VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
POSLOVNO KOMUNICIRANJE
TEMA:
FAKTORI KOJI UTIČU NA POSLOVNU
KOMUNIKACIJU
Student: Mentor:
Marko Djordjijevski Jovičić dr Dragoljub
Br.indeksa:141/10 tr Stanković Sanja
Novi Sad, april,2011.
SADRŽAJ SEMINARSKOG RADA:
UVOD -------------------------------------------------------------------------------1.
DEFINICIJA KOMUNIKACIJE-------------------------------------------------1.
NIVOI POSLOVNE KOMUNIKACIJE----------------------------------------2.
MODEL MEĐULJUDSKIH KOMUNIKACIJA----------------------------- 4.
OSNOVNA OBELEŽJA POSLOVNOG KOMUNICIRANJA ------------ 5.
USMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE ------------------------------- 6.
OBLICI USMENOG POSLOVNOG KOMUNICIRANJA --------------- 6.
POSLOVNI RAZGOVOR ----------------------------------------------------- 7.
FAKTORI KOJI UTIČU NA POSLOVNU KOMUNIKACIJU ---------- 8.
PROSTOR ------------------------------------------------------------------------ 8.
VREME --------------------------------------------------------------------------- 8.
TEMA----------------------------------------------------------------------------- 9.
SAGOVORNICI ---------------------------------------------------------------- 9.
ZAKLJUČAK------------------------------------------------------------------- 10.
LITERATURA------------------------------------------------------------------ 11.
-
Komunikacija je interakcionalna i transakcionalna
. Prvo svojstvo
znači izmenu poruka među ljudima uključenim u komunikacioni proces. Drugo,
pak, da ljudi uključeni u komunikacioni proces učestvuju u kreiranju i
dekodiranju (interpretiranju) poruka. Svaki utiče na druge i stoga učestvuje u
proces.
-
Komunikacija može da bude namerna i nenamerna
. Komunikacija
može da se desi bez obzira da li je nameravana ili nije. Prvi slučaj postoji onda
kada jedno lice šalje poruku drugom licu koje tu poruku želi da primi (na
primer, kad jedno lice traži upute a drugo mu ih daje). Za razliku od prvog, drugi
slučaj imamo onda kada jedno lice namerava da pošalje poruku drugom licu –
primaocu poruke i kad primalac na poruku reaguje nesvesno ili nenamerno (na
primer, kad se govornik na sastanku smeši drugom licu u nameri da skrene
njegovu pažnju na sebe i u tome uspeva tako što to drugo lice nesvesno reaguje
na osmeh i počne pažljivo da prati poruku govornika). [prema 2.str.26.]
Za komuniciranje se još može reći da se sastoji od sledećih pitanja:
1. Ko saopštava ?
2. Šta saopštava ?
3. Kojim kanalom ?
4. Kome saopštava ?
5. Sa kakvim rezultatom ?
Komunikacijski proces je vrlo složen proces, dvosmeran i podložan
subjektivnosti. Zato nije čudo da postoji čitav niz prepreka efikasnoj
komunikaciji. U teoriji se spominju četiri vrste komunikacijskih prepreka o
kojima menadžeri treba da vode računa.To su:
problemi procesa komuniciranja, koji proizilaze iz lošeg
funkcionisanja jedne ili više komponenti u komunikacijskom
lancu;
fizičke prepreke komuniciranja;
problemi razumevanja poruka;
psihološke prepreke u komuniciranju.
NIVOI POSLOVNE KOMUNIKACIJE
Komunikologija analizira proces komuniciranja zavisno od broja učesnika
koji razmenjuju poruke i njihove interakcije.U tom kontekstu možemo
razlikovati sledeće nivoe:
2.
