Висока школа струковних студија за васпитаче
Семинарски рад из Увода у књижевност за децу
ФАНТАСТИЧНО И РЕАЛНО У БАЈКАМА Х. К. АНДЕРСЕНА
Крушевац 2013 Марија Лиздек
Ханс Кристијан Андерсен рођен је 2. Априла 1805. у месту Оденсе на
острву Фунен у Данској. Сматра се једним од најзначајнијих имена када се говори
о бајкама. Поред личног афннитета за моделе фантастичне садржине на
Андерсеново опредељење да се посвети писању бајки, утицала су и књижевна
клима и уметнички укус времена у коме је живео и стварао. Карактер немачког
романтизма био је нарочито подстицајан за онај део Андерсенове личности која га
је чинила чудаком и особењаком и изузетно емотивном личношћу, чија се природа
испољавала у необичном понашању, а расположење непредвидивим крајностима.
Таква природа лакше се исказивала у бајци него у роману, јер је садржина и форма
бајке подеснија да се у фантастичним садржајима и ликовима прикрију особине
своје личности. Инспирацију за своје приче налазио је у свакодневним догађајима
и обичним детаљима и стварима, а јунаке у свету флоре и фауне и на тај начин
полако разламао окамењене клишее фолклорне бајке. Андерсен је поприлично
близак деци и у његовим бајкама види се да је и он сам умео да машта, увиђа разна
чудеса и размишља као деца. Рекао је: „Читав је свет пун чудеса, али ми смо на
њих тако навикли да их називамо свакодневним стварима.“ Свој највиши домет
уметничка бајка је достигла у делима Андерсена, коме по мишљењу многих
критичара припадају највеће залуге за развој овог књижевног жанра
.
Он је
изванредно проширио у свим правцима и размерама круг мотива бајки, како у
фантастичној, тако и у материји о животињама и биљкама. У његовим делима
измењена је улога живе и мртве природе. Осим типичних животиња које су биле
заступљене у бајкама, Андерсен уводи и нове ликове – пужеве, мишеве, лабудове
и патке, роде... Он оживљава и многе предмете: играчке, фигуре, старе куће,
свакодневне предмете, портрете, кипове, ормаре, огледала, посуђе... Некад су се у
бајкама појављивале велике природне силе, као и бића, људи, животиње и биљке а
и духови чудесних својстава. Андерсену је такав поступак познат, али његов прави
поступак је суптилнији. У његовим бајкама сусрећемо велики број најпре
припростих, природних људи и много бића које упоређује са једноставним, али
значајним људским особинама. У његовим бајкама нарочиту улогу имају
животиње, и то оне које живе својим животом, али које су у исто време толико
људи, са познатим људским особинама.
Примере за преплитање фантастичног и реалног можемо наћи у готово
свим Андерсеновим бајкама. Надаље у раду указаћемо на мотиве реалног у
његовим бајкама и како су ти мотиви обрађени и постали фантастичног карактера.
„Краљица снега“ – бајка испричана у седам прича у којој се говори о
пријатељству дечака и девојчице, Каја и Герде. Реални мотиви које налазимо у
овој бајци су најпре пријатељство, љубав и одрастање. Бајка почиње причом о
ђаволу који је направио огледало које изокреће стварност и све лепо чини
ружним, а ружно још ружнијим. То огледало се разбило и његови комадићи
расули су се свуда по свету. Један комадић упао је у око малог Каја, а један у срце
и претворио га у ледено. Герда му постаје незанимљива, он одлази на санкање и
сусреће се са Краљицом снега због које се још више мења. Герда полази у потрагу
за њим и доживљава разна искуства и авантуре. На крају га је пронашла, отопила
лед са његовог срца и поново су били најбољи пријатељи, али и схватили су да су
већ одрасли. Дешавања у овој бајци можемо упоредити са променaма у пубертету,
када се деца труде да се другима допадну и тако често успевају да изгубе оно што
заиста јесу. Такође из ње можемо закључити да нас само прави пријатељи (у овом
случају пријатељи из раног детињства, са којима смо одрасли) заиста познају и
умеју да цене нашу праву вредност. Кроз низ авантура и сусрета са разним
бићима, људима и животињама, описани су многи типови људских личности.
Чини се да и у бајци која је наизглед сасвим фантастична, Андерсен нас не
оставља без трагова реалног у њој.
„Ружно паче“ - свакако незаобилазна Андерсенова бајка, коју многи
сматрају аутобиографијом писца, што се у бајци врло лако и може приметити.
Ружно паче бива одбачено од стране своје заједнице, тужно и усамљено,
исмевано. Оно напушта своју породицу и одлази у свет где и међу другим бићима
остаје несхваћено. Најзад кад је већ одрасло у свом одразу у води видело је да
припада дивним белим птицама – лабудовима. Цела ова бајка може се пренети на
пишчев живот. Он је отишао од своје мајке да се школује, окушао се као глумац
али безуспешно, често је био исмеван и одбациван због тога што је из сиромашне
породице. Међутим успео је да писањем бајки постане прославњени писац, да се
преобрази из Ружног пачета у лабуда.
