Sadržaj
Uvod........................................................................................................................................2
1.
Privredni
proces
i
njegove
zakonitosti................................................................................2
1.1. Proizvodnja..........................................................................................................4
1.2.
Raspodela
............................................................................................................8
1.3. Razmena..............................................................................................................10
1.4. Potrošnja.............................................................................................................11
Zaključak...............................................................................................................................13
Literatura...............................................................................................................................14
Uvod
Ljudi žive i opstaju zahvaljujući tome što troše raznovrsna dobra pomoću kojih
podmiruju svoje potrebe. Ukoliko te potrebe ne mogu da se zadovolje
prisvajanjem slobodnih materijalnih dobara, tj. takvih dobara koja se nalaze u
prirodi i koja ne zahtevaju nikakve troškove radi pribavljanja, tada ljudi moraju
da organizuju posebnu aktivnost radi njihovog stvaranja. Ta aktivnost naziva se
ekonomskom aktivnošću, jer ona ne podrazumeva samo proces stvaranja
materijalnih dobara, nego i njihovu raspodelu na sve članove jednog društva.
Potrebe ljudi uslovljavaju proizvodnju. Ali, većina potreba se potrošnjom
određenog dobra ponovo javlja. Dakle, da bi ljudi živeli, moraju neprekidno da
troše materijalna dobra. Kako se materijalna dobra uglavnom ne nalaze gotova u
prirodi, moraju da se proizvode, a neprekidna potrošnja dobara zahteva
neprekidnu proizvodnju. Proces proizvodnje koji se neprekidno obnavlja naziva
se privredni proces ili reprodukcija. On je nužan i neophodan jer omogućuje
neprekidnu proizvodnju materijalnih dobara namenjenih za opstanak i razvoj
ljudskog društva.
Ovaj rad će se upravo pozabaviti fenomenom privrednog procesa. Najpre će
pažnja biti usmerena na njegove zakonitosti, a zatim na četiri njegove faze –
proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju, pri čemu će se svakoj od ovih faza
pokloniti posebna pažnja.
1. Privredni proces i njegove zakonitosti
Fizički (fiziološki) opstanak čoveka nameće potrebu kontinuirane potrošnje. Ta
potrošnja i zadovoljavanje potrebe je pretpostavka opstanka. Da bi se potrebe
kontinuirano mogle zadovoljavati neophodno je stalno proizvoditi određena
dobra kojima možemo zadovoljiti te potrebe. Proces proizvodnje kao stalno
obnavljanje zove se privredni proces ili reprodukcija. Ovaj proces se ostvaruje u
2
1.1. Proizvodnja
Proizvodnja materijalnih dobara je, nema sumnje, tehnološki proces u kome se
trošenjem sredstava za proizvodnju i upotrebom ljudskog rada stvaraju
materijalna dobra. Ali, osim ovog tehnološkog karaktera, proizvodnja ima i svoj
društveni karakter. Kako je čovek po prirodi društveno biće,tako i proizvodnja
kojom se on bavi ima društveni karakter.Besmisleno je proizvoditi samo za sebe
isto kao što je i nemoguće pribaviti potrebna sredstva za rad iz takve proizvodnje.
4
Podela
Razmena
Tržište proizvodnih
faktora
Preduzeća
Proizvodne ćelije
Domaćinstva
Potrošačke
Novčani
Tržišta
potrošnih
dobara
Materijalni
tok
U pribavljanju elemenata za takav proizvodni proces koji će proizvesti dobra
neophodna za egzistenciju, pojedinac mora koristiti produkte rada drugih. Na
primer, da bismo sami sebi napravili cipele, moramo posedovati kožu, konac, alat
itd. Da bi se stvorila neophodna dobra, potrebna je odgovarajuća spoznaja i
iskustvo. Rad jednih ljudi se naslanja na rad drugih. Društveni karakter
proizvodnje potiče iz društvenog karaktera rada. Ljudi ne mogu da proizvode
izolovano jedni od drugih. Društvena podela rada omogućila je specijalizaciju
radova i porast produktivnosti rada, ali je istovremeno nametnula nove oblike
povezivanja prividno osamostaljenih pojedinih radova. Na taj način, svaki privatni
rad postaje deo ukupnog društvenog rada. Ovo uklapanje privatnih radova u
ukupan društveni rad ne teče uvek spontano i bez poremećaja, ali je ono preduslov
stvaranja materijalnih dobara, kojima se posredno ili neposredno zadovljavaju
ljudske potrebe
2
. Zato kažemo da proizvodnja ima društveni karakter. U
proizvodnom procesu jedni su vlasnici sredstava za proizvodnju dok su drugi samo
radnici. Vlasnici sredstava za proizvodnju mogu, ali i ne moraju biti uključeni u
proces proizvodnje.
Zadovoljavanje ljudskih potreba obezbeđuje opstanak ljudske zajednice. Potrebe
mogu biti pojedinačne ili lične, kao npr. hrana, piće, obuća, obrazovanje i sl. i
zajedničke kao što su stanovanje, osvetlenje, ogrev, zajedničko korišćenje kućnih
aparata.Tu je još i zajedničko korišćenje javnih objekata, npr. sredstava javnog
prevoza, bolnica, sportskih terena, pozorišta, verskih objekata, puteva. Ako se o
potrebama govori sa aspekta predmeta, tada se njihovom objašnjenju može
pristupiti sa dva aspekta. Prvo, sa psihofiziološkog ili s aspekta pojedinca, i drugo,
s aspekta društva kao celine. Najprikladnija definicija s aspekta pojedinca potrebe
definiše kao osećaj nedostatka povezan s nastojanjem da se taj nedostatak ili
nemanje otkloni. Definicija s aspekta društva smatra da potrebe predstavljaju
zahtev za održavanjem čoveka u prirodnoj sredini. Pošto dobra za zadovoljavanje
potreba nema slobodnih u prirodi, njih je neophodno pribavljati kroz
proizvodnju.
Kada se radi o proizvodnji, nameće se odmah i pitanje šta je sve neophodno
osigurati da bi se proces proizvodnje mogao nesmetano odvijati. Neophodna su tri
osnovna činioca. To su: rad, sredstva za rad i predmeti rada.
Rad je ona odrednica proizvodnje iza koje stoje ljudi. Ljudi i njihov rad su prva
pretpostavka bilo kakve proizvodnje. Iako je za proizvodnju nekih dobara dovoljan
samo rad, proizvodnja mnogih dobara se ne bi mogla zamisliti bez odgovarajućeg
2
Labus, Miroljub (2002):
Osnovi ekonomije
, Stubovi kulture, Beograd, str. 22
5
