Filozofija korporativne bezbednosti

CIVITAS | broj 7 MMXIV

Prof. dr Slobodan I. Markovi

UDC 316.42 351.74/.75

Fakultet za pravne i poslovne studije

Originalni nau

ni rad

„Dr Lazar Vrkati

“, Novi Sad

Primljen: 15. 8. 2014.

[email protected]

Odobren: 15. 9. 2014.

FILOZOFIJA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI

EZIME

: U radu se aktuelizuje pitanje shvatanja bezbednosti uopšte i

korporativne posebno. Polazno pitanje predstavlja potreba za razume-
vanjem pojma bezbednosti kao društvenog odnosa u odre

enoj etapi

razvoja ljudskog društva. Pažnja se, zatim, usmerava na nastanak kor-
poracije, po

ev od preistorije pa zaklju

no sa njenim savremenim ka-

rakterom i shvatanjem. Ovakav pristup se koristi kao uvod u otvaranje
rasprave o korporativizmu kao doktrini i o korporativnoj bezbednosti u
neoliberalnom društvu.

LJU

bezbednost, korporacija, korporativna bezbednost,

lo-

ja bezbednosti

Uvod

Od preistorije pa do nastanka države i umreženog društva kao savre-

mene ljudske zajednice bezbednost predstavlja izraz stanja društvenih
odnosa i pitanje na koje se neprekidno traže odgovori. Pitanje na koje se
stavlja akcenat u ovom radu odnosi se na probleme shvatanja korpora-
tivne bezbednosti i njen odnos sa bezbednoš

u korporacije sa kojom se

ona naj

eš

e poistove

uje. S tim u vezi, u radu se analiziraju nastanak

i zna

enje pojma korporacije u pojedinim etapama društvenog razvoja,

zaklju

no sa njenim savremenim karakterom u neoliberalnom društvu

za koje se i vezuje pojam korporativne bezbednosti. Re

je o društvu

iju strukturu de

nišu umreženi interesi interesnih grupa javnog privat-

nog i civilnog sektora prepoznatljivi nakon raspada bipolarnog modela
društvenog razvoja.

Slobodan I. Markovi

CIVITAS | broj 7 MMXIV

Raspad bipolarno ure

enog društva iz druge polovine XX veka,

sa uspostavljenim mehanizmima i snagama blokovske vojnopoliti

kontrole, trgovine i tokova me

unarodnog

nansijskog kapitala, sim-

boli

no je obeležen padom Berlinskog zida. Time je otvoren

itav niz

kontroverznih procesa u težnji za uvo

enjem demokratije kao vlada-

vine jednakih i nezadrživog procesa globalizacije u ekonomiji po neo-
liberalnim na

elima, što je otvorilo velike dileme u naukama o bezbed-

nosti, a u praksi institucija država dovelo do velikih promena. Dok se
na politi

ke i ekonomske promene u jednom delu svetu gledalo kroz

prizmu ostvarivanja sopstvenih interesa po sistemu „lova u mutnom“,
dotle su promene dobijale karakter sve složenijih formi prete

eg sadr-

žaja za bezbednost gra

ana. Tako je stanje bezbednosti postalo zavisno

u jednom do tada nepoznatom procesu u kome se svet na jednoj strani
ekonomski globalizuje, a u politi

kom smislu, na drugoj strani, sve više

lokalizuje.

Prepoznavanje posledica tih procesa u nau

nim krugovima dopri-

nelo je da se intenziviraju rasprave i kriti

ka promišljanja o pitanjima

bezbednosti u novoj prirodi društvenih odnosa.

U naporima za iznalaženjem odgovora o tim društvenim problemima,

pored brojnih autoriteta i škola mišljenja, najkonstruktivniju inicijativu
pokrenula je jedna me

unarodna konferencija na temu „Strategije u su-

kobu: kriti

ki pristupi studijama bezbednosti“

. Ona je potvrdila potre-

bu za rede

nisanjem brojnih stavova tradicionalnog shvatanja bezbed-

nosti, pre svega realisti

ke i liberalne škole, ali i shvatanja države kao

tradicionalnog garanta bezbednosti. Iako je opšti utisak na njenom kraju
pokazao da su stari modeli društvenog razvoja dotrajali, da su otvoreni
izvori novih pretnji za bezbednost države i društva, neophodno je bilo
potražiti odgovore na nove pretnje i izazove. Istraživanja evropskih i
angloameri

kih škola koja su usledila u deceniji posle te konferencije

pokazala su da su krajem XX veka otvoreni novi procesi u društvenom
razvoju, koji zahtevaju druga

ije pristupe u sagledavanju stvarnosti u

odnosu na uobi

ajene iz prethodnog doba. Jedan od tih pristupa sadržan

Detaljnije videti: Konferencija na Univerzitetu York u Torontu pod nazivom

„Strategije u sukobu: Kriti

ki pristupi sigurnosnim studijama“, maj 1994, Alan Co-

llins (ur.),

Suvremene sigurnosne studije

, Politi

ka kultura, Zagreb, 2010, str. 77.

Slobodan I. Markovi

CIVITAS | broj 7 MMXIV

problemu koji se zove korporativna bezbednost. Moje opredeljenje ima
za cilj da pokrene i druge autore na razmišljanja, da proširi raspravu
po

ev od pojmova politi

ke i ekonomske slobode, interesa i interesnih

grupa pa do pitanja funkcionalne prirode i bezbednosti kao stanja u
društvu organizovanom na korporativnom principu. Opravdanje za tako
postavljen cilj vidim u potrebi za odgovornijim shvatanjem odnosa pre-
ma ovoj, prili

no kontroverznoj etapi društvenog razvoja. Re

je o etapi

koja se bazira na koegzistenciji razli

itih interesnih grupa, koju tuma

više socioloških, ekonomskih, politoloških i pravnih teorija. Ona pret-
postavlja usvajanje prakse visokog nivoa ujedna

enih standarda civili-

zacijskih normi i vrednosnih kategorija, ali i problem zbog nesklonosti
sistemskom ponašanju ljudi ovog dela Evrope kome pripadamo.

Aktuelizovanje pojma bezbednosti

Pojam bezbednosti spada u grupu pojmova o kojima je u dosada-

šnjim u

enjima dosta re

eno i napisano ali koji zahteva da se razmišlja-