СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Европске интеграције и право ЕУ
Тема рада:
Европске интеграције
Професор:
Студент:
Проф. Др.Филип Турчиновић
Владимир Савић
П65/15
,
2016.
Београд април
године
Page
1
САДРЖАЈ
1.УВОД...............................................................................................................................3
2.ВРСТЕ И ЗНАЧАЈ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА.............................................4
3.НАСТАНАК И ОПШТЕ ОДЛУКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ.....................................5
4.ЛИЧНА КАРТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ .....................................................................6
5.ОСНОВНЕ ОДЛУКЕ ТРГОВИНСКЕ ПОЛИТИКЕ ЕУ.......................................7
5.1.ЕУ и Споразуми између једнаких са циљем стварања заједничког
ЕЦЦ.....................................................................................................................................9
5.2.Споразуми о придруживању – сарадња са земљама Централноисточне
Европе..............................................................................................................................11
5.3.Споразуми са Евро-медитеранским земљама....................................................12
5.4.Споразуми са земљама Африке, Кариба и Пацифика.....................................14
5.5Споразуми са државама Западног Балкана........................................................14
5.6Споразум о стабилизацији и придруживању.....................................................15
6.РЕАЛИЗАЦИЈА СПОЉНОТРГОВИНСКЕ ПОЛИТИКЕ ЕУ.........................15
7.З А К Љ У Ч А К........................................................................................................17
Л И Т Е Р А Т У Р А.............................................................................................18
,
2016.
Београд април
године
Page
2
2. ВРСТЕ И ЗНАЧАЈ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА
Још у 19. веку Енглеска, као најразвијенија земља тог времена, а после
дугог периодапротекционизма у меркантилистичко време, почела је да шири идеју
о слободној трговини. Друге, недовољно развијене државе, нису тада виделе
интерес у таквој идеји. У то време снижавање царина је био, углавном, чин који се
одобравао пријатељским земљама тако да је крајем 19. века настао низ
билатаралних уговора о либерализацији, што је био увод у оно што ми данас
познајемо као економске интеграције. Данас као последица процеса глобализације
долази до стварања економских интеграција и то како на микро тако и на макро
нивоу, које између себе стоје у односу међузависности.
Основно обележје економских интеграција на микро нивоу јесу процеси
спајања и при-пајања предузећа из исте или различитих земаља. Ови процеси су
руковонени тржишним мотивимаи по свом карактеру су спонтани. Са друге стране,
постоје интеграције и на макро нивоу којенастају договорима измену држава и по
свом карактеру су формалне или институционалне.
Економске интеграције на макро нивоу или регионалне економске
интеграције представл-јају удружења више земаља са циљем либерализације
међусобне трговине или регулисања тр-говине са трећим земљама. Постоји
неколико врста регионалних интеграција:
споразум о преференцијалној трговини - подразумева снижење царина у
трговиниизмену земаља потписница;
парцијална царинска унија - подразумева заједничку царинску тарифу према
трећимземљама, док се задржава постојећи ниво царина измену земаља
потписница споразума;
зона слободне трговине - представља потпуно укидање царина измену
земаљачланица интеграције; царинска унија - представља истовремено
укидање интерних царина и заједничкуцаринску тарифу према трећим земљама;
заједничко тржиште - поред царинске уније подразумева и слободно кретање
факторапроизводње и заједничку спољнотрговинску политику;
парцијална економска унија - поред заједничког тржишта укључује и
харонизацијуекономских политика. Пример ове интеграције је била ЕУ пре
наступања монетарне уније;
економска унија - највиши је ниво економских интеграције.
Поред елемената које
садржи парцијална економска унија садржи и монетарну
унију (заједничка валута и заједничка монетарна политика). Једина економска
интеграција која је достигла овај ниво економског повезивања јесте ЕУ, која је 1.
јануара 1999. године постала економска унија.
ЕУ је свакако најзначајнија регионална економска интеграција у свету. Свој
пут од Екононске заједнице за угаљ и челик до еконмске и монетарне уније ЕУ је
градила пуних пола века.
,
2016.
Београд април
године
Page
4
Друга по значају је Северноамеричка зона слободне трговине (НАФТА) чије
су члан-ице САД, Канада и Мексико, регионалне интеграције заступљене су и на
територији ЈужнеАмерике, Азије и Африке па се може рећи да велики број држава
у свету припада некој од ре-гионалних интеграција.
Успостављање регионалних интеграција је динамичан процес у светској
привреди тако да је у блиској будућности могуће формирање нових или проширив
ање старих интеграција. Тако јеу августу 2006. године стигао предлог Јапана о
формирању зоне слободне трговине која би укључивала Аустралију, Кину, Јужну
Кореју, Индију, Јапан, Нови Зеланд и 10 чланица АСЕАН-а. Предложена
зона би имала укупно 3,1 милијарду становника (око половине свет-ског
становништва) и бруто домаћи производ од готово 10.000 милијарди долара.
Такође, у августу 2006. године лидери шест бивших совјетских република:
Русије, Белорусије, Казахстана, Киргизије, Таџикаистана и Узбекистана су почели
разговоре о формирању царинске уније измену ових земаља. Циљ ове
интеграције је поновно успостављање поки-даних привредних веза после краха
Совјетског савеза 1991. године..
Дакле, јасно је да ће и у будућности економске интеграције бити главно
обележје светске привреде. Менутим, остаје дилема да ли ће се ове интеграције и
даље успостављати нарегионалном нивоу или ће се и поред неуспеха Доха рунде
преговора у оквиру Светске трговинске организације (СТО) успоставити јачи
мултилатерални оквир.
3. НАСТАНАК И ОПШТЕ ОДЛИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Концепт организације заједничког живота на континенту који би могао да
наџивинационалне антагонизме, представља идеју која је била у основи настанка
данашње Европскеуније. Државе окупљене у ЕУ повезује посвећеност заједничким
начелима: слободи, миру,демократији, владавини права, поштовању људских права
и основних слобода и поштовању националних идентитета држава Чланица.
Чланство у Европској унији је нешто чему тежи већина земаља које још нису
укључне у процес интеграције. Прикључивању се тежи углавном због користи које
чланство са собом доноси.
ЕУ је свакако најзначајнија регионална економска интеграција у свету. Свој
пут од Екононске заједнице за угаљ и челик до еконмске и монетарне уније ЕУ је
градила пуних пола века. Као почетак инеграција европских држава сматра се 9.
мај 1950. године, када је Роберт Шуман дао предлог за стварање наднационалне
организације која би била одговорназа производњу угља и челика, да би се његов
преглог 18. априла 1957. реализовао и настала је Европска заједница за угаљ и
челик. Језгро Европске уније зачето је „Римским уговорима”о оснивању Европске
економске заједнице и Европске заједнице за атомску енергију 1957. године, које су
се формално спојиле у Европску економску заједницу 1. јула 1967, а затим је преко
„Јединственог европског акта” 1986. године политичка интеграција
крунисана„Мастрихтским уговором” 7. фебруара 1992. године када је донет
„Уговор о Европској унији” (Уговор из Мастрихта ступио је на снагу 1. новембра
1993. и тада је основанаЕвропска унија). „Уговором из Амстердама” од 17. јуна
1997. године (ступио на снагу 1.маја 1999), извршене су извесне реформе у
,
2016.
Београд април
године
Page
5
