УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ

ФАКУЛТЕТ

-С К Р И П Т А-

Предмет: Увод у Философију

ВОДИЧ КРОЗ ФИЛОСОФИЈУ

Петер Козловски

- 2 -

Садржај:

Увод: Философија као теорија целокупне стварности…………….. - Петер Козловски -

А. ПРАКТИЧНА ФИЛОСОФИЈА

ДЕО I: ФИЛОСОФИЈА ЧОВЕКА И ИСТОРИЈЕ

одељак: Философска антропологија……………………………. - Одо Марквард -

одељак: Философска педагогија……………………………… - Маријан Хајтгер -

одељак: Философија историје……………………………………… - Херман Лубе -

ДЕО II: СОЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА И ФИЛОСОФИЈА КУЛТУРЕ

одељак: Социјална и културна философија………………... - Петер Козловски -

одељак: Философија политике………………………………….. - Клаус Хартман -

одељак: Философија права………………………………………… - Хасо Хофман -

одељак: Философија привреде и привредна етика………… - Петер Козловски -

одељак: Философија уметности или естетичка теорија.

Проблем универзалистичке референце…………... - Карл Хајнц Борер -

одељак: Философија религије и њен задатак оријентира….. - Рихард Шефлер -

ДЕО III: ЕТИКА И ЊЕНА ПРИМЕНА

10.

одељак: Философска етика………………………………………… - Отфрид Хефе -

11.

одељак: Етика и природне науке………………………………….. - Рајнхард Лев -

Б. ТЕОРИЈСКА ФИЛОСОФИЈА

ДЕО III: TEORIJA НАУКЕ, ПСИХОЛОГИЈА, ФИЛОСОФИЈА ПРИРОДЕ

12.

одељак: Теорија науке и логика…………………………… – Франц фон Кучера –

13.

одељак: Теорија рационалности………………………….. – Херберт Шнеделбах –

14.

одељак: Аналитичка философија и личност (јаство)…………… – Д. Х. Мелор –

15.

одељак: Философска психологија. Јединство личности као гранични појам

………………………………………………………………-Хиндерк Емрих -

- 4 -

Увод: Философија као теорија целокупне стварности

-Петер Козловски-

Философија је покушај да се изгради теорија о целокупној стварности. Део

стварности који зависи од човека (праксис и поесис) јесте предмет практичне фило-
софије. Постоји део стварности који важи независно од њега и представља предмет
теоријске философије. Оне нису раздвојене већ су прилично испреплетене и пове-
зане.

I Знаност знаности – Свеобухватна знаност – Учење о мудрости

По Георгу Зимелу стварност је метафизички појам. Питање непрестане рас-

праве  као  што  је  питање:  да  ли  су  Бог  и  натприродно  заиста  стварни?  Као  и  сва
друга  неслагања  једно  је  од  битних  обележја  теорије  о  целокупној  стварности,  а
тиме  и  саме  философије.  Питање  о  целокупној  стварности  је  превелико  и  зато  је
потребно  појединачна  знања  интегрисати  у  један  концепт  свеобухватне  знаности.
Зато је философија изнад појединачних дисциплина, тј. наддисциплинарна је јер је
карактерише тешко остварив задатак или немогућа мисија обухватања целине. Из
тог разлога, интерес ума за целовитост треба да буде предвођен рационалном фило-
софијом. Као што нам и реч философија етимолошки указује да није мудрост већ
љубав према мудрости, тако нам стварност указује да је далеко моћнија од знања.
Стварност је преширока за човека и његово знање је непотпуно.

II Теоријска и практична философија

Маркс је приговарао великим философима што никада нису само интерпре-

тирали свет, него су га и мењали. Мењали су га и без жеље да га мењају. Код Канта
философија означава науку која се бави суштинском сврхом ума. Философија је
дакле уједно средство, циљ и узрок. Она је као таква сама себи сврха.

III Образовна знаност уместо знаности овладавања

Философија делује унутар ње саме и не делује путем нужде и силе. Она по-

маже човеку да овлада собом, тј. помаже индивидуи да живи у пријатељству са
самом собом. У Гетеовој Бајци о Лили каже се да светом владају три ствари: знање,
леп изглед и сила. Знање је међу њима најмоћније, јер оно не доводи у заблуду, не
обмањује, него ствара. По бајци, од знања је јача само љубав јер она уопште не
влада. Према Платону, краљевска је она знаност која у себи садржи остале форме
знаности и може да их опише.

- 5 -

IV Философска питања

Питање о целокупној стварности није једноставно, нити се на њега може

дати једноставан одговор. Теорија целокупне стварности захтева систематичну
философију кој треба да изгради философске дисциплине како би се стварност пра-
вилно схватила и како би се њени феномени очували а не редуковали.

V Проблем почетка и прве философије; VI Настанак философских знаности

Одакле почети? Проблем почетка. Аристотел је првом философијом сматрао

метафизику. Хегел је логику сматрао првом, метафизичка логика. У теолошкој
философији Томе Аквинског почетни појам је био појам Бога. Данас се наставља
традиција Кантове трансценденталне философије у којој је теорија сазнања постала
прва философија. Типови почетка философије се деле на логику, етику и физику и
уобичајено је да примат има логика. Зборник текстова Петра Козловског почиње
философијом човека и његове историје, а уоквирује се хришћанском философијом
јер теологија и философија су две сестре за које важи иста тежња ка истини.

VII Енциклопедија и систем; VIII Недогматски карактер философије

Уџбеник из философије је могуће начинити и он је заиста потребан и кори-

стан. То треба радити опрезно јер он није класичан уџбеник, као из појединачних
области. Потешкоћа у изради таквог уџбеника огледа се у чињеници да философија
није догматски одређена и да философски ставови због разлика често воде у пре-
пирке. Упркос томе влада јединственост међу философима шта треба да садржи
уџбеник и шта је важно.

IX О положају мисли између модерне и постмодерне

Савремена ситуација философије се описује као постмодерна, као плурали-

тет по питању методике и дисциплина у супротности према јединствености модер-
не.  Напушта  се  чак  и  схватање  о  значају  метода.  Централно  место  у  философији
постмодерне заузимају философију културе и естетичка теорија. Ново персонали-
стичко утемељење философије захтева да антропологија буде  утемељена као прва
философија.  Да  се  из  такве  философије  развије  антрополошка  онтологија  као
систем персоналне философије а завршава се теолошком метафизиком. За разлику
од  теологије  која  полази  од  божанског  бића, персоналистичка  философија  полази
од свог највишег степена бића, од личности и његове субјективности.

- 7 -

1.одељак: Философска антропологија

-Одо Марквард-

I О модерности философске антропологије

Философска антропологија је она философија која се бави човеком, али

готово свака философија се бави човеком. Антропологија је млада, философска је
настала тек у модерном свету за разлику од философије која потиче од антике.

Марквард разбија две заблуде: - да је философска антропологија стара коли-

ко  и  сама  философија  и  да  је  философска  антропологија,  као  што  тврди  Шелер,
настала  тек  20-их  година  прошлог  века.  Дело  о  антропологији  професора  из
Лајпцига  Магнуса  Хунта  се  појавило  1501.год.  Већ  с  краја  16.века  у  немачкој
постоји посебан назив за једну философску дисциплину, антропологију. До правог
продора  дошло  је  тек  у  18.веку  кроз  утицај  Лајбницовог  виталистичког  концепта
насупрот Декартовом дуалистичком концепту. Прво предавање о антропологији је
одржао професор реторике Г.П.Милер 1719.год. Године 1772-73 Кант је своја пре-
давања  о  антропологији  започео  када  је  настајао  наслов  његове  Критике  чистог
ума.  Кант  критикује  два  типа  отуђености;  онај  који  се  тиче  метафизике,  која  се
сакрила у привидни свет чистих појмова и отуђеност света експериментална наука
које се баве светом и познају га само експериментом ограниченим лабораторијом.
Кант говори о човековом свету живота (лебенсвелт). Кроз спозајом о свету трагати
за спознајом човека. Зато нам је потребна философска антропологија. Настала је у
Немачкој  а  у  Француској  и  Енглеској  је  настала  њој  сродна  дисциплина,  морали-
стика. Спознаја света кроз свет образованих људи, то се односи на антропологију а
спознаја кроз свет обичних људи је поље моралистике. Зато је потребна таква дис-
циплина јер се односи на мотив света живота, будући да метафизичке и физикали-
стичке теорије нису дорасле у обухватању човековог лебенсвелта.

II Човек са ове стране утопије

Након 1750.год. је настала још једна философија човековог света живота:

философија историје. Име јој је дао Волтер. Она људски свет дефинише као исто-
рију, а њу саму као поље напретка. Људски свет живота не постоји, него да ослобо-
ђен зла тек треба да настане кроз човеково деловање-револуцију. Од јакобинаца,
преко Фихтеа, па све до Маркса философија историје је настојала да реализује