UNIVERZITET EDUKONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA
PRISTUPNI RAD
Fenomen intelektualnog kapitala i malo preduzeće
Mentori:
Studenti:
Prof. dr Nenad Penezić
Danica Vučković
Doc. dr Vilmoš Tot
Stanislava Blažević
Sremska Kamenica, mart 2011.
Fenomen intelektualnog kapitala i malo preduzeće
1.Intelektualni kapital
Šta je to zapravo što se danas sve češće naziva intelektualni kapital ili nematerijalna
sredstva?...
Stewart
(1997) ga definiše kao" upakovano korisno znanje, pri čemu objašnjava da ovo
uključuje organizacione procese,tehnologije,patente,sposobnosti zaposlenih,i informacije o
kupcima, dobavljačima, stejkholderima" .
Sullivan
(1998) ga definiše kao " znanje koje se može pretvoriti u profit " Prema W.Bukowitz,
to je " kapital znanja" ili intelektualni kapital koji podrazumeva sve "neopipljivo" i pomoću
kojeg organizacije kreira vrednost.
Roos
(1997) definiše intelektualni kapital kao " suma znanja članova organizacije i
prevođenje ovog znanja u brendove,zaštitne znake i procese".
Edvinsson i Malone
(1997) pružaju jednu opširniju definiciju intelektualnog kapitala kao "
imovinu znanja,primenjenog iskustva,organizacione tehnologije,odnosa sa potrošačima i
profesionalnih veština koje pružaju kompaniji na tržištu kompetitivnu vrednost".
Andriessen
(2001) dalje proširuje postojeće definicije uključujući i one sposobnosti koje se ne
zasnivaju samo na mozgu. Intelektualni kapital je kombinacija neopipljivih sredstava,koje
omogućuju kompanijama da funkcionišu". Prema grupi autora iz Hrvatske," intelektualni
kapital pojedinca,preduzeća,regije,nacije, jeste znanje koje se na tržištu pretvara u vrednost.
Znanje koje ne stvara vrednost nije intelektualni kapital.
Intelektualni kapital dobija sve veći značaj u savremenom poslovanju i uslovima sve
intenzivnijeg tehnološkog razvoja. Poznavanje sopstvenog intelektualnog kapitala i kvalitetan
menadžment intelektualnim kapitalom, predstavlja imperativ za sva preduzeća koja teže
uspešnom poslovanju. Problematika intelektualnog kapitala postaje važan trend
menadžmenta, strategijsko pitanje i osnov za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata.
1.1.Klasifikacije intelektualnog kapitala
Intelektualni kapital se deli u nekoliko različitih kategorija. Iako se u ponuđenim
modelima klasifikacija intelektualnog kapitala pojavljuju različiti nazivi kategorija,što
pojačava prisutnu raznolikost,činjenica je da kategorije kod većine modela obuhvataju iste
neopipljive resurse. Mali je broj modela koji odstupa od sada već ustaljene kategorizacije i od
onoga što pojedinačne kategorije obuhvataju.
Prema modelu osiguravajuće kuće Skandia ( Leif Edvinsson i Karl Erik Sveiby) to izgleda
ovako:
4
Fenomen intelektualnog kapitala i malo preduzeće
(shema 1.)
Ljudski kapital
ili humani kapital ( Human Capital –HC ) se definiše kao
kombinacija znanja, veština, sposobnosti, i inovativnosti zaposlenih u kompaniji koje im
omogućuju da izvrše svoje radne zadatke.Ljudski kapital poseduju ljudi i kompanije ga ne
mogu posedovati.Zaposleni nisu sami po sebi ljudski kapital,već to postaju tek onda kada
svoje znanje i veštine transformišu u dela koja su u skladu sa strategijom poslovanja
kompanije, koja doprinose stvaranju materijalne ili nematerijalne vrednosti, koristi za
preduzeće ( dodatna vrednost, poboljšani proizvod,novi proizvod..)
Ljudski kapital obuhvata :
o
Kompetencije
o
Odnose
o
Vrednosti
Kompetencije
Na prvom mestu, treba istaći da se ovde radi o stručnoj sposobnosti zaposlenih,što
znači, da u datim okolnostima znaju šta,kako i kada. Osim stručne, važna je i tzv. socijalna
tržišna vrednost
finansijski kapital
intelektualni kapital
ljudski kapital
strukturni kapital
kapital potrošača
organizacioni kapital
inovacioni kapital
procesni kapital
baza potrošača
odnosi sa potrošačima
potencijal potrošača
5
