1 UVOD U REVIZIJU FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA
1.1. Pojam, uloga i definicija revizije
Pojam „revizija“
potiče od latinskog izraza „revisio“ a na srpskom označava „ponovno viđenje,
ponovno gledanje, pregled, obnovu procesa, poslednji pregled sloga pred štampu“.
Revizija finansijskih izvještaja se od ostalih revizija izdvaja i po tome kakve stručne i etičke
kvalitete mora posedovati lice koje je izvodi.
Revizija dakle obuhvata sistemsko prikupljanje i vrednovanje dokaza kao osnov za odreživanje da li
finansijski izvještaji odgovaraju ustanovljenim kriterijumima koji su sadržani u računovodstvenim
standardima.
Revizija je sistemski proces što znači da treba da bude planirana i da ima formulisanu strategiju
Ciljevi revizije? (1)
Cilj revizije:
finasijskih izvještaja je da revizor izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izvještaji
po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skladu sa identifikovanim okvirom za finansijsko
izvještavanje.
Predmet revizije
su informacije o poslovnim transakcijama i događajima koji se obično izražavaju
kvantitativno.
1.2. potreba za nezavisnom revizijom
Iterni korisnici računovodstvenih (revizijskih) izvežtaja? (64)
Interni korisnici su:
1. menadžment
2. računovoše
3. interni revizori
Interni korisnici su direktno uključeni u ostvarivanje ciljeva preduzeća i spremni su da se oslone na
interno generisanje finansijskih informacija.
Eksterni korisnici računovodstvenih (revizijskih) izvežtaja? (65)
Eksterni korisnici su:
1. vlasnici preduzeća
2. investitori
3. kreditori
4. poslovni partneri
5. analitičari
6. vladine organizacije
7. finansijska policija
Udaljeni su od rada firme i indirektno su uključeni uostvarivanje ciljeva.
Razlozi koji stvaraju potrebu za eksternom revizijom su
: (54)
1. konflikt interesa vlasnika i eksternih korisnika finansijskih izveštaja
2. posledice odluka koje se donose na osnovu finansijskih izveštaja
3. kompleksnost transakcija i njihovog računovodstvenog obuhvatanja
4. udaljenost korisnika finansijskih izveštaja od poslovnih transakcija
Razlozi stvaranja potreba za verifikacijom? (198)
1
Problemi koji utiču na verifikaciju? (198)
U komunikacionom procesu postoje pet značajnih razloga koji stvaraju potrebu za
verifikacijom FI. To su:
1. konflikt interesa
2. posledice
3. kompleksnost
4. udaljenost
5. kvalitet informacija -objasniti
„Jaz u kredibilitetu“ je posledica postojanja konflikta interesa.
Konglikt interesa
postoji između menadžmenta preduzeća i korisnika fin. Izveštaja koji je
posledica ambivalentnosti menadžerskih funkcija.
Kvalitet informacija
Revizija povećava kredibilitet rač. Informacija, jer je proces nastajanja tih informacija prošao kroz
dodatnu, revizijsku kontrolu. Korisnici nakon izvršene revizije stiču više poverenja u informacije
koje nameravaju da koriste. Revizor rime premošćuje tzv. „Jaz u kredibilitetu“ koji je posledica
postojanja konflikta interesa.
Revizija ima značajnu funkciju kontrole kvaliteta računovodstvenih informacija :
(62)
1. jer obezbeđuje nezavisnu eksternu provjeru računovodstvenih informacija
2. zato što stimuliše menadžere da više pažnje posveti efikasnosti računovodstvenih sistema i
kvalitetu računovodstvenih informacija.
1.3. Revizija kao profesija
Kriterijumi kojima se određuje profesija:
(126v)
1. znanje
2. potvrđivanje u profesiji
3. rad od javnog interesa
4. javno poverenje
Principi profesionalnog ponašanja definisani su:
(120)
1. odgovornost
2. javni interes
3. integritet ili poštenje
4. objektivnost i nezavisnost
5. dužna pažnja
6. obim i priroda usluge
Profesija revizje ima za cilj da njeni članovi
: (27v)
1. prihvataju obaveze prema društvu u cjelini
2. ovladaju posebnim intelektualnim sposobnostima
3. pridržavaju se opšteg kodeksa vrijednosti i ponašanja
Pred ličnost revizora moraju se postaviti izvjesni zahtjevi koje revizor mora ispunjavati a oni
su:
(173)
1. apsolutnoj visini
2. starost revizora
3. taktičnost u ophođenju
2
Pet navedenih koraka u revizorskoj firmi se obavezno izvodi s tim što su za potrebe
revizorske usluge prilagođeni kao:
(99v)
1. pismo o angažovanju
2. planiranje revizije
3. izvođenje
4. izveštaj revizora
5. honorar
6. ugovaranje za sledeću godinu
1.7. Vrste revizije
Vrste revizije:
1. interna revizija
2. eksterna revizija
3. državna revizija koja se razvrstava u 3 grupe:
a. revizija finansijskih izveštaja
b. revizija usaglašenosti
c. revizija poslovanja (51)
Vrste revizije:
1. interna revizija
2. eksterna revizija
3. državna revizija
Interna revizija
spada u interni nadzor preduzeća i predstavalja komponentnu, nezavisnu i
konsultansku aktivnost
Svrha nadležnost i odgovornost interne revizije u preduzeću mora biti definisana Odlukom
rukovodstva o osnivanju i Pravilnikom o internoj reviziji koji se sačinjavaju u skladu sa
standardima interne revizije. Kodeksom etike i zakonskim propisima.
Eksterna revizija
primenjuje se na kompletan set finansijskog izvještaja (bilans stanja, bilans
uspeha, izvještaj o promenama u kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomene)
Državna revizija
odnosi se na reviziju javnih rashoda. Ovu reviziju obavljaju Vrhovni državni
revizori, a izvještaj podnose parlamentu.
Bez obzira na vrste revizije treba naglasiti da za sve njih podjednako važe:
1. primena kodeksa profesionalnog ponašanja
2. primena pristupa, tehnika i međunarodnih revizorskih standarda
3. profesionalni stav i kompetentnost
Navedene 3 vrste revizije razlikuju se po:1. cilju revizije, 2. predmetu revizije, 3. nosiocima
aktivnosti, 4. nivou nezavisnosti u odnosu na naručioca, 5. standardima koje primenjuju, 6. kodeksu
etike, 7.načinu i formi revizorskog izveštaja, 8. organizaciji revizije.
U zavisnosti od predmeta ispitivanja revizije razlikujemo:
(109v)
1. revizija finansijskih izveštaja
2. revizija usaglašenosti
3. revizija poslovanja
4
Revizija usaglašenosti
ima za cilj da utvrdi nivo usklađenosti sa politikama, zakonom i drugim
državnim propisima. Revizor se u ovom slučaju angažuje da utvrdi da li neki organizacioni delovi
klijenta poštuju zakone ili njegova interna pravila ili zakone i propise koji regulišu poreze. (3)
Usaglašenost kao cilj revizije:
(v)
Podrazumijeva postojanje adekvatne korelacije između analitičke i sintetičke evidencije. (v)
Revizija poslovanja
je sistematizovan i stručan uvid u celokupne aktivnosti sa ciljem ocene
efikasnosti korišćenja resursa. Zadatak ove revizije je da pored ocene poslovanja oceni i područja
koja nisu zadovoljavajuća i predloži postupke poboljšanja
Revizija poslovanj je najsloženija jer nije uvek jednostavno dati merodavnu ocenu i predlog. (24)
1.8. Usluge revizorskih firmi
Revizija pruža usluge:
(130v)
1. revizija za specijalne svrhe
2. pregleda
3. uveravanja
4. ugovorenih postupaka
5. kompilacije (sastavljanja) fin. Izveštaja
6. nerevizijsih usluga.
U nerevizijske usluge spadaju:
(110v)
1. poreski konsalting
2. finansijski i računovodstveni konsalting
3. restruktuiranje preduzeća
4. podrška razvoju informacionih sistema i
5. brojne druge usluge pmoći menadžmentu preduzeća
1.9. Razvoj revizije
Opšteprihvaćeni standardi s
u (111v)
1. opšti standardi
2. standardi izvođenja revizije
3. standardi izveštavanja
1.10. Revizorske organizacije
Revizorska organizacija ima zadatak da deluje u ime svojih članova i da obezbedi neophodnu
podršku.
Revizorska profesija
je najrazvijenija u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i ostalim zemljama
Evropske unije. Najveći uticaj na razvoj revizije u svetu ima američka revizija.
U SAD asocijacija koja dominantno utiče na razvoj revizije je Američki institut ovlaščćenih javnih
računovođa AICPA
U Velikoj Britaniji revizorske asocijacije su: ACCA, ICAS i ICAI
5
Međunarodne standarde edukacije donosi IFAC-ov Komitet za edukaciju
Cilj programa komiteta za edukaciju, koji profesionalne organizacije, kao članice IFAC-a su
obavezne da dostave svojim članovima:
(89)
1. održavanje i unapređenje profesionalne kompetentnosti
2. pomoć svojim članovima revizije u primeni novih tehnika
3. da javnosti pruži razumno uveravanje da revizori imaju znanje i profesionalne
sposobnosti, neophodne za kvalitetno pružanje usluga
1.10.3.Revizorske firme
Revizorska zvanja su:
(134v)
1. ovlašćeni revizor
2. revizor i
3. mlađi revizor
Partner
u revizorskoj firmi ima primarnu odgovornost za reviziju finansijskih izveštaja i obično je
u direktnom kontaktu sa komitentom. (komitent tj. klijent je svako preduzeće u kome se vrši
revizija FI)
Osnovne aktivnosti partnera:
(129)
1. planira strategiju revizije
2. pregleda relevantne informacije i dokaze
3. pregleda nacrt revizorskog izveštaja
4. potpisuje završni izveštaj o reviziji
Ima
primarnu odgovornost za reviziju finansijskih izveštaja i obično je u direktnom kontaktu sa
komitentom.
Ko u revizorskoj firmi ima primarnu odgovornost za reviziju finansijskih izveštaja?
Partner
(140)
Osnovne aktivnosti rukovodioca revizije: (128)
Rukovodilac
revizije je revizor koji je odgovoran za upravljanje svim aspektima revizije,
uključujući planiranje i koordinaciju aktivnosti sa asistentima, određuje zadatke saradnicima,
kontroliše njihov rad.
Rukovodilac priprema izveštaje o reviziji i informiše partnera o svim pitanjima izvršene ravizije.
Aktivnosti revizorskih pripravnika:
(4)
Prikupljaju dokaze, pripremaju dokumentaciju za ocenu sistema internih kontrola kod klijenta,
dokumentuju rezultate nalaza i sl. Oni pomažu pri obavljanju administrativnih poslova u toku faze
planiranja revizije konkretnog klijenta.
Revizorski pripravnici ili asistenti
su obično mladi, univerzitetski obrazovani kadrovi, koji
započinju radnu karijeru, ali koji moraju da poseduju zvanje iz oblasti računovodstva i sl.
Tri nivoa hijerarhije:
1. direktor, 2. menadžer, 3. izvršioci (138)
Najpoznatije revizorske firme u svetu: (155)
Četiri velike revizorske firme:
1. Ernest i Young
2. Price Waterhausa Lybrand
3. Diloit & Tush
4. KPMG
7
