SEMINARSKI RAD
PREDMET: MEĐUNARODNO JAVNO PRAVO
TEMA: EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
Student: Mentor: Doc. dr Aleksandar Faladžić
Istočno Sarajevo, maj 2020.
Evropski sud za ljudska prava
2
SADRŽAJ
1.UVOD.................................................................................................................................3
2.EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA........................................................................4
2.1. Sastav Suda.....................................................................................................................4
3. NADLEŽNOST SUDA.....................................................................................................6
3.1. Nadležnost ratione loci...................................................................................................7
3.2. Nadležnost ratione materiae...........................................................................................7
3.3. Nadležnost ratione temporis...........................................................................................8
3.4. Nadležnost ratione personae...........................................................................................8
4. POSTUPAK PRED SUDOM............................................................................................9
5. ZASTUPANJE PRED SUDOM......................................................................................10
6. ZAKLJUČAK..................................................................................................................12
7. LITERATURA.................................................................................................................13
Evropski sud za ljudska prava
4
2. EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
Pojam i nastanak Evropskog Suda za ljudska prava
Savjet Evrope, koji je regionalna organizacija zemalja Zapadne Evrope, donio je i otvorio
za potpis Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Konvencija je
usvojena 4.novembra 1950. godine u Rimu, a stupila je na snagu 3. Septembra 1953.g.
Propraćena je sa petnaest protokola, od kojih Protokol 14 još uvijek nije stupio na snagu.
Zemlje članice Savjeta Evrope imale su u vidu potrebu da je neophodno poštovanje
osnovnih sloboda i ljudskih prava za postizanje većeg međusobnog jedinstva i pravde i
mira u svijetu, i ovom konvencijom je predviđen mehanizam za osiguranje poštovanja
obaveza država ugovornica , koje proizilaze iz Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Evropski Sud za ljudska prava je ustanovljen 21. januara 1959. godine, nakon što je osam
zemalja ugovornica dostavilo deklaracije po kojima priznaju obaveznu nadležnost Suda,
kako se po tadašnjoj verziji konvencije tražilo. Nakon usvajanja i stupanja na snagu
Protokola 11 od novembra 1998. Godine, članom 19 Konvencije, ukinuta je Evropska
Komisija, a nadležnost Evropskog Suda za ljudska prava, koja je do tada bila fakultativna,
postaje obavezna za sve države članice. Time su ujedno i stvoreni uslovi za direktno
obraćanje Sudu, pa je i to djelimično uticalo na porast broja zahtjeva za pokretanje
postupka pred Sudom. Evropski Sud za ljudska prava je potpuno nezavisan u svom radu, i
ne predstavlja neku višu instancu u odnosu na domaće sudove, pa se od njega ne može
tražiti da preinači, poništi ili ukine odluku domaćeg sudskog ili upravnog organa, niti da
svojom odlukom licu koje je podnijelo zahtjev za pokretanje postupka dodijeli neko pravo
koje mu je uskraćeno. Zadatak Suda jeste da utvrdi postojanje ili nepostojanje povrede
prava utvrđenih i zaštićenih Konvecijom i njenim protokolima.
2.1 Sastav suda
Sud se sastoji od onolikog broja sudija koliko ima država ugovornica Konvencije, odnosno
koliko je država članica Savjeta Evrope. Svaka zemlja članica ima u sudu po jednog sudiju,
koji ne mora biti njen državljanin, pa čak ni državljanin bilo koje zemlje članice Savjeta
Evrope. Sudije bira Skupština Savjeta Evrope, i to bira jednog sudiju među tri kandidata
koje
predlaže
država
članica.
Izbor sudija obavlja Parlamentarna skupština Savjeta Evrope, većinom glasova.
Sudija se bira sa mandatom od 6 godina i može biti ponovo biran na istu funkciju. Sudije
uživaju imunitet, a u svom radu su nezavisni. Za sudiju može biti izabrano lice visokog
moralnog ugleda koje ispunjava uslove za obavljanje najviših sudskih funkcija ili je priznat
kao ugledni stručnjak u oblasti prava. Sudiji mandat prestaje istekom vremena na koje je
