ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
Предмет: КРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ
Тема: ФАЗЕ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА
- СЕМИНАРСКИ РАД-
М е н т о р: С т у д е н т:
Проф.др НИКОЛА АЋИМОВИЋ Тамара Танасковић 9/13
Ниш,ОКТОБАР 2015
2
Садржај
Увод
........................................................................................................................3
1. Фазе кризног менаџмента
..............................................................................4
1.1. Ограничавање...............................................................................................7
1.2. Планирање...................................................................................................7
1.2.1. План кризних операција.............................................................................7
1.3. Одговор на кризу.............................................................................................9
1.3.1. Фазе одговора на кризу................................................................................12
1.4. Опоравак..........................................................................................................14
2. ПРИНЦИПИ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА
..................................................16
2.1. Суочавање са стварношћу...........................................................................17
2.2. Брзо и одлучно деловање.............................................................................17
2.3. Заштита људи................................................................................................18
2.4. Присуство лидера..........................................................................................18
2.5. Отворена комуникација.............................................................................19
Закључак
................................................................................................................21
Литература
............................................................................................................22
4
1. Појам кризног менаџмента
Појам кризе као стање одступања од нормалног поретка ствари, настао је релативно касно,
односно тек када су људи схватили да у природи и друштву постоји некакав ред и
законитост,тј. Космос, а не неред и ненормалност, односно хаос. Криза као одступање од
нормалности, односно као нарушавање уобичајеног реда ствари и њиховог
функционисања, дуго је схватана као производ више силе или као резултат некакве
„божије воље“ , па су се људске активности у случајевима криза сводиле на магијске
ритуале, тј, мистичне покушаје кроћења више силе или „заповедања“ тој сили, односно на
религијске обреде да би се апсолутна и мистична моћ умилостивила или да би јој се
исказала захвалност.
Са продором рационалног мишљења и реалног погледа на свет, уз убрзани развој науке,
јавила су се и прва настојања људи да опишу, класификују , разумеју и објасне кризе и да
изграде што адекваније начине и поступке за управљање кризама. Ипак, кризни менаџмент
као научно-теоријска дисциплина и рационално осмишљена пракса, настаје тек у другој
половини двадесетог века.
Проаактивно планирање омогућава менаџерима да контролишу и реше кризу, а
игнорисање могућности да криза дође, с друге стране, води ка томе да криза крене
неконтролисано, тј.властитом инерцијом.
Кризни менаџмент (као способност управљања кризама) се може применити у скоро свакој
области људске делатности , али се и данас најчешће повезује са међународним односима,
политичким наукама и пословном сфером. Поред тога, данас је у свету кризни менаџмент
и као функција и као организација, веома присутан у великим компанијама, али и у
тзв.непрофитном секотру, у најразличитијим областима, почев од енергетике и туризма до
спорта и образовања. С тим у вези, бројне школе и факултети данас, нарочито у развијеном
свету, сачинили су приручнике за понашање у кризним ситуацијама као што су пожари,
непожељни посетиоци, најаве о подметнутој бомби, насиље, смрт студената и сл. С друге
стране, неспремност и неадекватно реаговање у случају криза изазивају озбиљне
последице у свакој организацији, држави и друштву.
Кризни менаџмент је врста апликативног менаџмента и као менаџмент уопште не
представља неку егзактну науку, већ првенствено праксу руковођења пословима у кризним
ситуацијама. С тим у вези, постоје бројне дефиниције кризног менаџмента које га на
пример одређују као:
1. Способност организације да поступа брзо,ефикасно и ефективно у могућим
операцијама које имају за циљ смањивање претњи и умањење штете, или као
2. Поступање у непредвиђеним ситуацијама.
5
У општем смислу кризни менаџмент се може одредити као скуп функција или процеса
који имају за циљ да идентификују, изуче и предвиде могуће кризне ситуације и да
успоставе посебне начине који ће организацији омогућити да спречи кризу или да се са
њом избори и да је превазиђе уз минимизирање њених последица и што бржи повратак у
нормално стање. Дакле кризни менаџмент је општи назив за скуп активности усмерене на
поступање са неким системом који је у стању поремећаја. Те врсте активности су усмерене
на превенцију, припрему, ублажавање и опоравак организације или неког система који су
погођени кризом. Ради се о обликовњу поступака, договора и одлука које утичу на ток
кризе.
Значи кризни менаџмент обухвата организацију, припреме, мере и распоређивање
материјалних и људских ресурса за савладавање кризе. Он се обично одвија у условима
организационог хаоса, под притиском бројних медија, у стресним околностима и у
недостатку прецизних информација. Зато се најчешће каже да кризни менаџмент није
јединствена струка, односно професија, већ теоријски концепт који у истраживачком
смислу обухвата посебну групу догађаја који имају одређене заједничке карактеристике и
законитостим али и велике међусобне разлике. На пример, различите професије и
организације се баве монетарним кризама, војним тензијама, тероризмој, природним
несрећама и томе слично и тешко да би експерти из ових струка ефикасно деловали у некој
другој области за коју нису стручни.
Међутим,на одређеном нивоу међусобног комуницирања ови стручњаци могу међусобно
да размењују искуства, али се због тога израз „кризни менаџмент“ не може косристити ни
схватити као синоним за заштиту и спасавање од природних и други несрећа или за
цивилну одбрану. Он обухвата много ширу друштвену реалност која постоји као тепријски
концепт у науци и истраживању, а не као систем, институција или центар за овладавање
свим могућим кризним догађајима у реалном свету.
Кризни менаџмент само помаже и олакшава употребу расположивих ресурса који су под
контролом других менаџера, али их не замењује и не меша им се у посао, већ их само
кординириа. При том се мора водити рачуна о томе да је подручје за које је надлежан
кризни менаџер део ширег оквира националног система за управљање кризним
ситуацијама. Посао кризног менаџера, односно његова позиција је јасно и прецизно
дефинисани стандард поступања у коме се улога кризног менаџера одкрива и развија у
условима неодређених очекивања. У том смислу, успешни кризни менаџери и сами
обликују своју улогу.
Карактеристике успешног кризног менаџера су: професионализам, индивидуални
квалитети, и активности кризног менаџера.
7
Фазе кризног менаџмента
Процесни модел кризног менаџмента који је развила америчка Федерална агенција за
управљање кризним ситуацијама (ФЕМА) садржи активности кризног менаџмента које су
груписане у 4 временски одвојене фазе:
ограничавање(спречавање,избегавање)кризе
припрема(планирање одговора на кризу) које представљају предкризне фазе
кризног менаџмента као и
одговор на кризу
опоравак као посткризне фазе кризног менаџмента
1.1. Ограничавање
Ограничавање (спречавње или избегвање) криза укључује активности које елеиминишу
или смањују вероватноћу (шансу) да дође до кризе или умањују ефекте кризе( ојачање
кровова ће смањити оштећења олујног ветра или ће систем одводних канала умањити
последице поплава)
Уколико је немогуће спречити кризу, може се смањити њен разорни потенцијал. На
пример, ојачавање кровова ће смањити оштећења олујног ветра или ће систем одводних
канала умањити последице поплава.
1.2.
Планирање
Припрема (планирање) кризе односе се на планирање одговора на то када се криза догоди
и на распоређивање ресурса у функцији ефикасног одговора.Ове активности помажу да се
спасу животи људи и минимизирају оштећења тако да се људи припремају да адекватно
реагују када је криза неизбежна или када се већ догоди. Поред одговарајућег плана ,
неопходни су обучено и увежбано особље и други материјални ресурси за адекватан
одговор.
1.2.1. План кризних операција
Кључни део планирања је План кризних операција.Кризни план се сатоји од три елемента:
1.Основни план
2.Функционални анекс
3.Додатак о специфичним хазардима.
