SEMINARSKI RAD
sociologija
Uvod
Sociologija kao nauka koja u svom korenu proučava društvo, individue u njemu pa i grupe
odnosno društva i njihove odnose i složene društvene pojave, je nauka koja nama može da
pomogne i odgonetne kako u mnogim temema tako i u ovoj našoj koja glasi:
Evropska unija
i Republika Srbija – šta dalje?
Želim da kroz ovaj seminarski rad analiziram nastanak Evropske unije, njene ciljeve i odnose sa
Republikom Srbijom. Zašto Republika Srbija teži ka ulasku odnosno ujedinjenju sa Evropskom
unijom, šta je to dobro što nam Evropska unija pruža a šta je to negativno po našu državu i čega
bi se to morali odreći zarad ulaska u Evropsku uniju odnosno sjedinjenje sa njom imajući na umu
da je to zajednica koju čini 27 država, i da su tu i države sa kojima smo do juče vodili ratove, da
je to unija koja je nastala od Evropske zajednice čiji je nastanak bio još 50-ih godina prošlog
veka i da nezaboravimo da im je jedna od parola bila
„stvoriti evropu znači stvoriti mir“,
a
njen osnivač Žan Mone je 5. Avgusta 1943 godine na obraćanju na komitetu nacionalnog
oslobodilackog pokreta, čiji je član te godine i postao, izjavio je: „ neće biti mira u Evropi ako se
države budu obnavljale na osnovu državnog suvereniteta, političkog prestiža i zaštite svojih
ekonomija. Evropske države su premale da bi svojim narodima garantovale napredak i društveni
razvoj. Evropske države moraju se organizovati kao federacija i jedna ekonomska celina.“
Saznavši i čitajući o ovim stvarima, Evropska unija odnosno njena prethodnica Evropska
zajednica imale su zajednički cilj oko koga su se složile a to su bile
ugalj i čelik
. Te dve stvari su
im u stvari služile za izradu oružja, od mača do rakete, i kao energent za pokretanje mnogih
mašina, ratnih brodova i lokomotiva jer u to vreme te dve stvari su bile od vodećeg značaja za
njihove vojske. Tu zajednicu tad je sačinjavalo šest evropskih država, o čemu ćemo detaljnije
pisati, a to su: Belgija, Francuska, Holandija, Italija, Luksemburg i Savezna Republika Nemačka.
Ove države su 1951 godine potpisale ugovor u Parizu i osnovale prvu Evropsku zajednicu za
ugalj i čelik. Šest evropskih država pristalo je da svoj suverenitet nad ovim resursima prepusti
jednom naddržavnom telu, tada nazvanom Visoka vlast. Viševekovni neprijatelji prvi put u
istoriji našli su se na istoj strani, a od zajednice su sve članice toliko ekonomski profitirale da ih
je to navelo na dalje korake koji su nepovratno učvrstili saradnju i povezanost između evropskih
država.
Ako su težili ka federaciji zašto nisu očuvali SFRJ, državu koja je bila jedna od jačih da ne
kažem vodećih industrijskih i vojno jakih država....
Da li je Srbija danas zanimljiva zbog koridora 10, zbog svog strateškog položaja i zbog svog
rudnog bogatstva koje se najvećim delom nalazi u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji???
Evropska unija
Stvaranje evropske unije.
Učeći istoriju evropskog kontinenta najviše smo morali da pamtimo datume vezane za
mnogobrojne ratove i bitke, poslednji i najstrašniji, Drugi svetski rat i pedeset miliona žrtava
suludog pohoda Adolfa Hitlera naterao je evropske države da se, po prvi put, okrenu saradnji
koja nije imala veze sa ratnim savezima već je služila isključivo unapređenju života evropljana.
Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope koji je osnovan 1949 godine. Na inicijativu Roberta
Šumana, 1951 godine je osnovana prva evropska zajednica-to je vila zajednica za ugalj i čelik. U
uvodu smo naveli zašto baš ugalj i čelik. Dva ugovora potpisana u Rimu predstavljaju posle
Evropske zajednice za ugalj i čelik, prve ugovore zasnovane na supranacionalnom nivou zato što
je donošenje odluka povereno organu višem nego što su bile vlade država članica. Ugovorom u
Rimu pod zajedničku kontrolu i u službu mira i napretka stavljena je podencijalno
najdestruktivnija i najopasnija sila, atomska bomba, koju čovek poznaje i osnovana Evropska
zajednica za atomsku energiju ( EUROATOM ) i, drugim ugovorom, Evropska ekonomska
zajednica. Njome su, za potpisnice, stvoreni zajedničko evropsko tržište, carinska unija, ukinuta
su ograničenja uvoza i izvoza i omogućeno slobodno kretanje ljudi i kapitala. Videvši veliku
korist od ovakve saradnje, EEZ se proširuje na 12 članica. Posle 1957. EEZ su se pridružile
Velika Britanija, Irska i Danska koja se prikljucuje 1973. godine. 1981. godine prikljucuje se i
Grčka a 1986. godine Španija i Portugalija. Ovih dvanaest država ugovorom u MASTRIHTU
1992. godine stvara
Evropsku uniju
. Od tada je bilo još tri proširenja EU. Uniji se 1995. godine
pridružuju Švedska, Finska, Austrij. Proces je zaokružen 2000. godine u Nici potpisivanjem
ugovora po kome i danas unija funkcioniše. Od tada su bila još dva proširenja, maja 2004. EU
pristupaju još 10 novih članica, od kojih 8 bivših socijalističkih država srednje i istočne Evrope.
To su: Češka Republika, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Madjarska, Malta, Poljska,
Slovačka i Slovenija. 2007. EU ima 27 članica, pridružuju joj se Rumunija i Bugarska. Turska,
Hrvatska i Bivša jugoslovenska republika Makedonija imaju status kandidata. EU s Hrvatskom i
Turskom pregovara od 2005. godine. Makedonija još čeka zvanični početak pregovora. Crna
Gora i Srbija su podnele kandidaturu za članstvo u Evropskoj Uniji.
