Fašizam: ideologija i nacionalizam na primjeru hrvatskih regija pod talijanskom upravom

FAŠIZAM 

2

SADRŽAJ 
 
 
1. Uvod ..............................................................................................................................3 

2. Elementi fašizma............................................................................................................5 

3. Tipovi fašizma..............................................................................................................10 

4. Država i nacionalizam u fašisti

č

koj ideologiji na primjeru hrvatskih regija pod 

     talijanskom upravom....................................................................................................12 

5. Zaklju

č

ak.......................................................................................................................18 

6. Popis literature...............................................................................................................20 

7. Prilozi.............................................................................................................................22 

4

nadmo

ć

 posebne skupine ljudi i nepogrešivost vo

đ

e te sadrži pojedina religijska obilježja 

i mitske elemente zahvaljuju

ć

i kojima fašisti

č

ke vo

đ

e preuzimaju ulogu sve

ć

enika.

4

Povijesno  je  ishodište  fašizma  kriza  gra

đ

anskog  društva  i  liberalnih  parlamentarnih 

poredaka,  a  o

č

itovala  se  i  kao  kriza  ekonomske  kapitalske  reprodukcije.  Socijalni  izraz 

krize je neintegriranost radništva, porast nezaposlenosti te polarizacija društva zbog 

č

ega 

fašisti

č

ki  svjetonazor  mobilizira  pretežno  tradicionalno  politi

č

ki  inertne  „prijelazne 

klase“  gra

đ

anskog  društva  –  sitne  trgovce,  obrtnike,  seljaštvo,  slobodne  profesije  te 

socijalne  grupe  koje  opstoje  na  marginama  društva,  posebno  mlade  radnike  kojima 

postoje

ć

i  poredak  ne  nudi  nikakvu  perspektivu.  Politi

č

ki  se  ona  o

č

ituje  u  nemo

ć

i 

tradicionalnih  elita  da  sredstvima  parlamentarne  demokracije  prevladaju  krizu  te  kao 

nemo

ć

  organiziranog  radništva  da  ostvari  vlastitu  emancipaciju  revolucionarnim 

ukidanjem  gra

đ

anskog  društva  i  liberalne  države.  Osvještavaju

ć

i  uzorke  krize,  ali  i 

mogu

ć

nosti  njezina  prevladavanja,  fašisti

č

ki  svjetonazor  zagovara  uspostavljanje 

zajednice  kao  uvjeta  i  oblika  prevladavanja  krize.  Njezino  je  jedinstvo  uvjet  duhovnog, 

socijalnog,  politi

č

kog  i  ekonomskog  preporoda  zbog 

č

ega,  kao  najviša 

ć

udore

đ

na 

vrijednost,  prethodi  pojedincu  i  vremenski  i  logi

č

ki.  Jedinstvo  zajednice  iskazuje  se  u 

njezinoj  jedinstvenoj  volji  koju  izražava  i  jam

č

i  vo

đ

a.  Ekonomsku  krizu  fašisti

č

ki  su 

poreci  pokušavali  rješavati  državnom  intervencijom  u  privredi,  poticanjem  privrednog 

razvoja državnim investicijama (javni radovi, naoružanje) te zatiranjem socijalnih prava 

radništva.

Pripadnici  manjinskih  naroda  prokazivali  su  se  kao  osnovni  krivci  za  krizu 

poretka.

5

Fašizam  je,  uz  komunizam,  druga  moderna  totalitarna  ideologija.  Jedno  od  najvažnijih 

obilježja totalitarizma je detaljno razra

đ

ena ideologija  koja obuhva

ć

a sve važnije aspekte 

č

ovjekove egzistencije. Za razliku od tradicionalnih autoritarnih režima koji su nastojali 

suzbiti politi

č

ku aktivnost i isklju

č

iti mase iz politike, totalitarne države teže politizaciji 

društva  mobiliziranjem  narodne  potpore  režimu,  prvenstveno  stalnim  ideološkim 

kampanjama, masovnim  mitinzima, marševima i demonstracijama. Ravli

ć

 naglašava da 

4

 Ravli

ć

, Slaven: Suvremene politi

č

ke ideologije, Zagreb, 2003., 240 

5

 Leksikon temeljnih pojmova politike, Zagreb, 1990., 43-47 

5

pasivno prihva

ć

anje  autoriteta nije dovoljno jer totalitarizam

6

 zahtijeva aktivno i totalno 

pristajanje,  punu  uklju

č

enost  i  potpunu  podložnost  pojedinca  državi.

7

  Upravo  su  takve 

države novi oblik režima i fenomen 20. stolje

ć

a. 

2. ELEMENTI FAŠIZMA 

Fašizam  nije  tek  puka  negacija  pojedinih  europskih  vrijednosti  i  na

č

ela  niti  „protu-

ideologija“, ve

ć

 sveobuhvatna revizija bitnih vrijednosti racionalisti

č

koga, humanisti

č

kog 

i  optimisti

č

kog  naslije

đ

a  euorpskog  prosvjetiteljstva  u  kojoj  se  preoblikuju  središnje 

vrijednosti:  slobodan  zna

č

i  podre

đ

enost,  demokracija  je  diktatura,  a  napredak 

podrazumijeva stalnu borbu i rat.

8

 U svojim po

č

ecima fašizam nije imao jasno elaboriran 

program,  pa  je  Drieu  la  Rochelle,  pokušavaju

ć

i  1939.  sabrati  stajališta  svoje  generacije 

fašista prema ideologiji, ustvrdio da fašizam nije doktrina nego metoda.

9

 Fašizam je bio 

metoda  borbe  i  tehnika  osvajanja  i  zadržavanja  vlasti  pomo

ć

u  nasilja  te  je  krajnje 

fleksibilno podredio sva pitanja tome cilju. Stoga njime dominira borbeni duh, vojni

č

ka 

disciplina,  grubost,  akcija  i  odbacivanje  svih  eti

č

kih  motiva  koji  vode  slabljenu  snage 

volje.  Sam  Mussolini  naglasio  je  da  fašizam  „nije  bio  plod  jedne  doktrine  izra

đ

ene  za 

stolom:  ro

đ

en  je  iz  potrebe  za  akcijom  i  postao  je  akcija.  Nije  bio  stranka, 

6

 Pridjev „totalitarizam“, 

č

ini se, prvi rabi Giovanni Amendolla u dnevniku Il mondo 12. svibnja 1923. kao 

oznaku fašisti

č

ke zlouporabe izbornog postupka u parlamentu (sistema totalitario). U srpnju 1923. milanski 

dnevnik  Il  secolo  je  u  nepotpisanom 

č

lanku  „Sistema  totalitario“  napao  fašisti

č

ki  izborni  zakon  kojim  je 

onemogu

ć

ena opozicija. Po

č

etkom 1924. katoli

č

ki narodnjaci pišu o „totalitarnim izborima“ i „totalitarnoj 

duši fašizma“. Amendolla u velja

č

i 1925. u predgovoru kongresnim dokumentima Unione nazionale piše o 

dvije  skupine  ideja  koje  negiraju  liberalnodemokratsku  državu  –  komunizmu  i  fašizmu.  Me

đ

utim,  u 

ideologiju  talijanskog  fašizma  pojam  „totalitarizam“  ima  pozitivna  obilježja,  a  Mussolini  ga  je  prvi  put 
rabio u govoru iz 1925.  
Prema  Friedrichu  sve  totalitarne  diktature  imaju  šest  zajedni

č

kih  obilježja:  1.)  detaljno  razra

đ

enu 

ideologiju,  2.)  jednu  masovnu  stranku  koja  je  hijerarhijski  i  oligarhijski  strukturirana,  vodi  je  pojedinac, 
diktator,  a  obuhva

ć

a  oko  10  %  populacije,  3.)  sustavan  teror  koji  provodi  tajna  politi

č

ka  policija  koju 

podržava  i  nadgleda  stranka,  a 

č

iji  je  teror  usmjeren  protiv  „vidljivih  neprijatelja  režima“  i  proizvoljno 

odabranih društvenih grupa, 4.) potpunu  kontrolu svih sredstava masovne komunikacije, 5.) monopol nad 
svim oblicima efektivne oružane sile i 6.) centralizirano upravljanje i kontrola cjelokupne ekonomije. 
Istinska  bit  totalitarne  vladavine  je  teror,  a  broba  protiv  neprijatelja  conditio  sine  qua  non  održanja 
totalitarnog režima. U totalitarnom režimu posebna se pažnja poklanja indoktrinaciji stanovništva, naro

č

ito 

mladeži 

č

iju kontrolu nad odgojem preuzima stranka. 

Izvor: Leksikon temeljnih pojmova politike, 70-74 

7

 Ravli

ć

, 241 

8

 Ibid., 241-242 

9

 Ibid., 242 

7

da se utopi u cjelinu, žrtvuje, umre za slavu nacije ili rase, zbog 

č

ega je fašizam, odnosno 

njegovo  obe

ć

anje  „snage  kroz  jedinstvo“  postao  izuzetno  privla

č

an  u  vremenu  krize  i 

kaosa. 

2.3. Borba 

Fašizam je nastojao dokazati da se svijet može promijeniti snagom volje te da moralna i 

politi

č

ka  revolucija,  koja  uklju

č

uje  naciju  kao  cjelinu,  može  cijelom  naraštaju  pružiti 

osje

ć

aj ulaska u novo doba. Zato je stalna borba  temeljni na

č

in preoblikovanja nacije u 

živi  organizam  koji  odgovara  poretku  prirode.  Fašizam  zahtijeva  obnovu  duha  anti

č

kog 

polisa, iznad svega Sparte s njezinom disciplinom i potpunom posve

ć

enoš

ć

u dužnosti te s 

potpunom  koordinacijom  svih  intelektualnih  i  politi

č

kih  mišljenja  i  aktivnosti  protiv 

modernog  individualizma  i  znanstvenog  skepticizma.  Kombinacija  neupitne  vjere  i 

muške borbenosti trebala je transformirati naciju u permanentno mobiliziranu naoružanu 

silu  radi  osvajanja,  održavanja  i  širenja  mo

ć

i.  Stoga,  fašizam  glorificira  rat  i  nasilje  što 

dijelom  proizlazi  iz  njegova  revolucionarnog  nagnu

ć

a  u  kojemu  su  kompromis  i 

pragmati

č

ni  potezi  smatrani  tipi

č

nim  obilježjima  plašljive  buržoazije.  Fašizam  prihva

ć

a 

socijalni darvinizam u kojemu se borba smatra prirodnim na

č

inom 

č

ovjekova opstanka.

14

U  skladu  s  procesom  prirodne  selekcije  opstaju  samo  najsposobniji,  a  rat  se  smatra 

kona

č

nim  testom  ljudske  egzistencije.  Mussolini  ga  je  opisao  rije

č

ima:  „rat  je  za 

muškarce  ono  što  je  materinstvo  za  žene“.

15

  Fašizam  odbacuje  tradiciju  europskog 

humanizma,  osobito  vrijednosti  brige,  suosje

ć

anja  i  pomaganja  te,  štoviše,  uklanjanje 

slabih doživljava kao društveno dobro. 

2.4. Teror 

Teror  je  temeljna  metoda  fašisti

č

ke  vladavine,  a  borba  predstavlja  konstantno  nasilno 

zatiranje svega što remeti uspostavljanje jedinstva zajednice, uklju

č

uju

ć

i i razlika unutar 

nacije.  Stoga  je  fašizam  nužno  diktatura  jer  se  njegovi  ciljevi  mogu  provesti  samo 

nasiljem, kojim se tako

đ

er osigurava 

č

isto

ć

a nacije. U politi

č

koj sferi posljedica terora je 

izoliranost  me

đ

u  pojedincima  i  u  kona

č

nici  njihova  zajedni

č

ka  nemo

ć

.  U  podru

č

ju 

14

 Ravli

ć

, 244 

15

 Ibid., 244