Faktori prestupničkog
ponašanja
• Kompleksnost kriminalnog ponašanja ogleda se u postojanju velikog
broja bioloških, psiholoških i socijoloških teorija koje pokušavaju da
objasne ovu pojavu.
• Do danas nauka nije formulisala jedinstven i sveobuhvatan model
model koji bi pronikao u suštinu kriminalnih fenomena. Iz tog razloga
kriminalitet vezujemo za mnogobrojne faktore.
• Zvonarević kriminogene determinante svrszava u tri grupe:
1. odnosi se na širu društvenu zajednicu
2. karakteriše specifičnosti užih socijalnih sredina
3. odslikava individualni aspekt počinioca
Jedan od bitnih zadataka forenzičko- psihološke ekspertize uz ostalo, jeste
i sagledavanje dinamičke interakcije raznih kriminogenih faktora uz
određivanje relativnog značaja svakoj od njih u konkretnoj
inkriminisanoj radnji.
Kriminalne osobine šire društvene
zajednice
• Aktuelna društvena stvarnost često kao vrhovni ideal
uspeha ističe profit, zaradu, status, moć , a ne rad i
poštenje.
• Mnoge se aktivnosti sa ruba zakona tolerišu ako dolaze od
privilegovanih slojeva, a legalnoj sankciji bivaju podvrgnuti
pojedinci marginalnog značaja.
• Način života ulice, kafića, potpomognut mas-medijima
koju su preplavljeni nasiljem, ali i ideologijom lakog, lepog
i nemoralnog života itekako doprinose formiranju
kriminalne motivacije.
• Ne treba izostaviti ni doprinos ratova, izbeglištva i drugih
oblika društvene pokterljivosti, ekonomskih i političkih
kriza,ugroženih egzistencijalnioh uslova, poremećaja u
funkcionisanju pravnog sistema i slabljenja društvene
kontrole.
Savremena kriminološka istraživanja pokazuju da prestupnici najčešće
potiču iz siromašnijih sredina, oni za mesto izvršenja svojih delikata
biraju područja sa visokim životnim standardom, tako da i oni
postaju kriminogeni rejoni.
Uticaj potkulture i kontrakulture
Sukob kulturnih ciljeva posebno dolazi do izražaja prilikom formiranja
maloletničkih bandi, koje neguju vrednosni sistem oličen kroz
negativizam u odnosu na opšte prihvaćene norme ponašanja šire
društvene zajednice.
Pripadnost potkulturi pojedinac mora da dokaže radikalnim
odbacivanjem običajnih, moralnih, religijskih , ali i zakonskih normi
globalnog društva da bi stekao podršku istomišljenika i privid
sigurnosti i zaštite.
Ova vrsta socijalnog pritiska često može biti presudna za otpočinjanje
sa sociopatološkim (alkoholizam, narkomanija, sektaštvo, ekstremni
promiskuitet) ali i kriminalnim aktivnostima.
