BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE
Tema rada :
EVROPSKE INTEGRACIJE
Profesor : Prof.dr. Miodrag Paspalj Student: Sanja Suvić
Br.indexa : 3C9 / 0025/ 12
Beograd,2014
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
2
SADRŽAJ
-SADRŽAJ.....................................................................................................................................
..2
-UVOD...........................................................................................................................................
..3
1. Priroda Evropske
Unije.........................................................................................4
2. Počeci,motivi i ključne ideje Evropske
Integracije..............................................6
3.Rane faze Evropske
integracije............................................................................10
4.Zlatno doba Evropske
integracije.........................................................................11
5. Ekonomska kriza osamdesetih i devedesetih godina XX
veka.........................14
6.Ključni datumi Evropskih
integracija...................................................................16
-ZAKLJUČAK........................................................................................................
18
-LITERATURA.......................................................................................................
19
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
4
-Cilj osnivanja EZUČ je stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika kroz ukidanje svih restrikcija
trgovini ovim proizvodima.Prethodnice stvaranja EZUČ bile su prilike u ratom uništenoj Evropi
i Maršalov plan pomoći SAD.
Neposredni uticaj na formiranje Saveta Evrope maja 1949. sa sedištem u Strazburu – baza
delovanja je konsenzus
Cilj osnivanja: zaštita ljudskih prava i parlamentarne demokratije (Evropska konvencija o
ljudskim pravima, 1950, Sud za ljudska prava).
1. PRIRODA EVROPSKE UNIJE
-Evropsku uniju je teško teorijski definisati, iz dva osnovna razloga. Prvo, Unija je savremen
i dinamičan fenomen. Drugo, Evropska unija je danas toliko kompleksna da svaki pokušaj
sveobuhvatnog teoretisanja o njoj ostaje isuviše načelan, vremenski ograničen i delimičan.
-Uopšteno govoreći, integracija podrazumeva sastavljanje odvojenih delova u celinu. Pri
tome, definicije integracije od strane ekonomista i politikologa se razlikuju. Dok prvi,
ekonomisti, pretežno insistiraju na precesima spajanja nacionalnih ekonomija, drugi,
politikolozi, se više fokusiraju na efekte integracije po nacionalni suverenitet država i na
ponašanje političkih struktura u procesu političkog odlučivanja (R. A. Jones, 2001: 35). Iako
se u ovoj knjizi veća pažnja posvećuje procesima ekonomskog integrisanja evropskih
zemalja, naglašavamo da su ekonomski, politički i institucionalni procesi u stvarnosti snažno
isprepletani i neodvojivi.
-Postoje dva ključna oblika integracije: voljne i nevoljne integracije. U istoriji ljudskog
društva postoje mnogi primeri nevoljnog oblika integrisanja, poput nasilnog integrisanja više
samostralnih država nakon boljševičke revolucije u sovjetsku federaciju, regionalne
ekonomske integracija zemalja u Istočne Evrope u toku komunističke vladavine, i drugih.
- Za razliku od takvih primera, Evropska unija je zasnovana na principu dobrovoljnosti, jer se
ni jedna zemlja ne prisiljava na priključenje, niti se ijedna zemlja sprečava da napusti
Evropsku uniju. Važna karakteristika evropskog integracionog procesa je da je Evropska
unija od svog nastanka razvijala dobrovoljnu političku i ekonomsku integraciju zemalja
članica.
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
5
-Tokom čitavog istorijskog razvoja Evropske unije postavljalo se pitanje njene prirode: da li
je Evropska unija federalna, konfederalna država, ili međunarodna organizacija? Unija ima
mnogo karakteristika federalne države, poput sve moćnijeg parlamenta i suda pravde.
Takođe, Evropska unija ima svoju redistributivnu politiku (uglavnom u oblasti poljoprivrede,
regionalnog razvoja, društvenih fondova i podrške razvoju) i regulatornu politiku (koja je
proizvod detaljnog procesa pregovaranja).
-Međutim, za razliku od federalne države Evropska unija je zasnovana na međudržavnim
ugovorima i politička moć koju imaju države članice u donošenju odluka nema paralelu ni u
jednoj postojećoj federaciji. Takođe, Unija ima neke od karakteristika konfederativne države.
Konfederacija je slobodniji sporazum od federacije, jer u njoj učestvujuće jedinice zadržavaju
viši stepen samostalnosti.
-Konfederacija je dobrovoljni savez država, ali ima svoje nadnacionalne institucije.
Produbljivanje integracije Evropske unije u poslednje dve decenije pomerilo je Evropsku
uniju od konfederalnog prema federalnom modelu, tako da je ona danas više nego
konfederacija, ali je i manje nego potpuna federacija.
- Konačno, iako Evropska unija nije klasična federalna država niti klasična konfederacija,
ona nije ni međunarodna organizacija kao što su to Ujedinjene Nacije, Svetska trgovacka
organizacija i druge, jer je Evropska unija daleko više nadnacionalna nego bilo koja od ovih
organizacija i ima veći stepen institucionalne i političke integracije između svojih članica.
-Mnoge teorije su pokušavale da objasne prirodu Evropske unije: funkcionalna,
federalistička, fleksibilna i druge (R., A. Jones, 2001: 43), a nedavnih godina je otpočela i
zvanična debata o budućnosti Evrope kao “Evrope multibrzine” i “Evrope a la carte”
koncepta. U Evropi “sa više brzina” od država se očekuje da eventualno tokom vremena svi
dođu na isto odredište. U “a la carte” Evropi bi uvek postojala mogućnost da neke zemlje
odustanu od nekih zajedničkih politika.
