evropske banke drže sredstva u problematičnim američkim bankama i nakon problematičnog
spašavanja problematičnih banaka, budžetski deficiti država su se značaj produbili. Veličina
budžetskih deficita je uplašio investitore, koji su zahtevali veće kamatne stope od vlada. Ovo je
zauzvrat otežalo svako dalje servisiranje budžetskih deficita.

PIGS

je akronim, ze neke uvredljiv i omalovažavajući, kojim se anglosaksonski

financijski analitičari koriste kada se u člancima odnose na zemlje juga:

Portugal, Italija,

Grčka i Španija

, a kako bi podcrtali njihove specifične probleme: nekontrolisani deficit,

ekonomska disfunkcionalnost, velika nezaposlenost, ogromno inozemno zaduživanje, nejasna
politika nekretnina, kolaps obveznica, pad BDP-a i, povrh svega, laži oko izvršenje proračuna i
oko unutrasnjeg bilansa. Nakon krize od 2008, Italija je zamenjena Irskom, ali se sada spominju
obje zemlje (PIIGS).

Sledeća tabela (Tabela 1) koja je uzeta iz rada grupe britanskih autora

pokazuje rast GDP-ja većih evropskih zemalja u perdiodu od XIV do XIX
veka:

Tabela 1: GDP per capita u internacionalnim dolarima iz 1900. godine

A. Severozapadna Evropa

Godina

Velika

Britanija

Engleska Holandija Nizozemske

zemlje

1270

638

1300

739

1348

803

876

1400

1303

1195

1500

1128

1454

1570

1172

1432

1600

1126

2662

1650

978

2691

1700

1506

1568

2105

1750

1660

2355

1800

2140

1853

2408

1820

2124

1886

1850

2718

2371

1870

3670

2774

B. Druge zemlje
Godina

Belgija

Italija

Španija

Nemačka

Švedska Indija

1300

1644

1400

1726

1500

929

1644

1295

1332

1570

1089

1463

860

1600

1073

1302

1382

894

792

1650

1203

1255

1130

746

1700

1264

1398

1230

1068

728

1750

1375

1553

1191

1162

669

1800

1497

1333

1205

1140

953

646

1820

1534

1445

1009

587

1850

1841

1350

1487

1428

1289

594

Izvori: Netherlands: van Leuwen and van Zanden (2009); Belgium: Buyst
(2009); Blomme and van der Wee (1994); Italy: Malanima (2009b); Spain:
Álvarez-Nogal and Prados de la Escosura (2009); Germany: Pfister (2009);
Sweden: Krantz (2004); Krantz and Schön (2007); India: Broadberry and
Gupta (2009).

Zbog usporavanja ekonomskog rasta kao posledice dužničke krize u

Evropi se broj stečajeva u eurozoni povećava. Ove godine će ih biti daleko
više nego pre krize, kada je broj pao na istorijski niske niove, ali neće postići
rekordan nivo iz 2009. godine.

Broj stečajaeva u eurozoni se ove godine povećao za četiri odsto,

posebno u članicama na jugu Evrope. U ovogodišnjem prvom kvartalu to
područje s nultim ekonomskim rastom kolebalo se na rubu recesije i
analitičari su uvereni da je krivac za to ekonomski položaj na jugu Evrope,
posebno u Grčkoj, Italiji i Španiji.

Grčka će prema prognozama ove godine zabeležiti rast broja

stečajeva domaćih preduzeća za 30 odsto na 1,400, nakon što je taj broj
prosle godine poskočio za 33 odsto. BDP će pasti za 5,9 odsto, dok će u
2013.

godine

pad

biti

jednoodstotan.

Najveći rast broja stečajeva će ove godine pretrpeti Portugal, gotovo

50 odsto na 7.100. U 2011. godini u državi je propalo 19,3 odsto više
preduzeća nego godinu pre. Portugalska ekonomija je zaglavila u dubokoj
recesiji. Ove godine BDP će se smanjiti za dodatna tri odstotka.

U susednoj Španiji, koja je takođe u recesiji, broj stečajeva će se

povećati na gotovo 20 dosto na 7.000, nakon što je prosle godine zabiležen