VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE
TEMA:
EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA
Mentor:
Student:
Prof. dr Nataša Marjanović
David Urošević 325-102/19
Beograd, 2020.
Sadržaj
Uvod ....................................................................................................................................3
Evropski sistem centralnih banaka ......................................................................................4
1. Struktura ..............................................................................................................4
2. Osnovna tela ........................................................................................................5
3. Odgovornosti i funkcije ......................................................................................9
4. Ciljevi i zadaci ..................................................................................................11
Zaključak ...........................................................................................................................14
Literatura ...........................................................................................................................15
2
promociji evropske finansijske integracije. Evrosistem zavisi od glatkog funkcionisanja
bankarskog sistema kroz koji se sprovode aktivnosti monetarne politike.
Evropski sistem centralnih banaka
1. Struktura
Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) sastoji se od Evropske centralne banke (ECB)
i centralnih banaka država članica bez obzira na to da li su uvele evro ili ne. S tim u vezi,
potrebno je objasniti još jedan čest termin a to je Eurosistem. Označava ECB i nacionalne
banke zemalja članica koje su prihvatile evro. Države članice EU koje nisu prihvatile
evro su članice ESCB sa posebnim statusom koji se ogleda u tome da mogu voditi svoju
nacionalnu monetarnu politiku, ali nemaju pravo odlučivanja kod donošenja pojedinačne
monetarne politike u evro zoni, kao ni uvažavanju takvih odluka
1
.
Osnovne funkcije ESCB jesu da:
definiše i sprovodi monetarnu politiku Evropske unije,
da obavlja poslove vezane za devizni kurs,
da čuva i koristi devizne rezerve, da osigura dobar rad sistema plaćanja na
teritoriji evrozone,
kao i da pruža stručnu podršku ostlim telima Unije kada je reč o monetarnim
pitanjima.
Početni kapital ESCB bio je 5 milijardi eura, a njemu je pridodato i oko 40 milijardi
deviznih rezervi. Obe vrste sredstava osigurale su zemlje članice evrozone,
proporcionalno njihovom BDP. Devizne rezerve imaju istu funkciju kao i u nacionalnim
državama - da budu garant kursa i plaćanja prema inostranstvu.
1
Jeremić, Z., Finansijska tržišta, FFMO, Beograd, 2003.
4
Evropska centralna banka funkcioniše u ESCD i predstavlja njegovu srž. Potreba za ECB
se ukazala pošto je jedan broj zemalja Evropske unije odlučio da usvoji zajedničku valitu,
što iziskuje jedinstvenu monetarnu politiku, stvaranje zajedničkih deviznih rezervi i niz
drugih poslova.
2. Osnovna tela
Evropski sistem centralnih banaka se sastoji od ECB i njenih tela, plus 14 centralnih
banaka zemalja koje su članice Evropske unije a nisu članice evrozone. Iako je ESCB širi
sistem, jer u njega ulaze i centralne banke zemalja Unije koje su izvan evrozone, njim
zapravo rukovode tela ECB, od kojih su dva najznačajnija: Upravni savet (Governing
Council) i Izvršni odbor (Executive Board). Osim njih postoji i Opšti savet (General
Council). Opšti savet je najmanje važno telo od tri pomenuta i on će postojati samo dok
bude članica unije koje su izvan evrozone. Opšti savet se bavi uspostavljanjem veza
između ECB i nacionalnih centralnih banaka članica Unije koje su izvan evrozone.
U okviru novoformiranog sistema evropskih centralnih banaka svojstvo pravnog lica ima
samo Evropska centralna banka. ECB ima svojstvo pravnog lica, potpuni pravni
subjektivitet, te u svakoj zemlji članici uživa najveći stepen pravne sposobnosti i
ovlašćenja koji zakon u toj zemlji može dozvoliti jednom pravnom licu. ECB obezbeđuje
izvršenje zadataka ESCB bilo putem svojih osnovnih aktivnosti, bilo uz pomoć
nacionalnih centralnih banaka. Njenu pravnu osnovu čini Ugovor o osnivanju Evropske
zajednice (Treaty establishing the European Community) i Statuti ESCB i ECB (Statute
of the European System of Central banks and of the European central bank). Oba statuta
predstavljaju protokol Ugovora i datiraju od 1. juna 1998. godine.
Pravni status ECB je definisan u skladu sa njenim ciljevima, zadacima i ovlašćenjima.
ECB može da stiče i otuđuje pokretnu i nepokretnu imovinu i može da bude stranka u
sudskom postupku. ECB kontroliše, u okviru utvrđenih zadataka, izvršavanje zadataka
poverenih ESCB, i izvršavanje zadataka poverenih nacionalnim centralnim bankama.
5
