FINANSIJSKA
TRŽIŠTA
VEŽBE
DEFINICIJA FINANSIJSKIH
TRŽIŠTA
FINANSIJSKA TRŽIŠTA
predstavljaju “medijum”
putem koga najčešće preduzeća i država pribavljaju
dodatna sredstva za svoje investicione projekte i
javne potrebe, ali i mogućnost za investitore da ulažu
svoja slobodna sredstva kako u težnji za njihovo
realno očuvanje protiv inflacije, tako i u nastojanju da
kroz stope prinosa obezbede njihovo realno
uvećanje.
ŠIRI KONCEPT
: zbir svih finansijskih transakcija –
neposredno i posredno finansiranje.
UŽI KONCEPT
: berze i vanberzanski promet –
neposredno finansiranje.
Poverenje u zvanične informacije
– zasniva se na
verodostojnosti svih javno dostupnih zvaničnih
informacija koje mogu uticati na kretanja na
finansijskom tržištu. (zvanična statistika, izjave
zvaničnika, procene javnih službi i dr.)
Poverenje u državne institucije
– nepristrasnost,
ažurnost, profesionalnost i pravičnost regulatornih tela,
sudske funkcije u zaštiti javnih interesa na finansijskom
tržištu itd.
Poverenje u finansijska tržišta
– je od izuzetne
važnosti. Temelji se u njihovu organizacionu efikasnost,
sistem formiranja cena, rešavanja sporova, sistem
kliringa i saldiranja, dokumentaciona ažurnost.
Poverenje u finansijske instutucije
– obuhvata
poverenje u njihovu profesionalnost i efikasnost,
poslovno
poštenje,
efikasnost
strukovnih,
samoregulatornih i državnih regulatornih tela u zaštiti
investitora.
FUNKCIJA FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA
Finansijske institucije obavljaju dve vrste
poslova u finansijskom sistemu.
1.
Posredništvo u procesu indirektnog tj. posrednog
finansiranja. (banke, štedionice, finansijske
kompanije, investicioni fondovi, osiguravajući zavodi
i penzioni fondovi);
2.
Proces direktnog tj. neposrednog finansiranja. Ovde
fin. Institucije ne emituju svoje fin. Instrumente radi
daljeg ulaganja u fin. Instrumente deficitarnog
sektora, nego pružaju finansijske usluge i
obezbeđuju uslove za obavljanje direktnog prometa
finansijskih instrumenata između suficitarnog i
deficitarnog sektora. (brokerske i dilerske kuće,
investicione banke, investicioni savetnici i
organizovana tržišta – berze i vanberzanska tržišta)
Smanjenje rizika negativne selekcije
RIZIK NEGATIVNE SELEKCIJE –
nastaje pre same
finansijske transakcije. To je rizik izbora pogrešnog
subjekta deficitarnog sektora, tj. rizik povezivanja
suficitarnog sektora sa deficitarnim sektorom koji nije
u stanju da ispuni obaveze iz finansijske transakcije.
Finansijski posrednici će kao osposobljeni i
motivisani profesionalci, vodiće računa o tome: u
koga, kad i kako investirati? Time se prevazilazi rizik
negativne selekcije.
Da bi se potpuno zaštitili od ove vrste rizika, tada na
scenu stupa država, koja obezbeđuje kontrolu
banaka i drugih posrednika.
