1
SEMINARSKI RAD
PREDMET : BOLESTI DIVLJIH ŽIVOTINJA
Tema : FAZAN
Profesor : Studenti :
Dr Vojislav Ilić Milijana Karišik 2012/18
Dita Nišavić 2012/118
Beograd, maj 2017.godine
2
Sadržaj :
Uvod……………………………………….................................3
Raširenost fazana (lov)………………………………………….4
Hranilišta………………………………………………………..4
Karakteristike fazana I reprodukcija……………………………5
Različite vrste fazana……………………………………………6
Sistematsko mesto……………………………………………….7
Najčešće bolesti fazana………………………………………….8
Singamoza…………………………………………..8
Pastereloza…………………………………………..9
Infektivni bronchitis………………………………..11
Sorna bolest………………………………………....12
Kolibaciloza………………………………………....13
Zaključak…………………………………………………………15
Literatura………………………………………………………….16
4
RAŠIRENOST FAZANA
(lov)
Zbog toga što se ova ptica lako prilagođava gde god se nađe, fazan je jedna od najpoznatijih
ptica na svetu. Njihova prirodna staništa su dosta raznolika, tako da se mogu naći od nizijskih
šuma pa sve do visokoplaninskih šuma i visoravni. Naseljava gotovo sva lovišta u našoj zemlji.
Živi na nadmorskoj visini do 600 metara, a I više ako mu odgovaraju prehrambeni I klimatski
uslovi (umereno-kontinentalna klima najpogodnija).
Fazan je kralj pernate divljači. Još stari Grci I Rimljani poznavali su fazana I veoma cenili
njegovo meso. On se prilagođavao evropskim lovištima od pamtiveka. Skoro svi kraljevi unosili
su ovu pticu za lov u svoje šume. Fazan je tako skoro svuda prenet I danas se može smatrati
prirodnim stanovnikom.On se odlično razmnožava ako se na to obrati potrebna pažnja.
Kada je u pitanju lov, uglavnom se izlovljava psima ptičarima. Postoje 3 načina lova ove ptice, a
to su: prigonom, pogonom kao i kružnim lovom. Zbog toga što se hrane biljkama i određenim
insektima, fazane svrstavamo u svaštojede.
Nažalost, fazan je vrsta ptice koja se iz godine u godinu smanjuje kako zbog nepogodnih
vremenskih uslova, tako i zbog životinja koje ih love kad god imaju priliku za to. Kod nas je iz
tog razloga veoma razvijen sistem veštačkog uzgoja fazana i potom njihovo puštanje u lovište
kao odraslih ptica.
HRANILIŠTA
Hranilišta za fazane se grade svake jeseni iznova na već uobičajenim mestima gde je divljač
navikla da hranu nalazi. Grade ih lovci u okviru radnih akcija, tako da njihova izgradnja ne košta
ništa. Hranilišta se prave od priručnog materijala sa terena (od granja i pokošene trave), po
izgledu pravougaonika 3 x 2m na „jednu vodu“, višim
krajem okrenutu ka jugu visine 20-40cm
sa niže, severne strane i 60-80 cm sa više, južne strane. Hranilište mora da bude otvoreno sa svih
strana ili ga divljač neće koristiti. Ova hranilišta se svake zime redovno pune odgovarajućom
5
hranom (kukuruz u klipu, otpadni kukuruz, otpadna pšenica ili očinjci). Ako je hrana u zrnu treba
je pomešati sa trinjom ili plevom kako bi fazani morali da čeprkaju. Voda im je potrebna preko
cele godine. Kao hrana fazanu služe plodovi I zrnevlje kulturnih I šumskih biljaka svih vrsta, kao
I sitno voće. Posebno voli polja heljde I vinograde. Njegova hrana životinjskog porekla
sastavljena je od insekata, glista, mekušaca (puževi).
KARAKTERISTIKE FAZANA I REPRODUKCIJA
Kod fazana je mužijak obično mnogo gizdavije odeven, mnoga njegova ukrasna pera se mogu
meriti sa perjem rajske ptice. Mužijak je, osim življe obojen, dosta ratoboran.
Ptica ima izduženo telo elegantnog oblika, kreće se veoma brzo I lako. Perje je lepo zbog sjaja I
zbog šarenila boja mužijaka. Fazanka je nešto manja I ima manje sjajno I tamno perje.
Nemoguće je zameniti ženku I mužijaka.
U mladosti fazani ne vole preveliku vlagu, kasnije traže obrasle doline I posebno vlažne terene u
blizini močvara ili u nizinama. Najbolje im odgovaraju ravni blago valoviti tereni obrasli obrasli
raznolikom bujnom poljoprivrednom I “niskom “ šumskom vegetacijom, kao I područja bez
dugotrajnih stagnirajućih voda, obrasla šašom, rogozom, trskom, gustim korovom I travom. Kao
I “visoke” šume sa gustim podrastom, u kojima noći na visokim stablima.
Ne sme se zaboraviti da je ptica po prirodi divlja, ne voli društvo, čak ni društvo svojih srodnika.
Ptice prilaze jedna drugoj samo u doba parenja.
U zoru fazan izlazi iz šume da traži hranu I odlazi na strnjike I ledine, gde ostaje do devet časova
izjutra. Odlazi dosta daleko, do oko 300 metara oko daleko od šume.Pošto zadovolji glad, fazan
se ponovo približava šumi, on se prpori u prašini ako je suva, jer želi da se oslobodi spoljnih
parazita. U toku dana po lepom vremenu nalazi se na zemlji na obraslim mestima gde pokušava
da nađe zaklon od sunca. Po hladnom I vlažnom vremenu ide dalje u šumu I smešta se u paprati,
vresu I kupinjaku tražeći zaklon. Za vreme kiše sklanja se u visoke šume I stariji šumski
podmladak. Oko 16 časova ponovo se vraća radi hrane I ostaje sve do zalaska sunca. Zatim
ponovo odlazi u šumu, gde uzleće na visoko drveće, da bi tamo proveo noć. Ovo uzletanje na
grane uvek je praćeno bukom, što na žalost predstavlja jasan putokaz za lovokradice.
Fazan je poligamna životinja I u doba parenja obrazuje jata 5-10 ženki (koka) I jedan mužijak.
Parenje počinje sredinom marta. Ženka u aprilu-maju pravi gnezdo na zemlji, u gustom šibljaku.
