Ime i pojam filozofije,etike i morala-nastanak
filozofskog mišljenja (gde,kada,zašto,kako)
Samo ime kaže-
file=ljubav, sophia-mudrost
, dakle
ljubav prema mudrosti. Može se tumačiti i kao težnja ili
sklonost ka znanju ali ispravan prevod je ljubav prema
mudrosti.
Svi smo dobro upoznati sa prevodom reči ’filozofija’ ali
šta je zapravo ona i kako je nastala?
Kao jedno početno,kratko određenje toga šta je
filozofija mogli bi da kažemo da je to zapravo jedno
slobodno, aktivno, otvoreno mišljenje
.
Da bi je bolje razumeli krenućemo od njenog nastanka
još u 6. veku p.n.e.
Nastala je u Antičkoj Grčkoj, tačnije u Joniji (mala
Azija-na današnjoj karti Sveta to je Turska).
Zašto baš tamo? Šta je uslovilo pojavu filozofije?
Odgovor leži u specifičnom državnom uređenju Antičke
Grčke. Postojalo je nešto što se naziva
’’Atički
urbanitet’’
-svojevrsna kultura gradskog života.
Postojali su
Polisi
-gradovi države u kojima je život
slobodnih ljudi bio uređen na visokom nivou.
Javno se
raspravljalo
o svim društvenim pitanjima
,
učestvovalo se u političkom životu.
1
S obzirom na to da su živeli na ’račun’ robova,koje je
čak jedan Aristotel smatrao ’oruđem koje govori’,
ljudi
su imali višak slobodnog vremena
.
Filozofija je
nastala iz dokolice
. Nije postojala tolika ljubav prema
materijalnom jer su slobodni ljudi, plemstvo, imali
sređen život, sređeno egzistencijalno pitanje, pa su
u
slobodnom vremenu razvili tu sklonost ka
razmišljanju o ’višim istinama’ tj nastala je
filozofija.
Osim toga,
javne rasprave su dovele do toga da se
razvije razložno mišljenje
.
U raspravama se traže
argumenti, ne prihvata se ništa
zdravo za gotovo,
tačnije preispituje se sve i traže se
neke zakonitosti
.
Napravićemo par poredjenja kako bi videli kako su Grci
napravili taj ’korak dalje’ u ispitivanju stvari u odnosu
na neke druge razvijene civilizacije pre njih:
U starom Vavilonu imamo astrologiju-bajkovitu priču o
zvezdama i nebeskim telima, dok u Grčkoj imamo
Astronomiju-zakonito proučavanje nebeskih tela
(nomos-zakon, astro-zvezde, dakle
zakon
o zvezdama).
Mada je u tom momentu filozofija još uvek ’zaražena’
mitovima, i dalje se veruje u priče o
Bogovima,Titanima i drugim mitskim bićima.
U Egiptu imamo praktičnu matematiku. Po nekim
dokazima čini se da su Egipćani znali Pitagorinu
teoremu mnogo pre Pitagore. Ta formula im je trebala
iz praktičnih razloga, da bi uspevali posle plavljenja
2
Osnovna filozofska pitanja-predmet i metod
filozofije
Šta je zapravo filozofija?
Kakva je to nauka? Kojim
se metodom služi tj. ’kako funkcioniše’ ?
Predmet filozofije
je sve ono što na bilo koji način
postoji tj.
sve što jeste
.
4
U Grčkoj je počela bavljenjem Svetom kao celinom,
traženjem odgovora na pitanje
’zašto nešto a ne ništa’.
Zašto postoji Svet, zašto postoje ljudi, koja je naša
uloga na Svetu, koji je smisao života, kako je taj Svet
nastao
...
Kaže se da je filozofija nastala zahvaljujući
dečijoj
radoznalosti
. Filozofska pitanja i podsećaju na pitanja
deteta koje postaje svesno sebe i okruženja i počinje da
traži odgovore, pa roditelje stalno zapitkuje ko je
napravio Svet, pa ako mu kažete Bog, dete će vas pitati
a ko je napravio Boga i tako dalje... Na kraju krajeva,
svi smo prošli kroz istu tu fazu i pitali ista pitanja. Čini
se da nas potajno ova pitanja i dalje muče i da smo
samo prividno zadovoljeni ustaljenim odogovrima.
Prvi Grčki filozofi (predsokratovski period) su se pitali
šta je
prapočetna supstanca (arhe)
iz koje je sve
nastalo. Jedan od njih, Tales, je mislio da je to voda.
Postojala je težnja za otkrivanjem neke apsolutne,
objektivne istine
. Postavljalo se pitanje postojanja više
sile, načina na koji funkcioniše priroda, uspostavljale su
se vrednosti kao što su lepo,dobro,istinito...
Iz pitanja o lepom je nastala estetika, o dobrom etika a o
istini je nastala teorija saznanja tj. epistemologija.
Postoje različita shvatanja filozofije
među filozofima
pa samim tim i različita shvatanja metoda kojim se ona
služi, ne postoji neka saglasnost. Ali bismo mogli reći
da je definicija oko koje bi se većina složila, da je
5
Zašto onda danas učimo filozofiju?
Filozofiju možemo shvatiti kao
alat mišljenja
primenjiv na sve
.
Ona nas uči kako da mislimo,
kako da dolazimo do ispravnih zaključaka i tera nas
da sve preispitujem i da ništa ne uzimamo ’zdravo
za gotovo’, a sve u cilju dolaženja do pravog rešenja,
neke nepobitne istine.
Filozofija je ’mamuza’ za nauku.
Svojim
mehanizmima provere ispituje druge nauke i
pronalazi gde su greške i stalno postavlja nova
pitanja
.
Filozofija stalno teži da obori teorije neke
nauke ali ne iz loših razloga već da bi pomogla toj
nauci da dodje do boljih rešenja ili da bi joj ukazala
zašto treba nešto da odbaci
. Slikovit primer za to bi
mogao da bude test izdržljivosti novog automobila u
fabrici. Da bi proizvodjači nekog automobila pustili
novi model u prodaju, prvo moraju da provere kako će
se taj auto ponašati prilikom sudara tj. kolika će šteta
biti i najbitnije koliko će biti vozač povredjen.
Filozofija je zapravo kao taj test, dok se ne postignu
zadovoljavajući rezultati i standardi, auto se ne pušta u
prodaju. Isto je i sa naučnim teorijama.
Nekada su filozofi pokušavali da stvore velike,
sveobuhvatne sisteme u kojima bi sva pitanja imala
odgovor ali je ta praksa odavno napuštena zbog
nemogućnosti da se to izvede.
Danas postoji nova ’Teorija svega’ koja je ponovni
pokušaj da se to izvede ali na jedan drugi, naučni način.
7
