UNIVERZITET U NIŠU
Prirodno – matematički fakultet
Odsek za biologiju i ekologiju
Diplomski rad
Filogenija medveda
(Familia Ursidae)
1
Sadržaj
Cilj rada ...............................................................................................................................(2)
Uvod ....................................................................................................................................... (3)
Ishrana ............................................................................................................................. (3)
Lobanja i vilica ................................................................................................................ (4)
Ponašanje .........................................................................................................................
(6)
Hibernacija ...................................................................................................................... (6)
Filogenija ................................................................................................................................ (8)
Crni medved .................................................................................................................... (9)
Pećinski medved ............................................................................................................
(10)
Mrki medved ................................................................................................................. (12)
Sunčani medved i medved lenjivac .............................................................................. (13)
Beli medved .................................................................................................................. (14)
Hibridi .................................................................................................................................. (19)
Mrki medved / američki crni medved ........................................................................... (19)
Mrki medved / polarni medved ..................................................................................... (20)
Kodiak medved / polarni medved ................................................................................. (20)
Grizli medved / polarni medved .................................................................................... (20)
Zaključak .............................................................................................................................. (23)
Literatura ……………….…………………….................………………………………….(25)
Internet izvori ....................................................................................................................... (26)
3
Uvod
Ime medved potiče iz staroslovenskog jezika, a značilo bi „onaj koji vodi do meda".
Porodica medveda (Ursidae) obuhvata najkrupnije kopnene mesojede – mrkog i
polarnog medveda – mada mrki medvedi nisu u potpunosti mesojedi, a za polarne medvede se
može reći da nisu u potpunosti kopneni sisari.
Ishrana
Većina medveda predstavlja omnivorne životinje, koje se pretežno hrane bobicama i
koštunicama, ali uz to i mesom, ribom, insektima, pupoljcima, korenjem i lišćem (slika 1). Da
bi opskrbili svoje krupno telo, služe se razvijenim čulom mirisa, vidom u boji i dobrim
pamćenjem pri lociranju bogatih izvora hrane. Izgleda da poseduju detaljnu mapu svog areala
aktivnosti i sposobni su da bez greške ponovo prođu pređašnjim putem pronalaženja hrane,
čak i van svojih uobičajenih granica.
4
Uprkos zavisnosti od biljne hrane, medvedi nisu u stanju da najbolje vare biljni
materijal, jer ne poseduju mikroorganizme koji razlažu celulozu, a koji su uobičajeni u
želudcima preživara, tako da zeleni biljni delovi i bobice uglavnom prolaze kroz njihov crevni
trakt neizmenjeni.
Polarni medved je jedini
predstavnik porodice koji se
gotovo u potpunosti hrani mesom,
loveći plen kao što su foke,
mladunci morževa. beluga i
narvali. Povremeno se hrani i
strvinom.
Slika 1.
Ishrana mrkog medveda ribom
U pribavljanju hrane, medvedi znatno više zavise od svoje snage nego od brzine.
Imaju masivnu i mišićavu građu, a kao potpora pozamašnoj težini, stopala zadnjih nogu su im
platigradna (celim tabanom se oslanjaju na tlo) (slika 2), što im omogućava da stoje uspravno
na zadnjim nogama. Stopala prednjih
nogu razlikuju se kod različitih vrsta,
od plantigradnih do semi-digitalnih
(zadnji deo stopala je delimično
izdignut iznad tla). Sve vrste
medveda imaju po pet prstiju na
stopalima, naoružanim dugim,
zakrivljenim kandžama koje se ne
mogu uvlačiti, kao na primer, kod mačaka. Polarni ili beli medvedi i većina mrkih medveda se
ne penje po drveću; evropski mrki medved i sve ostale vrste vešto se penju po drveću u
potrazi za hranom, mada većinu vremena ipak provode na tlu. Karakteristično je da svi
medvedi imaju kratak rep. Takođe, jedinstvena osobina je odsustvo brkova (čulnih dlaka) na
licu ovih životinja.
Slika 2.
Plantigradno stopalo
Lobanja i vilica
6
kada se areali dve vrste preklapaju. Postoji samo jedno malo područje u istočnoj Indiji, gde su
3 vrste medveda simpatričke (nastanjuju istu oblast).
Slika 4. Aliuropoda melanoleuca
Slika 5.
Ursus thibetanus
Danas medveda nema u Australiji, Antarktiku i Africi. Mada su tri postojeće vrste
(andski, sunčani i lenjivac) tropske, medvedi potiču sa severne hemisfere. Izrazita smena
sezona je tokom evolucije stvorila uslove za njihovu različitost, ali takođe i za prirodno
odabiranje usmereno ka povećanju telesnih dimenzija.
Ponašanje
Medvedi uglavnom žive solitarno, izuzev majke sa svojim mladima kao i ženke i
mužjaka u vreme sezone parenja. Oni komuniciraju sa drugim medvedima putem oznaka na
stablima i raznih mirisnih znakova. Na taj način označavaju svoje prisustvo. Samo u
izuzetnim prilikama, medvedi formiraju privremene grupe i to kada se nađe veća količina
hrane na maloj površini. Mrki medvedi sa Aljaske okupljaju se na istoj teritoriji u vreme lova
na losose, kada lososi plivaju uz reku za vreme mresta. Skorašnja istraživanja pokazuju da
velike pande formiraju male grupe, na delu teritorije gde ima hrane u izobilju.
Mužjak i ženka mogu živeti na istoj teritoriji tolerišući se međusobno, istovremeno
braneći teritoriju od ostalih medveda istog pola. Mladi mužjak napustivši majku obično odlazi
na drugu teritoriju, dok mlada ženka često živi na teritoriji svoje majke.
