FINANSIJSKI MENADŽMENT I RAČUNOVODSTVO

1. UVOD

U ovom poglavlju su prikazani funkcionisanje računovodstvene i finansijske funkcije u

organizaciji,  njihovi  obuhvati,  ciljevi,  zadaci,  uloge  i  proizvodi.  U  opštem  smislu,  računovodstvo  je
informacioni sistem preduzeća  i njegov zadatak je  da podatke o poslovnim transakcijama preradi u
izveštaje.  Ti  izveštaji  se  kasnije  koriste  u  finansijskoj  funkciji.  Zadatak  finansijske  funkcije  je  da  se
donose adekvatne odluke o investiranju, finansiranju i drugim povezanim aktivnostima. Opšti model
funkcionisanja računovodstvene i finansijske funkcije je prikazan u sledećoj tabeli.

Tabela 1. Sistem računovodstva, revizije i finansijskog upravljanja u preduzeću

SISTEM

RAČUNOVODSTVO, REVIZIJA I FINANSIJSKO UPRAVLJANJE

PODSISTEM

FINANSIJSKO

RAČUNOVODSTVO

UPRAVLJAČKO

RAČUNOVODSTVO

REVIZIJA

FINANSIJSKO

UPRAVLJANJE

OPIS

Prikupljanje,
obrada, analiza i
izveštavanje o
finansijskim
transakcijama.

Nezavisno
pregledanje i
davanje mišljenja o
finansijskim
izveštajima.

Definisanje odluka
o načinu
finansiranja i
investiranja, te
kontrola i praćenje
ostvarenja.

ULAZ

Računovodstvena
dokumentacija

Rač. dokumentacija
i drugi poslovni
izvori

Finansijski izveštaji

Finansijski i drugi
poslovni izveštaji.

ELEMENTI

Knjigovodstvo
Računovodstveno
planiranje
Računovodstveni
nadzor
Računovodstvena
analiza

Obračun troškova
Računovodstvo
punih troškova
Računovodstvo
diferencijalnih
troškova
Računovodstvo
odgovornosti

Interna revizija
Eksterna revizija

Finansijsko
planiranje
Finansijska analiza
Finansijsko
odlučivanje

OPŠTA SVRHA

Kreiranje zaključnih
računa prema
zakonskim i
profesionalnim
standardima

Specijalizovani
izveštaji za potrebe
planiranja,
kontrole,
donošenja
poslovnih odluka,
određivanja
politike cena i sl.

Davanje mišljenja o
materijalnoj
ispravnosti
finansijskih
izveštaja

Kreiranje odluka o
finansiranju,
investiranju i
drugim oblastima
finansijskog
upravljanja.

IZLAZ

Finansijski izveštaji
(bilans stanja,
uspeha, novčanih
tokova i dr)

Specijalizovani
obračuni i analize
za potrebe
odlučivanja

Revizorski izveštaji
i mišljenje revizora

Finansijske odluke

Sve transakcije sa monetarno izraženim posledicama se beleže, a podaci slivaju u

računovodstvo  organizacije.  Tu  se  podaci  obrađuju,  analiziraju  i  prezentuju  u  obliku  finansijskih
izveštaja, obračuna i analiza. Revizijom služi da se unapredi verodostojnost izveštaja. Nakon toga se ti
izveštaji,  ali  i  druge  interne  i  eksterne  informacije  bitne  za  poslovanje,  koriste  u  okviru  finansijske
funkcije za potrebe donošenja odluka o različitima aspektima poslovanja, a prvenstveno o investiranju,
finansiranju  i  povezanim  odlukama.  Detalji  funkcionisanja  računovodstvene  i  finansijske  funkcije  u
organizaciji su dati u nastavku poglavlja.

2. RAČUNOVODSTVENA FUNKCIJA U PREDUZEĆU

2.1. Pojam računovodstva i računovodstvenih informacija u preduzeću

Upravljanje preduzećem pretpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima

poslovanja. U takvim uslovima, celishodne poslovne odluke se moraju zasnivati na blagovremenim,
potpunim  i  adekvatnim  informacijama.  Za  te  potrebe  preduzeća  grade  upravljačke  informacione
sisteme,  među  kojima  je  i  računovodstveni  informacioni  sistem.  Štaviše,  računovodstvo  je  jedini
sveobuhvatan i jednoobrazan sistem prikupljanja, obrade i prezentovanja informacija o finansijskim
transakcijama u preduzeću. Ovo ne znači da su jedino računovodstvene informacije bitne kao osnova
menadžmentu i drugim interesnim grupama za donošenje poslovnih odluka. Naglasak je na tome da
računovodstvo generiše informacije o svim poslovnim događajima unutar preduzeća i u komunikaciji
preduzeća sa okruženjem. Ostali delovi upravljačkog sistema ili to ne rade na sveobuhvatan način ili ne
postoji  jedinstven  i  unapred  definisan  obrazac  po  kome  se  informacije  prikupljaju,  obrađuju  i
predstavljaju interesnim stranama.

Različiti izvori pod pojmom računovodstva podrazumevaju sve postupke čiji je zadatak

količinsko i vrednosno obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u preduzeću, a
koji su, pre svega, izazvani proizvodnjom i prodajom učinaka.

Shodno tome,

računovodstvo je proces

identifikovanja, merenja, beleženja i komuniciranja ekonomskih transakcija

Merenje se obično

odnosi na monetarno izražene vrednosti, a komuniciranje transakcija se vrši putem finansijskih
izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novčanih tokova, izveštaj o promenama na kapitalu i sl).

Računovodstvo u osnovi proces identifikacije, merenja i prezentovanja računovodstvenih

informacija, sa ciljem da korisnicima takvih informacija omogući donošenje odluka na osnovu činjenica.
Iz navedene definicije može se zaključiti da je računovodstvo oblik usluga, jer se bavi obezbeđenjem
upotrebljivih informacija. Računovodstvene informacije su potrebne da bi pomogle pri donošenju
poslovnih odluka koje se odnose na najefikasniju alokaciju resursa preduzeća.

2.1.1. Računovodstvene informacije

Upravljački informacioni sistem predstavlja osnovu upravljanja preduzećem. On se suštinski

zasniva na principu da upravni odbor nekog preduzeća preuzima odgovornost za akcije koje služe
pripremi podataka u formi izveštaja za različite potrebe. Upravljačke informacije mogu da se grupišu u
tri područja:



informacije za potrebe strateškog planiranja,



informacije za potrebe kontrole upravljanja i



Informacije za potrebe tekućeg poslovanja.

Informacije prikupljene za potrebe strateškog planiranja se nalaze u upravljačkom vrhu

preduzeća.  One  veoma  precizno  definišu  kako  i  u  kom  domenu  će  se  koristiti  pojedina  eksterna
ograničenja, te kako će se delovati na poslovanje. Informacije koje su prikupljene za potrebe kontrole
upravljanja  pomažu  menadžmentu  da  sagleda  ostvarene  poslovne  rezultate  i  efekte  u  odnosu  na
planirane. Na osnovu ovih informacija se preduzimaju korektivne akcije. Njihova primena usmerava
preduzeće ka  željenom cilju. Konačno, informacije  prikupljene za potrebe tekućeg poslovanja prate
poslovanje na dnevnoj osnovi, tj. u kontinuitetu. Njihov cilj je da pomognu menadžmentu da pripremi
procedure za reagovanje, a odluke se donose „u hodu“.

Jovanović-Škarić K, Radovanović R:

Finansijsko računovodstvo

, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski

fakultet u Beogradu, 2006, str.5

Hussey R. (eds.) Dictionary of Accounting, Oxford University Press, Oxford UK, 1999.

Šljivić S:

Dvojno knjigovodstvo, manuelno i kompjuterizovano,

Izdavački centar za industrijski menadžment, Viša

tehnička škola, Kruševac, 2005, str. 7.

2.1.2.Računovodstvena funkcija

Računovodstvena funkcija je sastavni deo celokupnog poslovnog sistema i u organizacionom

smislu predstavlja pomoćnu funkciju u preduzeću. Računovodstveni procesi i uloge se ostvaruju, kako
na nivou organizacionih jedinica, tako i na nivou preduzeća kao celine. Nezavisno od toga kako je
računovodstvena funkcija organizovana, ona mora biti projektovana tako da proizvodi visokokvalitetne
informacije krajnjim korisnicima tih informacija.

Zadaci računovodstvene funkcije su različiti. One mogu biti: 1) interne ili 2) eksterne

orijentisanosti. Prvi interni zadatak su dokumentovanost i kontrola. On se ostvaruje putem količinskog
i vrednosnog obuhvatanja i nadzora nad ekonomskim procesima u preduzeću. Drugi interni zadatak je
pružanje informacione osnove menadžmentu preduzeća za planiranje finansijskog stanja i zarađivačke
sposobnosti. Eksterni zadaci računovodstva se prvenstveno odnose na polaganje računa i informisanje
interesnih i zainteresovanih strana. Računovodstvena funkcija ima zadatak da informiše vlasnike
preduzeća, poverioce, zaposlene, kupce, poreske organe i zainteresovanu javnost o finansijskim
rezultatima poslovanja preduzeća. Na osnovu zakonskih propisa i profesionalnih standarda, preduzeća
su obavezna da polože račun o poslovnim tokovima.

Naravno, nije zakonska obaveza i jedini faktor

koji utiče na potrebu izveštavanja, jer se obelodanjivanje informacija u određenim slučajevima vrši na
dobrovoljnoj bazi, jer samo informisanje bitno utiče na reputaciju preduzeća Ovaj zahtev može biti
ispunjen samo uz pomoć računovodstva.

Računovodstveni informacioni sistem se bavi preciznom analizom podataka o prošlim i

sadašnjim  događajima  u  preduzeću  i  on  pretpostavlja  korišćenje  okvirnih  informacija  za  donošenje
budućih odluka menadžmenta preduzeća. Zato se često kaže da računovodstveni informacioni sistemi
imaju  za  cilj  da  transformišu  ulaz  predstavljen  podacima  o  poslovnim  događajima,  u  izlaz  u  vidu
informacije.  Ovi  sistemi  su  usmereni  na  organizaciju  obrade  podataka  o  ostvarenju  planiranih
poslovnih rezultata i kontroli tekućih poslovnih aktivnosti.

Računovodstvena funkcija je definisana ulogom koju ima u poslovanju preduzeća. Njene

ključne su da beleži, klasifikuje, sumira i interpretira ekonomske transakcije. Na osnovu toga,
računovodstvo preduzeća obuhvata:

knjigovodstvo,

računovodstveno planiranje,

računovodstveni nadzor i

računovodstvenu analizu.

(1) Kod proizvodnih i drugih preduzeća zadatak

knjigovodstva

je usmeren na obračun i

analitičko  praćenje  prihoda,  troškova,  angažovanih  sredstava,  finansijskih  izvora,  kao  i  ostvarene
dobiti. Reč je o evidenciji koja se odnosi na potpuno prikupljanje i na hronološko i stvarno sređivanje
podataka, koji zbog izražavanja u novčanoj jedinici mere omogućavaju da se dobije slika o celokupnom
poslovanju. U knjigovodstvu se podaci koji se odnose na menjanje sredstava, obaveza prema izvorima
sredstava, prihoda ili rashoda sistematski skupljaju, sređuju i obrađuju. Sintetičko, glavno ili centralno
knjigovodstvo  uspostavlja  radni  mehanizam  sinhronizacije  celog  knjigovodstva  i  pruža  sve  važnije
podatke  o  poslovanju  preduzeća.  Analitičko  knjigovodstvo  obezbeđuje  informacije  analitičkog
karaktera za potrebe svih operativnih funkcija. Podloga za donošenje poslovnih odluka su raspoloživi

Jovanović–Škarić K, Radovanović R:

Finansijsko računovodstvo

, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski

fakultet u Beogradu, 2006, str.5

Needles B, Powers M, Crosson S:

Financial and Managerial Accounting

, South-Western CENGAGE Learning,

2011, str.68

knjigovodstveni podaci i računovodstveni obračuni, koji se sastavljaju od podataka sadržanih u
poslovnim knjigama. Poslovne knjige preuzimaju podatke iz knjigovodstvenih dokumenata.

(2) Za razliku od knjigovodstva koje je usmereno prema prošlosti,

računovodstveno planiranje

je usmereno ka budućnosti i zato, zapravo, prethodi knjigovodstvu. U domen računovodstvenog
planiranja treba uključiti sve one poslovne promene o budućem poslovanju koje su ujedno i predmet
knjigovodstvene evidencije. Krajnji cilj računovodstvenog planiranja je izrada raznih predračuna.

(3)

Računovodstveni nadzor

je organizovan kroz niz sistematskih aktivnosti svedenih na

upoređivanje unapred utvrđenih normi ili standarda, koje je poželjno dostići. Nadzorom se utvrđuju
uzroci i posledice eventualnih odstupanja i predlažu mere za prevazilaženje negativnih, i podsticanje
pozitivnih tendencija u poslovanju preduzeća. Računovodstveni nadzor se odnosi na skup mera,
metoda i postupaka čiji je cilj utvrđivanje da li se poslovanje preduzeća odvija u skladu sa zakonskim
propisima i internim opštim aktima.

(4)

Računovodstvena analiza

po uzrocima raščlanjuje odstupanje ostvarenih veličina od

planiranih i standardnih. Zadatak računovodstvene analize je da pomaže u ocenjivanju kretanja
određene pojave, o mogućim pravcima i intenzitetu delovanja pojave, kao i o uzrocima takvih pojava.

Menadžerima je potrebna značajna količina detaljnih računovodstvenih informacija da bi planirali i
kontrolisali poslovanje. Računovodstvo se određuje kao sistem praćenja finansijskih tokova u
preduzeću i njegov je cilj izveštavanje svih zainteresovanih u preduzeću i van njega.

Računovodstvena funkcija preduzeća je podređena pripremi kvalitetnih izveštaja, koji su od

velikog  značaja  za  donošenje  ekonomskih  ili  poslovnih  odluka.  Korisnost  je  najvažnija  odlika  koju
donosioci  odluka  treba  da  zahtevaju  od  pripremljenih  računovodstvenih  informacija,  baš  kao  i
relevantnost  i  pouzdanost.  Relevantnost  znači  sposobnost  informacije  da  utiču  na  izbor  odluke
korisnika,  dok  pouzdanost  obezbeđuje  da  informacija  ne  sadrži  greške  i  predubeđenja.
Računovodstvena informacija treba verno da predstavlja ono što je  njena osnovna svrha. Dodatno,
računovodstvena  informacija,  treba  da  obezbedi  neutralnost  i  uporedivost  podataka.  Uporedivost
podataka omogućava korisnicima poređenje između dve grupe ekonomskih pojava, dok neutralnost
omogućava  utvrđivanje  odsutnosti  pretpostavki  od  kojih  se  pošlo  prilikom  formiranja  konačne
informacije iz raspoloživih podataka.

Od same informacije zavisi i potreba određenog korisnika za njom. Investitorima su potrebne

informacije za rizik i dobru zaradu. Zaposleni su zainteresovani za poslovnu stabilnost i novčanu
satisfakciju u vidu plate. Zajmodavci su zainteresovani za dobit koja će im se vratiti od pozajmljenih
kredita. Dobavljači i ostali trgovci žele da znaju informacije, bez obzira da li će iznos koji duguju biti
plaćen ili ne, dok su korisnici zainteresovani za poslovanje preduzeća.

Korisnici računovodstvenih

informacija mogu biti grupisani u dve kategorije:

Korisnici od neposrednog interesa za računovodstvenim informacijama. Tu se ubrajaju: vlasnici,
kreditori, dobavljači, potencijalni vlasnici, kreditori i dobavljači, menadžment, poreski organi,
zaposleni i korisnici.

Kostić K:

Informacioni sistem preduzeća u Excel – u: baze podataka, makroi i aplikacije

, Privredni savetnik,

Beograd, 2010, str.60

Hansen S, Otley D, Van der Stede W:

Practice Developments in Budgeting: An Overview and Research

Perspective

, Journal of Management Accounting Research, 2003, str. 96

Needles B, Powers M, Crosson S:

Financial and Managerial Accounting

, South – Western CENGAGE Learning,

2011, str.260.

Rich J, Jones J, Maryanne M, Hansen D, Heitger D:

Cornerstones of Financial and Managerial Accounting

Current Trends Update, 2009, str.430.

Žarkić Joksimović N:

Upravljačko računovodstvo – Računovodstvo za menadžment

, Fakultet organizacionih

nauka, Beograd, 2005, str.17.

Collier P:

Accounting for Managers: Interpreting accounting information for decision – making

, Aston Business

School, Aston University, 2003, str.15

Porwal L.S:

Accounting Theory: An Introduction

, Tata McGraw - Hill, 2007, str.5

Cilj upravljačkog računovodstva je da obezbedi menadžmentu preduzeća činjeničnu podlogu

za  donošenje  adekvatnih  poslovnih  odluka.  Izveštaji  upravljačkog  računovodstva  nisu  visoko
standardizovani  i  ne  podležu  uticaju  hladnih  zakonskih  pravila  i  standarda  profesije.  Na  osnovu
informacija  upravljačkog  računovodstva  menadžment  preduzeća  planira,  donosi  odluke,  a  potom  i
prati njihovo sprovođenje. Te aktivnosti zahtevaju informacije koje pomažu anticipiranju i predviđanju
budućih poslovnih događaja u preduzeću.

Informacije upravljačkog računovodstva se mogu grupisati na kvalitativne i kvantitativne. U

kvantitativne se ubrajaju finansijske računovodstvene informacije, kao što su racio modeli, i
nefinansijske informacije, poput nefinansijskih indikatora. U drugu, kvalitativnu kategoriju
računovodstvenih informacija se ubrajaju narativni izveštaji.

Zato se za upravljačko računovodstvo

neretko kaže da je to disciplina koja se bavi skupljanjem i evidentiranjem korisnih računovodstvenih i
statističkih podataka, sa ciljem njihove prezentacije donosiocima poslovnih odluka. Ranija istraživanja
računovodstva su dokazala tvrdnju da je računovodstvo zapravo uslužna funkcija, koja ima za cilj da
obuhvati  sve  nivoe  upravljačke  strukture  putem  kontrolnih  računovodstvenih  informacija  visokog
kvaliteta,  računovodstvenih  informacija  za  usmeravanje  pažnje  i  računovodstvenih  informacija  za
rešavanje  problema.  Upravljačko  računovodstvo  uključuje  upravljanje  podacima  radi  postavljanja
politike, razvoja planova i kontrolnih operacija.

Svi informacioni zahtevi menadžmenta izviru iz tri područja, i to: polaganja računa o stanju i

uspehu  poslovanja  preduzeća,  poslovnog  odlučivanja  i  sistematske  upravljačke  kontrole  tj.  tekućeg
vođenja  poslovanja  preduzeća.  Polazeći  od  toga,  upravljačko  računovodstvo  prema  menadžerima
usmerava  tri  različita  tipa  informacija  koje  se  pripremaju  prema  posebnim  principima  u  cilju
obezbeđivanja njihove relevantnosti za rešavanje problema koji su nastali ili mogu nastati na svakom
od  gore  pomenutih  područja.  Naime,  radi  se  o  konceptu  punih  troškova,  konceptu  diferencijalnih
troškova  i  koristi  i konceptu  kontrolabilnih  troškova  i  učinaka.  Na  osnovu  toga,  možemo  reći  da  se
upravljačko  računovodstvo  sastoji  iz  tri  strukturna  dela,  i  to:

računovodstva punih troškova,

diferencijalnog računovodstva i računovodstva odgovornosti

. Tako, računovodstvo punih troškova

obezbeđuje relevantne informacije za potrebe polaganja računa, diferencijalno računovodstvo za
potrebe odlučivanja, a računovodstvo odgovornosti za potrebe sistematske upravljačke kontrole.

Preciznije rečeno, aktivnost upravljačkog računovodstva se bavi izveštavanjem o onom što se

ranije dogodilo u preduzeću, u meri i na način kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u
anticipiranju budućnosti. Otuda je upravljačko računovodstvo je orijentisano ka budućnosti. Aktivnost
upravljačkog računovodstva se bavi izveštavanjem o onome što se ranije dogodilo u preduzeću, u meri
i na način kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u anticipiranju budućnosti. Zato možemo
reći da informacije upravljačkog računovodstva za menadžment preduzeća predstavlja osnovu za
planiranje, odlučivanje i sprovođenje tih odluka.

Aktivnosti finansijskog i upravljačkog računovodstva sačinjavaju računovodstveni sistem

preduzeća.

Računovodstveni sistem se zasniva na praćenju monetarno izraženih tokova (tokovi

vrednosti i tokovi novca) u organizaciji i to tako da omogućava da se o tome izveštavaju svi
zainteresovani u preduzeću i van njega. Usled toga je neophodno podvući sledeće:

a) računovodstvo se isključivo bavi monetarno izraženim tokovima. To znači da sistem

računovodstva ne pruža sve neophodne informacije o poslovanju. Tako informacije koje nisu

Žarkić Joksimović N:

Upravljačko računovodstvo – Računovodstvo za menadžment

, Fakultet organizacionih

nauka, Beograd, 2005, str.21

Leitner S:

Information Quality and Management Accounting, A Simulation Analysis of Biases in Costing Systems

Springer, 2012, str.13

Milićević V:

Strategijsko upravljačko računovodstvo

, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u