VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD
FILIPSOVA KRIVA
(Seminarski rad iz Nacionalne ekonomije)
Mentor:
Prof.dr Dejan
Djurić
Asistent:
Marija Vuković
Student:Jovana Dimitrovski,
2020/000034
1
1.UVOD
Kejnzijanska ekonomija je razvila koncept Filipsove krive po kojoj je moguća
nagodba izmedju stope inflacije i stope nezaposlenosti. Nazvana je po britanskom
ekonomisti A.W. Filipsu sa Londonskog ekonomskog fakulteta koji je 1958.godine
utvrdio negativnu medjuzavisnost izmedju stope inflacije i stope nezaposlenosti.
2.
POREKLO FILIPSOVE
KRIVE
Filipsova kriva je do sedamdesetih godina prošlog veka bila značajno analitičko
sredstvo kejnzijanske ekonomije. Filips je 1958.godine objavio članak u britanskom
časopisu “Economica” koji ga je proslavio. Naziv tog članka glasio je “odnos izmedju
nezaposlenosti I stope promene novčanih nadnica u Velikoj Britaniji, 1861-1957”.
U
tom članu, Filips je ukazao na negativnu korelaciju između stopa nezaposlenosti i stope
inflacije. Filips je pokazao da se u godinama sa niskom stopom nezaposlenosti javlja
visoka inflacija, a da se u godinama sa visokom stopom nezaposlenosti javlja niska
inflacija.
Filips je zaključio da su dva važna makroekonomska odnosa inflacija i
nezaposlenost povezane na način koji ekonomisti nisi ranije uvideli.
U vreme kada je
nastala Filipsova kriva, osnovni zadatak većine nacionalnih ekonomija, bio je vezan za
poboljšanje životnog standarda stanovništva nakon Drugog svetskog rata. Filipsova
kriva je omogućila nosiocima ekonomske politike, koji su bili nastrojeni prema
kejnzijanskim shvatanjima, da smanje nezaposlenost po cenu više stope inflacije.
Kejnz ističe da inflacija nanosi veliku štetu privredi, ali da je to mnogo bolja situacija
od deflacije. Prema Kejnzu bolje imati blagu inflaciju nego nezaposlenost i recesiju. U
tom smislu Kejnz je isticao: “navoditi bauk inflacije kao moguću posledicu politike
proširenog ulaganja kapitala danas je isto što i upozoravati pacijenta koji je iz dana u
dan sve mršaviji na opasnost od preterane gojaznosti”.
1
Ona je dobila na značaju naročito u SAD, gde je došlo do naglog smanjenja
nezaposlenosti i rasta realnog dohotka. Među nosiocima ekonomske politike, Filipsova
kriva je zauzimala značajno Nakon tog perioda, od 60-ih godina dvadesetog
veka,originalna Filipsova kriva postaje tema brojnih kritika. Corry i Laidler tvrde da
kriva opadajućeg nagiba nije relevantna za sve zemlje, naročito za one sa visokim
stopenom nezaposlenosti.
Najglasniju kritiku je upućivao predstavnik monetarističkog pravca, Friedman.
Tokom 1960-tih godina, Friedman i Phelps su zaključili da su na dugi rok inflacija i
nezaposlenost nepovezane. Kao rezultat pojavila se vertikalna Filipsova kriva na dugi
rok, na nivou prirodne stope nezaposlenosti. Odatle zaključujemo da monetarna politika
može biti efektivna na kratki rok, ali ne i na dugi rok. Prirodna stopa nezaposlenosti je
ona stopa nezaposlenosti, pri kojoj je stvarni nivo cena jednak očekivanom nivou cena.
1
Djurić,Dejan, 2020.god, Osnovi ekonomije, Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad str. 217.
