SEMINARSKI RAD
FAMILIJA TRAVA
1
1. UVOD
Reč botanika dolazi iz grčke reči
botane
što znači biljka, a čiji koren zapravo je proizašao
iz reči
boskein
, što pak znači hraniti. Najprostija definicija botanike podrazumeva nauku o
biljkama u svim njenim aspektima života biljnog organizma. S obzirom na specifičnost biljnih
organizama kao živih sistema, one u ljudskom životu predstavljaju izvor niza funkcija
(osiguravaju vlakno za odeću, drvo za nameštaj, gorivo, papir, začine, lekove, i naravno kiseonik
neophodan za život svima koji ga koriste u procesu disanja). Sa druge strane predstavljaju
funkciju duhovnog zadovoljenja čoveka u formiranju parkova, vrtova. Drugim rečima, čovek je
ultimativno zavistan o biljkama. Istraživanje biljaka osigurava uvid u prirodu celokupnog života,
makar do onog nivoa spoznaje savremene nauke. Biljke predstavljaju enormno važne organizme
zahvaljujući sposobnosti koju još dele alge i pojedine bakterije, a koje poseduju hlorofile,
neophodne živoj stanici da vrši proces fotosinteze. Sunčeva svetlost (
energija
) kada je uhvaćena
u hemijskom obliku u biljnom organizmu i procesima fotosinteze postaje izvor energije
neophodan svim živim organizmima. Botanika ili biljna biologija poznata je već hiljadama
godina, ali kao i sve grane nauke postala je naročito raznolika i specijalizovana tokom
dvadesetog veka. Do 17. veka, botanika je predstavljala granu medicine od koje se polako
oslobađala sa sticanjem novih saznanja i postala samostalna disciplina u sistemu nauke.
Značaj poznavanja botanike je izrazito važan s obzirom na trendove industrijske
civilizacije kao i rast ljudske populacije na planeti Zemlji.
2
V.
Protista;
2. FAMILIJA TRAVA (
Poaceae
)
Ova familija obuhvata zeljaste jednogodišnje i višegodišnje biljke. Obično imaju rizome i
rastu u busenovima. Drvenasti predstavnici mogu se naći među bambusima koji rastu u tropskim
predelima. Stabla kod većine trava su kolenasta, člankovita i uglavnom šuplja usled razaranja
srži. Izuzetak čine kukuruz i šećerna trska kod kojih su internodije ispunjene. Pri osnovi
internodija nalaze se ćelije sposobne za deobu (meristemsko tkivo) i njihovim umnožavanjem
raste stablo trava. Ovu zonu rasta lako je zapaziti posmatrajući trave na terenu, i to na mlađim
primercima bilo koje vrste (npr. kod pšenice). Na mestima koja rastu stabla su mekana i sočna i
obično sladunjava. Listovi su najčešće linearni, celog ruba, sa paralelnom nervaturom, bez
peteljki, ali uvek sa dobro razvijenim rukavcem koji obuhvata stablo između dva čvora. Pri
prelazu rukavca u lisku nalazi se jezičak koji sprečava vodu da uđe između rukavca i stabla i da
dođe do osetljive zone meristemskog tkiva. Cvetovi su najčešće dvopolni, retko jednopolni (kod
kukuruza) i većinom grade klasiće. Broj cvetova u klasićima je različit.
Građa cveta kod trava je znatno izmenjena u odnosu na ostale monokotiledone biljke.
Najviše je metamorfoziran cvetni omotač, iz kojega su neki listovi isčezli, a neki se pretvorili u
nove tvorevine - pleve i plevice, koje takodje imaju zaštitnu ulogu. U cvetu ima 3 prašnika, a
prašni konci su dugi i mlitavi, usled čega ih vetar lako pokreće i doprinosi rasejavanju polena.
Tučak ima dve karpele i obično dva perasto deljena žiga.
Trave imaju jednosemeni plod koji
se naziva krupa.
Kod njega je srasla semenjača sa oplodnjačom. Krupa se još naziva i "
zrno
".
Na preseku ploda, razlikuju se sledeći slojevi:
omotač;
aleuronski sloj;
endosperm;
4
Omotač nastaje od dva dela:
1.
plodnikovog zida;
2.
omotača semenog zametka (inlegumenta);
Ova dva dela srastaju međusobno i spoj se može uočiti samo pod mikroskopom. Omotač
upija vodu i bubri i na taj način pomaže klijanju semena, a uz to štiti unutrašnje ove ploda.
Aleuronski sloj obično se sastoji iz jednog sloja krupnih ćelija koje imaju pravilni oblik. Ove
ćelije sadrže belančevine i uljane materije. Endosperm ispunjava unutrašnjost ploda i čini njegov
najveći deo, u stvari to je hrana za klicu. Najviše ima skroba, a znatno manje belančevina i
drugih sastojaka. U endospermu, skrob se nalazi u obliku skroba.
U livadskim fitocenozama zastupljene su tri grupe biljaka:
Trave (vrste iz familije
Poaceae
);
Leguminoze (biljke iz familije
Fabaceae
);
Biljke iz ostalih familija;
Poaceae
su brojna familija sa dosta kosmopolitskih i kulturnih vrsta. Do sada je poznato oko 700
rodova i blizu 8.000 vrsta. Trave najbrojnije rastu na otvorenim staništima. Veoma su
plodorodne i imaju veliku sposobnost razmnožavanja, zbog čega čine glavnu masu biljnog
pokrivača na livadama i pašnjacima. U ovu familiju spadaju i žitarice koje čovek od davnina
gaji, usavršavajući ih neprekidno stvaranjem novih sorti. Poljoprivredni stručnjaci postižu u
svetu priznate rezultate u dobijanju novih sorti žitarica. Jedna od najobimnijih i najznačajnijih
familija biljaka je familija trava. Familija trava je kosmopolitski rasprostranjena, odnosno njeni
predstavnici naseljavaju kopnene ekosisteme svih kontinenata...
5
