Federalne rezerve

Miloš Lazarević 208/13

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

MAKROEKONOMIJA

Seminarski rad

Federalne rezerve

Predmetni nastavnik:

Student:

Prof. Dr. Zoran Grubišić

Miloš Lazarević 208/13

Датум предаје 24.09.2014.

Beograd

Jun, 2014

Federalne rezerve

Miloš Lazarević 208/13

Sadržaj:

1. Uvod..................................................................................................................3

2. Istorijat Sistema federalnih rezervi.........................................................................4

3. Struktura i organizacija Sistema Federalnih rezervi – FED...........................................4

3.1 Osnovne karakteristike decentralizovanog sistema federalnih rezervi banaka (period 1913 –
1935)………………………………………………………………………………………………………………………………………….…..5

3.2 Banke federalnih rezervi……………………………………………………………………………….………………………..7

3.3 Banke članice………………………………………………………………………………………………………………….……….8

3.4 Odbor guvernera TED-a…………………………………………………………………………………………..……………..9

4. Instrumenti monetarne politike FED-a………………………………………………………………….………………10

4.1 Targetirana referentna kamatna stopa…………………………………………………………………….……………10

4.2 Eskontovanje i eskontna stopa……………………………………………………………………………….………………11

4.3 Obavezne reserve………………………………………………………………………………………….……………..……….12

4.4 Operacije na otvorenom tržištu……………………………………………………………………………..……………..12

5. Nezavisnost FED-a, odgovornost I javnost u radu………………………………………………………………...13

5.1 Da li FED treba da bude nezavisan?.........................................................................13

5.1.1 Razlozi za nezavisnost…………………………………………………………………………………………………….….14

5.1.2 Razlozi protiv nezavisnosti……………………………………………………………………………………….………..14

6. Zaključak…………………………………………………………………………………………………………………………….……15

7. Literatura I reference……………………………………………………………………………………………………..………17

Federalne rezerve

Miloš Lazarević 208/13

2. Istorijat Sistema federalnih rezervi

Sistem federalnih rezervi ima verovatno najneobičniju strukturu od svih

centralnih banka na svetu. Da bismo razumeli kako je uopšte došlo do
takve strukture, moramo se vratiti u prošlost, pre 1913. godine kada je Sistem
federalnih rezervi formiran.

Do dvadestetog veka osnovno obeležije američke politike bio je strah od

centralizovane  moći  što  se  vidi  na  osnovu  pravila  propisanih     Ustavom  i
zaštite prava saveznih država pojedinačno. Javnost je dakle otvoreno pokazivala
negativan  stav  prema  osnivanju  centralne  banke,  zbog  čega  su  propala  i  prva
dva eksperimenta u centralnom bankarstvu cija je svrha bila nadzor bankarskog
sistema:  First Bank of United  States  se  raspala  1811.  godine,  a  ovlašćenje  za
rad  Second  Bank of  United States   isteklo je 1836. godine i nije obnovljeno jer
je  1832.  predsednik  Andew  Jackson  stavio  veto  na  njegovu  obnovu.  Zabrana
obnove  dozvole  za  Second  Bank  of  United  States  1836.  godine  napravila  je
ozbiljan   problem  američkim  finansijskim  tržištima  jer  više  nije  bilo   kreditora
krajnje    instance,    tj.    centralne    banke    koja    bi    bankarskom    sistemu
obezbedila  sredstva  za  spečavanje  ,,bankarske  panike―.  Zbog  toga  su  širom
SAD  u devetnaestom    i    početkom    dvadesetog    veka,    bankarske    panike
postale   učestala pojava na svakih dvadeset godina,  što je kulminiralo panikom
1907.  godine.  Ta panika  je  izazvala  propast  ogromnog  broja  banaka  i  tolike
gubitke  deponenata  da  je  javnost  konačno  uvidela da  je  centralna  banka  ipak
potrebna      radi  sprečavanja  buducih  takvih  panika.

Kongres je 1913. godine

usvojio  Zakon o  federalnim  rezervama,  i  kao  što  inače  čini,  u  njega  uvrstio
čitav  niz  propisa,  a  na  osnovu  tog  zakona  je  osnovan  Sistem  federalnih
rezervi  sa  12  regionalnih  banaka federalnih rezervi

3. Struktura i organizacija Sistema federalnih rezervi —

FED-a

Osnove Sistema federalnih rezervi koji egzistira danas u SAD date su u

zakonu  o  bankarskom  sistemu  iz  1953.  godine.  Međutim,  neke  bitne
organizacione komponente         FED-a         su    definisane    jos    1913.    godine
Zakonom   o   osnivanju federalnih  rezervi.  Da  bi  se  shvatio  proces  centralizacije
monetarne  vlasti  unutar  FED-a,  neophodno  je  osvrnuti  se  na  karakteristike
sistema federalnih rezevi banaka koji je egzistirao od 1913. do 1935. godine.

Frederic S. Mishkin, Columbia University ,2004,Monetarna ekonomija ,bankarstvo i finansijska

tržišta, str.335-336.

Federalne rezerve

Miloš Lazarević 208/13

3.1. Osnovne karakteristike decentralizovanog sistema
federalnih rezervi banaka (period 1913-1935)

Ustav SAD iz 1787. godine daje moć Kongresu da ,,kupuje novac― i

,,da otud regulise vrednost.

Međutim Kongres je pribegao korišćenju

svojih ustavnih ovlascenja u oblasti novca i kredita tek 1913.
usvajanjem Zakona o federalnoj rezervi (Federal Reserve Act).

Zakon iz

1913.  propisao  je   da  nacionalne  komercijalne   banke  moraju  biti  članice
novog  rezervnog  sistema,  i  to  činom kupovine  akcija  respektivnih  rezervnih
banaka. Za banke koje su po dometu delatnosti pokrivale teritorije federalnih
država članstvo   je   bilo   stvar   njihove volje.  Vlasnička i upravljačka prava
banaka  akcionara  su  bila  usko  ograničena.  Tako  je  najviše   6%  prihoda
rezervnih banaka moglo  biti  raspoređeno  u  vidi  dividende  holderima  akcija,
što,  inače  važi  i  danas.   Ograničenje  upravljačkih  prava  se  ogleda  i   u
specifično  oblikovanom  najvišem   upravljačkom  telu  federalnih  rezervi
banaka,  koje,  takođe,  nije  menjano.  Najviše   upravljačko  telo  federalnih
rezervi bio  je Odbor direktora,  koga su činile tri klase po tri direktora: klasa
A-koja  reprezentuje  banke  akcionare  datog  distrikta,  klasa  B-koja
reprezentuje  interese  industrije,  trgovine  i  poljoprivrede  datog  distrikta,  i
klasa  C-  direktora koja  reprezentuje  interese  široke publike.  Banke  članice
date federalne rezerve banke biraju klasu A i klasu B direktora dok je klasu C
direktora imenovao Odbor federalne rezerve (Federal Reserve Board), koji je
bio nadležan za koordinaciju akcija regionalnih banaka.

Zakonom iz 1913. Sistem je koncipiran tako da ga čine najviše 12

federalnih  rezervi  banaka,  koji  svojom  aktivnošću  pokrivaju  12  federalnih
rezervnih  distrikata,  koji    tipično    ukjučuju    nekoliko    graničnih    federalnih
država.    Pri    tom  reč  je   o  arbitrarno  utvrđenim  granicama  distrikta  koje
presecaju  teritorije  pojedinih  država,  što  znači  da  distrikti   ne  predstavljaju
teritorijalno-političke  celine.  U  uslovima  tradicionalne  odbojnosti  američkih
država  prema  centralizaciji,  postojanje  arbitrarne  strukture   12  distrikata  bez
odgovarajućih  regionalnih  političkih  struktura  olakšalo  je kasniju  centralizaciju
monetarne vlasti unutar FED-a. Zakonom iz 1913. rezervne banke stiču monopol
nad  emisijom,  pri  čemu  se  federalna  država  pojavljuje  u  ulozi   garanta  za
bankote.

Pored pet članova imenovanih od strane predsednika SAD, uz odobrenje

senata,  Odbor za  federalne  rezerve  činili  su  sekretar  Trezora  i  Currency  ex
efficio. Uloga odbora federalne rezerve kao federalnog tela nije bila jednoznačno
ograđena  zakonom,  a  svodila  se  na  koordinaciju   upotrebe  monetarnih
instrumenata.   Od  osnivanja  FED-a  pa  do  1935.  Odbor  guvernera  je  kao
federalno  telo   imao  ograničene  koordinirajuce  funkcije.  Faktički  on  je  delio
odgovornost  sa savetodavnim telom koga  su  činili  najviši  funkcioneri rezervnih
banaka, uz vodeću ulogu guvernera Federalne rezerve banke New York. Zakon je
bio jasan u tome da Odbor za federalne rezerve treba da postane glavni akter u
vezi stvaranja i upravljanja nacionalnim rezervama zlata.

The Constitution of the United States of America ,Section Eight ,Član I, stav 5.