4
1. FILM I FILMSKA TEORIJA
Film je umetnost totalnog, apstraktnog kretanja. Kretanje ne služi samo zato da bi se
gledalac obavestio o događajima od koji se gradi priča, već ono ima i svoju isražajnu estetsku
vrednost. Po tome u filmu je krenja najvažniji činioc. U filmu je stvarnost svedena i
stilizovana, iak ose čulno predstavlja vrlo prirodno i verljivo. Doživljaj filmske slike je
neposredan, u prvom sloju čulne autentičnosti. Filmski stvaralac prisiljava gledaoca da vide
onako kako njemu odgovara i da pokaže neku vizuelnu pojavu.
1
Prvi film nastao je pre više od sto godina. Njegovi tvorci su braća Limijer. Prvi film
prikazan je u Parizu, 28. decembra 1895. godine. Trajao je svega nekoliko minuta i
predstavljao je dolazak voza na železničku stanicu. Prilikom projekcije ljudi su, videvši da im
voz ide u susret, počeli da vrište i beže po sali, ne znajući da je to samo projektovano na
platnu.
2
Budući da je vek iza nas dokazao da je vek kritike, ne iznenađuje što su se teorije
filma pojavile pre nego što je kinematograf doživeo dvadesetu godinu. Nikada ranije neku
umetnost nisu tako brzo u stopu počeli da prate intelektualci koji su pokušavali da je shvate
ali, češće, da je postave na pravi put.
Prvi ozbiljni ogledi o filmu su, naravno, nastojali da mu obezbede mesto u savremenoj
kulturi. Film je izrastao poput loze oko velikih stabala ozbiljne i popularne kulture. On je čak
počeo da menja poglede kulture na istoriju. Ali mora da je na početku bilo teško razdvojiti
film od događaja koje je beležio, a još teže razmatrati ga odvojeno od uhodanih umetnosti i
zabava od kojih je zavisio u pogledu forme i u pogledu samih metoda dopiranja do publike.
Prve »teorije« liče više na objave o rođenju nego na naučna ispitivanja. Ljudi koji su osetili
trenutnu sklonost prema filmu i koji su želeli da ga vide u cvatu shvatili su da ga najpre
moraju osloboditi drugih pojava koje su ga pratile i sa kojima ga je publika prirodno
povezivala. To je značilo neposredan napad na realizam ekrana i na one koji su, kao limijer,
bili uvereni da film nema neki trajniji značaj, sem značaja događaja koje je mogao da za-
beleži.
Ti su se teoretičari trudili da filmu pribave ugled umetnosti. Film je, tvrdili su, jednak
sa drugim umetnostima, jer pretvara haos i beznačajnost sveta u nezavisnu strukturu i ritam. U
toku te epohe film su poredili sa praktično svim drugim umetnostima. Pesnik Vejčel Lindzi
1
Leksikon filmskih i televizijskih pojmova, Naučna knjiga, Univerzitet u Beogradu, Beograd 1993.
2
http://sh.wikipedia.org/wiki/Historija_filma
