Finansijsko planiranje se pojavljuje kao metod i instrument finansijskog
upravljanja i predstavlja osnovu poslovanja. Dok finansijska kontrola predstavlja
pracenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje procesa realizacije tih planova.
Ova vrsta kontrole ima dva aspekta:
eksterni
i
interni
.
Interna kontrola oznacava skup mera koje preduzima menadžment u smislu
ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mere se mogu definisati i grupisati na
sledeci nacin, i to: zaštita imovine (sredstava) od preteranog trošenja,
obezbedenje pouzdanosti racunovodstvenih podataka; dosledna realizacija
poslovne politike u svim delovima privrednog društva i ocenjivanje rada sektora,
zaposlenih i menadžmenta. Može se podeliti na administrativnu i
racunovodstvenu kontrolu.
Informisanje i uveravanje mendžmenta da se svi delovi preduzeca pridržavaju
osnove poslovnog plana i poslovne politike u analiziranom poslovnom periodu,
smatra se temeljnim zadatkom internog nadzora. A interni nadzor nikako ne sme
obavljati jedna osoba od njenog pocetka do kraja kako ne bi došlo do zloupotrebe
i prevare. Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadžment,
upravni odbor, interni revizori i ostalo osoblje.
Interna kontrola se sprovodi od strane revizora i to kroz dve faze: studiranja i
ocenjivanja.
U fazi studiranja revizor pribavlja dokaze putem tri forme, i to: standardni
upitnici za internu kontrolu, zatim, tekstualno prikazivanje i šematsko
prikazivanje. Zatim daje ocenu na osnovu prikupljenih podataka i sastavlja
izveštaj.
Finansijska kontrola može biti:
preventivna
i
naknadna
.
Kod
preventivne kontrole
sticu se informacije ne samo o tome kakve poslovne
radnje treba obaviti, na koji nacin i u koje vreme, vec kod nje postoje mogucnosti
da se u slucaju negativne ocene takve radnje mogu spreciti, ili kod vec zapocete
radnje tok izvršavanja te radnje može obustaviti.
Naknadna kontrola
omogucuje da se na osnovu pribavljenih informacija
sagledaju nedostaci u utvrdivanju i sprovodenju finansijske politike u proteklom
periodu. Na osnovu toga saznanja odgovarajuci organi u obavljenim finansijama
koriste naknadnu kontrolu kao osnov za donošenje poslovnih odluka o buducim
poslovima i, drugo, koriste je radi korekcije vec obavljenih poslova, odnosno radi
otklanjanja njihovih posledica, ukoliko je to nužno i mogucno.
Preduzece ne propušta svoj buduci razvoj stihiji, vec nastoji da ga zasniva na
dobrom projektovanju (dugorocnom, srednjorocnom, kratkorocnom) svih svojih
pojedinacnih vrsta aktivnosti i njegove individualne reprodukcije. Bolje receno,
ono sacinjava citav niz svojih poslovno-materijalnih planova (nabavke,
proizvodnje, prodaje, kadrova, uvoza, izvoza, unutrašnjeg transporta, investicija
itd.). Finansijsko planiranje se javlja kao metod i instrument finansijskog
upravljanja, jer ono treba vrednosno da sintetizuje i uskladi sve naturalno
iskazane materijalne planove, odnosno da od svih njih napravi konzistentnu
finansijsku celinu. Strucno i objektivno konstruisan finansijski plan, treba da
predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih projektovanih finansijskih
aktivnosti u preduzecu, koje su prilicno složene.
Prema tome, finansijsko planiranje predstavlja predvidanje, odnosno unapred
projekcionirano usmeravanje, uskladivanje i rasporedivanje elemenata
finansijske funkcije preduzeca. Za razliku od poslovnog i racunovodstvenog
planiranja, ono ima za predmet planiranje finansijskih tokova i finansijskih
struktura i konstrukcija.
Povezanost planiranja i kontrole je stoga neminovna, jer ona u stvari predstavlja
proveru, nadzor i odstranjivanja odstupanja u realizaciji tih planova.
Menadžment savremenog privrednog društva suocen je sa potrebom donošenja
poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom
odluke koje menadžment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u
racunovodstvenom informacionom sistemu.
Sistem internog nadzora koji ukljucuje sve mere pažnje usmerene na sprecavanje
grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeduje pouzdanost
informacija. Kljucni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove
preduzeca da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na pocetku
poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu
privrednog društva.
U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojacava se uloga internog nadzora.
Za pojacano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i
prisustvo nelojalne konkurencije, povecane korupcije i erozije poslovnog morala.
Strukturu sistema internog nadzora cine, u prvom redu, interna kontrola i, s
druge strane, interna revizija.
Finansijska kontrola
Kontrola finansijskog poslovanja (finansijska kontrola) u preduzecu je onaj vid
društvene i interne strucne kontrole, cije zadatak pracenje, ispitivanje,
ocenjivanje i korigovanje svih poslova koje obavlja finansijska funkcija u njoj.
Prema tome, predmet (objekt) ove kontrolne funkcije je celokupno finansijsko
poslovanje organizacije. To prakticno znaci da ona treba da podvrgne svome
ispitivanju i ocenjivanju sledeca poslovna podrucja u preduzecu:
- blagajnicko poslovanje,
(interne kontrole) koje je usvojila uprava nekog preduzeca kako bi joj pomogli u
postizanju cilja uprave vezanog za obezbedenje, koliko je to prakticno moguce,
redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja. ukljucujuci poslovanje
politike uprave, zaštitu sredstava, sprecavanja prevare i greške, tacnost i
kompletnost racunovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih
finansijskih informacija.
U sve poslovne aktivnosti preduzeca je utkan sistem interne kontrole i njegovo
postojanje je usko vezano za obavljanje poslovne delatnosti. Efikasno poslovanje,
finansijsko izveštavanje i uskladenost su tri osnovne kategorije ciljeva
menadžmenta preduzeca. Važni ciljevi kontrole operacija, aktivnosti redovnog
poslovanja, su precizne informacije radi donošenja internih odluka i zaštite
sredstava. Ako nisu adekvatno zašticeni kontrolama, fizicka sredstva,
nematerijalna sredstva, važni dokumetni i evidencije kompanije mogu da budu
ukradeni, zloupotrebljeni ili slucajno uništeni. Polazeci od cinjenice da
menadžment kompanija ima zakonsku i profesionalnu odgovornost da obezbedi
da informacije budu pripremljene pošteno, da budu tacne i u skladu sa
racunovodstvenim standardima, važne su i finansijske kontrole. Preduzeca su u
obavezi da postupaju u skladu sa raznim zakonima i propisima, ukljucujuci i
zakon o preduzecima, zakon o porezima, kao i propise o zaštiti prirodne sredine.
Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadžment, upravni odbor,
interni revizori i ostalo osoblje. Najodgovorniji je izvršni direktor koji treba da
preuzme nadležnosti nad sistemom interne kontrole, tj. da vodi i daje direktive
višim menadžerima. Najvecu mogucnost da identifikuje i ispravi pokušaje
mendžmenta da se stavi iznad kontrole i zanemari ili spreci komunikaciju sa
potcinjenima ima upravni odbor, cija je glavna obaveza da obezbedi
rukovodenje, davanje direktive i nadgledanje.
Nešto jednostavnija definicija internih kontrola ih oznacava kao skup mera koje
preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mere
se mogu definisati i grupisati na sledeci nacin, i to:
- zaštita imovine (sredstava) od preteranog trošenja, neefikasne upotrebe i mogucih
prevara;
- obezbedenje pouzdanosti racunovodstvenih podataka;
- dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog društva;
- ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta.
Informisanje i uveravanje mendžmenta da se svi delovi preduzeca pridržavaju
osnove poslovnog plana i poslovne politike u analiziranom poslovnom periodu,
