I DEO
1. Uloga finansijskog trzista u privrednom i finansijskom sistemu zemlje
Finansijska tržišta
se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda
gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima
se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa
razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko finansijskih
tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju
povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska
sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije. Razvojem
finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet
tržišnog valorizovanja. Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog
proizvoda i ostvarivanje akumulacije.
2. Funkcije finansijskog trzista
Funkcija povezivanja -
Finansijska tržišta, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima
nedostaju finanijska sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.
Alokativna funkcija -
Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava,
usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim
subjektima kojima ta sredstva nedostaju
.
Funkcija razvoja -
Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti
finansijskih sredstava.
Funkcija efikasnosti -
Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne
nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u privredi.
Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava -
Na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih
sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja finansijskih sredstava
.
Funkcija smanjenja troškova -
Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi
da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni finansijski instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja troškova
u vezi sa pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima.
Funkcija pouzdanosti -
Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na
ovim tržištima.
3. Finansijski instrumenti
Finansijski instrumenti predstavljaju oblike u kojima se može držati imovina razlicitih subjekata
privrede ili pojedinih sektora.
Osnovni finansijski instrumenti su:
menice, akcije, obveznice, blagajnicki, komercijalni i državni zapisi,
sertifikat o depozitu i finansijski derivati
Ostali finansijski instrumenti su:
gotov novac, depozitni novac, nemonetarni depoziti, krediti, štedne
knjižice, polise osiguranja, komercijalni zapisi i bankarski akcepti
Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tržištima. Njihova razvijenost i
diverzifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji stepena razvijenosti raznih finansijskih tržišta. Nazivaju
se još i finansijska aktiva. Rec je o neopipljivoj aktivi, cija vrednost direktno ne zavisi od vrednosti fizickih
dobara, vec predstavlja prava na neke buduce prihode. Finansijske instrumente izdaju oni subjekti koji imaju
nedostatke finansijskih sredstava ili kapitala u datom trenutku.
4. Finansijske institucije
Finansijske institucije mogu se pojaviti kao poverioci (kreditori) ili kao nosioci regulatorne uloge. Osnovna
im je uloga da posreduju izmedu suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako što prikupljaju sredstva
preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njihovo usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom
finansijskih instrumenata zajmoprimaoca.
Finansijske institucije vrše sledeće usluge:
• transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi,
• razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata,
• pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoći pri njihovoj prodaji,
• pružanje savetodavnih i konsalting usluga, i
• vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfolio finansijske aktive.
Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao što su: banke, štedionice, a neke su njegova
tvorevina kao što su: osiguravajuce organizacije, penzioni fondovi i investicione kompanije.
Klasifikacija Finansijskih institucija:
• centralna banka • depozitne finansijske institucije • nedepozitne finansijske institucije • berze • berzanski
posrednici
5. Država kao učesnik i regulator na finansijskom tržištu
Država kao učesnik na finansijskom tržištu ima posebno mesto i značaj, što proističe iz njene specifične
uloge u nacionalnoj ekonomiji uopšte. Država na tržištu kapitala se javlja u ulozi: investitora, korisnika
kapitala, regulatora i kontrolora. Posmatrano sa aspekta države, regulacija tržišta ima dva osnovna cilja:
Održavanje konkurencije među učesnicima
- regulacija nema za cilj da se meša u delovanje tržišnog
mehanizma, već naprotiv, cilj je da se tržište učini efikasnijim, odnosno sprečavaju se, ne dnevne, već
krupnije fluktuacije
Zaštita investitora od prevara i zloupotreba
- Prevara je obično rezultat nedostatka informacija. Ove
stvari se dešavaju na finansijskim tržištima zbog velikog broja učesnika na njemu. Dok pojedinci
smatraju da se tržišni mehanizam sam stara o ovakvim problemima bez regulacije, praksa je pokazala
da regulacija ima značajnog efekta u sprečavanju prevara. Regulacija se u ovim slučajevima vrši putem
standardizacije predmeta trgovine i učesnika u trgovini. Relevantne informacije koje se odnose na
učesnike u trgovini i na predmet trgovine su od presudnog značaja za donošenje odluka o kupoprodaji.
6. Centralna banka – učesnik na finansijskom tržištu
Centralna banka je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih funkcija. Predstavlja monetarnu vlast i
centralnu instituciju bankarskog sistema svake države i često se zbog svog privilegovanog položaja u
piramidi bankarskog sistema naziva „banka banaka“. Ključna uloga CB je obezbeđenje monetarne i
finansijske stabilnosti.
Centralna banka ima poseban znacaj jer vrši regulativnu ulogu na finansijskom tržištu posebno na tržištu
novca gde odreduje nivo novcane mase i kamatnih stopa, jer vrši zaštitu ucesnika na finansijskom tržištu, a
doprinosi razvoju finansijskog tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu.
CB koriste 6 osnovnih instrumenata realizovanja monetarne politike i kontrole kreditnog potencijala
Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koje učestvuju u trgovini na fin. tržištu.
Berzanski posrednici obavljaju transakcije na sekundarnom tržištu kapitala na kojem dolazi do kupovine
i prodaje HOV koje se već nalaze u prometu. Postoje
dva osnovna tipa berzanskih posrednika:
Brokeri
- rade u svoje ime a za tuđ račun uzimajući proviziju za obavljeni posao
Dileri
- u svoje ime i za svoj račun; dohodak je razlika u ceni po kojoj diler proda HOV
Brokersko-dilerske firme spadaju u red nebankarskih finansijskih institucija. Brokersko-dilerske firme
su pravna lica organizovana kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću koja
ispunjavaju opšte zakonske uslove i propise koje nalaže komisija za HOV. Prema domicilnim zakonskim
propisima brokersko – dilerske firme mogu obavljati sledeće poslove: 1.Brokerske poslove, 2. dilerske
poslove, 3.market mejkera, 4.portfolio menadžera, 5.agenta emisije, 6.pokrovitelja emisije,
7. investicionog savjetnika.
Predmet delatnosti berzanskih posrednika je:
trgovina hartijama od vrednosti
pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartijama od vrednosti,
čuvanje hartija od vrednosti,
vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga i drugi poslovi u vezi sa
trgovinom hartijama od vrednosti.
10. Ročna struktura kamatnih stopa
Ročna ili vemenska struktura kamatnih stopa je pojam koji se često koristi za opisivanje odnosa između
kamatnih stopa sa različitim rokovima dospeća. Pokazuje promenu odnosa između kratkoročnih i
dugoročnih kamatnih stopa. Zapažamo da kratkoročne kamatne stope po pravilu rastu brže od
dugoročnih, u recesionoj fazi privrednog ciklusa dolazi do sniženja čitave strukture kamatnih stopa, pri
čemu je empirijski konstatovano da po pravilu dolazi do većeg sniženja kratkoročnih kamatnih stopa u
odnosu na dugoročne.
Postoje tri osnovne teorije koje objašnjavaju promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa: Teorija
očekivanja, teorija segmentacije tržišta, kompozitna teorija i teorija preferncijalnih plasmana.
U skripti
iz 3.godine ima objasnjena svaka teorija, pa ko oce da uci toliko neka pogleda tamo.
11. Rizična struktura kamatnih stopa
Rizična struktura kamatnih stopa odnosi se na postojanje različitih vrsta rizika. Ovom strukturom
objašnjavaju se razlike u visini kamatnih stopa na finasijske instrumente istih rokova dospeća. Teorijski
posmatrano rizik predstavlja merljivu neizvesnost ishoda ulaganja. Uočavamo razliku između rizika i
neizvesnosti – rizik je merljiva kategorija, a neizvesnost nemerljiva.
Značajne su tri vrste rizika:
1.rizik neispunjavanja obaveze plaćanja „deufault risk“- podrazumeva verovatnoću da izdavalac
neće platiti kamate ili glavnicu po dospeću
2.rizik nelikvidnosti - Likvidnost je faktor koji utiče na tražnju imovine, jer praktično predstavlja
moguću brzinu pretvaranja imovine u novčani oblik bez većih troškova.
3.rizik oporezivanja – odnosi se na razmatranje uloge poreza na dohodak.
II DEO
12. Internacionalizacija i globalizacija finansijskih trzista?
Internacionalizacija i globalizacija finansijskih trzista predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika
savremenih trzista. Internacionalizacija i globalizacija finansijskog tržišta označavaju proces integracije
nacionalnih finansijskih tržišta u jedno međunarodno finansijsko tržište. Tako se privrednim subjektima
pruža mogućnost prikupljanja slobodnih finansijskih sredstava i izvan granica nacionalne privrede. Na taj
način oni mogu koristiti razlike u regulativi, porezima i drugim faktorima kako bi što više smanjili troškove
prikupljanja sredstava (takozvane troškove kapitala) i ostvarili druge značajne koristi.
Globalizacija je logicna posledica i nastavak tokova internacionalizacije fin. trzista koji su zapoceli jos
sredinom 60-tih godina XX veka. Internacionalizacija se razvijala nekako paralelno sa razvojem
međunarodnog tržišta ino-obveznica, naročito tržišta evroobveznica.
Tokovima internacionalizacije su doprinele promene u monetarnoj sferi. Uvodjenje fluktuirajucih
deviznih kurseva je doprinelo da sve vise na znacaju dobijaju devizna trzista i njihova medjuzavisnost. Na
taj nacin dolazi i do povecanja nivoa rizika u medjunarodnom fin. poslovanju, sto je dalje delovalo
pozitivno na razvoj fin. trzista u smislu razvoja instrumenata koji su omogucili smanjivanje ili cak
eliminisanje razlicitih vrsta rizika.
Tokovi internacionalizacije i globalizacije fin. trzista su praceni sa mnogo vecim brojem problema nego sto
je to bio slucaj prilikom uskladjivanja i stvaranja jedinstvenog trzista roba i usluga EU. U sferi finansija
trebalo je izvrsiti ne samo harmonizaciju propisa, vec i ukinuti tri osnovne barijere:
a) Ogranicenja za ulazak na nacionalna trzista
b) Razlike u standardima kontrole
c) Razlike u uslovima trzisnog poslovanja
Sve promene su bile motivisane zeljom za otvaranjem nacionalnih fin. trzista i povecanjem stepena njihove
konkurentnosti. To je trebalo da ima za cilj vecu efikasnost privrednih subjekata, nize troskove
usmeravanja sredstava od stednih ka investicionim subjektima i u krajnjoj liniji brzi privredni rast i razvoj.
13. Pojava i razvoj finansijskih inovacija?
Pocev od sredine 60-tih god. XX veka u svetu finansija pojavio se izuzetno veliki broj fin. inovacija koje
su doprinele sirenju fin. trzista i poslova na njima.
Postoji više mogućih pristupa klasifikaciji finansijskih inovacija, što je direktna posledica postojanja
velikog broja inovacija. Neke od najvažnijih inovacija koje su iz korena promenile finansijska tržišta su:
novi instrumenti tržišta novca (komercijalni zapisi, depozitni certifikati, REPO), inovacije instrumenata
duga (obveznice sa promenljivom kamatnom stopom, prihodne obveznice, "puf obveznice, itd), finansijski
derivati (fjučers ugovori, opcije - kupovna, prodajna i čitav niz strategija zasnovan na njihovom
kombinovanju – svop (swap) aranžmani, nove derivativne hartije kombinovanog tipa, veliki broj
instrumenata hipotekarnog tržišta (hipotekarne založnice različitih oblika), itd.
Postoji jako veliki broj razloga i motiva za uvođenje i kreiranje finansijskih inovacija. Među najvažnije
možemo uključiti sledeće:
a) Povećanje nestabilnosti i neizvesnosti u privrednim sistemima većine zemalja
b) Ubrzani tehničko-tehnološki razvoj
c) Potreba podizanja nivoa znanja i obrazovanja svih učesnika u poslovima na finansijskim tržištima
d) Povećanje konkurentske borbe između finansijskih posrednika
e) Težnja ka izmenama postojeće regulative
f) Težnja za povećanjem finansijskog blagostanja
