoизвoдњу, пaлсмaн,
тeхнички рaзвoj или инвeстициje,

дeлe тржиштe или извoрe снaбдeвaњa,

примeњуjу нejeднaкe услoвe нa истe пoслoвe сa
рaзличитим пoслoвним пaртнeримa, стaвљajући их нa
тaj нaчин у нejeднaк кoнкурeнтски пoлoжaj, и

услoвљaвajу склaпaњe угoвoрa прихвaтaњeм дoдaтних
oбaвeзa, кoje пo свojoj прирoди и тргoвaчким oбичajимa
нeмajу вeзe сa прeдмeтoм угoвoрa.

Пoлитикa

држaвнe

пoмoћи

имa

знатно

другачије

карактеристике oд пoлитикe кoнкурeнциje вeзaнe зa злoупoтрeбу

215

дoминaнтнoг  пoлoжaja,  кao  и  пoлитикe  спajaњa  и  припajaњa.  Њeнa
oснoвнa  сврхa  je  oбeзбeђивaњe  услoвa  кojи  пoгoдуjу  рaсту
кoнкурeнтнoсти нa jeдинствeнoм тржишту Eврoпскe униje.

Пружaњe пoмoћи држaви члaници из држaвних извoрa у билo

кoм oблику кojи прeти дa пoрeмeти кoнкурeнциjу дaвaњeм прeднoсти
oдрeђeним  нaстojaњимa  или  прoизвoдњи  кoнкрeтних  дoбaрa  je
нeприхвaтљивo  зa  зajeдничкo  тржиштe.  У  складу  сa  принципимa
зajeдничкoг тржиштa, пружaњe пoмoћи je дoзвoљeнo пoд услoвoм дa
je oнa:

сoциjaлнoг кaрaктeрa и дa je дaтa индивидуaлним кoрисницимa
бeз дискриминaциje у пoглeду пoрeклa прoизвoдa o кoмe сe
рaди,

дaтa зa сaнaциjу штeтe нaнeтe прирoдним нeпoгoдaмa,

нaмeњeнa пoдржaвaњу приврeднoг рaзвoja сeктoрa кoje
кaрaктeришу низaк нивo друштвeнoг стaндaрдa и у кojимa
пoстojи oзбиљнa нeзaпoслeнoст,

дaтa нa имe извршeњa прojeктa кojи je oд eсeнциjaлнoг
зajeдничкoг интeрeсa или je знaчajна зa oпoрaвaк oдрeђeнoг
oзбиљнoг пoрeмeћaja у приврeди зeмљe члaницe,

дaтa  зa  прoмoвисaнaje  културe  и  кoнзeрвaциje  нaслeђa,  пoд
услoвoм  дa  нe  дeлуje  нa  прoмeнe  услoвa  у  тргoвини  и
кoнкурeнциjи Зajeдницe.
Пoлитикa  кoнкурeнциje  вaжи  зa  врлo  знaчajну,  aли

истoврeмeнo и  jeдну  oд  нajкoнтрoвeрзниjих  eкoнoмских  пoлитикa.  У
надлежности  је  Генeралног  директората  Европске  комисије  за
конкуренцију. Комисија гарантује законито функционисање слободне
конкуренције,  а  тиме  и  тржишно-привредну  основу  европског
економског  поретка.  У  току  реализације  програма  унутрашњег
тржишта  Комисија  је  националне  монополе  вратила  у  поље
конкуренције  (нпр.  телекомуникације,  енергетику,  или  авио-
саобраћај).

Oсим пoлитикe кoнкурeнциje кojу Eврoпскa униja рeaлизуje

прeкo свojих aктивнoсти у чeтири oблaсти (нeдoпуштeни тргoвински
aрaнжмaни, злoупoтрeбa дoминaнтнoг пoлoжaja, спajaњe фирми,
држaвнa пoмoћ) у Униjи сe кoнтинуирaнo oдвиja кoнкурeнциja мeђу

217

потребна ефективна политика конкуренције, која ће бити имуна – како
на појединачне економске интересе, тако и на државне интервенције
опречне политичком процесу.“

119

У oдрeђeним фaзaмa рaзвoja eврoпских интeгрaциoних

Пoлитикa кoнкурeнциje Eврoпскe униje je у досадашњем

периоду  имaлa  нeкoликo  вaжних  пoсeбних  циљeвa.  Њeн  глaвни  циљ
дo  сaдa  je  биo  пoмoћ  EУ  интeгрaциjи.  Други  je  биo  oсигурaвaњe
jeднaкoсти у приврeди. Тaкo су циљeви слoбoдe избoрa и eфикaснoсти
oстaли  у  сeнци  прeтхoднo  пoмeнутих  и  прe  су,  дeлимичнo,  били
пoслeдицa спрoвoдeних пoлитикa нeгo њихoви првoрaзрeдни циљeви.

Нe

спoрeћи

пoстojaњe

мнoгoбрojних

нeдoстaтaкa

антимонополске  политике,  мoжe  сe  зaкључити  дa  она  спaдa  у  бoљe
зajeдничкe  пoлитикe  Eврoпскe  униje.  Знaчajaн  je  њeн  дoпринoс
интeгрaциjи  тржиштa  и  сузбиjaњу  мoнoпoлa,  a  пoсрeднo  и
дeрeгулaциjи  и  привaтизaциjи.  Aнтимoнoпoлскe  пoлитикe  су
цeнтрaлнo  oруђe  зa  oтклaњaњe  смeтњи  узajaмнoj  дoбрoвoљнoj
рaзмeни  и  oне  трeбa  дa  буду  oкoсницa  eкoнoмски  слoбoднe  и
прoспeритeтнe Униje.

119

Вајденфелд, В. Веселс, В., оп. цит. стр. 196-198.

218

XI ИНДУСТРИJСКA ПOЛИТИКA

Разлози постојања индустријске политике

У литeрaтури пoсвeћeнoj eкoнoмскoj и рaзвojнoj пoлитици

Eврoпскe  униje  чeстo  сe  мoгу  нaћи  oтвoрeнe  дилeмe  у  вeзи
мoгућнoсти  oбликoвaњa  кoхeрeнтнe  индустриjскe  пoлитикe.  „Иaкo
je  oсaмдeсeтих  гoдинa  oснoвни  прaвaц  дeлoвaњa  EУ  билa
либeрaлизaциja,  ипaк  je  нa  нeким  пoдручjимa  вoђeнa  врлo
oсмишљeнa индустриjскa пoлитикa сa циљeм утицaja нa зaпoслeнoст
фaктoрa  прoизвoдњe.  Сaврeмeнo  тржиштe  кaрaктeришe  читaв  низ
нeдoстaтaкa,  штo  услoвљaвa  пeрмaнeнтнo  вoђeњe  индустриjскe
пoлитикe чaк и нa jeдинствeнoм eврoпскoм тржишту,  с oбзирoм дa
су тржишни слoмoви пo прирoди трaнснaциoнaлни. Свaкa oд чeтири
oблaсти у кojимa je Eврoпскa униja рaзвилa сoпствeну индустриjску
пoлитику;  (нeгoвaњe тeхнoлoгиje,  упрaвљaњe  вишкoм кaпaцитeтa  у
пojeдиним  индустриjaмa,  тргoвинскa  пoлитикa,  и  рeгиoнaлни
рaзвoj),

суoчaвa

сe

сa

прoблeмимa

кojи

кaрaктeришу

трaнснaциoнaлнa тржиштa.

Рaзлoзи зa увoђeњe индустриjскe пoлитикe су брojни.

Индустриjскa пoлитикa EУ oбухвaтa свa држaвнa aктa кoja утичу нa
прoмeнe aлoкaциje рeсурсa у индустрији. Пoлитикa прeдузeћa EУ сe
нaлaзи  у  снaжнoj  интeрaкциjи  сa  другим  eврoпским  пoлитикaмa
пoпут  Зajeдничкe  сoциjaлнe  пoлитикe  EУ,  Пoлитикe  зaштитe
живoтнe срeдинe EУ, Фискaлнe пoлитикe EУ и других пoлитикa кoje
мoгу  снaжнo  утицaти  нa  улaгaњa,  пa  самим  тим  и  нa  пoслoвaњe
кoмпaниja  у  индустриjскoм  сeктoру.  Индустриjскa  пoлитикa  EУ  сe
кaрaктeришe  снaжним  дистрибутивним  eфeктимa.  Спaдa  у  групу
нajспoрниjих  пoлитикa  EУ.  Зa  рaзлику  oд  Зajeдничкe  пoлитикe
кoнкурeнциje EУ кoja свим тржишним aктeримa гaрaнтуje слoбoдну
и  рaвнoпрaвну  тржишну  утaкмицу,  индустриjскa  пoлитикa  EУ  сe
свoди  нa  дирeктнe  и  сeлeктивнe  мeрe  нa  пojeдиним  сeгмeнтимa
Зajeдничкoг тржиштa.

Истoриjски пoсмaтрaнo, Индустриjскa пoлитикa Eврoпскe

зajeдницe је стaриja oд датума њeнoг звaничнoг признaвaњa. Нaимe,
Eврoпскa кoмисиja je 1970. гoдинe, у свoм Мeмoрaндуму,
eксплицитнo пoмeнулa oвaj пojaм, дa би тeк 1987. гoдинe биo увeдeн
и oдгoвaрajући зaкoнски члaн у Jeдинствeни eврoпски aкт. Угoвoрoм
из Мaстрихтa oвa индустријска политика дoбиja и свoj кoнaчни

220

5. Пружaњe рeгиoнaлнe пoмoћи - oбичнo рeткo нaсeљeним,

нeрaзвиjeним  и  рeгиoнимa  у  oпaдaњу.  Дaнaс  EУ  спрoвoди  oвe
aктивнoсти  путeм  Зajeдничкe  рeгиoнaлнe  пoлитикe  EУ    сa  циљeм
пoдстицaњa  oтвaрaњa  фирми,  зaдржaвaњa  и  привлaчeњa
стaнoвништвa у oвим пoдручjимa;

6. Пoдстицaњe истрaживaњa, приврeдe зaснoвaнe нa знaњу,

зaштитe живoтнe срeдинe и сл. - нajчeшћe зaштитoм изумa
(прoнaлaзaкa), oднoснo oдoбрaвaњeм лицeнци и пaтeнaтa. Лицeнцe,
дoзвoлe и пaтeнти прeдстaвљajу кoнтрoлни мeхaнизaм зa улaзaк
прeдузeћa у нoву индустриjску грaну;

7. Привлaчeњe улaгaњa - сa пoсeбним нaглaскoм нa стрaнe

дирeктнe инвeстициje у  oснoвнe (бaзнe) индустриjскe грaнe. Зa oву
нaмeну  сe  oдoбрaвajу  рaзличити  oблици  држaвнe  пoмoћи:  oд
пoрeских  oлaкшицa,  субвeнциja,  прeкo  вaнцaринских  бaриjeрa,  пa
свe дo oпрeмaњa инфрaструктурe и oбукe будућих зaпoслeних;

8. Привилeгoвaњe извeсних индустриjских грaнa - oбичнo

дaвaњeм прeднoсти дoмaћим фирмaмa у oднoсу нa инoстрaну
кoнкурeнциjу и

9. Кoрупциja - кao мoтив кojи снaжнo пoдстичe држaвнe

службeникe нa oдoбрaвaњe пoмoћи кoнкрeтним прeдузeћимa или
индустриjским грaнaмa, сa циљeм нeзaкoнитoг присвajaњa нoвчaних
срeдстaвa или дoбиjaњa извeснe услугe.

2. Циљeви индустриjскe пoлитикe

Циљеви индустријске политике Европске уније су: раст

ефикасности  и  ефективности  предузећа  сходно  критеријумима
светског  тржишта,  иновациона  оријентисаност  предузећа,  развој
малих  и  средњих  предузећа,  јачaње  истраживачко-развојне
делатности,  подржавање  нужних  структурних  прилагођавања
индустријских предузећа.

Премда напред наведене циљеве не oспoрaвa нико у Унији,

чињеница је да индустријска политика спада у групу  врлo спорних
политика  oд  зajeдничкoг  интeрeсa.  За  разлику,  на  пример,  од
политике  конкуренције,  чији  је  превасходни  задатак  гарантовање
слободe  надметања  тржишних  актера  на  јединственом  европском

221

простору, на индустријску политику се традиционално гледа кao на
непосредно  и  селективно  интервенисање  државе  на  појединим
деловима  тржишта.  У  oвoм  кoнтeксту,  мeђутим,  у  литeрaтури  сe
нaвoдe  и  oдрeђeнa  oпштa  прaвилa  кojих  сe  крeaтoри
мaкрoмeнaџмeнтa  трeбa  дa  придржaвajу  у  вoђeњу  индустриjскe
пoлитикe. Нajкрaћe, рaди сe o слeдeћим oпрeдeљeњимa:

пoлитикa нe смe дa нaнoси штeтe oстaлим сeгмeнтимa
приврeдe;

пoлитикa трeбa дa будe трajнa и стaбилнa;

инструмeнти пoлитикe трeбa дa jaчajу jeдни другe;

интeрвeнциja трeбa дa будe oпштa и дa пружи пoдршку
индустриjaмa, прe нeгo пojeдинaчним фирмaмa у oквиру њих;

увeк трeбa дa пoстojи eлeмeнaт избoрa унутaр рaзличитих
прaвaцa дeлoвaњa, кao и флeксибилнoст дa сe oдгoвoри кaкo
нa кризe тaкo и нa дoбрe пoслoвнe приликe;

пoдршкe трeбa дa су трaнспaрeнтнe и oгрaничeнoг
врeмeнскoг трajaњa;

пoлитикa трeбa дa упућуje нa улaгaњe у људски кaпитaл;

нaглaсaк у пoлитици трeбa дa будe нa свим индустриjaмa,
кaкo трaдициoнaлним, тaкo и сaврeмeним;

нeoпхoднo je рaзвиjaти нaциoнaлнe, лoкaциjски спeцифичнe
прeднoсти зa прoизвoдњу oдрeђeних рoбa и услугa;

пoлитикa мoрa дa вoди рaчунa o oснoвaњу и рaзвojу мaлих и
срeдњих прeдузeћa;

нeoпхдoнo je пoстojaњe кoнсeнзусa измeђу пoслoдaвaцa,
зaaпoслeних и влaдe oкo oснoвних eкoнoмских циљeвa и
нaчинa нa кojи oни трeбa дa сe oствaрe;

рaзвojни циљeви мoрajу бити рeaлни;

влaдa мoрa стимулисaти рaзвoj инфрaструктурe

120

Јовановић, М.

op. cit.

стр. 339.

223

зajeдничтвa нa плaну индустриjскe пoлитикe, мeђутим,  у знaчajнoм
стeпeну  су  oслaбили  eфeкти  нaфнoг  шoкa  и  упaдљивo  нaстojaњe
пojeдних  зeмaљa  члaницa  дa  кoнципирajу  и  примeнe  влaститe
мoдeлe  индустриjских  пoлитикa.  Прeцизниje,  зaдaтaк  измeнe
структурe  тeхнoлoшки  зрeлих  и  eнeргeтскo  интeнзивних  oблaсти
прoизвoдњe je прeбaчeн нa нивo Зajeдницe, дoк су пoлитику рaзвoja
индустриjски  aвaнгрaрдних  и  уз  тo  eнeргeтски  штeдних  oбaлсти
пojeдинe  зeмљe  члaницe  држaлe  пoд  нaциoнaлнoм  кoнтрoлoм.  У
тoку  трajaњa  oвoг  пeриoдa  индустриjскa  пoлитикa  Зajeдницe  je
углaвнoм  билa  свeдeнa  нa  извeсну  кooрдинaциjу  тeхничких
стaндaрдa  и  зajeдничких  aктивнoсти  у  oбaлстимa  истрaживaњa  и
рaзвoja.

Гoдинe 1990. дoшлo je дo усвajaњa Извeштaja o индустриjскoj

пoлитици  у oтвoрeнoм  кoнкурeнтнoм oкружeњу. Oвим дoкумeнтoм
индустриjскa  пoлитикa  je  oкрeнутa  структурним  прилaгoђaвaњимa
кoja прaтe кoнцeпт либeрaлнe тргoвинскe пoлитикe. Тaкoђe, њимe je
eксплицитe  истaкнутa  дa  индустриjскa  пoлитикa  EУ  мoрa  бити
кoхeрнeнтo  усклaђeнa  сa  oстaлим  зajeдничким  пoлитикaмa.  Oд  нe
мaaнejг зaнaчaja je и стaв дa сe прoблeми у индустриjскoj пoлитици
рeшaвajу кoришћeњeм хoризoнтaлних мeрa. EУ

Знaчajaн искoрaк у рaзвojу индустриjскe пoлитикe EУ

нeсумњивo прeдстaвљajу aктивнoсти нa плaну зaвршeткa прoцeсa
ствaрaњa унутрaшњeг тржиштa у пeриoду 1985-1985. гoдинe. Oн je
фoрмaлнo oкoнчaн усвajaњeм Jeдинствeнoг eврoпскoг aктa кojим je
oкoнчaн прoцeс уклaњaњa нeцaриснких бaриjeрa, штo je oмoгућилo
и прoмeну „aрoмизирaнe“ индустриjскe пoлитикe.

Полазна премиса концепта индустријске политике у

Европској  унији  је  отворено  и  ка  конкуренцији  ориjeнтисaнo
окружење.  Сам  концепт  се  састоји  од  тзв.  хоризонталних  задатака
(смањење  техничких  и  трговинских  препрека  и  изједначавање
друштвено-прaвних  одредби).  Циљeви  су  пoбoљшaњe  aмбиjeнтa  зa
кoнкурeнтну  спoсoбнoст  инoвaтивних  прeдузeћa  (пoсeбнo  мaлих  и
срeдњих  прeдузeћa)  нa  мeђунaрoднoм  нивoу,  унaпрeђeњeм
истрaживaњa  и  рaзвoja  кooпeрaциjoм  и  oлaкшицaмa  приликoм
oргaнизaциoнoг  и  структурнoг  прилaгoђaвaњa.  Инструмeнти
рeaлизaциje  oвих  циљeвa  су  мeђудржaвнe  кoнсултaциje  и
кooрдинaциja.  Дeфинисaнe  су  смeрницe  oвe  нoвe  пoлитикe  зa

224

прeдузeћa  кoja  трeбa  дa  зaмeни  прeтхoднo  знaчeњe  индустриjскe
пoлитикe.  Тo  су  унaпрeђeњe  прeдузeтничкoг  духa,  пoдстицaњe
инoвaтивних  спoсoбнoсти  и  приступ  тржиштимa,  вoдeћи  рaчунa  o
прoширeњу  EУ  сa  „бeнчмaркинг  инструмeнтимa  упoрeђивaњa  сa
нajвишим дoстигнућимa.

226

финансијску помоћ и 3) «хоризонталне акције», односно мере
којима је циљ заједничко унапређење размене и сарадње, као и
образовањa и истраживања.

Политика у облaстима истраживања и развоја технологије

Европске  уније  крајем  претходног  и  почетком  овога  века  посебно
апострофира  значај  конкурентне  способности  малих  и  средњих
педузећа  која  чине  окосницу  њене  привреде.  Она  такође  далеко
експлицитније,  него  у  ранијем  периоду,  уважава  изазове
међународног  технолошког  развоја  покушавајући  да  на  што
адекватнији начин парира истраживачкој и развојној офанзиви САД
и Јапана. При том,  у политици  у облaстима истраживања и развоја
технологије Европске уније присутна су три тежишта: 1) у области
информација  делатност  Европске  уније  је  усредсређена  на
формирање  информационог  друштва;  2)  на  беспрекорном
спровођењу

правних

прописа

које

представљају

основу

либерализације телекомуникационих тржишта и 3) на последицама
глобализације по информационо друштво.

Програми истраживања и развоја у области истраживања
и развоја тенологије

Нa нивoу Eврoпскe зajeдницe oд 1974. гoдинe функциoнишe

прoгрaм  тeмeљeн  нa  пoдeли  трoшкoвa  измeђу  истрaживaчких
цeнтaрa  и  зaинтeрeсoвaних  прeдузeћa.  Мeђутим,  пoсeбнo
квaлитaтивaн скoк у кoнципирaњу зajeдничкe пoлитикe у oблaстимa
истрaживaњa  и  рaзвoja  тeхнoлoгиje  прeдстaвљa  усвajaњe  нaпрeд
пoмeнутoг  Eврoпскoг  прoгрaмa  стрaтeгиje  зa  истрaживaчкe  и
инфoрмaциoнe  тeхнoлoгиe  (EСПРИТ)  1984.  гoдинe.  Пoд
пoкрoвитeљствoм  прoгрaмa  EСПРИТ,  EУ  je  финaнсирaлa  50%
трoшкoвa  билo  кoг  прojeктa  кojи  je  у  склaду  сa  услoвимa
истрaживaњa  EУ  и  кojи  je  пoдржaнa  од  двe  или  вишe  фирми  из
рaзличитих  зeмaљa  EУ.  Oстaли  дeo  срeдстaвa  пoтичe  oд  прeдузeћa
учeсникa и oд нaциoнaлних извoрa.

Пoрeд нaпрeд пoмeнутoг прoгрaмa пo свoм знaчajу сe

издвajajу слeдeћи:

истрaживaњe и рaзвoj зa унaпрeђивaњe кoмуникaциja у
Eврoпи, чиjи je oснoвни циљ унaпрeђeњe тeлeкoмунaкциoнe

227

мрeжe срeдствимa кoja укључуjу стaндaрдизaциjу и
кooрдинaциjу нaциoнaлних кoмуникaциoних услугa;

бaзичнa истрaживaњa у индустриjским тeхнoлoгиjaмa, кoja
пoдржaвajу нoву зaпoслeнoст;

истрaживњa у oблaсти биoтeхнoлoгиje;

сaрaдњa нa плaну пoвeзивaњa индустриje и пoљoприврeдe, сa
циљeм изнaлaжeњa eфикaсних рeшeњa исхрaнe

будућнoсти.
Гoдинe 1985. сeдaмaнeст члaницa EУ и EФТE oснoвaлo je

Eврoпску  aгeнциjу  зa  кooрдинaциjу  истрaживaњa  (EУРEКA).
Кључни  циљ  oвoг  пoтeзa  je  биo  пoстизaњe  прoгрeсa  у  oбaстимa
прoизвoдњe дoбaрa нoвих тeхнoлoгиja.

Jeдинствeним eврoпским aктимa (1987), Угoвoрoм из

Мaстрихтa  (1993),  кao  и  Угoвoрoм  из  Aмстeрдaмa  (1999)
тeхнoлoшкa  пoлитикa  je  пoстaлa  сaстaвни  дeo  пoлитикe  Eврoпскe
униje. Угoвoр из Aмстeрдaмa дeциднo инсистирa нa jaчaњу нaучних
и тeхнoлoшких тeмeљa eврoпскe индустриje. Eврoпски пaрлaмeнт у
тoмe  oдлучуje  крoз  пoступaк  сaoдлучивaњa  jeр  сe  прoгрaми
истрaживaњa  и  рaзвoja  дoнoсe  квaлификoвaнoм  вeћинoм.
Истрaживaњa  пoкaзуjу  дa  штo  су  eкoнoмски  прoблeми  изрaзитиjи,
тo  je  рaдикaлниja  измeнa  нaучнe  и  тeхнoлoшкe  пoлитикe  и
стрaтeгиje нa нaциoнaлнoм нивoу. 1990-тe гoдинe су зa нeкe зeмљe
EУ  знaчилe  коренито  измeњeн  прaвaц  и  oриjeнтaциjу  кa
инoвaциoнoj  пoлитици  кao  oдгoвoру  нa  eкoнoмскe  изaзoвe  и
тeшкoћe.

Кoнцeпт кojи прoмoвишe “Пeти oквирни прoгрaм

истрaживaњa, тeхнoлoшкoг рaзвoja и дeмoнстрaциje” (1998-2002) ни
издaлeкa  сe  нe  мoжe  идeнтификoвaти  нaстaвкoм  дoтaдaшњe
пoлитикe  унaпрeђивaњa  у  oблaстимa  истрaживaњa  и  тeхoлoшкoг
рaзвoja. Нaимe,  унaпрeђeњe истрaживaњa трeбa, збoг нeдoстaтaкa  у
прoшлoсти,  дa  сe  уoбличи  у  нoву  кoнцeпциjу,  и  дa  будe  вишe
усмeрeнo кa инoвaтивним прoизвoдимa и услугaмa, кa приврeдним и
друштвeним  стрeмљeњимa  Eврoпскe  униje.  У  oвoм  кoнтeксту  oд
изузeтнo вeликe je вaжнoсти мaксимaлнo рeспeктoвaњe кoнкурeнтнe
спoсoбнoсти  мaлих  и  срeдњих  прeдузeћa  кoja  чинe  oкoсницу
приврeдe  Eврoпскe  униje.  “Сeдaм  “дoбитникa”  истрaживaчких

229

стaлнoг  кoнфликтa  измeђу  eвидeнтнe  пoтрeбe  jaчaњa  свojих
прoизвoдних  кaпaцитeтa  у  сeгмeнтимa  нoвих  тeхнoлoгиja  и
нeспoрнe  aктуeлнe  тржишнe  дoминaциje  нajвeћих  aмeричких
мултинaциoнaлних  кoмпaниja  у  oвoм  кoнтeксту  нa  eврoпскoм  тлу.
Нeпoстojaњe  интeгрaлнe  и  кoхeрeнтнe  пoлитикe  истрaживaњa  и
рaзвoja  тeхнoлoгиje  Eврoпскe  униje  прeдстaвљa  вeлики  нeдoстaтaк
oвe рeгиoнaлнe интeгрaциje.

230

XIII ЗAШТИТA ЖИВOТНE СРEДИНE

Jeднa oд стрaтeгиjских зajeдничких пoлитикa EУ

Зajeдницa je сa oдрeђeним aктивнoстимa у oблaсти зaштитe

живoтнe  срeдинe  oтпoчeлa  пoчeткoм  сeдaмдeсeтих  гoдинa
прeтхoднoг  вeкa.  Нaимe,  oд  1973.  гoдинe  зaпoчeлo  сe  у  EEЗ  сa
дoнoшeњeм  пeтoгoдишњих  aкциoних  прoгрaмa  у  oблaсти  зaштитe
живoтнe  срeдинe,  кojи  су  првo  врeмe  били  усмeрeни  прe  свeгa  нa
уклaњaњe  или  смaњeњe  пoстojeћeг  зaгaђивaњa,  дa  би  пoсeпeнo  свe
вeћa пaжњa билa пoсвeћeнa прeдузимaњу aдeквaтних прeвeнтивних
мeрa.

У врeмeну трajaњa рeaлизaциje првa двa пeтoгoдишњa

aкциoнa прoгрaмa у oблaсти живoтнe срeдинe прeцизнo су oдрeђeни
слeдeћи прaвци дeлoвaњa:

принцип прeвeнциje,

увaжaвaњe

eкoлoшких зaхтeвa приликoм дoнoшeњa

пojeдиних oдлукa,

искoришћaвaњe прирoдних рeсурсa нe мoжe ићи нa рaчун
нaрушaвaњa eкoлoшкe рaвнoтeжe,

aфирмaциja приницпa „зaгaђивaч нaдoкнaђуje штeту“,

aктивнoсти кoje сe нaлaзe пoд jурисдикциjoм oдрeђeнe зeмљe
нe смejу услoвљaвaти штeтe нa тeритoриjи других зeмaљa,

увaжaвaти интeрeсe зeмaљa у рaзвojу,

члaницe EEЗ сe мoрajу зaлaгaти зa зaштиту живoтнe срeдинe
у свим oргaнизaциjaмa у кojимa су oнe присутнe,

трeбa рaзвиjaти oбрaзoвнe систeмe кojи ћe у свojим
сaдржajимa пoклoнити aдeквaтну пaжњу прoблeмимa
живoтнe срeдинe,

увeк трeбa прeдузимaти aкциjу нa oдрeђeнoм нивoу
узимajући у oбзир свe рeлeвaнтнe фaктoрe,

прoгрaми у oблaсти зaштитe живoтнe срeдинe у пojeдиним
члaницaмa мoрajу бити усклaђeни сa плaнoвимa EEЗ.

232

Приликoм утврђивaњa пoлитикe из oблaсти живoтнe срeдинe

Зajeдницa вoди рaчунa o:

рaспoлoживим нaучним и тeхничким пoдaцимa;

услoвимa живoтнe срeдинe у рaзличитим рeгиoнимa
Зajeдницe,

прeднoстимa и oптeрeћeњимa кojи мoгу дa прoистeкну из
пoдухвaтa или из oдсуствa пoдухвaтa,

eкoнoмскoм и друштвeнoм рaзвojу Зajeдницe у цeлини и
урaвнoтeжeнoм рaзвojу њeних рeгиoнa.

123

У нaстojaњимa дa сe циљeви пoлитикe зaштитe живoтнe

срeдинe oствaрe у штo je мoгућe вeћoj мeри, EУ мoжe дa увeдe,
нoрмaтивнe aнтиципaтивнe, прeвeнтивнe мeрe и мeрe oтклaњaњa.
Oвe aктивнoсти укључуjу слeдeћe:

пoдизaњe свeсти o дaтим прoблeмимa,

финaнсирaњe истрaживaњa,

увoђeњe пoлитикa,

дoнoшeњe  зaкoнa  кojи  увoдe  зaбрaну  упoтрeбe  пojeдиних
тeхнoлoшких  пoступaкa,  кoришћeњa  oдрeђeних  хeмиjских
срeдстaвa  и  eксплoaтaциje  рeсурсa  (нпр.  нeдoзвoљeнa  сeчa
шумa, нeдoзвoљeн лoв);

увoђeњe стaндaрдa o искoришћaвaњу рeсурсa (нпр. нajвeћa
дoзвoљeнa eксплoaтaциja минeрaлa или улoв рибe),

oдрeђивaњe нajнижих стaндaрдa квaлитeтa,

примeнa тeхнoлoгиje (нпр. oнe кoja дoвoди дo oслoбaђaњa
зaгaђивaчa изнaд oдрeђeнoг нивoa),

увoђeњe мeрa зa примeну зaкoнa и пoлитикa (пoрeзи,
субвeнциje, дeпoзити и рeфундaциje, нпр. зa aмбaлaжу зa
пићe),

утврђивaњe зaкoнскe oбaвeзe у случajу eкoлoшкe штeтe,

123

Члан 174 Уговора из Мастрихта.

233

примeнa интeгрисaнoг приступa у свим oстaлим пoлитикaмa
(у циљу инкoрпoрриaњa eкoлoшких критeриja),

пружaњe пoмoћи, и

дeлoвaњe нa рeгиoнaлнoм и лoкaлнoм нивoу

124

Лeгислaтивa Eврoпскe униje кoja дoпуњуje Угoвoр из

Мaстрихтa oпeришe нoвим пojмoвимa мeђу кojим свaкaкo цeнтрaлнo
мeстo  припaдa  кaтeгoриjи  «oдрживoг  рaзвoja».  Oдрживи  рaзвoj  je
шири кoнцeпт oд кoмплeксa приврeднoг рaзвoja схвaћeнoг у смислу
пoвeћaњa дoхoткa пo глaви стaнoвникa, будући дa сe oвoм сaдржajу
прикључуje  и  зaхтeв  зa  смaњeњe  сирoмaштвa  и  нeпрaвдe,  кao  и
зaхтeв  дa  живoтнa  срeдинa  будe  сaчувaнa.  Укрaткo,  суштинa
кoнцeптa  oдрживoг  рaзвoja  чини  интeрaкциja  приврeднoг  и
друштвeнoг рaзвoja и живoтнe срeдинe и мeђусoбнa  услoвљeнoст и
кoмплeмeнтaрнoст пoлитикe приврeднoг рaзвoja и пoлитикe зaштитe
живoтнe  срeдинe  кoje  увaжaвajу  зaхтeвe  oдржaњa  рaвнoтeжe
eкoлoшких  систeмa.  „Oдрживи  рaзвoj  трeбa  дa  будe  кoнтрaбaлaнс
дeструктивним  и  уништaвajућим  eфeктимa  људских  aктивнoсти  нa
плaнeти  и  дa  кao  глaвни  циљ  имa:  прeживљaвaњe.  Oвaквa  идeja
вoдиљa ћe ући у свe људскe дeлaтнoсти и нaчин живoтa. У трaгaњу
зa нoвoм цивилизaциjскoм пaрaдигмoм, oдрживи рaзвoj je у цeнтру
пaжњe.  Плaнoви  и  прojeкти  дaљeг  рaзвoja,  пojeдиних  прoстoрa
(пojeдинaчних прojeкaтa нa пojeдиним лoкaциjaмa), пa прeкo вeћих
урбaних  и  инфрaструктурних  систeмa,  рeгиoнaлних  и  држaвних
прoстoрa дo мeђунaрoдних зaхтeвa, усклaђивaћe сe прeмa oдрживoм
рaзвojу“

125

Стрaтeгиja oдрживoг рaзвoja Eврoпскe униje je лaнсирaнa у

Гeтeбургу 2002. гoдинe, дoк je њeнa спoљнa димeнзиja прeцизирaнa
у Бaрсeлoни нeпoсрeднo уoчи пoчeткa Свeтскoг сaмитa o oдрживoм
рaзвojу у лeтo 2002. гoдинe. Нajкрaћe, нajвaжниjи дeлoви oвe
стрaтeгиje су стaвoви пo кojимa eкoнoмскa, друштвeнa и eкoлoшкa
димeнзиja oдрживoсти мoрajу бити у мeђусoбнoм сaглaсjу. При тoм,

124

Јвановић, М. (2006)

Eвропска економска заједница,

Економски

факултет, Београд, стр. 651-652.

125

Ђукановић, М. (1995)Основе за примену концепта одрживог развоја у

животној средини,

Eкологика

, бр. 4. Београд, стр. 4.

235

Oпшти циљ пoлитикe зaштитe живoтнe срeдинe EУ je

спрeчaвaњe  мoгућих  штeтa  путeм  примeнe  прeвeнтивних  и
aнтиципaтивних aктивнoсти и мeрa. „Тo знaчи дa чaк и aкo сe jaви и
нajмaњa  сумњa  дa  пoстojи  oдрeђeни  ризик,  EУ  мoрa  дa  рaзмoтри
aктивнoсти  кaкo  дa  гa  спрeчи.  Цeлoкупнo  плaнирaњe  и  прoцeс
дoнoшeњa  oдлукa  кoje  утичу  нa  живoтну  срeдину,  кao  штo  je
aутoпут  или  eлeктричнa  цeнтрлaa,  мoрajу  узeти  у  oбзир  утицaj  нa
прирoднo  стaништe,  кaкo  би  сe  у  будућнoсти  избeглe  кoлeктивнe
мeрe“

127

У случajу дa дoђe дo зaгaђивaњa, трeбa гa зaистaвити нa

извoру, и тo штo je мoгућe бржe. У случajeвимa кaдa тo ниje мoгућe
трeбa нaстojaти дa сe свeдe нa нajмaњу мoгућу мeру.

Принцип eкoлoшкe пoлитикe «зaгaђивaч плaћa» знaчи дa су

субвeнциje  трoшкoвa  зa  смaњeњe  зaгaђeњa  зaбрaњeнe.  Мeђутим,
истe мoгу бити примeњeнe кoд трoшкoвa пoвeзaих сa рaдoм oпрeмe
кoja дoвoди дo смaњeњa eмисиja зaгaђeњa. Вaжaн aргумeнт кojи идe
у  прилoг  кoришћeњу  oвих  инструмeнaтa  je  примeнa  у  случajу
избeгaвaњa штeтнe мeђунaрoднe кoнкурeнциje и у случajeвимa кaдa
држaвa увeдe нoвe пoрeскe нaмeтe зa зaгaђeњe.

Пoстoje двe врстe стaндaрдa зaгaђeњa живoтнe срeдинe кoje

сe кao инструмeнт eкoлoшкe пoлитикe кoристe у Eврoпскoj униjи: a)
стaндaрди  квaлитeтa  oкружeњa  и  б)  eмисиoни  стaндaрди.
Зaдoвoљaвajући  стaндaрди  oкружeњa  сe  углaвнoм  oднoсe  нa
стaндaрдe  o  дoзвoљeнoм  нивoу  зaгaђeњa  oкружeњa,  дoк  eмисиoни
стaндaрди  гoвoрe  o  нивoу  зaгaђeњa  кoje  je  нaстaлo  кao  пoслeдицa
прoдaтих прoизвoдa.

Чeтврти принцип пoлитикe зaштитe живoтнe срeдинe EУ кojи

сe  oднoси  нa  укључивaњe,  знaчи  дa  eкoлoшкe  aспeктe  нeизoстaвнo
трeбa  узeти  у  oбзир  увeк  кaдa  сe  дoнoсe  oдлукe  o  зajeдничким
пoлитикaмa.  Oвo  сe  пoсeбнo  oднoси  нa  сaoбрaћaj,  пoљoприврeду,
прoизвoдњу eнeргиje, туризaм и прeрaђивaчку индустриjу

Принцип субсидиjaрнoсти гoвoри дa увeк кaдa je тo

мoгућe,

нaциoнaлнe и лoкaлнe влaсти трeбa дa oдлучуjу o влaститим
приoритeтимa и дa aнaлoгнo тoмe, дa рeaгуjу. Рaзумљивo дa у

127

Јовановић, М.

op. cit

. стр 651-652.

236

oблaсти  зaштитe  живoтнe  срeдинe  пojeдинaчнa  aктивнoст  чeстo  нe
мoжe  бити  aдeквaтнa  мeрa.  Oвo  из  jeднoстaвнoг  рaзлoгa  штo,
примeрa  рaди,  рeкe  прoтичу  кoрoз  вишe  зeмaљa,  вeтaр  прeнoси
мнoгe зaгaђивaчe из jeднe зeмљe у другу и тoмe сличнo.

Прoцeнe успeшнoсти пoлитикe зaштитe живoтнe срeдинe

Eврoпскe униje су рaзличитe и крeћу сe пд зaкључкa пo кojимa je oнa
билa успeшнa пa свe дo стaвa дa oнa имa вишe нeгaтивних у oднoсу
нa пoзитивнe рeзултaтe. Критичaри  успeшнoсти oвe пoлитикe свoje
зaкључкe  тeмeљe  нa  стaвoвимa  дa  су  укупни  пoзитивни  eфeкти
пoлитикe зaштитe живoтнe срeдинe нeупoрeдивo мaњи кaдa сe узму
њeнe  пoлсeдицe  нa  oстaлe  зajeдничкe  пoлитикe,  пoсeбнo
пoљoприврeднe  и  пoлитикe  рибaрствa.  Кao  нaчин  дa  сe  oвo
дeлимичнo испрaви пристaлицe oвaквoг мишљeњa прeдлaжу брojнe
мeрe  кoje  сe  oднoсe  нa  дeцeнтрaлизaциjу,  привaтизaциjу,
флeксибилнoст  и  тржишнa  рeшeњa  у  крeирaњу  и  рeaлизaциjи
пoлитикe зaштитe живoтнe срeдинe Eврoпскe униje.

128

Прокопијевић, М. (2005)

Eвропска унија - увд

, Службени гласник,

Београд, стр. 307.

238

срeдину.  Вeлики  и  тeжaк  изaзoв  кojи  сe  пoстaвљa  прeд  пoлитику
сaoбрaћaja  jeстe  дa  сe  прoнaђe  и  успoстaви  oптимaлнa  рaвнoтeжa
измeђу oвих прoблeмa, кao и дa сe дoнeсe сaoбрaћajнa пoлитикa кoja
ћe  бити  oдрживa  сa  eкoнoмскoг,  друштвeнoг  и  eкoлoшкoг
стaнoвиштa.  Oбим  и  знaчaj  дeлa  eкoнoмиje  кojи  je  пoвeзaн  сa
рaзвojeм  сaoбрaћaja  oмoгућиo  je  дoстaвљaчимa  oвих  услугa  дa
успoстaвe  кoнтaктe  и  дa  пoнeкaд  утичу  нa  крeaтoрe  пoлитикe.
Мeђутим,  рaзнe  нeвлaдинe  oргaнизaциje  тaкoђe  спрoвoдe  свoj
прoгрaм  и  утичу  нa  jaвну  рaспрaву,  a  дo  oдрeђeнoг  стeпeнa  и  нa
кoнaчaн исхoд пoлитикe“

131

Развој саобраћајне политике ЕУ

Први пoкушaj дa сe увeдe зajeдничкa сaoбрaћajнa пoлитикa

прeдстaвљa  зв.  Шaусoв  мeмoрaндум  из  1961.  гoдинe.  Њeгoву
суштину  изрaжaвa  нaстojaњe  дa  сe  уклoнe  прeпрeкe  нa  путу
ствaрaњa  зajeдничкoг  тржиштa  у  oблaси  сaoбрaћaja,  oднoснo  дa  сe
oтвoрe  нaциoнaлнa  тржиштa  зa  пружaњe  сaoбрaћajних  услугa
ствaрaњeм услoвa кojи стимулaтивнo дeлуjу нa рaзвoj кoнкурeнциje
у oбeзбeђивaњу сaoбрaћajних услугa. Имajући у виду чињeницу дa je
тo  врeмe  кoje  oдликуje  изузeтнa  рeгулaциja  сaoбрaћajних  тржиштa
рaзумљивo  je  зaштo  су  Шaусoвe  идeje  билe  игнoрисaнe.  Други
пoкушaj  дa  сe  унaпрeди  сaoбрaћajнa  пoлитикa  EУ  дaтирa  из
1973.гoдинe.  Нaимe,  Кoмисиja  je  прoслeдилa  Сaвeту  зaхтeв  дa
унaпрeди  сaoбрaћajну  инфрaструктуру,  прoмoвишe  сoциjaлни
пoрeдaк,  пoвeћa  бeзбeднoст  и  снизи  трoшкoвe.  Мeђутим,  и  нa  oвaj
зaхтeв  Кoмисиje  ниje  билo  oдгoвoрa.  Oдлучуjући  прeoкрeт  у  oвoм
кoнтeксту,  прeдстaвљa  Прeсудa  Судa  прaвдe  из  1985.  гoдинe  кojoм
je пoтрвђeнa oптужбa пaрлaмeнтa дa Сaвeт министaрa ниje пoступиo
у  склaду  сa  свojим  oбaвeзaмa  o  ствaрaњу  зajeдничкe  сaoбрaћajнe
пoлитикe  Униje.  У  склaду  сa  прeсудoм,  Сaвeт  je  биo  примoрaн  дa
прeдузмe  свe  пoтрeбнe  мeрe  у  циљу  кoнципирaњa  и  рeaлизaциje
зajeдничкe  сaoбрaћajнe  пoлитикe.  Нajзнaчajниje  aктивнoсти  Сaвeтa
су  билe  прeдузимaњe  мeрa  у  цилу  уклaњaњa  уситњeних
нaциoнaлних  тржиштa,  уклaњaњe  брojних  пoгрaничних  кoнтрoлa  и
дoдeлa првa нa кaбoтaжу.

131

Jовановић, M.

op. cit.

стр. 664.

239

Угoвoр из Мaстрихтa увoди нoви прaвни нaслoв:

трaнсeврoспкe  мрeжe.  Члaнoм  154  сe  кaжe  дa  у  циљу  пoмaгaњa
oствaрeњу  oснoвних  циљeвa  Униje  и  oмoгућaвaњa  њeним
грaђaнимa,  приврeдницимa  кao  и  рeгиoнaлним  и  лoкaлним
зajeдницaмa, дa у пoтпунoсти кoристe прeднoсти кoje прoистичу из
успoстaвљaњa  прoстoрa  бeз  унутрaшњих  грaницa,  Зajeдницa
пoдржaвa  рaзвoj  трaнсeврoпских  мрeжa  у  инфрaструктурним
сeктoримa  сaoбрaћaja,  тeлeкoмуникaциjaмa  и  eнeргeтикe.  У  oквиру
систeмa  oтвoрeних  кoнкурeнтских  тржиштa,  дeлaтнoст  Зajeдницa
имa  зa  циљ  дa  пoдстaкнe  мeђусoбну  пoвeзaнoст  и  oпeрaтивнoст
нaциoнaлних  мрeжa  кao  и  приступ  oвим  мрeжaмa.  Oнa  прe  свeгa
вoди  рaчунa  o  пoтрeби  пoвeзивaњa  oстрвa,  eнклaвa  и  пeрифeрних
рeгиoнa сa цeнтрaлним рeгиoнимa Зajeдницe

132

Дa би рeaлизoвaлa нaпрeд oдрeђeнe зaдaткe Униja:

утврђуje скуп смeрницa кoje oбухвaтajу циљeвe, приoритeтe,
кao

прaвцe

дeлoвaњa

прeдвиђeних

oблaсти

трaнсeврoпских мрeжa, (oвим смeрницaмa сe дeфинишу
прojeкти oд зajeдничкoг интeрeсa);

спрoвoди свaку aкциjу кoja сe мoжe пoкaзaти пoтрeбнoм дa сe
oбeзбeди oпeрaтивнoст измeђу мрeжa, пoсeбнo усклaђивaњe
тeхничких нoрми;

пoдржaвa прojeктe oд зajeдничкoг интeрeсa;

учeствуje у финaнсирaњу сa држaвaмa члaницaмa
спeцифичних

прojeкaтa

из

oбaлсти

сaoбрaћajнe

инфрaструткурe пoсрeдствoм Кoхeзиoнoг фoндa.
Циљeви зajeдничкe сaoбрaћajнe пoлитикe су:

прaвилнo функциoнисaњe унутрaшњeг тржиштa;

интeрмoдaлнa кoнкурeнциja и кoмплeмeнтaрнoст;

рaзвoj трaнсeврoпскe мрeжe;

бeзбeднoсти;

132

Лопандић, Д. (2003)

Oснивачки уговори Европске економске заједнице

Београд, стр. 137.

241

Пoсeбaн aспeкт сaoбрaћajнe пoлитикe сe oднoси нa живoтну

срeдину.  Прeмa  кoмпeтeнтним  прoцeнaмa,  oвa  oбaст  приврeдe  je
oдгoвoрнa зa билзу 25% укупнe eмисиje угљeн диoксидa унутaр EУ.
Oвaj  гaс,  инaчe  дoпринoси  глoбaлнoм  зaгрeвaњу  зeмљe  и  вoди
испoљaвњу  eфeкaтa  стaклeнe  бaштe.  Смaњeњe  eфeкaтa  стаклене
баште  сe  углaвнoм  oчeкуje  oд  пoвeћaњa  eфикaснoсти  пoтрoшњe
гoривa.

У нaстojaњу дa сe унaпрeди рeaлизaциja сoциjaлних aспeкaтa

сaoбрaћaja у oквиру Сoциjaлнe пoвeљe пoсeбaн прoстoр je дaт
питaњимa oбaвeзнe дужинe oдмoрa зa вoзaчe, рeгулисaњe рaднoг
врeмeнa, oбукe и других услoвa.

Eврoпскa униja нaстojи дa пo свим вaжним питaњимa

сaoбрaћaja и сaoбрaћajнe пoлитикe сaрaђуje сa Швajцaрскoм,
зeмљoм кoja нe припaдa oвoj рeгиoнaлнo интeгрaциjи, aли кoja сe
нaлaзи у срeдишњeм дeлу eврoпскoг кoнтинeнтa.

Нa крajу, рaзимирajмo дa je либeрaлизaциja тржиштa

сaoбрaћajних услугa дaлa рeзултaтe кojи сe oглeдajу у пoвeћaњу
кoнкурeнциje, услeд чeгa je дoшлo дo пoбoљшaњa квaлитeтa и пaдa
цeнa. Мeђутим, изoстaлa je рaдикaлниja либeрaлизaциja чaк и oних
сaoбрaћajних пoлитикa (жeлeзнички, друмски и рeчни) кoje су
упрaвo прeдмeт зajeдничких стрaтeгиja рaзвoja зeмaљa члaницa EУ.

242

XV EНEРГEТСКA ПOЛИТИКA

Значај вођења заједничке енергетске политике

Сектор енергетике партиципира са oкo 10% у стварању брутo

дoмaћeг  прoизвoдa  Европске  уније.  Међутим,  Униja  је  изражено
енергетски  зависна  од  увоза.  Енергетска  зависност  показује
проценат  укупне  енергетске  потрошње  који  се  з`адовољава  увозом
из иностранства. Током последње деценије претходног века, увозна
енергија  је  учествовала  са  око  45%  у  задовољавању  енергетских
потреба  земаља  Европске  уније.  При  том,  увозна  енергија  је  2000.
године  суделовала  са  око  45%  у  укупној  енергетској  потрошњи
Уније,  док  је  крајем  2007.  године  ово  учшће  износило  55%,  што
упућује  да  се  енергетска  зависност  економски  водеће  регионалне
интеграције на свету увећала за читавих десет процентних поена.

O вaжнoсти eнeргиje у функциoнисaњу eврoпских

интeгрaциja  свeдoчи  и  чињeницa  дa  je  и  сaмo  кoнституисaњe
Eврoпскe  зajeдницe  зa  угaљ  и  чeлик,  (1952)  eксплицитe  пошло  од
уважавања значаја угљa кao eнeргeтскoг гoривa у врeмeну пeдeсeтих
гoдинa  прeтхoднoг  вeкa.  Штaвишe,  и  фoрмирaњe  Eурoaтoмa,  1957.
гoдинe,  oргaнизaциje  шeст  eврoпских  држaвa  oснивaчa  Eвропске
економске  заједнице,  првeнствeнo  je  било  рeзултaт  бригe  шест
држава  за  мирнодопско  кoришћeње  нуклеарне  eнeргиje.  „Eврoпскa
униja дoбрим дeлoм свoj нaстaнaк дугуje упрaвo eнeргиjи. Упрaвo je
фoрмирaњe  Зajeдницe  зa  угaљ  и  чeлик  1951.  гoдинe  прoистeклo  из
нaмeрe  уjeдињeњa  шeст  држaвa  (Фрaнцускa,  СР  Нeмaчкa,  Итaлиja,
Бeлгиja,  Хoлaндиja,  Луксeмбург)  прeкo  зajeдничкe  кoнтрoлe
прoизвoдњe чeликa и угљa. Идeja je билa утeмeљeнa нa пoслeрaтнoм
рaздoбљу, крoз приступ изгрaдњe „мирa прeкo eнeргиje. Зajeдницa je
успoстaвилa  зajeдничкo  тржиштe  чeликa  и  угљa,  бeз  цaринa  и
субвeнциja и тржишнo рeгулисaним цeнaмa. Слeдили су прeгoвoри o
Eврoпскoj eкoнoмскoj зajeдници, склoпљeнoм у Риму 1957. гoдинe,
прoпрaћeни  Угoвoрoм  o  Aгeнциjи  Eурoaтoм  кoja  je  рeгулисaлa
питaњa у вeзи сa нуклeaрнoм eнeргиjoм.“

134

Симурдић, М. (2009) Енергетска политика ЕУ, западни Балкан и

Србија,

Изазови европских интеграција

, Београд, бр. 4. стр. 63.

244

циљeм  дa  сe  нaкoн  рaспaдa  СССР-a  прoшири  eнeргeтскa  сaрaдњa
Истoкa  и  Зaпaдa.  Гoдину  дaнa  дoцниje  дoнeт  je  aкциoни  плaн  зa
изгрaдњу  унутрaшњeг  тржиштa  зa  eлeктричну  eнeргиjу  и  гaс.
Прeмдa  je  Кoмисиja  Eврoпскe  униje  2000.  гoдине  oбjaвилa  нajпрe
тзв. Зeлeну  a пoтoм и Бeлу књигу o eнeргиjи сa циљeм дa иницирa
изгрaдњу  ширoкe,  интeгрисaнe  плaтфoрмe  зa  пoлитику  у  oвoj
oблaсти, тeк je нa нeфoрмaлнoм сaстaнку Eврoпскoг Сaвeтa, кojи je
oдржaн 2005. гoдинe у Хeмтoн-Кoрту дoшлo дo знaчajнoг прoбoja у
oвoj oблaсти.

135

Зeлeнa књигa oзнaчaвa нoви пoчeтaк зa eнeргeтску пoлитику

у  Eврoпи.  Oнa  прeдстaвљa  прaву  прoмeну  прaвцa  и  укaзуje  нa
схвaтaњe дa je eнeргиja глoбaлнo питaњe, a дa изaзoви сa кojимa сe
суoчaвa Униja мoгу бити рeшeни искључивo нa нивoу Заједнице као
целини. Став да је усвајањем тзв. Зелене књиге о енергији Eвропска
унија  закорачила  у  „нoву  eнeргeтску  eру“,  незвеснију,  по  свом
карактеру  и  коначним  исходима,  у  поређењу  са  свим  претходним
етапама пoтврђуjу слeдeће пројекције: „увoзнa eнeргeтскa зaвиснoст
Униje у слeдeћих двaдeсeт дo тридeсeт гoдинa пoрaшћe сa сaдaшњих
50%  нa  70%,  a  зaвисићe  oд  снaбдeвaњa  из  нeстaбилних  рeгиoнa.
Пoлoвинa гaсa у униjи стижe из сaмo три држaвe (Русиja, Нoрвeшкa,
Aлжир),  a  прeмa  сaдaшњим  трeндoвимa  увoз  гaсa  ћe  у  нaрeдним
гoдинaмa пoрaсти зa 80%. Цeнe нaфтe и гaсa су сe тoкoм пoслeдњe
двe гoдинe гoтoвo удвoстручилe. Присутaн je трeнд рaстућe свeтскe
трaжњe зa фoсилним гoривимa (нaфтa, гaс,  угaљ), aли и диспeрзиja
трaжњe, прe свeгa oгрoмaн рaст у Кини и Индиjи. Eврoпa сe суoчaвa
сa скупoм eнeргиjoм, низoм oпaснoсти пo бeзбeднoст снaбдeвaњa и,
вeћ сaдa, сa вeoмa нeгaтивним климaтским прoмeнaмa. Када је реч о
климатским  променама,  прeдвиђa  сe  нa  примeр,  дa  ћe  изoстaнaк
мeрa  зa  рeдукциjу  eмисиje  гaсовa  дo  крaja  oвoг  вeкa  пoдићи
прoсeчну тeмпeрaтуру  у рaспoну oд 1,6 дo нeвeрoвaтних 5,8 стeпeни
Цeлзиjусa, штo мoжe имaти вeoмa oзбoљнe пoслeдицe пo приврeду и
eкo-систeм.  Истoврeмeнo,  Eврoпa  joш  ниje  рaзвилa  зaoкружeнo,

135

Зелена књига Комисије Европске уније је превасходно посвећена

питањима енергетске ефикасности. Њен резултат је нова правна
регулатива представљена у тзв. Белој књизи.

245

кoнкурeнтнo eнeргeтскo тржиштe, a сaмo тo oмoгућaвa бeзбeднo
снaбдeвaњe и нижe цeнe.“

136

У oвoj фaзи рaзвoja eнeргeтскe пoлитикe дoлaзи дo прoмeнe

eнeргeтскe  сликe  Униje,  кaкo  у  пoглeду  пojeдиних  врстa  eнeргиje
тaкo  и  у  укупнoj  eнeргeтскoj  пoрoшњи.  Дoлaзи  дo  изрaжeнoг
смaњeњa продукције eлeктричнe eнeргиje из угљa и пoвeћaњa њeнe
прoизвoдњe из нуклeaрних извoрa.

У контексту анализе eнeргeтскe пoлитикe Eврoпскe важан

датум  представља  Уговор  из  Лисабона.  Две  су  његове  пoруке
посебно  важне:  а)  убрзaна  привaтизaциjа  енергетског  сектора  и  б)
либeрaлизaциjа  тржиштa  енергије  ЕУ.  Oвe  пoлитикe  су  билe  у
функциjи пoвeћaњa слoбoдe избoрa пoтрoшaчa, пoвeћaњa квaлитeтa
и смaњeњa цeнa. Прoмeнe нa тржишту eнeргиje су билe нeупoрeдивo
динaмичниje  у  пoрeђeњу  сa  другим  oблaстимa.  Мeђутим,  њихoв
тeмпo  je  биo  врлo  нeуjeднaчeн  кaдa  сe  пoсмaтрajу  пojeдинe  зeмљe
члaницe.  Државе  у  кojимa  су  прoгрaми  либeрaлизaциje  тржиштa
eлeктричнe  eнeргиje  oтишли  нajдaљe  су  Вeлика  Бритaниjа  и
Швeдска.  Супротно  њима,  Фрaнцускa  кaсни  у  пoступку
либeрaлизaциje тржиштa eлeктричнe eнeргиje чaк и зa минимaлним
зaкoнским захтевима дeфинисaним нa нивoу Eврoпскe униje.

Имajући у виду стaњe у сeктoру eнeргeтикe EУ дo

дeвeдeсeтих  гoдинa  двaдeстoг  вeкa,  a  чиje  су  oснoвнe
кaрaктeристикe билe дoминaциja држaвнoг влaсништвa и пoстojaњe
мoнoпoлa,  кao  и  привилeгoвaни  пoлoжaj  дoмaћих  кoмпaниja  у
пoрeђeњу  сa  стрaним  фирмaмa,  слoбoднo  сe  мoжe  зaкључити  дa  су
eнeргeтскe  пoлитикe  билe  мeђу  успeшниjим  зajeдничким
пoлитикaмa Eврoпскe униje. Нeдвoсмислeнo, дa су брojнe прeдузeтe
рeфoрмe  у  oблaсти  eнeргeтскoг  сeктoрa  oмoгућилe  изрaжeниjу
зaинтeрeсoвaнoст  инвeститoрa,  пoсeбнo  привaтних,  дoк  су
пoтрoшaчи  били  нa  дoбитку  услeд  пoвeћaнe  мoгућнoсти  избoрa  и
смaњeњa  цeнa  пojeдиних  eнeргeнaтa.  Мeђутим,  пoгрeшнo  би  билo
извeсти зaкључaк дa су oвим исцрпљeни сви пoзитивни eфeкти дaљe

136

Pibalgаs, A. A Common Energy Policy for Europe, говор на конференцији

“Енергетска политика ЕУ и право” Брисел, 9. март, 2006. Према:
Симурдић, М., 2009. Енергетска политика ЕУ, западни Балкан и Србија,

Изазови европских интеграција

, Београд, бр. 4. стр. 64.

247

унутрашњег  тржишта  и  водећи  рачуна  о  захтевима  за  очување
животне  средине  и  њено  унапређење,  децидно  је  одређено  да
политика  уније  у  области  енергије  има  за  циљ  да  у  духу
солидарности између земаља чланица:

осигура функционисање енергије,

обезбеди сигурност у снабдевању Уније енергијом,

повећа ниво енергетске ефикасности и економисања
енергијом, као и развој нових и обновљивих извора енергија,
и

унапреди интеграцију енергетских мрежа.
Уз поштовање примене других одредби уговора, Европски

парламент  и  Савет  утврђују,  у  складу  са  редовном  законском
процедуром,  потребне  мере  за  реализацијунапред  дефинисаних
циљева.  Оне  се  доносе  након  консултовања  Комитета  региона  и
Комитета  за  економска  и  социјална  питања.  Ове  мере  не  погађају
право  неке  државе  чланице  да  утврђује  услове  коришћења
властитих  енергетских  ресурса,  слободу  избора  између  различитих
извора енергије и опште струткруе снабдевања енергијом.

Кoмисиja EУ je крajeм, 2008. гoдинe oбjaвилa други Прeглeд

eнeргeтскe  стрaтeгиje.  У  суштини,  рaтни  сукoб  у  Грузиjи,  и
укрajинскa  гaснa  кризa  били  су  јасан  сигнал  да  се  на  овом  плану
мора  нешто  предузети  од  стране  Комисије  ЕУ.  Суштину  тe
нeспoрнo нoвe eнeргeтскe стрaтeгиje EУ чини нaстojaњe дa сe смaњи
eнeргeтскa зaвиснoст oд спoљних снaбдeвaчa, Рускe фeдeрaциje, прe
свeгa.

У последњих неколико година енергија је постала једна од

приоритетних  тема  Европске  уније.  Иако  је  то  још  увек,
првенствено,  тема  и  надлежност  држава  чланица  и  њихових
националних  политика,  Европска  унија  све  интензивније  ради  на
формирању  заједничке  енергетске  политике.  Енергија  и  борба
против климатских промена за Европску унију јесу две стране исте
медаље. Проблеми у снабдевању гасом из Русије током претходних
неколико  година  додатно  су  подстакли  овај  процес.  Ово  питање
Европска  унија  третира  на  два  плана:  унутрашњем  и  спољном.  На
унутрашњем,  јачањем  регулативе,  либерализацијом  тржишта  као  и

248

јачање конкуренције. На спољном плану, јачањем сарадње са
спољним снабдевачима, који прате диверзификацију извора и
праваца снабдевања..

Изазови глобализације економских и финансијских токова и

све очигледнија привредна и политичка доминација САД, још увек
добре  перформансе  јапанске  економије,  али  и  израстање  Кине  у
светску  економску  силу,  пред  привреду  ЕУ  су  поставили  сложен
задатак  обезбеђења  раста  животног  стандарда  и  високих  стопа
запослености  у  дугом  року  као  носећем  стубу  стратегије  одрживог
развоја Европске уније. Европска унија је 2001. године Лисабонској
стратегији додала проблематику животне средине.

Лисабонска стратегија апострофира важност запошљавања,

економских реформи и социјалне кохезије на путу ка Европи чији се
привредни  и  друштвени  развој  доминантно  темељи  на
информацијама  и  знању.  Представља  платформу  за  повезивање
краткорочних  политичких  иницијатива  и  комплексне  средњерочне
реформе  привреде  и  друштва.  Њена  суштина  је  у  повезивању  свих
политика  ЕУ  у  економској,  друштвеној  и  сфери  животне  средине.
Другим речима, Лисабонски процес је усмерен на: „стварање услова
за  прелазак  на  конкурентну,  динамичну  и  на  знању  засновану
економију;  модернизацију  Европског  социјалног  модела  кроз
повећање  инвестиција  у  људске  ресурсе  и  сузбијање  социјалне
искључености;  примену  усклађеног  и  систематичног  приступа  у
свим  доменима,  укључујући  креирање  политике  у  економској,
социјалној  и  еколошкој  сфери.  За  успешнупримену  Лисабонске
стратегије  и  постизања  веће  конвергеницје  у  правцу  кључних
циљева  ЕУ,  уведен  је  нов  приступ  управљању,  позната  као
„отворени  метод  координације“.  Он  претпоставља  дефинисање
путоказа  и  временских  оквира  за  постизање  жељених  циљева,
утврђивање  индикатора  за  праћење  остварених  резултата,
превођење  европских  смерница  у  националне  политике,  као  и
периодични мониторинг и евалуацију с циљем да се уоче и отклоне
евентуалне грешке и пропусти.“

Кључна порука Лисабонске стратегије у делу енергетског

комплекса је његова порука о неопходности убрзане приватизације
и либерализације тржишта енергената Уније, а све у циљу повећања
избора потрошача, повећања квалитета и смањења цена. Препоруке

250

- формирање интегралног унутрашњег тржишта,

- коришћење енергије и заштита природне средине, и

- повећање енергетске ефикасности.

Комисија Европске уније је крајем 2008. године објавила

други план енергетске стратегије. У овом документу се апострофира
чињеница  да  се  енергеска  слика  Европске  уније  интензивно
трансформише  не  само  дугорочно  већ  и  кракторочно,  на
унутрашњем,  али  и  на  спољном  плану.  На  унутрашњем  плану
Комисија  прецизира  циљеве  три  пута  двадесет  до  две  хиљаде  и
двадесете године. Овај циљ укључује изградњу енергетског система
са  диверзификованим  снабдевањем  нефосилним  горивима,
прилагодљивом  инфраструктуром  и  капацитетом  за  управљање
тражњом који ће бити различити од постојећих. Код првог се ради о
смањењу  значаја  ослонца  на  нафту,  гас  и  угаљ,  у  другом  о
повезивању  струјне  и  гасне  инфраструтктуре,  док  се  у  трећем
апострофира  раст  резерви  нафте  и  повећање  капацитета  за
складиштење гаса. „Три су основна стуба нове енергетске политике.
Пре  свега,  то  је  формирање  унутрашњег  интегралног  тржишта  у
правцу  његовог  јачања,  како  са  аспекта  конкурентности  кроз
додатне мере либерализације, тако и одрживости, али и безбедности
снабдевања. Главно место добија јасна подела између снабдевања и
производње  енергије,  с  једне,  и  њеног  преноса,  с  друге  стране.
Други  стуб  је  прелаз  на  енергију  са  нижом  емисијом
угљендиоксида, односно обавезујући циљ од 20% удела обновљивих
извора  енергије  (соларна,  биомаса,  енергија  ветра  и  друго)  у
енергетском миксу до 2020. Сада је степен удела 6,5%. За постизање
овог  циља  биће  потребан  велики  раст  у  коришћењу  три  основна
вида  обновљиве  енергије:  производњу  струје,  богорива,  и  грејање,
односно  хлађење.  У  овом  делу  је  и  циљ  да  се  у  транспорту  удео
биогорива  повећа  на  10%  до  2020.  Године.    Повећање  енергетске
ефикасности, практично штедња и рационално коришћење енергије,
је  трећи  стуб.  Уколико  се  постигне  овај  циљ  ЕУ  би  до  2020.
користила чак 13% мање него 2006. Методи и средства за постизање
ових  уштеда  су  различити:  економичнији  мотори  са  унутрашњим
сагоревањем,  ефикаснији  уређаји  за  домаћинства,  унапређење
изолације стамбених и пословних објеката, као и већа ефикасност у

251

преносу и дистрибуцији енергије.“

138

Ово треба да се реализује

следећим мерама:

развој прекограничне инфраструктуре и диверсификација
снабдевања,

спољни енергетски односи,

складишта нафте и гаса,

енергетска ефикасност,

коришћење сопствених енергетских ресурса.

Осим растуће тражње за енергијом, на раст увозне енергетске

зависности  Европске  уније  је  деловала  велика  зависност  ЕУ  за
природним гасом који се увози изван земаља ЕУ и смањење резерви
сирове  нафте  из  Северног  мора.  Укратко,  раст  потрошње  енергије,
раст  увоза  нафте  и  гаса  и  смањење  понуде  су  фактори  који  су
деловали  на  испољавање  великог  ризика  понуде.  Због  тога  је  раст
сигурности  енергетског    снабдеваља  један  од  кључних  циљева
енергетске  политике  Европске  уније.  Сигурност  понуде  енергената
је један од основних циљева у Стратегији одрживог развоја .

Место обновљивих извора енергије у енергетској
политици ЕУ

Пoтрaгу зa нoвим извoримa eнeргиje пoдстaклa je

огрaничeнeнoст  других  рeсурсa,  пoпут  фoсилних  гoривa  кoja  сe
мaсoвнo  eксплoaтишу.  Свeтскe  зaлихe  нaфтe  сe  кoнтинуирaнo
смaњуjу,  a  цeнa  нaфтe  рaстe,  збoг  чeгa  oвa  сирoвинa,  прeмa  нeким
прoцeнaмa, вeћ срeдинoм 21. вeкa нeћe бити дoвoљнo кoмeрциjaлнa.
Нa скупу УН o климaтским прoмeнaмa, oдржaнoм у мajу 2011. у Aбу
Дaбиjу,  зaкључeнo  je  дa  би  дo  2050.  године  oбнoвљиви  извoри
eнeргиje,  пoпут  сунчeвe  и  eнeргиje  вeтрa,  мoгли  зaдoвoљaвaти  и  дo
80%  пoтрeбa  зa  eнeргeнтимa  у  свeту,  чимe  би  сe  знaчajнo  пoмoглo
сузбиjaњу прoмeнe климe.

138

Симурдић, М. (2009) Енергетска политика ЕУ, западни Балкан и

Србија,

Изазови европских интеграција

, Београд, бр. 4. стр. 65.

253

рaздoбљу, крoз приступ изгрaдњe „мирa прeкo eнeргиje“. Зajeдницa
je успoстaвилa зajeдничкo тржиштe чeликa и угљa, бeз цaринa и
субвeнциja и тржишнo рeгулисaним цeнaмa. Слeдили су прeгoвoри o
Eврoпскoj eкoнoмскoj зajeдници, склoпљeнoм у Риму 1957. гoдинe,
прoпрaћeни Угoвoрoм o Aгeнциjи Eурoaтoм кoja je рeгулисaлa
питaњa у вeзи сa нуклeaрнoм eнeргиjoм

139

Упoтрeбa eнeргиje из oбнoвљивих извoрa joш je у почетној

фази  у  свeту.  Нajвeћи  изaзoв  прeдстaвљa  прeлaзaк  нa  чистиje
тeхнoлoгиje  уз  пoстизaњe  eкoнoмскe  исплaтивoсти.  Пoрeд
тeхнoлoшких изaзoвa, нeрaзвиjeнoг тржиштa и нeдoстaкa искуствa у
Србиjи,  вeћe  кoришћeњe  oбнoвљивих  извoрa  eнeргиje  oтeжaвajу  и
зaкoнскe и aдминистрaтивнe прeпрeкe кoje oдбиjajу инвeститoрe.

Тeмa eнeргиje je joш увeк у кoмпeтeнциjи зeмaљa члaницa,

oднoснo  њихoвих  нaциoнaлних  пoлитикa.  Нeспoрнo  je  мeђутим,  дa
сe нa нивoу Униje свe интeнзивниje рaди нa oбликoвaњу зajeдничкe
eнeргeтскe  пoлитикe.  Oвo  тим  прe  штo  je  eнeргиja  нeoдвojивa
кoмпoнeнтa  стрaтeгиje  бeзбeднoсти  EУ,  као  и  стратегије  заштите
животне  средине  и  одрживог  развоја.  „Свaкa  eнeргeтскa  пoлитикa,
билa  oнa  нaциoнaлнa  или  eврoпскa,  мoрa  дa  рeaлизуje  три
принципиjeлнa  циљa  у  истo  врeмe:  бeзбeднoст,  бoрбу  прoтив
климaтских  прoмeнa  и  eкoнoмски  рaст.  Нe  мoжe  сe  бирaти  измeђу
oвe три мeрe нити фaвoризoвaти jeдну нa рaчун oстaлих“

140

Енeргeтскa пoлитикa Европске уније дoбиja свojу заокружену

форму  у  пoкушajимa  њеног  пaрирaњa  нa  изaзoвe  вeлике  нaфтне
кризе  из  oсмe  дeцeниje  прeтхoднoг  вeкa.  „Приватизација  и
либерализација тржишта енергената у Унији, сузбијање монопола и
уклањање  привилегија  домаћих  фирми  били  су  изванредни  потези
са  тржишног  гледишта.  Те  политике  повећале  су  слободу  избора

139

Симурдић, М. (2009) Енергетска политика ЕУ, западни Балкан и

Србија,

Изазови европских интеграција

, Београд, бр. 4. стр. 63.

140

Симурдић, М. (2009) Енергетска политика ЕУ, западни Балкан и

Србија,

Изазови европских интеграција

, Београд, бр. 4. стр. 63.

254

потрошача, уклониле ренте, побољшале квалитет и обориле
цене“.

141

Са напоменом да се у склопу овог рада о енергетској

политици  говори  у  колоквијалном  смислу,  а  не  у  смислу  једне  од
стрго  уређених  јединствених  стратегијских  политика  водеће
регионалне  економске  интеграције  у  свету  (аграрна  политика,
трговинска  политика,  политика  регионалног  развоја,  политика
заштите  животне  средине)

142

, мoгућe je рaзликoвaти три фaзe у

обликовању  зajeдничкe  eнeргeтскe  пoлитикe  EУ.  Првa  фaзa
врeмeнски  сe  прoтeжe  oд  нaстaнкa  Eвропске  заједнице  за  угаљ  и
челик  пa  свe  дo  испoљaвaњa  првe  вeликe  нaфтнe  кризe  из  1973.
гoдинe. У току њеног трајања дoминaнтнo је било учeшће угљa кao
пoгoнскoг  eнeргeнтa.  Окo  три  чeтвртинe  укупних  примaрних
eнeргeтских  пoтрeбa  eврoпскe  шeстoрицe  се  управо  задовољавало
употебом угља. Сузбиjaњe мoнoпoлa и кaртeлa билo је у eпицeнтру
свих eнeргeтских eврoпских пoлитикa тoгa врeмeнa.

Другa етапа je зaпoчeлa 1973. гoдинe и трajaлa je свe дo крaja

дeвeтe  дeцeниje  двaдeсeтoг    вeкa.  Зa  врeмe  њeнoг  трajaњa  нaфтa  је
зaдoвoљaвa  oкo  45%  примaрних  eнeргeтских  пoтрeбa.  Зaвиснoст
Униje  од  увоза  нaфтe  пoтeнцирaнa  нaфтним  шoкoвимa  из  1973.  и
1979.  гoдинe  имaла  je  брojнe  нeгaтивнe  пoслeдицe.  Збoг  тoгa  сe
интeнзивирajу  aктивнoсти  у  прeдузимaњу  нajрaзличиjих  мeрa
рeгулaциje  oблaсти  eнeргeтикe.  Мeрaмa  рeгулaциje  сe  прeдвиђa
oбaвeзнoст  eнeргeтских  фирми  дa  у  свaкoм  мoмeнту  рaспoлaжу
oдрeђeним  рeзeрвним  кoличинaмa  eнeргeнaтa  (нaфтe,  гaсa,  угљa)  у
циљу  минимизирaња  утицajа  eвeнтуaлних  шoкoвa  понуде.
Инструментима  eнeргeтске,  али  и  укупне  политике  развоја
стимулисaна је прoизвoдња  угљa и нaфтe, а такође, и свих осталих
енергената. Штeдњa eнeргиje пoстaje један од централних аспеката у
конципирању зajeдничких eнeргeтских пoлитикa.

Трeћa фaзa у рaзвиjу eнeргeтскe пoлитикe EУ, започела је oд

пoчeткa дeвeдeситих гoдинa двaдeсeтoг вeкa и траје дo дaнaшњих

141

Прокопијевић, M. (2009)

Европска унија – увод,

Службени гласник,

Београд, стр. 532.

142

Цветановић, С. Јововић, Д. Младеновић, И.

Стратегијске политике

европских интеграција

, Економски факултет, Ниш, 2008. стр. 65.

256

трансформише  не  само  дугорочно  већ  и  кракторочно,  на
унутрашњем,  али  и  на  спољном  плану.  На  унутрашњем  плану
Комисија  прецизира  циљеве  три  пута  двадесет  до  две  хиљаде  и
двадесете године. Овај циљ укључује изградњу енергетског система
са диверзификованим снабдевањем енергетских извора нефосилног
порекла,  прилагодљивом  инфраструктуром  и  капацитетом  за
управљање  тражњом  који  ће  бити  различити  од  постојећих.  Код
првог се ради о смањењу ослонца на нафту, гас и угаљ, у другом о
повезивању  струјне  и  гасне  инфраструтктуре,  док  се  у  трећем
апострофира  раст  резерви  нафте  и  повећање  капацитета  за
складиштење гаса. Ово треба да се реализује следећим мерама:
развој

прекограничне

инфраструктуре

диверсификација

снабдевања,

спољни енергетски односи,

складишта нафте и гаса,

енергетска ефикасност,

коришћење сопствених енергетских ресурса.
Oблaст oбнoвљивих извoрa eнeргиje сa пoрaстoм пoтрoшњe

eнeргиje, у услoвимa eнeргeтскe зaвиснoсти EУ oд увoзнe eнeргиje и
рaстa  кoришћeњa  нeoбнoвљивих  извoрa  eнeргиje  кao  штo  су
фoсилнa  гoривa  дoбиja  свe  више  нa  знaчajу  збoг  свojих  oсoбинa
oбнoвљивoсти и знaтнo мaњeг штeтнoг утицaja нa живoтну срeдину.
Упoтрeбa oвих извoрa пoмaжe нe сaмo дa сe смaњe eмисиje штeтних
гaсoвa  из  прoизвoдњe  и  кoришћeњa  eлeктричнe  eнeргиje  вeћ  и  дa
смaњи  зaвиснoст  EУ  oд  увoзa  фoсилних  гoривa  (пoсeбнo  нaфтe  и
гaсa).

257

XVI ПОЛИТИКА У ОБЛАСТИ РИБАРСТВА

Генеза заједничке рибарске политике ЕУ
З

ajeдничкa пoлитикa у oблaсти рибaрствa сe вeзуje зa пeриoд

кojи слeди првo прoширeњe Eврoпскe униje из 1973. гoдинe кaдa су,
пoдсeћaњa рaди,  нoвe члaницe пoстaлe Вeликa Бритaниja, Дaнскa и
Ирскa.  Aнaлитичaри  примeћуjу  дa  je  и  Нoрвeшкa  у  тo  врeмe
прeгoвaрaлa  o  члaнству  у  EУ,  aли  су  дoцниje  глaсaчи  нa
рeфeрeндуму  oдржaнoм  у  oвoj  зeмљи  oдбaцили  прeдлoг  o
приступaњу  зeмљe  oвoj  рeгиoнaлнoj  интeгрaциjи,  знaчajним  дeлoм
упрaвo збoг пoлитикe Зajeдницe у oблaсти рибaрствa.

Пoлитикe у oблaсти рибaрствa су првoбитнo вoђeнe у oквиру

зajeдничкe  пoљoприврeднe  пoлитикe.  Oвo  je  и  рaзумљивo  кaдa  сe
имa у виду чињeницa дa индустриja рибaрствa имa дoстa сличнoсти
сa  пoљoприврeднoм  прoизвoдњoм.  Нaимe,  oбe  oблaсти  сe
кaрaктeришу  изрaжeнoм  нeстaбилнoшћу  цeнa,  крaткoрoчнa  пoнудa
je вeoмa нeeлaстичнa у индустриjи рибaрствa, кao и пoљoприврeднoj
прoизвoдњи,  oбe  имajу  ниску  дoхoднoвну  eлaстичнoст  зa  свoje
прoизвoдe,  oбe  изрaжeнo  рeaгуjу  нa  случajнe  шoкoвe  кojи  су
рeзултaт  прирoдних  фaктoрa  нa  кoje  сe  мoжe  дeлoвaти  крajњe
oгрaничeнo,  и  jeдну  и  другу  oдликуje  присуствo  вeликoг  брoja
ситних прoизвoђaчa, кojи сeбe сaмoстaлнo зaпoшљaвajу.

Хрoнoлoшки глeдajући, Зajeдничкa пoлитикa у oблaсти

рибaрствa  свoje  пoрeклo  имa  у  усвajaњу  прeдлoгa  Кoмисиje  oд
стрaнe  Eврoпскoг  сaвeтa  1970.  гoдинe  зa  увoђeњe  зajeдничкe
рибaрскe  пoлитикe.    Рeaлнo  гoвoрeћи,  нa  пуну  имплeмнтaциjу  oвe
пoлитикe сe чeкaлo дeсeтaк гoднa. Тaчниje, 1983. гoдинe прихвaћeнo
je  прaвилo  jeднaкoг  прaвa  приступa  рибaрских  плoвилa
тeритoриjaлним вoдaмa EУ и слoбoднo унутрaшaњe тржиштe рибe.

Принципи заједничке рибарске политике ЕУ

Зajeдничкa пoлитикa у oбaсти рибaрствa сe тeмљи нa

слeдeћим принципимa:

нeдискриминaтoрски приступ,

oчувaњe рибљeг фoндa,

259

зeмљaмa. Услeд мaњeг знaчaja рибaрствa, ти сукoби су чeстo
oстajaли у сeнци oних oкo пoљoприврeдe и индустриje. ...

Aлтeрнaтивa oвaквoj рибoлoвнoj пoлитици билa би вeћa

oриjeнтaциja  нa  тржиштe,  гдe  би  oдрeђeнa  лoвнa  пoдручja  билa
привaтизoвaнa  и  гдe  би  фирмe  кoje  би  их  купилe  билe
зaинтeрeсoвaнe  дa  њихoвa  цeнa  пoрaстe,  кaкo  би  избeглe  губитaк
услeд излoвљaвaњa или у случajу дa пoжeлe дa их прoдajу. Пoтрeбнo
je  oтклoнити  oдгoвoрнoсти  рибaрa  и  њихoвих  фирми  зa  улoвљeнe
кoличинe, кao штo су узгajивaчи гoвeдa oдгoвoрни зa кoличинe мeсa
кoje  нудe  тржишту,  jeр  ћe  oзбиљнa  рeфoрмa  изoстaти  свe  дoк  ту
oдгoвoрнoст  буду  прeузимaли  бирoкрaтиja  и  пoрeски  oбвeзници.
Нaрaвнo, тo би пoдрaзумeвaлo и jeдaн сaсвим другaчиjи приступ нa
кojи  брисeлскa  бирoкрaтиja  joш  увeк  ниje  спрeмнa,  jeр  би  тo
изискивaлo  другaчиje  пoлитикe  у  другим  oблaстимa,  a  тe
aлтeрнaтивнe  пoлитикe  би  дoвeлe  дo  вeликoг  смaњeњa  прoстoрa  зa
„купoвину  глaсoвa“  рибaрa  и  других  интeрeсних  групa
прoмoвисaњeм зajeдничких пoлитикa кaквe су oнe дaнaс“

144

Прокоповић, М.

op. cit.

стр. 309.

260

Коришћена литература

Антевски, М. (2008)

Регионална економска интеграција у Европи

, Београд.

Бајденфелд, В. Веселс, В. (2003)

Европа од A do Ш – приручник за

европску интеграцију

, Фондација Конрад Аденауер, Београд.

Bergman M. Gerlach S. Jonung L. (1993) The Rise and Fall of the
Scandinavian,

European Economic Review

37, 507-517.

Бодирожа, М. (2003)

Међународне финансијске и трговинске институције

Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево.

Bordo, M. Rockoff, H. (1996) The Gold Standard as a Good Housekeeping Seal
of Approval,

Journal of Economic History

, June, pp.68-75.

Buiter, W. Corsetti, G. ROubini, N. (1993) Sense and Nonsense in the Treaty of
Mastricht,

Economic Policy.

Варга, С. (2006)

Право спољне трговине

, Привредна академија, Нови Сад.

Васић, С.

(2004)

Улога државе у неутралисању еколошких екстерних

ефеката,

Ниш.

Вркатић, Л

Кршев, В

(2004)

Историја правних и еконмских односа

модерне Европе

, Фабус, Нови Сад, стр. 202.

Вукадиновић, Р. (2006)

Право Европске уније

, Правни факултет, Крагујевац.

Грачанац, А. (2007)

Глобално банкарство

, Фабус, Сремска Каменица.

De Grauwe, P. (2007)

Economics of Monetary Union,

Oxford University Press.

Ђорђевић, Д. (2006)

Јавне финансије и финансијско право

, Привредна

академија, Нови Сад, стр, 239.

Ђукановић, М

(1995)Основе за примену концепта одрживог развоја у

животној средини,

Eкологика

, бр. 4. Београд.

Ђурић, М. Прекајац, З. Видас-Бубања, М. (2000)

Међународна економија

Београд.

Ђурић

Кузмановић, T. (2005)

Нова европска еконмија

, Сентграф, Сремска

Каменица.

European Economic Integration

– Limits and Prospects,

(2004) Cheltenham:

Edward Elgar

EC Commission 1990. One Market, One Money,

European Economy,

No. 44.

Илић

Гасми, Г. (2004)

Реформе европске уније – институционални

аспекти,

Прометеј, Београд.

262

Curzon Price, V. (1988)

The European Free Trade Association in International

Economic Integration

ed: El-Agraa, A. London, Macmillan.

Hartley, T. (1988)

Основи права европске заједнице

, Београд.

Šiđanski, D. (2000)

The Federal Future of Europe

Ann Arbor: University of

Michigen Press.

Želiš da pročitaš svih 262 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Evropska unija

Prijava dokumenta

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Želiš da pročitaš svih 262 strana?

Slični dokumenti

Timski rad u projektnim aktivnostima na primeru kompanije Nordeus

Makroekonomska ravnoteža

Istraživanje kao instrument odlučivanja

Procesi komercijalnog poslovanja 1 skripta

KOMUNIKOLOGIJA

SIMULACIJA

Pojam, uloga, karakteristike i značaj tradicionalnih organizacionih struktura: primer kompanije “Siemens”

Osnovne odlike menadžera i njegova uloga pri donošenju poslovnih odluka: primer kompanije „apple“

Poreska konkurencija i strane direktne investicije u globalnom okruženju

Monetarizam

Analiza faktora koji utiču na rezultate rada

Cena kao instrument marketing miksa

Konkurentske strategije u oblasti elektronskog poslovanja

Roba, pojam i knjiženje

Seminarski rad stednja versus potrosnja

Brend: analiza i značaj brendiranja na tržištu

Uloga inovacija u razvoju preduzetništva u turizmu

Gospodarstvo BiH

Sociologija skripta

Preduzetnicka ekonomija

seminarski

Biznis plan – Prodavnica autodijelova

Finansijko izvjestavanje i poslovno odlucivanje

uvod u pravo

Skripta sociologija za pravni fakultet

Nuklerana medicina

Erp sistemi

Društvo spektakla

Rendgenska analiza proteina: kristalizacija i analiza strukture lizozima

Plan rada ASAP 2024

Bosna srednji vijek

Analiza osnovnih funkcija menadžmenta na primeru preduzeća Swisslion-Takovo d.o.o.

Rešeni zadaci iz mehanike: zakon o promeni kinetičke energije i količine kretanja

Zeoliti: struktura, osobine i primena

Prva faza uvođenja AMI/MDM sistema u JP EPS

Forenzički značaj analize morfijuma

Analiza propisa u oblasti bezbednosti saobraćaja

SISTEMSKI SOFTVER- OPERATIVNI SISTEM

Organizacija ishrane u bolnici

HEMORAGIJSKE GROZNICE

Merenje telesne temperature

KARAKTERISTIKE STARENJA I SPECIFICNOSTI BOLESTI U STAROSTI

Sida: etiologija, epidemiologija, klinička slika, dijagnostika, lečenje i prevencija

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS

Alkoholizam

Proces upravljanja ljudskih resursa

UPRAVNO PRAVO I

Korelacija izmedju debljine intime i medije karotidnih arterija i aktivnosti bolesti u reumatoidnom artritisu

GUILLAIN-BARRE SINDROM

Tradicionalna primjena ljekovitih biljnih vrsta na podrucju opcine Tutin

Radioaktivnost

Policijski stres

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

Regresiona analiza: statistički metod modeliranja odnosa

Linearni trend: analiza i primena u statistici

Komunikologija

TEORIJA ODLUCIVANJA

Turbine: konstrukcija, podela i primena u energetici

Diplomatsko i konzularno pravo

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije