Akcionarstvo i berzansko poslovanje
1
WWW.PUSKICE.ORG
1. Pojam, osnovne karakteristike i vrste akcionarskih društava (korporacija)
Akcionarsko društvo (korporacija)
- privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u
svojstvu akcionara radi obavljanja odreñene delatnosti, pod zajedničkim imenom čiji je osnovni kapital
utvrñen I podeljen na akcije.
Nastaje usled nemogućnosti inokosnih i partnerskih preduzeća da pribave dovoljan iznos kapitala, kao i
zbog nedostatka specijalizovanih znanja.
Prednosti AD
su:
•
vlasništvo nad akcijama može odmah biti preneto
•
životni vek AD nije ograničen
•
ograničena odgovornost
Nedostaci AD
su:
•
AD je pravno lice i podleže dvostrukom oporezivanju (I dividendi i lični dohodak)
•
kompleksan i dugotrajan postupak osnivanja
Najznačajnije
karakteristike
AD su:
1.
ograničena odgovornost
– do iznosa kapitala uloženog u AD;
2.
upravljanje na osnovu akcija
– radi se o indirektnom upravljanju preko skupštine akcionara I
upravnog odbora;
Skup
prava
akcionara obuhvata:
1. pravo kontrole uprave (pravo glasa)
2. pravo na profit
3. pravo na neto imovinu (primarno vlasničko pravo)
Upravljanje na osnovu akcija omogućava efikasan sistem kontrole uprave (1 akcija = 1 glas) I dovodi do
rasta cene akcija (uprava je odgovornija I vrednost preduzeća raste).
Vrste AD:
1.
Privatna AD
(ne
kotiraju se na berzi)
2.
Javna AD
(kotiraju se
na berzi)
1.
Profitna AD
2.
Neprofitna AD
1.
AD sa akcijama
-
profitna i privatna AD
2.
AD bez akcija
-
neprofitna AD
2. Osnivanje AD
1) Prikupljanje potrebnih informacija za izradu
projekta o ekonomskoj opravdanosti osnivanja AD
;
2) Ocena prikupljenih informacija i donošenje odluke o osnivanju AD. Izrada projekta o ekonomskoj
opravdanosti ulaganja. Uporedo sa projektom donose se
akta o osnivanju
AD (
statut AD
);
Osnivačka skupština AD
donosi odluke koje su osnov za registraciju AD:
1. da je upisan kapital uplaćen na poseban račun kod banke
2. prihvata procenu nenovčanih uloga
3. deli akcije na bazi osloboñenog kapitala
4. donosi statut AD
5. bira organe AD
6. donosi odluku da je AD osnovano
Akcionarstvo i berzansko poslovanje
2
WWW.PUSKICE.ORG
3) Po zakonima nekih zemalja (Kanada, Australija, Turska) podnosi se zahtev nadležnim državnim
organima za dobijanje tzv.
prethodnog odobrenja
;
4) Nadležni državni organ daje
odobrenje za osnivanje
;
3. Registracija AD
Nakon donošenja osnovnih akata o osnivanju, pristupa se
registraciji AD
koja se realizuje kroz:
1. Podnošenje
zahteva za upis u registar
kod nadležnog suda;
2. Ako su ispunjeni zakonski uslovi AD se osniva
upisom u registar AD
i dobija
svojstvo pravnog
lica
;
3. Nadležni organ izdaje
dozvolu za početak rada
;
4. Kapital AD
Akcijski kapital
je kapital od emisije i plasmana akcija. On je vlasništvo AD i sastoji se od:
1.
osnivackog (akcionarskog) kapitala
koji je vlasnistvo akcionara i
2.
kapitala u svim oblicima rezervi
koji je vlasnistvo AD (razlika izmedju nominalne i prodajne
vrednosti akcija (ažio) i ostvarenog dobitka).
Akcijski kapital
je osnovni (sopstveni) kapital AD.
5. Struktura kapitala u AD
Struktura kapitala AD
iskazuje odnose izmeñu:
1. upisanog i uplaćenog kapitala i
2. nominalnog i stvarnog kapitala
Upisan kapital
– kapital utvrñen statutom (nominalna vrednost izdatih akcija).
Uplaćeni kapital
– kapital koji je stvarno uplaćen.
Nominalni kapital
– kapital utvrñen statutom kao ukupan kapital AD.
Stvarni kapital
– stvarno uplaćeni kapital.
6.Vrste uloga u AD
Ulozi u AD
mogu biti u:
1.
novcu
2.
naturi
– može biti ulog u nepokretnostima, u pokretnoj imovini i u različitim oblicima industrijske
svojine;
Problem
kod uloga u naturi je utvrñivanje stvarne vrednosti uloga – procena zemljišta se vrši slobodnom
voljom, a procena zgrada se vrši procenom od strane eskperta.
Za ulog u naturi se dobijaju
akcije
koje se
ne mogu prenositi
tokom nekoliko narednih godina (obično 3
godine), a sam ulog se mora u celini preneti na akcionarsko društvo.
Akcionarstvo i berzansko poslovanje
4
WWW.PUSKICE.ORG
Preferencijalne akcije
se prenose na osnovu posebne odluke skupštine akcionara.
Prenos akcija se
ograničava
u slučaju kada:
•
član akcionarskog društva nije uplatio kapital u celini;
•
nadležni organ nije stranom ulagaču dao odobrenje za upis u registar;
10. Organi upravaljanja AD
I Skupština akcionara
- najviši organ upravljanja koji imaju sva akcionarska društva. To je organ
vlasnika.
II Izvršni organi i uprava AD
1)
Anglosaksonski način organizovanja
- tu
direktorijum
obavlja funkciju operativnog
(izvršnog) rukovoñenja i ima 5,7 ili 9 članova (direktora) koji ne mogu biti u radnom
odnosu u akcionarskom društvu, ali mogu biti akcionari. Imenuje ih generalna skupština.
Odlučivanje se vrši većinom glasova direktora. Direktorijum se sastaje prema potrebi ili
programima. Oni predlažu odluke generalnoj skupštini.
2)
Kontinentalni način organizovanja
- funkciju izvršnih organa i organa uprave obavlja
upravni odbor
, koga čine:
1.
generalni direktor
(funkcija operativnog rukovoñenja)
2.
direktori društva
(funkcija upravljanja)
Kod nas
AD imaju:
1.
Direktora
(organ rukovodjenja)
2.
Upravni odbor
(organ upravljanja)
3.
Nadzorni odbor
(organ nadzora)
11. Skupština akcionara
Skupština akcionara
- najviši organ upravljanja koji imaju sva akcionarska društva. To je organ vlasnika.
Postoje tri vrste skupština:
1.
Osnivačka skupština
– prva skupština koju sazivaju osnivači i kojom predsedava jedan od
osnivača;
2.
Generalna (glavna) skupština
– saziva se jednom godišnje ili kako je utvrñeno statutom i to
pismenim pozivom. Njom predsedava predsednik izvršnog odbora ili drugi član;
3.
Vanredna skupština
– saziva se po odreñenim pitanjima: izmene i dopune statuta akcionarskog
društva. Saziva se upućivanjem poziva većini akcionara. Sazivanje se vrši na predlog akcionara
sa vise od 1/3 akcija, izvršnih organa ili organa uprave. Odluka se smatra pravosnažnom ako
prema anglosaksonskom pravu za nju glasa vise od ¾ akcionara, a prema kontinentalnom pravu
2/3 glasova;
Anglosaksonsko pravo organizovanja
– izmene i dopune statuta, usvajanje bilansa, likvidacija
akcionarskog društva.
Kontinentalni nacin organizovanja
- funkciju izvrsnih organa i organa uprave obavlja upravni odbor,
koga čine generalni direktor i direktori društva.
Akcionarstvo i berzansko poslovanje
5
WWW.PUSKICE.ORG
12. Sazivanje, rad I odlučivanje na skupštini akcionara
(isto kao I 11. pitanje)
13. Zadaci izvršnih organa AD
(deo 10. pitanja o izvršnim organima)
14. Bilans i raspodela dobitka AD
Akcionarsko društvo jednom godišnje podnosi izveštaj o poslovanju. U zavisnosti od zakonskih i
statutarnih odredbi, izveštaji se mogu podnositi i za kraća vremenska razdoblja.
Bilansi
se podnose Skupštini akcionara najkasnije do
31.marta (28.februara)
tekuće godine za
prethodnu godinu. Svaki akcionar mora najmanje
30 dana pre održavanja skupštine
da dobije
izveštaj
o radu uprave i izvršnih organa
. Uporedo se moraju voditi računi prema svim sumama primljenim i
potrošenim od strane akcionarskog društva, kao i sve prodaje i nabavke robe i usluga, ali i ukupna aktiva
i pasiva akcionarskog društva. Knjige računa moraju biti pristupačne.
Principi
raspodele dobitka
se utvrñuju
statutom akcionarskog društva
.
Obično se utvrñuje princip da je
dobitak
samo ono sto je višak bilansne aktive. Iz ovoga se pre
raspodele izdvaja deo za rezervni fond u %.
Pre raspodele dobitka mogu se izdvojiti u utvrñenom procentu i drugi iznosi naknade članovima izvršnih i
nadzornih organa, tantieme upravi.
Nakon ovih izdvajanja, iz dobitka se
isplaćuju dividende
po akcijama. Vlasnik akcije se mora
indetifikovati.
Ukoliko akcionarsko društvo iskaže
gubitak
, deo ili ukupan iznos gubitka se
pokriva iz rezervnog
fonda
. Ako je gubitak toliki da se ne može pokriti iz rezervnog fonda ili ako on čini više od polovine aktive
akcionarskog društva, onda se na
vanrednoj skupštini akcionara
odlučuje o načinu pokrića i merama
za njegovo saniranje i sprečavanje daljih gubitaka.
Nadležni državni organi
ocenjuju da li će akcionarsko društvo nastaviti sa radom ili ne. Ako ocene da je
gubitak toliki da preostala aktiva ne može pokriti preostale dugove, pokreće se stečaj nad akcionarskim
društvom.
Kontrolu i proveru računa i bilansa akcionarskog društva vrši državni organ u sedištu akcionarskog
društva.
15. Prestanak, likvidacija i raspodela imovine AD
Akcionarsko društvo može
prestati
sa radom
:
1. istekom roka na koji je osnovano
(dobrovoljni prestanak)
2. zabranom rada po odluci nadležnog organa
(prinudni prestanak)
3. odlukom skupštine akcionara
(dobrovoljni prestanak)
- zbog neispunjenja meñusobnih obaveza
akcionara, prevelikih gubitaka koji se ne mogu pokriti (npr. ¾ kapitala akcionarskog društva)
4. spajanjem se drugim preduzećima ili podelom na veći broj preduzeća
(dobrovoljni prestanak)
5. smanjenjem broja akcionara ispod dozvoljenog broja
(prinudni prestanak)
Likvidacija akcionarskog društva
započinje imenovanjem
likvidacione komisije
na osnovu odluke
skupštine akcionara ili sudskog organa. Komisija treba da završi tekuće poslovanje i ispuni obaveze
prema poveriocima, zastupa akcionarsko društvo pred državnim i sudskim organima, vrši poravnanja sa
poveriocima, itd. U
postupku likvidacije
se prvo izvršavaju obaveze
prema zaposlenima
, pa
prema
poveriocima
i na kraju
prema akcionarima
.
Akcionarstvo i berzansko poslovanje
7
WWW.PUSKICE.ORG
Odnosno, prema
formi učestvovanja na tržištu
, razlikuju se:
1. institucionalizovani učesnici
2. neinstitucionalizovani učesnici
U svim zemljama
u kojima postoji tržište HOV kao
učesnici
se javljaju:
1. investitori (vlasnici fin. sredstava)
2. korisnici fin. sredstava
3. posrednici
4. država
18. Investitori kao učesnici na tržištu HOV
Investitori su jedna od najvažnijih grupa učesnika na tržištu HOV s obzirom da je postojanje vlasnika
finansijskih sredstava uslov postojanja i funkcionisanja ovog tržišta, ali i razvoja ukupne nacionalne
privrede.
U ulozi
investitora
javljaju se:
1. pojedinci
2. privredni subjekti
3. državni ili paradržavni organi
4. institucije i organizacije
5. bankarsko-finansijske institucije
Interes investitora mora biti zaštićen od interesa drugih učesnika, koji su obično suprotni, a investitor pri
svakom ulaganju mora imati osećaj sigurnosti i poverenja u mehanizam tržišta i državu koja taj
mehanizam kontroliše.
Kao najvažnije
instrumente zaštite
investitora i ostalih učesnika na tržištu HOV navode se:
•
funkcionisanje
savremenog i optimalnog
sistema infomisanosti
investitora o stvarnom stanju
buducih korisnika finansijskih sredstava;
•
javni karakter berzanskih operacija
u vezi sa kretanjem pojedinih kurseva i indeksa;
•
javno objavljivanje svih informacija
i odluka nadležnih organa i organizacija od značaja za
kretanje kurseva;
•
zaštita od tzv. “bankarske zloupotrebe štednje”;
•
zaštita tzv. ”bankarske zloupotrebe položaja”;
•
zaštita od rizika naplate potraživanja;
Danas
na značaju gube pojedinacni investitori, a
raste uloga
velikih, odnosno
institucionalnih
investitora
(investicioni fondovi, penzijski fondovi, osiguravajuće kompanije, itd) na koje manji investitori
sve više prenose posao oko plasmana svojih finansijskih sredstava.
19. Korisnici finansijskih sredstava kao učesnici na tržištu HOV
Mogu biti:
1.
pojedinci
– onda kada koriste različite vrste kredita za zadovoljenje ličnih potreba;
2.
privredni subjekti
– onda kada su im ona neophodna za normalno poslovanje i razvoj;
3.
državne ili paradržavne institucije i organizacije
– onda kada su im finansijska sredstva
neophodna za normalno funkcionisanje, kao i za rešavanje različitih problema ukupnog
privrednog razvoja i infrastrukture;
