Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski Fakultet
Odsek za filozofiju
SEMINARSKI RAD
Predmet : Srednji vek
Tema: Filozofska kritika Biblije
Student
Mentor
Zorica Savić
Una Popović
Novi Sad
2013
Apstrakt :
Intencije ovog rada su da približi umskim i moralnim spekulacijama u
srednjem veku. Gledajući od antike, pa do perioda srednjeg veka, koje je je bilo obojeno
hrišćanskim idejama i ne samo obojeno, već su upravo te ideje sačinjavale najvažniji
korpus teoloških i filozofskih doktrina, filozofija je dolazila u sukob, podredjivali su je, a
i ne malo puta, stapali sa teologijom.. Najvajžnije delo tog perioda svakako je Biblija, a
nju su pokušali promišljati ne samo teolozi, verski fanatici i uopšte hrišćani, već i sami
filozofi. Autor će pokušati na odgovori na pitanja - kako treba folozofski promišljati delo,
koje po svom sadržaju nije filozofsko i sa koje strane mu prići. U radu imamo dve
suprotstavljene platonističke struje, način na koji kritikuju ili brane Bibliju je jedinstven
kod svake od njih. To je stepenik ka budućim velikim misliocima sv. Avgustinu i sv.
Tomi.
Ključne reči :
Origen, Kels, Biblija, alegorija, Platon, Bog, demijurg, Timaj, ideje,
Hrist, Logos
2
I Uvodna razmatranja o kritici Biblije
1.UVOD U RASPRAVU
Vrlo je česta pojava suprotstavljanja dva stanovišta u filozofiji. To nam je upadljivo prvi
put sa sukobom „platonizma“ i „aristotelizma“, kasnije istorija filozofije pamti još
mnoštvo takvih sukoba. Ono što je zanimljivo jeste kada se sukobe dva mislioca koja oba
filozofiraju sa istog stanovišta. Posebno je zanimljiv primer Origena i Kelsa, koji su u
apsolutnoj suprotnosti, ali su obojica platonisti. Dakle, oni argumentišu sa različitih polja
Platonove filozofije. Čitava rasprava Origena i Kelsa može se svesti na oštar sukob
filozofije i religije, gde filozofija prva pokreće pitanje o religiji. Nova religija je za Kelsa
jedan sasvim običan sklop gluposti i budalaština, laža i paralaža, iz kojih se izrodilo jedno
popularno verovanje koje su prihvatili oni najniži u svom znanju. Sa suparničke strane
stoji Origen, koji smatra da Kelso nije shvatio pravi smisao
Biblije
i spravlja odbranu na
Kelsovu kritku, prvenstveno tumačeći
Bibliju
alegorijski, a zatim napadajući samu
filozofiju, pa i grčku mitologiju, sa tla sopstvene grčke misli i tradicije. Alegorijski metod
kojim se Origen najčešće služi, upravo je sredstvo egzegeze.
Izvorno ne znamo puno o Kelsovom stanovištu, s obzirom na to da se u istoriji filozofije
javljaju dva Kelsa, mada se smatra da se ovde radi o platoničaru Kelsu, ali dodatnu
sumnju na njegov identitet baca Origen koji ga smatra epikurejcem, a zna se da je u
Istoriji Filozofije postojao i takav Kels. Na žalost, većina njegovih spisa nije sačuvana, pa
o njemu znamo uglavnom iz Origenove kritike. Ono što se sa sigurnošću može reći o
njemu jeste da je on oštro kritikovao novu religiju i to sa stanovišta platonističke
filozofije. Kako je to radio, u nastavku rada ćemo pokazati.
Kada je reč o Origenu, izvori nisu mnogo pouzdaniji. O njemu znamo iz Eusiebijevih
spisa, konkretno iz spisa
Crkvene historije
. 182g se smatra godinom njegovog rodjenja.
Znamo da je rodjen u Aleksandriji, u vrlo pobožnoj porodici i da je veliki deo svog života
posvetio učenju delova svetih dela, napamet. Upravo iz duboke pobožnosti se kastrirao.
U 25 god. je studirao grčku filozofiju i bio je učenik Amonija Saksa (što navodi
4
neoplatoničar Porfirije). Iako veliki zagovornik hrišćanske teologije, i sam je imao dosta
neprilika na svom religijskom putašestviju. Naime, posle mnogih optužbi na njegova dela
i citate (u daljem tekstu rada biće više reči o tome) on umire u svojoj 69 god., nije
poznato gde tačno.
Onoliko koliko Kelso sa Platonovog stanovišta kritikuje
Bibliju
, toliko mu se sa druge
strane suprotstavlja Origen priznavajući Platonu s jedne strane valjanost učenja, a sa
druge optužujući ga da je većinu učenja (kao što je, recimo, učenje o najvišem Dobru, ili
o čistoj duši u kojoj svetli iskra itd.) preuzeo iz starih jevrejskih učenja. Tako da je
Origen uporedio pojam „Najviše Dobro“ sa pojmom „bog“, kao i tu iskru sa „Božjom
svetlosti“. Origen smatra da Kels kritikuje
Bibliju
uz pomoć Platona, a da ni sam nije
svestan toga da je zapravo tako utemeljuje još više, s obzirom da Platonovo učenje ima
duboki koren jevrejskog naroda.
Jedan od razloga zašto sam Kelso započinje raspravu protiv hrišćana je taj da je
hrišćanstvo takva religija da okuplja neuke i siromašne. Origen na to uzvraća pitanjem:
“nije li i filozofija okupljala svoje slušaoce na otvorenim trgovima, pozivajući čak i
robove da se pridruže?“. Biblijska ideja je o čistoti srca i životu vrline, dakle, apsolutno
bi bilo nebitno na kakvoj je hijerarhijskoj lestvici čovek, već na kakvoj je hijerarhijskoj
lestvici čistota njegove duše i srca. Stoga, ovaj Kelsov argument je potpuno neopravdan.
Ostaje nam da sa skepsom, makar za sada, prihvatimo ovo tumačenje. U daljem tekstu
ćemo videti šta je to što je konkretno izazvalo, u Kelsovom tekstu
Alethes Logos,
kod
Origena tako oštru suprotstavljenost.
2. RIVALITET KELSA I ORIGENA, KAO FILOZOFIJE I HRIŠĆANSTVA
Jasno je da Kels svakako nije ni prvi, a zasigurno neće biti ni poslednji koji je „napadao“
i „klevetao“ ideju
Svetog pisma
. S jedne strane postoje tumačenja da se i samo
hrišćanstvo izrodilo iz platonističke i sličnih filozofija, a sa druge, teolozi, čak i neki
hrišćanski filozofi, zastupaju stav da je filozofija (pogotovu se misli na Platona)
originalnu ideju preuzela upravo od
Starog Zaveta
. Izmedju ostalih, jedan od oštrih
5
