Предмет:Правни основи заштите

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Европска унија као међународни 

субјекат у области заштите радне и животне 

средине

Ментор:                                           Студент:

Александра Илић                                            Данијела Проковић 0966 

Ниш,2011.

:

Садржај

УВОД............................................................................................................................................................ 2

1.РАЗВОЈ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ........3

2. АКЦИОНИ ПЛАН И ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ.........................................................................4

2.1 ШЕСТИ АКЦИОНИ ПЛАН..............................................................................................................5

2.2 ОДРЖИВИ РАЗВОЈ.......................................................................................................................... 7

3. ОПШТА ЛЕГИСЛАТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ...................8

3.1 ХОРИЗОНТАЛНА ЛЕГИСЛАТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ...........................................................8

3.2. ЛЕГИСЛАТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ОБЛАСТИ ЕКООБЕЛЕЖАВАЊА..........................10

4.ИНСТИТУЦИЈЕ   ЕВРОПСКЕ   УНИЈЕ   НАДЛЕЖНЕ   ЗА   КРЕИРАЊЕ   И   СПРОВОЂЕЊЕ 
ПОЛИТИКЕ И ПРАВА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.....................................................................................11

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................................13

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................................14

background image

3

1.РАЗВОЈ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У 

ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Политика у области животне средине уграђена је у уговорну структуру Заједнице 

тек Јединственим европским актом 1987. године, да би њен оквир био даље прошириван, 
или само на известан начин макар посредно мењан. Јединствени европски акт (1987. г.) 
уводи посебну главу насловљену са „животна средина“ (Чланови 130с-т) обезбеђујући 
изричиту правну основу за политику Заједнице у области животне средине. На основу 
ових одредби Комисија је имала могућност да предлаже доношење прописа у различитим 
областима са циљем да се обезбеди заштита и унапређивање квалитета животне средине, 
допринесе   заштити   људског   здравља   и   обезбеди   рационално   коришћење   природних 
ресурса.   Овим   документом   је   утврђено   да   се   активности   у   области   животне   средине 
морају предузимати у складу са принципом превенције, принципом да штета треба да буде 
спречена на извору настајања и принципом загађивач плаћа.

Уговор из Мастрихта (1992. г.) обезбеђује даље јачање места и улоге политике 

Заједнице   у   области   животне   средине   укључивањем,   међу   своје   основне   циљеве,   и 
унапређивање „одрживог и не-инфлаторног раста уз поштовање животне средине. Јачање 
места и улоге политике животне средине нашло је одраза и у делу Наслова који се односи 
на   животну   средину   кроз   формулацију   да   је   циљ   политике   „висок   ниво   заштите“ 
засноване   на   принципу   предострожности,   поред   других   принципа   који   су   већ   били 
формулисани у Јединственом европском акту.

Одредбама   Амстердамског   уговора   (1997.   г.)   одрживи   развој   је   експлицитно 

дефинисан   као   циљ   Заједнице.   Чланом   2.   је   дефинисано   да   Заједница   има   за   циљ   да 
унапређује „складан, уравнотежен и одржив развој привредних активности“и „одржив и 
не-инфлаторан раст“, заједно са „високим степеном запослености и социјалне заштите, 
једнакости између мушкараца и жена, високим нивоом конкурентности и усклађености 
економских резултата, итд. У вези са овим је и јачање захтева за интеграцију циљева у 
области   политике   животне   средине   у   друге   секторе   дефинисано   одредбом   члана   6. 
Уговора кроз формулацију да „захтеви у области заштите животне средине морају бити 
интегрисани у формулисање и спровођење других политика Заједнице.Поред тога, значај 
Амстердамског уговора, заједно са претходним изменама,произилази из чињенице да је 
доношење одлука које се тичу животне средине учињено једноставнијим, будући да је 
процедура заједничког одлучивања(осим предвиђених изузетака) постала уобичајена чиме 
је ојачана улога Европског парламента. 

Уговором   из   Нице   (2001.   г.)   нису   учињене   измене   основних,   већ   раније 

дефинисаних одредби које се односе на животну средину. Ипак, извесним доприносом 
променама политике у области животне средине сматрају се и промене у систему гласања 
које се односе на систем квалификоване већине.

Програм ЕУ у области заштите животне средине данас има за свој основни циљ 

одрживи развој. То значи да краткорочне економске користи на штету животне средине 

4

морају   бити   замењени   одрживим   моделом   економског   и   социјалног   развоја,   који   ће 
представљати   основу   за   већу   ефикасност   и   конкурентност.   Европска   стратегија   за 
одрживи развој, усвојена 2001. године, заснива се на координисаном развоју заједничких 
политика које се баве економском, социјалном димензијом и димензијом заштите животне 
средине   са   одрживим   развојем   као   својим   суштинским   циљем.   На   основу   ње   се 
установљава скуп главних циљева како би се ограничиле климатске промене и повећала 
употреба чисте енергије, одговорило на претње по људско здравље, управљало природним 
изворима   много   ефикасније,   и   унапредио   транспортни   систем.   На   сваком   пролећном 
самиту   шефова   држава   се   оцењује   успех   имплементације   ове   стратегије   и   посматрају 
њени главни проблеми (Процес из Кардифа, који је покренут 1998).

Слика 1.Европска унија

2. АКЦИОНИ ПЛАН И ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ 

УНИЈЕ

На основу стратегије, Унија усваја акционе програме  

1

који дефинишу главне циљеве 

који треба да буду постигнути у области заштите животне средине, као и активности које 
треба да буду остварене за њихово постизање.

 

До сада је донето шест акционих програма 

који су се односили на одређене временске периоде:

први акциони програм донет је за период од 1973. до 1976. године,

други акциони програм се односио на период од 1978. до 1981. године,

трећи акциони програм се односио на период од 1982. до 1986. године,

четврти акциони програм се односио на период од 1987. до 1992. године,

пети акциони програм се односио на период од 1993. до 2000. године и

шести акциони програм се односио на период од 2001. до 2010.године.

1

 

Д. Тодић:“Савремена политика и право животне средине“,Београд,Мегатренд,2002

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti