TEMA: LEKOVI KOJI DELUJU NA BOLESTI I POREMEĆAJE
GASTRONTESTINALNOG TRAKTA
SEMINARSKI RAD
UVOD
Postoje tri glavne grupe lekova za lečenje GIT-a. U prvu grupu spadaju antacidi,
koji neutrališu ili smanjuju kiselost želudačnog sadržaja, u drugu grupu spadaju
antagonisti H2 receptora, koji samnjuju želudačnu kiselinu blokiranjem histamina
na H2 receptorima u želucu i na kraju, u treću grupu spadaju inhibitori protonske
pumpe (IPP), koji smanjuju želudačnu kiselinu blokiranjem protonske pumpe.
Prva grupa uključuje lekove sintetisane da pomognu u obnovi ili održavanju sluzi
koja štiti GIT kod peptičke ulkusne bolesti.
Druga grupa lekova utiče na opštu pokretljivost GIT-a, odnosno služi za lečenje
funkcionalnih poremećaja creva.
Treća grupa lekova takođe utiče na pokretljivost, ali njihovo dejstvo je
prvenstveno u debelom crevu. To su laksativni agensi koji utiču na pražnjenje
creva na razne načine.
Četvrtu grupu lekova čine ostali lekovi koji uključuju antiflatulente koji se koriste
za smanjivanje gasa i nadimanje, i probavne enzime koji se koriste za varenje
masti, ugljenih hidrata i proteina.
1.
IPP se koriste u lečenju aktivnih duodenalnih ulkusa, obično pošto antagonisti H2
receptora nisu bili uspešni, kod teških erozibnih ezofagitisa i gastroezofagealne
refluksne bolesti (GERB), a takođe su indikovani i kod stress ulkusa. Namenjeni su
za kratkotrajnu upotrebu, međutim, mnogi pacijenti ih uzimaju godinama jer ih
niko nije upozorio da zbog toga mogu imati povratni refluks pošto prestanu da ih
uzimaju. U takvim situacijama se savetuje postepen prestanak.
ANTIULKUSNA TERAPIJA KOD STARIJIH PACIJENATA
Problemi GIT-a su veoma cesti kod starijih odraslih pacijenata. Kod njih je češća
pojava melene (crna stolica koja sadrži krv) kao prvi znak ulkusne bolesti.
Lučenje kiseline dostiže vrhunac tokom spavanja, pa se pacijentima savetuje da
H2 receptore uzimaju pred spavanje.
Pušenje cigareta povećava količinu kiseline u želucu i može smanjiti efekat H2
blokatora, pa se savetuje prestanak pušenje, ili bar da ne puše posle poslednje
doze lekova koju uzimaju.
Konfuziju i vrtoglavicu nakon upotrebe H2 blokatora češće prijavljuju stariji nego
mlađi odrasli. Promene mentalnog statusa uočene su kod cimetidine, posebno
kod starijih odraslih osoba sa oštećenom jetrom ili bubrežnom funkcijom.
Kod akutnih mentalnih promena potrebno je smanjiti dozu leka ili ih obustaviti.
Antacid neutrališu želudačnu kiselinu i zato ih treba uzimati između obroka i pred
spavanje.
Kad se H2 receptori daju sa antacidima, lekove treba dati sa najmanje jednim
satom razlike, a antacid treba dati prve.
3.
