Uvod
Finansijsko planiranje se pojavljuje kao metod i instrument finansijskog upravljanja i
predstavlja osnovu poslovanja. Dok finansijska kontrola predstavlja praćenje,
ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje procesa realizacije tih planova.
Ova vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni.
Interna kontrola označava skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja
poslovnih ciljeva. Pomenute mere se mogu definisati i grupisati na sledeći način, i to:
zaštita imovine (sredstava) od preteranog trošenja, obezbeđenje pouzdanosti
računovodstvenih podataka; dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima
privrednog društva i ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta. Može se podeliti
na administrativnu i računovodstvenu kontrolu.
Informisanje i uveravanje mendžmenta da se svi delovi preduzeća pridržavaju osnove
poslovnog plana i poslovne politike u analiziranom poslovnom periodu, smatra se
temeljnim zadatkom internog nadzora. A interni nadzor nikako ne sme obavljati jedna
sintetizuje i uskladi sve naturalno iskazane materijalne planove, odnosno da od svih
njih napravi konzistentnu finansijsku celinu. Stručno i objektivno konstruisan
finansijski plan, treba da predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih
projektovanih finansijskih aktivnosti u preduzeću, koje su prilično složene.
Prema tome, finansijsko planiranje predstavlja predviđanje, odnosno unapred
projekcionirano usmeravanje, usklađivanje i raspoređivanje elemenata finansijske
funkcije preduzeća. Za razliku od poslovnog i računovodstvenog planiranja, ono ima
za predmet planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija.
Povezanost planiranja i kontrole je stoga neminovna, jer ona u stvari predstavlja
proveru, nadzor i odstranjivanja odstupanja u realizaciji tih planova.
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja
poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom odluke
koje menadžment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u
računovodstvenom informacionom sistemu.
Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka
prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni
zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju
poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose
informaciju menadžmentu privrednog društva.
U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojačava se uloga internog nadzora. Za
pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo
nelojalne konkurencije, povećane korupcije i erozije poslovnog morala. Strukturu
sistema internog nadzora čine, u prvom redu, interna kontrola i, s druge strane, interna
revizija.
Finansijska kontrola
Kontrola finansijskog poslovanja (finansijska kontrola) u preduzeću je onaj vid
društvene i interne stručne kontrole, čije zadatak praćenje, ispitivanje, ocenjivanje i
korigovanje svih poslova koje obavlja finansijska funkcija u njoj. Prema tome,
predmet (objekt) ove kontrolne funkcije je celokupno finansijsko poslovanje
organizacije. To praktično znači da ona treba da podvrgne svome ispitivanju i
ocenjivanju sledeća poslovna područja u preduzeću:
blagajničko poslovanje,
finansijsko knjigovodstvo,
poslovanje sa bankama,
proces finansiranje investicije (kontrola investicionih zajmova),
proces finansiranja redovnog poslovanja (kontrola kratkoročnih kredita),
korišćenje deviznih kredita
korišćenje finansijskih inostranih kredita,
Inače, za internu finansijsku kontrolu važe sve karakteristike kompleksne interne
kontrole, kao što su: da je tekuća, da je parmanentna, da je iznenadna, da je simultana,
da je kontinuelna, da je odgovorna, itd.
Interna kontrola i nadzor
Osnovni i najvažniji oblik kontrole u preduzeću, s obzirom na njen karakter, predstavlja
interna kontrola, koja nije samo važna za vođenje računovodstvenih i finansijskih
evidencija preduzeća, već i za upravljanje preduzećem. S obzirom na navedeno, za
interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave, borda
direktora, akcionara velikih javnih kompanija do države.
Prema ISA 400, sistem interne kontole podrazumeva sve politike i postupke (interne
kontrole) koje je usvojila uprava nekog preduzeća kako bi joj pomogli u postizanju cilja
uprave vezanog za obezbeđenje, koliko je to praktično moguće, redovnog i efikasnog
obavljanja njenog poslovanja. uključujući poslovanje politike uprave, zaštitu sredstava,
sprečavanja prevare i greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i
blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija.
