Uvod
Ljudi žive i opstaju zahvaljujući tome što troše raznovrsna dobra pomoću kojih
podmiruju svoje potrebe. Ukoliko te potrebe ne mogu da se zadovolje prisvajanjem
slobodnih materijalnih dobara, tj. takvih dobara koja se nalaze u prirodi i koja ne
zahtevaju nikakve troškove radi pribavljanja, tada ljudi moraju da organizuju posebnu
aktivnost radi njihovog stvaranja. Ta aktivnost naziva se ekonomskom aktivnošću, jer ona
ne podrazumeva samo proces stvaranja materijalnih dobara, nego i njihovu raspodelu na
sve članove jednog društva.
Potrebe ljudi uslovljavaju proizvodnju. Ali, većina potreba se potrošnjom određenog
dobra ponovo javlja. Dakle, da bi ljudi živeli, moraju neprekidno da troše materijalna
dobra. Kako se materijalna dobra uglavnom ne nalaze gotova u prirodi, moraju da se
privredne aktivnosti i periodičnog obnavljanja potreba zahteva posebne mehanizme za
usklađivanje u oblasti raspodele i razmene roba.
Iako se proizvodnja roba tumači kao dominantna privredna aktivnost, ona se mora
povezivati sa raspodelom i razmenom da bi se, konačno, u potrošnji ostvario cilj
privredne aktivnosti. Potrošnja zbog periodičnog karaktera potreba ponovo motiviše
pokretanje proizvodnje, tako da se formira neprekidan kružni tok roba i potreba u
privrednom životu
1
.
Ako se posmatra sa stanovišta jedne proizvodne jedinice naziva se individualna
reprodukcija, a kada se ima u vidu proces obnavljanja proizvodnje u okviru društvene
zajednice kao celine (države), onda je to društvena reprodukcija. Naime, pošto je
proizvodnja društveni proces, tada je moguće izvesti i novu odrednicu društvene
reprodukcije koja je proces stalnog obnavljanja proizvodnje. Reč je o procesu u okviru
kojeg ta aktivnost prolazi kroz veći broj međusobno povezanih i uslovljenih faza.
Slika1: Faze privrednog procesa
*
1*
prof.dr.Grandov,Zorka(2005):
Ekonomika i organizacija poslovanja,
Visoka strukovna škola za
preduzetništvo,Beograd,str.16
?
Labus, Miroljub (2002):
Osnovi ekonomije
, Stubovi kulture, Beograd, str. 20
Proizvodnja
Potrošnja
Podela
Razmena
Tržište proizvodnih faktora
Preduzeća
Proizvodne ćelije
Domaćinstva
Potrošačke
ćelije
Novčani tokovi
Materijalni tok
Proizvodnja
Proizvodnja materijalnih dobara je, nema sumnje, tehnološki proces u kome se trošenjem
sredstava za proizvodnju i upotrebom ljudskog rada stvaraju materijalna dobra. Ali, osim
ovog tehnološkog karaktera, proizvodnja ima i svoj društveni karakter. Kako je čovek po
prirodi društveno biće,tako i proizvodnja kojom se on bavi ima društveni
karakter.Besmisleno je proizvoditi samo za sebe isto kao što je i nemoguće pribaviti
potrebna sredstva za rad iz takve proizvodnje.
Tržišta
potrošnih
dobara
društva smatra da potrebe predstavljaju zahtev za održavanjem čoveka u prirodnoj sredini.
Pošto dobra za zadovoljavanje potreba nema slobodnih u prirodi, njih je neophodno
pribavljati kroz proizvodnju.
Kada se radi o proizvodnji, nameće se odmah i pitanje šta je sve neophodno osigurati da
bi se proces proizvodnje mogao nesmetano odvijati. Neophodna su tri osnovna činioca.
To su: rad, sredstva za rad i predmeti rada.
Rad je ona odrednica proizvodnje iza koje stoje ljudi. Ljudi i njihov rad su prva
pretpostavka bilo kakve proizvodnje. Iako je za proizvodnju nekih dobara dovoljan samo
rad, proizvodnja mnogih dobara se ne bi mogla zamisliti bez odgovarajućeg iskustva,
veštine i znanja samih proizvođača. Znanja se stiču kroz dugogodišnje iskustvo.
To iskustvo prenosi se sa generacije na generaciju ili naprosto učenjem. Rad se obično
definiše kao delatnost ljudi koja je usmerena na stvaranje različitih dobara koja se koriste za
zadovoljavanje njihovih brojnih potreba. Ne postavlja se pitanje da li je reč o fizičkom ili
umnom naprezanju čovjeka, budući da oba predstavljaju čovekov napor.
Drugi činilac proizvodnje su sredstva za rad. To je zapravo ono čime čovek deluje na
materiju iz prirode. Čovek uzima materiju iz prirode da bi je obrađivao. Svrha obrađivanja
je prilagođavanje te materije onom obliku ili formi koji je najprikladniji za zadovoljavanje
čovekovih potreba. Sredstva za rad čine različite mašine ili alati, građevinski objekti,
putevi, tehnološki postupci i sl. Da bi se ta sredstva za rad stvorila, neophodno je
posedovanje visokog znanja. To se znanje mora sticati kroz dug vremenski period.
Sredstva za rad nastaju, pre svega upotrebom umnog, a mnogo manje fizičkog rada. Do
