Садржај стр.
Увод......................................................................................................................3
1.Европски парламент.........................................................................4
2.Консултативна скупштина...............................................................6
3.Изабрани парламент.........................................................................7
4.Моћи и функције...............................................................................8
5.Законодавна процедура....................................................................9
6.Буџет..................................................................................................10
7.Контрола извршне власти................................................................11
8.Моћи надгледања..............................................................................12
9.Будућност Парламента......................................................................13
10.Одбори и делегације........................................................................15
Закључак................................................................................................17
1
У В О Д
Европска унија (скраћено: ЕУ) је међувладина и наднационална унија (заједница)
двадесет седам европских држава. Унија своје корене води од Европско економске
заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се
Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ.
Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више
познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали
и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених 50-их година
двадесетог века. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена је
измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре
Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума завршен је у новембру 2009.
године. вропска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се
примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и
капитала.Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и
политика у области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 1999. увела
заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 13 држава чланица.
Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од
политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола
пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута Шенгенским споразумом.
У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније
се разликује у различитим областима.
2
Седиште Европског парламента је у Стразбуру, где се и одржавају редовне месечне
пленарне, гласачке, четвородневне седнице, како је прописано протоколом у
Амстердамском уговору. Из практичних разлога, међутим, током већег дела месеца,
припремне законодавне радње, седнице одбора, и додатне пленарне седнице се одржавају
у Бриселу, где су лоциране и остале институције Уније. Секретаријат Европског
парламента, који упошљава највећи део особља, налази се у Луксембургу. Цена одржавања
два седишта, и честог сељења свих чланова ЕП и особља од једног до другог брине бројне
посматраче. Европски парламент је неколико пута захтевао право да сам одреди место
заседања и елиминише систем са два седишта, али су европске владе то право задржале за
себе.
Европски парламент, као и друге институције данашње ЕУ, није био оформљен у
данашњем облику када се први пут састао 10. септембра 1952. Једна од најстаријих
заједничких институција, Парламент је започео као „Заједничка скупштина“ Европске
заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ). Била је ово консултативна скупштина 78
парламентараца делегираних из редова националних парламената земаља чланица (види
двојни мандат), без законодавних овлашћења.[2][3] Ову промену од његовог оснивања
истакао је професор Дејвид Фарел са Универзитета у Манчестеру овако:
„Током највећег дела свог постојања, Европски парламент се могао оправдано
назвати ’вишејезичном причаоницом’. Али ово није више случај: ЕП је данас једно од
најмоћнијих законодавних тела на свету по својим, и законодавним, и моћима надзора
извршних органа.“
Развој Парламента од његовог оснивања сведочи о еволуцији структура Уније без
једног јасног „врховног плана“. Неки, попут Тома Рида из Вашингтон поста, рекли су о
Унији да „нико не би намерно осмислио владу тако сложену и прекомерну каква је ЕУ“.И
сама чињеница да Парламент има два седишта, која су мењана неколико пута, јесте исход
разних договора или одсуства договора.
4
2.Консултативна скупштина
Ово тело није поменуто у изворној Шумановој декларацији.Претпостављало се, или
надало, да би се тешкоће у преговорима са Британцима разрешиле и тиме омогућило да
Скупштина Савета Европе обавља овај задатак. Посебна Скупштина је установљена током
преговора о Уговору о ЕЗУЧ, као установа која би представљала равнотежу и надгледала
извршне органе, пружајући при том демократски легитимитет. Начин на који је Уговор о
ЕЗУЧ срочен показивао је жељу вођа за више од обичне консултативне скупштине,
коришћењем израза „представници народа“ и дозвољавао је непосредне изворе. Рани
значај Скупштине је истакнут када јој је поверен задатак састављања нацрта уговора којим
би била основана Европска политичка заједница. За ову потребу, састављена је „ад хок“
скупштина која је имала и додатне чланове, али је пројекат напуштен након неуспеха
предложене Европске одбрамбене заједнице.
Упркос овоме, 1958. године су Римским уговорима основане Европска економска
заједница и Евратом. Заједничку скупштину су делиле све три заједнице (које су имале
засебне извршне органе), а своје име је променила у „Европска парламентарна
скупштина“. Три заједнице су се спојиле Уговором о спајању из 1967, а тело је
преименовано на своје садашње име „Европски парламент“ 1962. 1970. године, Парламент
је добио овлашћења над неким областима буџета Заједнице, која су 1975. године
проширена на цео буџет.
.
Амблем Парламента од 1973–1983
Према Римским уговорима, Парламент је требао бити непосредно биран. Међутим,
Савет је претходно морао да договори једнообразни изборни систем, што он није учинио.
5
