1. Navedite reči Benka Kotruljića i Carla Fustenberga i jedan od zaključaka ekonomskog samita
održanog u Tokiju (09-10.02.2008.) i komentarišite ih u konteksu globalne finansijske krize.
Objasnite pojam Audit-Audire a zatim obrazložite tretman bogatstva ili profitado perioda kraja
srednjeg veka

Benko Kotruljić prvi je opisao sistem dvojnog knjigovodstva razvijen u praksi u svom čuvenom delu
„ O trgovini i savršenom trgovcu „ gde kaže: „ Trgovac ni u kom slučaju ne sme da se osloni na svoje
pamćenje, već mora sve beležiti i o svemu voditi računa i kako svako nije obdaren izvanrednim
pamćenjem, pribegava se knjigovodstvu, pomoću kojega, ne samo da se očuvaju i održe u sećanju
obavljeni poslovi, već se, blagodareći njemju, izbegnu mnogi sporovi, sumnje i sramote.“

Na aktuelnosti nije izgubila ni poruka Carl Furstenberg-a: „ Akcionari su glupi i drski. Glupi jer

svoj novac slepo poveravaju jednom preduzeću, a da nemaju, pri tome, dovoljnu kontrolu o upotrebi
njihovih sredstava. Drski, jer za ovu glupost očekuju još i nagradu u obliku dividende.’’
Jedan od zaključaka sa ekonomskog samita, održanog 09-10.02.2008. u Tokiju je: „ U samom
„jezgru osumnjičenih“ za finansijsku krizu na berzama, nalaze se najveće banke Wall Street-a, odnosno,
„veliki investitori“ sa najuspešnijim finansijskim preformansama čija se „razbijačka praksa“ realizovala
vođenjem „tajnog knjigovodstva“, čime su ohrabrivani, ali i zavođeni svi ostali investitori, ponajviše,
oni sami.

Činjenica je da su procesi internacionalizacije i globalizacije učinili, da se kretanja na svetskim

finansijskim trćištima odvijaju po zakonu „spojenih posuda“, odnosno, negativni trend na finansijskim
tržištima, koji je, u prvom redu, zahvatio SAD, vrlo brzo se proširio i na ostale zemlje sveta, uzrokujući
„duboke“ poremećaje finansijskog i celokupnog ekonomskog sistema ostalih zemalja. Za reviziju se, u
engleskom govornom području koristi pojam „audit“, a reč potiče od latinske reči „audire“ što znači
čuti, slušati. Originalno značenje reči auditor (revizor) u engleskom jeziku je, „onaj koji sluša“ i iz
ovoga je izveden pojam audit (revizija), koji je, iako nastao u davna vremena, zadržan do današnjih
dana. U samim počecima razvoja revizije, revizor je svoj posao obavljao, tako što je slušao usmeni
izveštaj obveznika revizije.Bogatstvo je primarno bila neka vrsta nagrade za lojalnost državi, odnosno
bogatstvo nije bilo u funkciji veštog preduzetništva ili mudrih poslovnih transakcija na osnovu
kriterijuma isplativosti, tj. prihvatanja trgovine, samo ako je korist veća od troškova. Tek krajem
srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji, zaživela je ideja o maksimalizaciji profita, a
trgovanje se više nije svodilo samo na pojedince, trgovačke putnike, već je postalo kordinisano iz jednog
centra .

2. Industrijska revolucija začeta u Velikoj Britaniji 1780 bila je preduslov za pojavu revizije.
Objasnite konstataciju a zatim obrazložite institucionalizaciju revizije u Ujedinjenom Kraljevstvu
i objasnite poreklo revizorske profesije u Severnoj Americi,i na kraju obrazlozite doprinos eugena
sladovica razvoju revizije na nasim prostorima.

Industrijska revolucija začeta je u Velikoj Britaniji 1780. godine bila je preduslov za pojavu revizije.
Ona   je   dovela   do   pojave   velikih   industrijskih   preduzeća   sa   složenim   birokratskim   strukturama,   a
posebno i do potreba za traženjem spoljnih izvora finansiranja. To je dovelo do velike potražnje za
uslugama stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju internih finansijskih izveštaja.
Institucionalizacija revizije je postala je neminovna i postala je   samo pitanje vremena.  1853. god. u
Edinburgu je osnovano Društvo računovođa. U Velikoj Britaniji se pojavilo još nekoliko institucija, koje
su   se   1880.   godine   spojile   u   Institut   ovlašćenih   računovođa   Engleske   i   Velsa,   koji   je   bio   preteča
institutima svih zapadnih zemalja, krajem XIX veka.
  U severnoj Americi poreklo revizorske funkcije je odlučujuće britansko, jer su Britanci, tokom druge
polovine   XIX   veka   uveli   računovodstvo   kao   delatnost   na   ovom   kontinentu.   Britanski   obrazac   za
revizorske   izveštaje   i   britanske   postupke   za   obavljanje   ispitivanja   su,   po   logici   stvari,   usvojile
računovođe   u   Severnoj   Americi.  Značaj   Prof.  Dr.   Eugena   Sladovića   za   razvoj   revizije   na   našim
prostorima je u tome, što je pre svega, objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima (zvanju

koje danas odgovara zvanju ovlašćenih računovođa i ovlašćenih revizora). On je utvrdio, kao jedan od
posebnih zadataka komore, da se na osnovu  važećih propisa imenuju revizori trgovačkih knjiga i da se
preporučuje   da   se   postavljanje   revizora   izuzme   iz   kompetencije   trgovačkih   (privrednih)   komora   i
prenese   na   samostalnu   stručnu,   samoupravnu   organizaciju   privrednih   savetnika.   Ovaj   projekat   dr.
Sladovića se počeo primenjivati i ostvarivati tek nakon četiri godine.

3.Revizija je imala od svojih početaka pa do Svetskog rata manje ili više knjigovodstveno tehnički
karakter. Objasnite konstataciju a zatim obrazložite nažin regulisanja zvanja privredni savetnik u
SAD, Velikoj Britaniji i Irskoj i na kraju navedite dužnosti privrednog revizora.

Revizija je imala od svojih početaka do Svetskog rata manje više knjigovodstveno-tehnički
karakter odnosno njen zadatak je bio uglavnom u pronalaženju pogrešno knjiženih knjigovodstvenih
stavova, kao i utvrđivanje eventualnih računskih grešaka. Pa se zbog toga od revizora nisu tražile velike
kvalifikacije. Potrebu za proširenjem i upotpunjenjem privredne revizije izazvala je snažna privredna
ekspanzija nakon Svetskog rata, koja iz knjigovodstveno-tehničke prerasta u knjigovodstveno-
organizacionu

ekonomsko-savetodavnu.

U Sad naziv za privrednog savetnika je Certified Accountant i ubraja se među slobodna akademska
zvanja.
U Velikoj Britaniji i Irskoj su 1929. god. tzv. Companies Acts uveli kod akcionarskih društava privrednu
reviziju, tako da je tačno određeno šta sve treba da se vidi iz bilansa. Predviđene su i razne kazne, ako se
ne postupi po zakonu.
Dužnosti privrednog savetnika su sledeće: na zahtev vlasti i privatnih interesenata pregled privrednih
preduzeća; daje na osnovu pregleda svoje mišljenje; vrši organizaciju reorganizaciju preduzeća i daje
savete po svim privrednim i finansijskim pitanjima.

4.Na prvom kongresu ekonomista održanom u Zagrebu, Juna 1937. god. Beogradsko udruženje
ekonomista je predložilo rezoluciju prema kojoj su prema ministarstvu trgovine i industrije bila
upućena 4 zahteva a prema ministarstvu pravde 2 zahteva. Navedite tih 6 zahteva

Na prvom kongresu ekonomista, održanom u Zagrebu, Beogradsko udruženje uputilo je sledeće

zahteve:
Ministarstvu trgovine i industrije:

da u što kraćem roku izvoli doneti uredbu o privrednim savetnicima
da se zakonski reguliše prinudna revizija privrednih preduzeća
da se projekat novog trgovinskog zakona dopuni u toliko što će reviziju, koja je u njemu predviđena,
vršiti isključivo privredni savetnici
da se za komesare novčanih zavoda prvenstveno postavljaju privredni savetnici
Ministarstvu pravde:
da se privredni savetnici unesu u spisak za upravljanje stečajnih masa, i da njih sudovi prvenstveno
pozivaju
da se za sudske veštake po postupcima privrednog karaktera uzimaju samo privredni savetnici
5.

Pojam revizije se proširio polazeći od sve šireg i raznolikijeg delokruga rada revizora. Navedite

definicije Hansona i Zieglera.

Prema Hanson-u, revizija predstavlja „ispitivanje beležaka da se ustanovi njihova pouzdanost, kao i
pouzdanost bilansa sastavljenog iz njih“. Da li su one pouzdane, govori izveštaj o reviziji.
Prema Ziegler-u, revizija treba da se bavi ne samo „kritičkim ispitivanjem ekonomskih i pravnih
postupaka“, nego će ujedno ispitivati „ispravnost i vrednost, te iz toga izvesti zaključak o prosuđivanju
poslovnog procesa, bilo na svim ili pojedinim radnim područjima, kao i rukovodstva u celosti ili
delimično, a napokon i same ekonomičnosti“.

6.Definišite reviziju prema Schmalenbachu i Schlosseru

i medjunarodnom standardu 200.

Schmalenbach tvrdi da revizija treba da se proteže samo na ono što je bitno, upadljivo i što je za
nalogodavce zanimljivo. Zato on kaže „upravo preduzeća ne treba srditi tricama“

Međutim, prilikom poslovno-ekonomskih istraživanja svoje mesto našla je i eksperimentalna
metoda, jer je praksa pokazala da se i eksperimentom mogu postići znatni rezultati u revizorskoj nauci,
jer sam akt revizije je ustvari eksperiment koji pokazuje veći ili manji uspeh. Upravo na području
revizije neophodno je bogato iskustvo, a njega nema bez eksperimenata.

Objasnite oblike revizije prema William-u i Mesier-u.

Prema   William-u   F.   Messier-u   postoje   tri   oblika   revizije:   revizija   finansijskih   izveštaja,   revizija
usklađenosti i revizija poslovanja.
              Revizija finansijskih izveštaja kojoj je svrha da utvdi dali su sveukupni finansijski izveštaji
obavljeni u skladu sa određenim kriterijumima, obično se primenjuje na osnovne finansijske izveštaje, a
kao kriterijumi se uzimaju opšte prihvaćeni računovodstveni primeri.
             Revizija podudarnosti utvrđuje nivo usklađenosti sa osređenim pravilima, politikama, zakonima,
ugovorima ili državnim propisima. Tako, preduzeće može angažovati revizore kako bi utvrdili, da li
pojedine organizacione jedinice unutar preduzeća poštuju interna pravila i politike preduzeća, pri čemu
ta pravila i politike služe kao kriterijumi za utvrđivanje nivoa podudarnosti.
                         Revizija poslovanja podrazumeva sistemski uvid u celokupne aktivnosti ili samo u deo
aktivnosti preduzeća, s gledišta učinkovitosti korišćenja resursa. Svrha ove vrste revizije jeste da se
proceni poslovanje, odnosno, utvrde područja koja se trebaju poboljšati.

Objasnite široko shvatanje kontrole prema Leitner-u, a zatim navedite njegovu klasifikaciju

kontrole.

Prema Leitner-u, pod kontrolom privrednog preduzeća podrazumeva se plansko i stručno

nadziranje internog i eksternog ekonomskog rada preduzeća. Ovako širokim shvatanjem kontrole mogu
se obuhvatiti sve vrste ispitivanja u preduzeću, a zatim izvesti uži pojmovi kontrole, tako da se najpre
utvrdi: čiji organi kontrolišu, kada kontrolišu i kako kontrolišu. Njegova klasifikacija kontrole glasi:
premaorganima (interna i eksterna); prema vremenu (permanentna, periodična i sporadična); prema
intenzitetu (formalna i materijalna).

Objasnite stav Klebba prema kontroli i reviziji, a zatim stavove Issaca po istim pitanjima

Klebba pojam revizije izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu identifikuje s nadzorom,
a reviziju naziva ispitivanjem.
Nemački teoretičar Issac se nije složio sa ovim poimanjem kontrole, prema kome je ona
nadređena reviziji, već zastupa stav prema kome je pojam nadzor nadređen pojmu kontrole i revizije, ali
su međusobno koordinirani.

Objasnite stavove Hasenacha prema kontroli i reviziji.

Hasenack kaže: „ako kontrola predstavlja trajni nadzor poslovnog toka, a revizija nadzor u jednakim
vremenskim intervalima, ili neredovan, svrsishodan i vremenskim razmacima nenajavljen (iznenadan)
nadzor, tada se dolazi do nadređenog pojma „nadzora“ koji opet omogućava razlikovanje tekućeg,
periodičnog i neredovnog nadzora. Obe poslednje vrste nadzora obuhvaćene su pod pojmom revizije, a
prva pod pojmom kontrole.

Objasnite stav Zimmermanna prema reviziji i kontroli.

Zimmermann polazi od organa koji vrše ispitivanje i ističe da je pod revizijom neophodno
podrezumevati ispitivanje koje vrše osobe, koje ne pripadaju preduzeću, dok se o kontroli govori, u
slučaju kada ispitivanje vrše članovi preduzeća.
15.

Danert u izlaganjima o kontroli postavlja 3 pitanja, navedite i objasnite ih.

U svojim izlaganjima o kontroli Danert postavlja tri pitanja: šta je kontrola; šta se može kontrolisati i ko
treba da kontroliše. Danert tvrdi odgovarajući na prvo pitanje da kontrola predstavlja tekući nadzor nad
sadašnjim događajima i ističe da je kontrola upoređivanje i utvrđivanje činjenica. U odgovoru na drugo
pitanje Danert ističe da se može kontrolisati sve što je merljivo. I na kraju, kontrolu treba obavljati svaki
pojedinac nad sopstvenim radom, a zatim i rukovodstvo preduzeća.
16.

Definišite internu kontrolu i internu reviziju prema Allen-u i Tommasi-ju i objasnite

razgranicenje.

Interna kontrola prema Allen-u i Tommasi-ju definiše se kao organizacija, politike i procedure

korišćene da pomognu vladinim programima u postizanju njihovih zadataka, da se resursi u izvršavanju
programa koriste u skladu sa definisanim ciljevima i svrhom programa važnim za organizaciju, da su
programi zaštićeni od gubitaka, pronevera i lošeg upravljanja i da se prikupljaju, obrađuju, izveštavaju
pouzdane organizacije i iste koriste u donošenju odluka.

Internu reviziju definišu kao nezavisnu, nepristrasnu, zaštitnu i savetodavnu aktivnost

dizajniranu tako da dodatno poboljša aktivnosti organizacije.
17.

Zakon saveznih država u SAD-u na osnovu kojih se generalno formiraju korporacije ne

zahtevaju reviziju. Objasnite odakle međutim potiču zahtevi za reviziju.

Zakon saveznih država na

osnovu kojih se generalno formiraju korporacije u SAD-u, ni danas ne zahtevaju reviziju. Zahtevi za
revizijom potiču od zahteva berze, regulative Komisije za trgovinu hartijama od vrednosti i generalnog
prihvatanja mišljenja nezavisnog revizora u pogledu finansijskog predstavljanja.

18.

Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom i potpuno

nezavisnom revizijom njihovih godišnjih finansijskih izveštaja.

U prvom redu u ujedinjenom Kraljevstvu u vlasništvu pojedinaca kao i privatno-pravnih lica

nalazilo se obilje kapitala, što je iniciralo razvitak različitih oblika akcionarskih društava, kao drugih
oblika društava sa ograničenom odgovornošću. Zatim porast veličine preduzeća kao i potiskivanje
preduzeća sa neograničenom odgovornošću.
19.

U kontinentalnoj Evropi u Nemačkoj bio je drugačiji pristup reviziji u odnosu na SAD i Veliku

Britaniju. Objasnite.

U kontinentalnoj Evropi bio je drugačiji pristup reviziji, koji je poticao iz različitog načina

finansiranja   dugoročnih   imobilizacija   preduzeća   a   stim   u   vezi   i   ulozi   banaka.   Naime   mobilisanje
neophodnih novčanih sredstava namenjenih finansiranju ogromnih dugoročnih imobilizacija, odvija se
uglavnom   posredstvom   banaka   i   uz   podršku   države.   To   je   imalo   za   posledicu   neophodnost   zaštite
interesa   raznih   kategorija   deponenata   banaka,   a   potom   i   samih   banaka   u   odnosu   na   one   koje   su
finansirali.
20.

Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba najšire javnosti.

Glavna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje na početku XXI veka je najšira javnost.
Učiniti pouzdanim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala suštinska je uloga

revizije. Isto tako uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, podjednako
je značajna.
21.

Navedite koja tri ključna faktora stimulišu potrebu za međunarodnom revizijom, i obrazložite

u kakvom okruženju su stvoreni svi neophodni uslovi da revizija finansijskog izveštaja postanu
zaista „međunarodna“
Fakroti koji stimulišu potrebu za međunarodnom revizijom

su tri ključna faktora:

1.poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade konsolidovanih finansijskh izveštaja za te
kompanije.
Konsolidovani finansijski izveštaji- je finansijski izveštaj ekonomske celine koju čini matično i sva
ostala zavisna (supsidijarna) pravna lica, a sastavlja ga matično pravno lice.
2.proces globalizacije i dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala
3.trend ubrzanog ukrupnjavanja međunarodnih revizorskih firmi i formiranje tzv.strateških alijansi.

Akrivnosti međunarodne fin.revizije

svode se na:

- zadovoljavanje naraslih informacionih potreba multinacionalnih kompanija, tj.njihovih internih i
eksternih interesnih grupa (stakeholder-a);
-na tražnju za međunarodnom revizijom za potrebe dodatnog finansiranja (investitori, kreditori) na
međunarodnim tržištima kapitala;