Sažetak
U ovom radu ću pisati o
Evropskom sudu pravde
. Govoriću o njegovoj istoriji, ulozi,
organizaciji sudske vlasti, njegovom sastavu, nadležnosti i postupku pred Evropskim
sudom pravde. Objasniću i sudove od kojih se sastoji Sud pravde EU.
UVOD
Sud pravde Evropske unije
ili
Evropski sud
(
EUROPEAN COURT OF JUSTICE
(ECJ))
pravde vodi računa da su zakoni Zajednice saglasno interpretirani i
efektivno primenjeni. Ima sudsku nadležnost u sporovima između zemalja
članica, institucija EU, poslova i pojedinaca. Sud prvog stepena je pridružen od
1989. godine. Sud se sastoji od 27 sudija i 8 opštih pravobranilaca. Oko
njihovog izbora moraju se saglasiti države članice. Sedište suda je u
Luksemburgu.
Biraju se na period od šest godina, među osobama čija je nezavisnost
nesumnjiva i koje poseduju kvalifikacije za izbor na najviše pravosudne
funkcije u svojim državama ili čija je stručnost priznata. Uloga opštih
pravobranilaca je da pomažu sudijama, tako što nepristrasno i nezavisno daju
svoje mišljenje o slučajevima koji se nađu pred Sudom. Sud može zasedati u
punom sastavu (kada su u pitanju izuzetno važni slučajevi), u Velikom veću ili
u većima sačinjenim od tri ili pet sudija. Osnovna uloga Suda je da obezbedi
poštovanje prava prilikom primene i tumačenja Ugovora, kao i akata koje
donesu nadležne institucije EU. U nadležnosti je suda da sudi po tužbama za
poništaj akata, tužbama za nečinjenje, tužbama protiv država članica koje ne
ispunjavaju svoje obaveze, po žalbama na odluke Suda prve instance, da
donosi odluke o prethodnom pitanju, kao i da daje mišljenja.
1.
Organizacija sudske vlasti
(
http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-sud, pristup:
16.12.2011.)
Do usvajanja Lisabonskog sporazuma, vršenje sudske vlasti u Evropskoj
zajednici je bilo povereno Sudu pravde Evropskih zajednica (
The Court of
Justice of thr European Communties,
u daljem tekstu Sud pravde) koji je kao
zajednički organ za sve tri Zajednice osnovan 1957. godine, Konvencijom o
određenim institucijama koje su zajedničke za Evropske zajednice. Sve do
1989. godine, Sud pravde je kao jedini organ vršio sudsku vlast u tadašnjim
Zajednicama, a onda mu je radi rasterećenja i obezbeđenja dvostepenosti
postupka, pridodat Prvostepeni sud ili Sud prve instance. Ugovorom iz Nice, iz
2001. godine, otvorena je mogućnost da se Prvostepenom sudu dodaju sudskva
veća ili paneli koji bi odlučivali u posebnim oblastima pa se Prvostepeni sud
ne smatra „pridodatim“, već samostalnim telom sudske vlasti. O formiranju
1
sudskih veća odlučuje jednoglasno Savet na predlog Komisije i posle
konsultovanja Evropskog parlamenta. Odlukom o osnivanju sudskog veća se
utvrđu i propisi o organizaciji veća i obimu nadležnosti veća.
U Sporazumu iz Lisabona sastav, nadležnost i način rada Suda pravde su
regulisani odredbama članova 19. do 24. UEU i članova 251. do 281. UFEU, u
kojima su uglavnom prihvaćena rešenja koja su bila predviđana u Predlogu
Ustava za Evropu. Navedenim odredbama Sud je preimenovan u Sud pravde
Evropske unije koji se sastoji od Suda pravde, Osnovnog ili opšteg suda
(
General Court
) i specijalizovanih sudova.
Evropski sud pravde
2.
Sastav, nadležnosti i postupak pred Sudom pravde
2.1
Sastav
.
Sud pravde i Osnovni sud čine (Vukadinović, R.,2010.) po jedan sudija iz svake
države članice kojima u radu pomažu opšti pravobranioci, izabrani
sporazumno između država članica na period od šest godina, sa pravom da
budu ponovo birani. Sudije i opšti pravobranioci se biraju od lica čija je
nezavisnost izvan svake sumnje i koja ispunjava sve uslove za izbor za najviše
pravosudne funkcije u njihovim državama, ili su istaknuti pravnici priznate
stručnosti. O podobnosti kandidata da obavljaju sudske funkcije i funkcije
opštih pravobranioca svoje mišljenje daje posebni komitet pre nego što vlade
država članica pristupe njihovom imenovanju. Sudije između sebe biraju
Predsednika suda na period od tri godine koji rukovodi radom Suda
ipredsedava sednicama velikog veća ili plenuma. Opšti pravobranioci ne
zastupaju interese stranaka, već pomažu Sudu na taj način što pripremaju
slučaj i daju obrazloženo mišljenje o tome kako bi trebalo rešiti sporni
predmet. Sud, međutim, ne obavezuje ovo mišljenje, ali ga mora objaviti. O
svojoj osobenoj ( sui generis) pravnoj prirodi i nadležnosti, Sud ima karakter
međunarodnog i unutrašnjeg suda, ustavnog, upravnog i građanskog suda.
2
