ВОЈНА АКАДЕМИЈА
КАТЕДРА ВОЈНОХЕМИЈСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА
Заштита животне средине
Фармацеутски отпад – третман лекова са истеклим роком употребе
- Семинарски рад –
МЕНТОР КАДЕТ
потпуковник старији водник I класе
др Злате Величковић Дијана Сарић
Београд, 2014. године
2
УВОД
Развитак фармацеутске индустрије и све старија популација на Земљи довели су до веома
распрострањене производње и употребе лекова, а то, опет до генерисања фармацеутског
отпада. Чак и незнатне концентрације одређених супстанци у лековима могу имати
штетног ефекта на квалитет вода, а самим тим и на људско здравље. Лекови се не смеју
бацати у канализацију и у комунално смеће, што се, нажалост, често дешава.
Kao држава чији је један од постављених циљева улазак у Европску Унију, Србија ће
морати да изврши низ институционалних промена, али и низ промена социо – културних
образаца који ће ( у неким областима ) нужно довести и до промене начина живота њених
грађана. Једна од оваквих области је, и заштита животне средине. Осим усвајања
еколошких принципа на институционалном нивоу, неопходно је и јачање еколошке свести
грађана, и то, не само у циљу приступања Европској Унији већ и у циљу усвајања таквих
вредности које ће омогућити одржив опстанак нашег друштва у целини. У том циљу,
потребно је информисати грађане о еколошким проблемима, промовисати еколошке
вредности, али, најважније је подстицати њихов локални активизам и партиципацију, како
у еколошким тако и у свим другим областима друштвеног живота.
4
1. Појам и класификација фармацеутског отпада
Фармацеутски отпад подразумева лекове са истеклим роком трајања, неупотребљиве
лекове и примарну амбалажу у коју су такви лекови упаковани. И инструменти који су
коришћени у примени или припреми лекова за употребу такође се сматрају
фармацеутским отпадом.
Фармацеутски отпад производе различити произвођачи отпада, укључујући апотеке, као и
друге здравствене установе. Фармацеутски отпад настаје и у ветеринарском сектору, као и
код грађана у кућним апотекама. У зависности од произвођача отпада, фармацеутски
отпад се различито класификује. Отпад који производе здравствене установе, укључујући
апотеке, класификује се као медицински отпад, отпад који производи ветеринарски сектор
се класификује као ветеринарски отпад, а фармацеутски отпад који производе грађани
класификује се као комунални отпад. Такође, Европски каталог отпада (ЕКО) и њему
идентичан Каталог отпада Републике Србије (КОРС) разликују цитотоксични и
цитостатски фармацеутски отпад. Узимајући све то у обзир, може се представити
класификација фармацеутског отпада која следи, где звездица (*) означава да се дати отпад
класификује као опасан:
18 01 08* цитотоксични и цитостатски отпад из хумане медицине
18 01 09 остали фармацеутски отпад из хумане медицине
18 02 07* цитотоксични и цитостатски отпад из ветеринарске медицине
18 02 08 остали фармацеутски отпад из ветеринарске медицине
20 01 31* цитотоксични и цитостатски отпад из домаћинстава
20 01 32 остали фармацеутски отпад из домаћинстава.
Наведене шифре или индексни бројеви морају се користити у извештајима о производњи
отпада, који се подносе Агенцији за заштиту животне средине Републике Србије од стране
5
свих правних лица генератора отпада, једном годишње. Иако Кталог отпада Републике
Србије ( КОРС) класификује фармацеутски отпад као неопасни отпад, осим цитотоксичног
и цитостатског отпада, са аспекта заштите животне средине и јавног здравља оправдано је
третирати одређене врсте овог отпада, као што су на пример вакцине, антибиотици и
контролисане психоактивне супстанце, као опасан отпад, као што је и прописано Законом.
Међутим, третман инфузионих раствора и раствора глукозе као опасног отпада, требало би
сматрати нерационалним трошењем финансијских средстава, па у том смислу ову праксу
треба избегавати. Предлози измена и допуна чланова актуелног Закона о управљању
отпадом омогућиће одлагање фармацеутског отпада, који не представља никакав ризик по
јавно здравље и животну околину, као неопасног тока отпада. Отпад сличан
фармацеутском отпаду је отпад од органских хемијских процеса у производњи, достави и
употреби фармацеутских производа. Ове врсте отпада треба да се чувају одвојено од
фармацеутског отпада, без обзира да ли су произведене у апотеци или некој другој
установи, попут фармацеутске индустрије. О њима се, такође, чува и одвојена евиденција.
[1]
2. Утицај фармацеутског отпада на животну средину
Када се неупотребљиви лекови баце у смеће или у канализацију, фармацеутска једињења
се испуштају у животну средину и завршавају у подземним водама, језерима и
рекама(слика 1), одакле их апсорбују биљке, животиње и људи.
