Evropska unija i Srbija

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA 

MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Sremski Karlovci

Seminarski rad iz predmeta:SOCIOLOGIJA

TEMA:Evropska Unija i Republika Srbija – kako dalje?

Mentor:                                                                      Student:

Sremski Karlovci 

Maj  2013.g

UVOD

Evropska Unija je medjuvladina i nacionalna unija dvadeset sedam evropskih drzava. Unija 
pociva na zajednickim interesima,institucijama i aktima njenih clanica . Karakterisu je 
jedinstvena valuta, zajednicka odbrambena politika, saradnja u svim oblastima zivota i 
rada,obezbedjena ugovorom o Evropskoj uniji i drugim propisima  Unije. Ona ima citav niz 
strateskih spoljnopolitickih ciljeva. Prvi je uspostavljanje stabilne i jake Evrope ciji ce glas u 
svetu imati vecu tezinu. Takodje je i ko najveci trgovinski partner u svetu, odlucna da obezbedi 
svoju konkurentnost na medjunarodnom nivou i da istovremeno unapredjuje globalnu razmenu 
kroz dalju liberalizaciju pravila trgovine u svetu.

Tri osnovne komponente spoljne aktivnosti Unije u svetu su :

-

Trgovinska politika

-

Pomoc u razvoju

-

Politicka dimenzija

  STVARANJE I POSTEPENI  RAZVOJ EVROPSKE UNIJE  MOZE SE SAGLEDATI 
KROZ NAJVAZNIJE DATUME :

-

18 . april 1951 

 Sest evropskih drazava – Zapadna Nemacka, Francuska,Italija,Belgija,Holandija i 
Luksemburg potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i 
celik ECSC. Cime je ucinjeno stavljanje celokupne Francuske i Nemacke proizvodnje 
uglja i celika pod zajednicku upravu, stim sto je organizacija bila otvorana i za druge 
Evropske drzave
 

-

25. mart  1957

Sest zemalja u Rimu potpisuju tzv.Rimske ugovore o osnivanju evropske ekonomske 

zajednice(EEC) istovremeno je zakljucen ugovor o osnivanju zajednice za atomsku 
energiju.Rimski ugovori su predvidjali ukidanje carinskih i drugih barijera kao i stvaranje 
zajednickih trzista, slobodno kretanje ljudi, roba i i usluga, stvaranje jedinstvenog trzista i 
pridruzivanje zajednici kolonija i zavisnih podrucja kojima upravljaju drzave clanice.

      -30 . jul 1961

          Primena zajednicke agrarne politike .

-

1967. 

EEC, ECSC i Euratom su integrisani te je stvorena organizaciona i administrativna celina

2

Srbija je zvanicno podnela zahtev za clanstvo u Evropskoj Uniju 22. Decembra 2009.godine. 
Odnosi Srbije i Evropske Unije su kroz istoriju poprimali razliciti karakter. Nakon politickih 
promena u SRJ 2000 godine priblizavanje i saradnja sa Evropskom Unijom ponovo su postali 
spoljnopoliticki prioritet.Ostvarivanje evropske perspective je jedan od retkih politickih 
programa koje objedinjuje najveci deo srpske javnosti.

Prvi koraci koje je Srbija kao samostalna drazava preduzela tokom pregovaranja sa Evropskom 
Unijom bili su formiranje pregovarackog tima Republike Srbije 2005 godine.Aprila iste godine 
dobijena studija izvodljivosti o spremnosti Srbije da vodi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i 
pridruzivanju. Septembra 2005 godine usvojena je platforma za pregovore o zakljucenju 
sporazuma a 10 . oktobra otvoreni su pregovori o sporazumu. Prva runda pregovora o ovom 
dokumentu odrzana je novembra 2005 godine, a pregovori obustavljeni vec 3. maja 2006 godine, 
a bice nastavljeni vise od godinu dana kasnije. Zavrsna runda tehnickih pregovora okoncana je 
septembra 2007 godine a mesec dana kasnije parafiran je sporazum o stabilizaciji i 
pridruzivanju. Narodna Skupstina Republike Srbije 09 . septembra 2008 godine ratifikuje 
sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju i prelazni trgovinski sporazum. Ova dva sporazuma 
potpisana su u Briselu 29. Aprila 2008 godine.

1

Od 01. Februara 2009 godine Srbija jednostrano primenjuje prelazni trgovinski sporazum, koji 

je u decembru iste godine odmrznut, a 14. Juna 2010 godine Savet ministara Evropske Unije 
odlucio je da odmrzne i process ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju. Odluka je 
doneta posto je glavni haski tuzilac Serz Bramerc obavestio minister Evropske Unije, da je 
zadovoljan saradnjom Srbije sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u bisoj Jugoslaviji.

Evropska Unija navodi da jedini uslov i jedina prepreka u procesu pristupanja Srbije  Evropskoj Uniji je 
srpska saradnja sa medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju. Medjutim otvaranjem 
pregovarackog postupka nailazi se na mnostvo problema u raznim segmentima drustva. Evropska unija je 
zajednica uredjenih drzava posvecenih demokratiji, miru i dobrobiti gradjana . Tri stuba Evropske  Unije 
su :

-

Ekomomska politika

-

Zajednicka bezbednosna i spoljna politika

-

Saradnja u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova

Ekonomija i uslovi za prijem u Evropsku Uniju

1

www.mojaevropa.rs

4

Pre nego sto neka zemlja postane clan Evropske Unije potrebno je da ispuni ove 
kriterijume :
1. Politicke uslove – da ima stabilne institucije koje su garant demokratije, vladavine 

prava i postovanja ljudskih prava i prava manjina.

2. Ekomomske uslove – da ima funkcionalnu trzisnu privredu sa preduzecima 

konkurentim na evropskom trzistu.

3.  Da prihvati i obezbedi primenu propisa Evropske Unije iz oblasti ekonomske i 

monetarne unije kao i politickog zivota.

                  Mladi i obrazovanje

Aktivnosti Evropske Unije u oblasti razmene studenata i profesora , kao i medjusobnog 
priznavanja diploma i drugih kvalifikacija odnose se na sve uzraste – od osnovaca do 
odraslih. Kao rezultat inicijative koja se bavi mladima mnoge zemlje clanice su uvele 
zakone i razgradile strategije koje se ticu mladih npr. Irska je donela zakon o mladima , 
Litvanija politicki program za mlade a Estonija strateske planove. To je jedan od 
segmenata na koji bi trebali da se ugledamo na Evropsku Uniju. Upravo sada , kada 
pristupamo ispunjavanju uslova za ulazak u EU moramo biti svesni ne samo velikog 
obima posla koji je pred nama, vec i njegovog ogranicenog dometa u odnosu na citav 
kompleks promena koje stvaranje jednog samosvesnog socijalno izbalansiranog i 
ekonomski prosperitetnog drustva zahteva.

U nastavku sledi tabela koja ilustruje procenu Evropske komisije dokle je Srbija stigla u 
pregovarackom postupku sa Evropskom Unijom iz koje se vidi koliko nam posla jos predstoji u 
postizanju standarda  u tekovinama EU.

Tabela 1 : Pregovaracki postupak

Pravna tekovina Evropske 

Unije

Procena EK na 

pocetku

Posmatranje 

zapoceto

Posmatranje 

zavrseno

Poglavlje 

otvoreno

Poglavlje 

zatvoreno

1. Sloboda kretanja roba

Potrebno je vise 
napora

–

–

–

–

2. Sloboda kretanja radnika

Potrebno je vise 
napora

–

–

–

–

3. Pravo poslovnog 
nastanjivanja i sloboda 
pruzanja usluga

Potrebno je vise 
napora

–

–

–

–

4. Sloboda kretanja kapitala

Potrebno je vise 

–

–

–

–

5

17. Ekonomska i monetarna 
politika

Ne ocekuju se velike 
teskoce

–

–

–

–

18. Statistika

Ne ocekuju se velike 
teskoce

–

–

–

–

19. Socijalna politika i 
zaposljavanje

Potrebno je vise 
napora

–

–

–

–

20. Preduzetnistvo i 
industrijska politika

Ne ocekuju se velike 
teskoce

–

–

–

–

21. Transevropske mreze

Potrebno je vise 
napora

–

–

–

–

22. Regionalna politika i 
kordinacija strukturalnih 
instrumenata

Potrebnoje vise napora –

–

–

–

23. Pravosudje i 
osnovnaprava

Potreban je znacajan 
napor

–

–

–

–

24. Pravda,sloboda i 
bezbednost

Potreban je znacajan 
napor

–

–

–

–

25. Nauka i istrazivanje

Ne ocekuju se velike 
teskoce

–

–

–

–

26. Obrazovanje i kultura

Ne ocekuju se velike 
teskoce

–

–

–

–

27. Zivotna sredina

Potpuna 
neuskladjenost sa 
zakonodavstvom EU

–

–

–

–

28. Zastita potrosaca i 
zdravlja

Potrebno je vise 
napora

–

–

–

–

29. Carinska unija

Ne ocekuju se velike 
teskoce

–

–

–

–

7