ŠTA JE EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?
Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. Broj sudija je jednak
broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i
osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Savet Evrope trenutno čini četrdeset
sedam država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju
nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa Sekretarijatom koji uglavnom čine
pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju
podnosioce predstavki niti zemlje.
ŠTA JE EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA?
Evropska konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje
članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog
funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica
Srbija i Crna Gora 3. aprila 2003. godine u Strazburu je postala članica Saveta Evrope. Tom
prilikom potpisana je izjava o pristupanju Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i njenim
pratećim protokolima, što je pretpostavka da se našim državljanima otvori put za zaštitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda pred
Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu
.
Savet Evrope, kao regionalna organizacija zemalja Zapadne Evrope, doneo je i otvorio za potpis
Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine
(popularno
nazvana Evropska konvencija o ljudskim pravima). Ova konvencija je stupila na snagu septembra
1953. godine. Zemlje članice Saveta Evrope, imajući u vidu da je za postizanje većeg međusobnog
jedinstva i pravde i mira u svetu neophodno poštovanje
osnovnih sloboda i ljudskih prava
, ovom
konvencijom predvidele su mehanizam za osiguranje poštovanja obaveza država ugovornica, koje
proizilaze iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i time je ustrojen
nadnacionalni mehanizam
za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Evropski sud za ljudska prava
Nakon usvajanja i stupanja na snagu Protokola broj 11 Evropski sud za ljudska prava postao je
stalni organ
, a njegova nadležnost je obavezna za
sve države članice
. Sedište suda je u Strazburu.
Evropski sud za ljudska prava sastoji se od onolikog broja sudija
koliko je zemalja članica
Saveta
Evrope. Svaka zemlja članica ima u sudu po jednog sudiju, koji ne mora biti njen državljanin, pa
čak ni državljanin bilo koje zemlje članice Saveta Evrope. Sudije bira Skupština Saveta Evrope, i to
bira jednog sudiju među tri kandidata koje predlaže država članica.
Sudija se bira sa mandatom od 6 godina i može biti ponovo biran na istu funkciju. Sudije uživaju
imunitet, a u svom radu su nezavisni. Za
sudiju
može biti izabrano lice visokog moralnog ugleda
koje ispunjava uslove za obavljanje najviših sudskih funkcija ili je priznat kao
ugledni stručnjak u
oblasti prava
. Sudiji mandat prestaje istekom vremena na koje je postavljen, ispunjenjem starosne
granice od 70 godina ili razrešenjem na osnovu odluke Evropskog suda donete dvotrećinskom
većinom glasova sudija.
Sud ima predsednika i dva potpredsednika, koje bira sud.
Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njegov zadatak je da obezbedi da države
članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje
predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da
je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu. Presude su
obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom.
Postupak za ostvarivanje zaštite povređenog prava
Možete podneti predstavku Sudu ako smatrate da ste lično i direktno bili žrtva kršenja prava
garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti učinjena od strane
zemlje potpisnice Konvencije.
Predstavka je pismeno obraćanje koje građanin/ka ili više lica upućuje organu javne vlasti, a u kojoj
izražava neslaganje u pogledu načina rada i postupanja određenog organa ili se njihov način rada i
postupanja kritikuju od strane građana/ki (može se zvati i primedba). Pravo na podnošenje
predstavke proizilazi iz Ustava Republike Srbije.
Postupak pred Sudom se odvija na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleski ili francuski), sem
ako predsednik veća ne odobri nastavak upotrebe službenog jezika na kojem ste podneli predstavku
Vaša predstavka se mora odnositi na jedno od prava zagarantovanih Evropskom konvencijom o
ljudskim pravima. Navodno kršenje podrazumeva širok spektar mogućih situacija: mučenje i
ponižavajuće postupanje sa zatvorenicima; nezakonitost hapšenja; nedostake u građanskim i
krivičnim postupcima; diskriminaciju u primeni prava; prava roditelja; nepoštovanje privatnog i
porodičnog života, doma i prepiske; ograničenje u izražavanju mišljenja ili saopštavanja ili
primanja informacija; kršenje slobode učešća na okupljanjima ili demonstracijama; isterivanje ili
izručivanje; oduzimanje imovine i eksproprijacija.
Predstavka se podnosi pismenim putem, slanjem predstavke Sudu poštom, davanjem jasnih
informacija u formularu za podnošenje predstavke, uz potrebnu dokumentaciju. Ne sme se koristiti
nikakav drugi formular (pravilo 47 Poslovnika suda). Predstavka se šalje na sledeću adresu
(predstavku ne možete podneti preko kancelarije Saveta Evrope):
The Registrar
European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 Strasbourg Cedex
France
•
- Predstavku možete pisati na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleskom ili francuskom) ili na
zvaničnom jeziku jedne od zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, što znači i na srpskom.
•
- Ako podnesete predstavku faksom, dokumentaciju morate poslati i poštom.
•
- Ne može se dolaziti lično u Strazbur i iznosite slučaj usmeno. Tada slučaj neće biti brže
razmotren niti ćete dobiti pravni savet.
•
- Možete biti zamoljeni od strane Sekretarijata suda - Registra za dodatna dokumenta, informacije
ili objašnjenja koja se odnose na Vašu žalbu.
