Faktički rad(rad na crno)
Faktički rad postoji kada poslodavac “primi”radnika na rad, ali ne zaključi Ugovor o radu
sa radnikom. Radnik nema prava na socijalno, penziono, invalidsko osiguranje i osiguranje u
slučaju nezaposlenosti, na zaštitu na radu. Poslodavac ne želi da prijavi radnika, a radnik nema
skoro nikakva prava predvidjena Zakonom o radu, osim možda prava da se ne žali ili da napusti
radno mesto. Ima ko hoće da radi!
Prema podacima Agencije za zapošljavanje BiH, u BiH trenutno radi oko 200.000 radnika
koji nisu prijavljeni, kojima se ne plaćaju porezi i doprinosi i koji deluju u oblasti sive ili crne
zone, a Inspektorat RS je pre nekoliko meseci objavio podatak da u RS izmedju 60 i 80 hiljada
radnika radi na “crno”. Za faktički rad se najčešće regrutuju mladi,nekvalifikovani radnici,
najviše do srednje stručnog obrazovanja, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni stariji od 40
godina (medju kojima je najviše onih koji su proglašeni tehnološkim viškom), korisnici
socijalnih pomoći i novčanih naknada. Poslodavci zloupotrebljavaju i instituciju probnog rada,
koju koriste kao mogućnost angažovanja lica bez zasnivanja radnog odnosa, ističući da je
neophodno da se pre zaključivanja ugovora o radu uvere da li angažovano lice zadovoljava sve
potrebne kriterijume, pri tom ne predočavajući radniku način sprovodjenja i ocenjivanja
njegovog rada, ili ga proizvoljno menjaju u skladu sa svojim interesima.
U teškim novčanim situacijama ljudi su obično srećni ako nadju bilo kakav normalan
posao,sto pod “normalno” se podrazumeva “plaća se”, porodica i deca su važniji od prava. Nije
važna činjenica da ćete u potpunosti da zavisite od volje i želja poslodavca, nego se neće znati ni
vaše radno vreme, plata, odmori, odsustva, a da ne govorimo o vašem pravu da se razbolite ili
zalite. Vi ste dobrovoljno pristali da budete degradirani, da sve ono sto ste učili u školama
obrišete jednim potezom. Kome bi ste se žalili? Komšijama, rodjacima, prijateljima, društvu?
I, oni bi vam odgovorili- tako je svuda. Zbog čega se žališ,dobijaš pare,znaš koliko njih bi bili
zahvalni da rade na mestu gde si ti? Poslodavci imaju zaštitnike i dobro pokriće u raznim
političkim i državnim organima, ćuti i trpi! Da li ih treba poslušati? I, naši najbliži nam se
podsmehnu kada spomenemo pravdu, zakon, moral, kažu– navićićeš se! Da ipak, otvorite vrata
nezakonitom i bahatom ponašanju poslodavaca , a nekako će se to već srediti samo od sebe,
samo se treba strpiti. ” Zar da rizikujem otkaz koji ionako mogu da dobijem neočekivano, bez
razloga, bez otpremnine, bez dana radnog staža?”
Vi ste faktički nevidljivi za pravni sistem ove države, a Zavod neće doći lično kući ili
na posao, i terati vas da razmislite o svojoj socijalnoj sigurnosti i stažu. Postoje mnogi izvori
informacija vezanih za radnička i socijalna prava, radničke slobode, preko sindikata, interneta,
medija, pa do pravničkih knjiga , kao i o tome kako poslodavci neprijavljivanjem radnika ili ne
potpisivanjem ugovora o radu čine štetu državi, Fondovima PIO- a, Budžetu RS, i da je takvo
ponašanje kažnjivo!!! Ja, ti, mi, svi smo samo zrnce peska, jedna kap u moru nepravedne
raspodele oskudnih, društvenih resursa, sistema nejednakosti , robovanju profitu, brutalnog
tržišta rada, prava jačeg…
Ali udružena i osvešćena, radnička klasa, jača je od bilo kakvih vetrenjača, i ma koliko da
ih je. Postoji Zakon koji obezbedjuje da se osećate kao bitan član ovog društva , ali postoje i oni
kojima nije u interesu da budete plaćeni koliko vredi vaš rad, da imate odmor i da imate
vremena za porodicu ili za sebe. Vi ste trošak, a troškove treba svesti na najmanju moguću meru.
Gde je tu čovek kao pojedinac i radnik, gde su ti putokazi koje treba da sledi da bi
ostvario prava i bio slobodna i cenjena ličnost? Da odustane od svega i prihvati rad u
nehumanim uslovima, bez pravne zaštite, od danas do sutra, bez borbe i tako da primer svojoj
deci,okolini…? Koliko su samo daleko od nas Medjunarodne konvencije i preporuke od
strane Medjunarodne organizacije rada, čini nam se da je naša svest previše sirova za takve
bajke. Skoro, pa su i bajke, u smislu da su donešene pre više od 50 godina, a mi smo od tada
samo nazadovali kao društvo u smislu socijalnih, ekonomskih i radničkih prava.
Dok se nešto ne promeni u nama samima, dok ne skupimo hrabrosti dovoljno da kazemo
ne, neće se klupko nepravde početi razmotavati. Držeći se po strani kada je vaša budućnost u
pitanju, vi držite po strani celo ono čovečanstvo što se borilo za radnička prava. Recimo
ne,svakom poslodavcu koji želi da potceni naše znanje, veštine, našu ulogu u privredi i
ekonomiji jedne zemlje. To isto čovečanstvo (radnici), bi pre nekoliko vekova podiglo revoluciju
da zaštiti radnike širom sveta, njihov glas bi se prolamao do neba, a mi ćutimo i plašimo se da
neko neće čuti naše misli. Jer, kako kaže Ž.Ž.Ruso - “ Sloboda čoveka nije u tome da može
činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi."
Možda je cena osvešćivanja veća od cene trpljenja, al’ na duže staze koristi su
neprocenjive. Time što ćete dići glas protiv ponižavajuceg i nehumanog ponašanja od strane
poslodavaca, vi ćete otvoriti vrata slobodi za sadašnja i buduća pokolenja radnika, omogućiti da
se naša omladina i naši najbolji akademci zadrže u ovoj zemlji. Vratićete veru našem vrednom i
poštenom narodu u bolje sutra u našoj Republici Srpskoj. Radnička klasa je kamen temeljac
svakoj državi, i ona treba da bude više cenjena i sama sebe više da ceni.
Dragana Šalipurević, BLC
