Универзитет у Приштини
Економски факултет у Косовској Митровици
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
Методика наставе
ТЕМА:
Фактори наставе
Ментор:
Студент:
У Косовској Митровици, 2012. године
САДРЖАЈ
УВОД ...............................................................................................................................................3
1.НАСТАВНИК..................................................................................................................................4
2. УЧЕНИК........................................................................................................................................5
3.ПРИПРЕМАЊЕ УЧИТЕЉА ЗА НАСТАВУ.......................................................................................6
4. ТЕМАТСКИ НАЧИН ПЛАНИРАЊА...............................................................................................9
5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ...................................................................................................................10
6. КОМБИНОВАНА ПРИМЕНА НАСТАВНИХ МЕТОДА..................................................................12
ЗАКЉУЧАK......................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................................14
1.Наставник
Наставник није само предавач свог предмета него и васпитач. Он је носилац
целокупног васпитно-образовног рада у школи. О њему, његовом образовању и
способностима, његову моралном лику, односу према раду, материјалним и духовним
вреднстима зависни су резултати и успех тога рада. То значи да његова васпитна функција
претпоставља и тражи посебно образовање, посебне људске и моралне квалитете.
Непосредни утицај наставника на ученике изванредно је вредно васпитно средство и није га
могуће надокнадити другим утицајима. Потребно је нагласити 5 битних обележја
наставничког позива и пет темељних претпоставки за успјешно одгојно ђеловање.
1) Наставник мора бити морална, целовита и стабилна личност, снажне воље и чврстог
карактера.
2) Наставник мора бити врло образован и културан човек, широких погледа,
свестраног општег образовања и опште културе.
3) Он мора познавати своје стручне предмете које предаје у школи и заступа у животу.
Другим речима мора бити добар стручњак на одређеном подручју.
4) Успоредо с тиме мора поседовати педагошку културу, теоријско и практично
педагошко образовање, односно мора имати развијен смисао и способности за васпитни рад.
5) Успех васпитног рада подразумева позитиван однос, одређени интерес, оптимизам,
љубав, одушевљење, тј. да наставник воли своје знање и васпитни рад, да верује у човека и
успех свога рада, да воли младе људе и да им се зна приближити, да показује занимање и
разумевање за њихове проблеме, сaрађује с њима у њихову рјешавању, да поштује личности
својих ученика и да се позитивно односи према њима.
1
У традиционалној школи наставник је био медијатор, посредник између наставних
садржаја и ученика. Он је био искључиви организатор васпитно--образовног процеса, а
односи на релацији наставник-ученик били су засновани на хијерархијским разликама. Улоге
сувременог наставника су следеће:
-Поучавање ученика у сврху стицања знања, вештина и развоја способности
(образовање ученика, полазника).
-Поучавање ученика у сврху усвајања или промене вредности, ставова и навика
(васпитање ученика, полазника).
-Учествовање у процесима развоја школе, односно у развоја процеса образовања и
васпитања, заједно с осталим члановима образовне организације, инспекторима,
саветницима и стручњацима из развојних служби; развојна улога. Наставник све више постаје
аниматор и терапеут, односно регулатор васпитног процеса, а не само информатор.
2.Ученик
1
Вукасовић А.1991.Сомбор, "Загреб"
