Finansijska kontrola i revizija
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja
poslovnih odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva. Sistem internog nadzora
koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih
troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni zadatak
internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju
poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome podnose
informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za
uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije,
povećane konkurencije i erozije poslovnog morala.
Nastanak Revizije
Prapočeci revizorske službe nalaze se već krajem osamnaestog veka u Engleskoj koja
se i smatra kolevkom revizije. Vremenom se širila i u drugim državama, a na našim
prostorima se organizovano primenjivala prvo na području Slovenije, Istre i
Dalmacije, početkom dvadesetog veka. Prve revizije su rađene za zadruge, dok se
mnogo kasnije pristupilo organizovanju i za nezadružne privredne organizacije
(sredinom tridesetih godina dvadesetog veka).Kontrola i revizija su oblasti koje se u
velikoj meri razlikuju, ali se i dopunjuju. Za uspešnost revizije je neophodna tekuća,
solidna kontrola. Obe vrste delatnosti se mogu posmatrati sa mnogo aspekata, i prema
njima izvršiti podela, jer su one same po sebi kompleksne i delatnosti koje obuhvataju
sva područja poslovanja jednog privrednog sistema. Zahteve koje treba da ispune
kontrola i revizija zavise od potreba korisnika njihovih informacija a mnoge od
njihovih postupaka propisuju i zakoni. Revizija u osiguravajućim društvima se obavlja
pod sličnim uslovima kao i kod drugih privrednih subjekata, osim što ima pojačanu
kontrolu i nadzor koje vrši Narodna banka Srbije.
Kontrola
Postoje različite definicije pojmova kontrola i revizija u literaturi gde se, obično,
razgraničenje između njih zasniva na radnim postupcima ili licima koji ih obavljaju,
ali se u praksi najčešće greškom koriste u istom smislu. Teško je tačno ih razgraničiti
jer obe spadaju u domen nadzora, odnosno provere.Reč kontrola potiče od francuske
reči koja znači "protiv-uloga", dakle, provera koja se vrši putem suprotstavljanja, tj.
upoređivanja između onoga što jeste i onoga što treba da bude. Odatle možemo
zaključiti da je kontrola utvrđivanje činjenica i njihovo upoređivanje, odnosno, suština
kontrole sastoji se u upoređivanju. Kontrola kao funkcija provere koristi se u
najrazličitijim područjima ljudske delatnosti. Sa gledišta nadzora, tj. provere
poslovanja privrednih subjekata možemo je definisati kao stručni i sistematski nadzor
zasnovan na ispitivanju, upoređivanju i prosuđivanju poslovanja preduzeća. Kao
takva, ona je uključena u svaku njenu osnovnu funkciju kao stalni mehanizam, a
deluje preventivno na izvršavanje poslovnih procesa i obavlja se tekuće sa njegovim
odvijanjem. Vrste i oblici i vršioci
Podela kontrole se može vršiti prema različitim kriterijumima: subjektu kontrole,
objektu, vremenu, intenzitetu, poslovnim funkcijama i drugo. Mada su svi ovi aspekti
od značaja, najvažnija podela je na unutrašnju (internu) i spoljnu (eksternu). Interna
kontrola ima svoje dve bitne karakteristike:
1) ona je uključena u pojedine delove poslovnog procesa sa kojim predstavlja jednu
organsku celinu i sa njim se istovremeno obavlja,
2) kroz odgovarajući sistem organizacije ovu kontrolu obavljaju zaposleni ili određeni
organi odnosnog osiguravajućeg društva. Interna kontrola je sveobuhvatna, te pokriva
celokupno poslovanje privrednog subjekta i predstavlja glavni i osnovni vid nadzora
nad njegovim poslovanjem. Ona obezbeđuje garanciju rukovodstvu preduzeća u
pogledu pouzdanosti računovodstvenih podataka koji se koriste pri donošenju odluka.
Ciljevi interne kontrole su:
1) obezbeđenje sredstava privrednog subjekta od rasipanja, pronevera i neefikasnosti
2) unapređenje tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka
3) pridržavanje poslovne politike preduzeća. Interna kontrola može biti
administrativna, računovodstvena ili finansijska. Jaka interna kontrola predstavlja
značajnu prepreku za vršenje prevara i pronevera ali ih ne može u potpunosti
onemogućiti jer joj obim smanjuju troškovi koji ona iziskuje, što predstavlja njeno
glavno ograničenje. Ispitivanje i ocenjivanje postojeće interne kontole preduzeća
predstavlja prvu fazu rada revizora i ona se uzima kao osnova za
određivanje obima i pravca revizije. Pod spoljnom (eksternom) kontrolom se
podrazumeva ona kontrola koju obavljaju lica, ili organi koji ne pripadaju odnosnom
privrednom subjektu.
Može se vršiti na poziv subjekta od strane stručnih institucija, zavoda i slično, a u
cilju utvrđivanja određenih nedostataka, propusta, kao i davanja predloga za njihovo
otklanjanje.
Može se vršiti i na osnovu naloga odgovarajućeg eksternog, kontrolnog organa koji je
za to ovlašćen zakonskim propisima. Za razliku od interne, u načelu ne pokriva
celokupni poslovni proces i nema isključivo karakter tekuće kontrole. Ona je
prevashodno stručna jer je obavljaju kadrovi koji poseduju šire stručno znanje i to na
osnovu dokumenata i drugih odgovarajućih informacija, pa stoga pretežno ima
karakter dokumentarne kontrole, kao i revizija od koje se razlikuje u pogledu ciljeva i
intenziteta. Ona ima i formalni karakter jer prvenstveno ispituje da li su se privredni
subjekti pridržavali odgovarajućih zakonskih propisa u svom poslovanju.Internu
kontolu vrše lica zaposlena u privrednim subjektima ili njihovi specijalizovani organi,
za koji se vrši, raspoloživom vremenu i drugo. Međutim, u savremenoj stručnoj
literaturi osnovna podela se vrši prema organima revizije - na internu i eksternu
reviziju.Karakter rada internog i eksternog revizora se u mnogome razlikuju ali imaju
iste ciljeve - da ocene i podnesu izveštaj o finansijskim iskazima i pouzdanosti
njihovih podataka, da utvrde tačnost i integralnost knjigovodstvene evidencije.
Interna revizija je
ona revizija koju obavljaju lica zaposlena u privrednom subjektu
koje je objekt revizije. Najčešće se organizuje kao posebna funkcija u okviru
preduzeća, kao odelenje pod neposrednim rukovodstvom generalnog direktora
(predsednika kompanije). Ona u većini zemalja, kao i u našoj, nije propisana
zakonom, pa njeno osnivanje zavisi od potrebe i odluka odgovarajućih organa
upravljanja što je u direktnoj zavisnosti sa veličinom i složenošću preduzeća, odnosno
njenom decentralizacijom.
Eksterna revizija
Pod eksternom revizijom se podrazumeva ona revizija koju
obavljaju spoljni organi, tj. lica koja nisu zaposlena u preduzeću gde se vrši revizija.
Njen nastanak, kao oblika nadzora nad poslovanjem, je bio uslovljen razvojem
privrede koji je doveo do stvaranja
krupnih preduzeća koja nisu mogla samostalno da kontrolišu sva zbivanja u okviru
svoje delatnosti. Ona su prvo stvorila unutrašnju kontrolu koja je obezbeđivala stalan
pravilan tok poslovanja u preduzeću, a zatim uvela i eksterne organe koji su
povremeno proveravali da li te kontrole rade u skladu sa postavljenim ciljevima.
Glavni razlozi za nastanak ove revizije su:
1) stvaranje korporativnih oblika preduzeća, koji su nastali od kapitala mnogobrojnih
investitora (akcionara) i koji često kontrolišu velike ekonomske resurse širom sveta.
2) mnogobrojni pojedinci su poveravali svoje ušteđevine korporacijama (kupovinom
akcija), a bio im je potreban uvid u korišćenje investiranog kapitala i očekivani prinos.
3) ostvareni značajan prihod od poreza na profit korporacija je za državu značio veliki
fiskalni prihod, a rešavao se i problem nezaposlenosti, kontrola inflacije i
uravnoteživanje platnog bilansa.Svi ovi razlozi su uslovili da se u prvi plan istakne
pitanje kako dobiti jemstvo da su iskazani podaci u finansijskim izveštajima realni i
korektno prezentirani, na šta je odgovor dat u reviziji izvršenoj od strane nezavisnih
javnih računoispitivača.
Standardi
Pošto revizorski izveštaji predstavljaju završni čin u radu eksternih revizora, njihova
vrednost ne zavisi samo od toga da li su prilikom njihovog sastavljanja poštovani
određeni zahtevi, već i da li je ispitivanje, na osnovu koga se sastavljaju, izvršeno u
skladu sa standardima revizije. Postoje jugoslovenski standardi, a standardi koje je
izdao Komitet za reviziju (AICPA) prihvaćeni su kao međunarodni.
Prema njima standardi mogu biti:
a)
Opšti standardi
zasnovani su na nezavisnosti i nepristrasnosti revizora u pogledu
stavova o predmetima revizije, revizorskoj stručnosti (ovlašćenosti), profesionalnoj
etici i pružanju dužne profesionalne pažnje, što treba da isključi svaku nemarnost ili
materijalni propust revizora.
b)
Standardi koji se odnose na obavljanje rad
a podrazumevaju adekvatan plan
rada, detaljno proučavanje i ocena interne kontrole i pribavljanje kompetentnih
dokaza putem inspekcije, posmatranja i raspitivanja.
c)
Standardi koji se odnose na izveštavanje
podrazumevaju da su izveštaji sačinjeni
prema standardnim principima (i proveru da li su oni konzistentno primenjeni),
prihvatiti obrazloženja iz finansijskih izveštaja, ako se slažu sa revizorskim nalazima,
i uneti u izveštaj mišljenje o finansijskim izveštajima ili tvrdnju da se mišljenje ne
može izraziti (razlozi moraju da se iznesu u tom slučaju).Standardi treba da omoguće
što bolje poslovanje revizorskih kuća, kao i preduzeća u kojima vrše reviziju -
poboljšanjem efikasnosti poslovanja i smanjenjem troškova, većom ažurnošću i
drugo. Međunarodni standardi su posebno značajni, jer bi njihova primena omogućila
upoređivanje izveštaja iz naše zemlje sa izveštajima iz inostranstva i lakšu
međunarodnu komunikaciju. Njihova primena omogućava postizanje i održavanje
jednoobraznog visokog kvaliteta revizorskog rada kroz njihovu praktičnu i teorijsku
obučenost, da reviziju mogu obavljati sa pažnjom i profesionalnim rasuđivanjem.
Korisnici izveštaja
U uslovima tržišne privrede raste značaj revizije i ona dobija svoj pun smisao.
Ukoliko se obezbedi da izveštaji revizije budu javno dostupni, za njih su
zainteresovani: deoničari (vlasnici), kreditori preduzeća, poslovni partneri, zaposleni i
berze.Revizori potvrđuju da su računovodstveni iskazi realno i istinito iskazani, što
omogućuje vlasnicima da donose valjane poslovne odluke u domenu upravljačkih
funkcija.
Oni žele da se uvere da menadžment preduzeća upravlja tako da na najbolji način
ostvaruje njihove poslovne interese - da iskazana dobit bude što veća i da se što
realnije utvrdi rizičnost njihovih ulaganja. Odluku o izboru i razrešenju revizora
donosi Skupština deoničara (u deoničarskim društvima), a revizorski izveštaj je njima
adresovan.
Revizor ne podnosi izveštaj kreditorima preduzeća, ali u uslovima njegove
dostupnosti, kreditore bi prevashodno interesovao kvantitet i kvalitet poslovnih
sredstava korisnika kredita.
Ove informacije se nalaze u onom delu izveštaja gde je prikazana struktura poslovnih
sredstava klijenata, a to je bilans stanja.Zaposleni bi mogli da koriste podatke iz
izveštaja revizije za procenu sigurnosti svojih radnih mesta, kroz visinu iskazane
dobiti (naročito kroz njeno kretanje iz godine u godinu), kao i kvalitet iskazanih
poslovnih sredstava koje preduzeće iskazuje u bilansu stanja.Potvrda revizora o
