FINANSIJSKA TRZISTA
______________________________________________________
1
_
SADRZAJ
1.
Uvod
na razmatranja
1.1 Pojam i nastanak akcijskog kapitala
1.2HARTIJE OD VREDNOSTI
1.3 Primarna i sekundarna ponuda hartija od vrednosti
2. AKCIJE
2.1 Izdavanje akcija
2.2. Odluka o izdavanju akcija i poziv na upis akcija
2.3. Upis, uplata i izdavanje akcija
2.4. Sastojci i obavezni elementi akcije
2.5. Knjiga akcionara
2.6. Vrste i klase akcija
2.7. Akcije na ime i akcije na donosioca
2.8. Osnivacke akcije i akcije sledecih emisija
2.9. Privremene i stalne akcije
2.1.1. Obicne (redovne) akcije
2.1.2. Monoglasne, viseglasne i bezglasne akcije
2.1.3. Prenos akcija
2.1.4 Amortizacija, zamena, sjedinjavanje, podela, oglasavanje
nevazecom i povlacenje akcija.
3. BERZE
3.1. Pojam i znacaj berze
3.2. Delatnost berze
3.3. Zabranjeni poslovi
3.4. Osnovni kapital berze
3.5. Dozvola za rad berze
3.6. Vrste berzi
3.7. Osnivanje berzi
3.8. Opsti akti berze
3.9. Imovina berze
3.1.1. Organi berze
3.1.2 Clanovi berze i ucesnici berze
3.1.3. Ko su ucesnici berze?
3.1.4. Berzanski poslovi
3.1.5. Berzanska trgovina
3.1.6. Berzanski posrednici
3.1.7. Kontrola poslovanja berze.
3.1.8. Berzansko tržište
3.1.9. Berza u nasoj zemlji ( Beogradska berza)
FINANSIJSKA TRZISTA
______________________________________________________
2
_
Istorijat
4. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM
4.1. Uslovi za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom
4.2. Prospekt za izdavanje hartija od vrednosti
5. PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI STRANOG PRAVNOG
LICA I INOSTRANIH HARTIJA OD VREDNOSTI
5.1. Odobrenje prospekta za ponudu i promet hartija od vrednosti
stranog pravnog lica
6. POSTUPAK IZDAVANJA HARTIJA OD VREDNOSTI
JAVNOM PONUDOM
6.1. Mesto upisa i uplate hartija od vrednosti i rok za upis i uplatu
6.2. Rok za upis i uplatu hartija od vrednosti
6.3. Odustajanje od upisa
6.4. Obustava
i poništavanje
postupka
izdavanja
hartija
od
vrednosti
6.5. Objavljivanje izveštaja o ishodu javne ponude
6.6. Upis hartija od vrednosti u Centralni registar i uključivanje hartija
od vrednosti na organizovano tržište
7. TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA
ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU
7.1. Trgovina na organizovanom tržištu
8. OVLAŠĆENI UČESNICI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU
8.1. Oduzimanje
dozvole
za obavljanje
delatnosti
brokersko-
dilerskog
društva
8.2. Uslovi za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva
8.3. Ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke
8.4. Delatnost kastodi banke
10. ZAKLJUCAK
11. Literatura
FINANSIJSKA TRZISTA
______________________________________________________
4
_
javljaju u vezi sa primenom tehničkog i tehnološkog progresa. Novi, naročito revolucionarni
tehnički i tehnološki pronalasci i postupci zahtevaju, pri njihovoj industriskoj primeni, velike
iznose kapitala ili značajna povećanja postojećeg kapitala. I dok je individulani kapital u tim
slučajevima oganičen sopstvenom akumulacijom i ne može se u velikim skokovima
povećavati akcijski kapital je sposoban za ovakve vidove naglih povećanja, koja može da
zahteva tehnički i tehnološki progres.
Posebno treba istaći ulogu akcijskog kapitala u razvoju onih grana privrede čiji
individualni kapital nije mogao da pokrene. Tu je reč o izvesnim granama u kojma
izgradnju ili proširenje kapaciteta preduzeća iz tehnoloških ili organizacionih razloga
zahteva ogromna ulaganja u kapitala, što individualni kapital ne može da obezbedi.
Već je Marks konstatovao da je npr razvoj železnice upravo rezultat pojave
akcijskog kapitala i njegove sposobnosti za uvećanjm do ogromnih razmera. U kasnijem
tehnološkom i tehničkom razvoju broj grana koji se razvijao akcijskom kapitalu stalno je
rastao (ogromne pomorske kompanije, trgovačke flote, vazduhoplovne kompanije
eksploatacija nafte itd).
Značajan momenat u pojavi akcijskog kapitala je taj da je on veoma privilegovan u
pogledu dobijanja kredita. Valja podsetiti da kredit ima veoma važnu ulogu u proširenoj
reprodukciji svakog kapitalističkog preduzeća. Mogućnost ili ne mogućnost dobijanja
kredita i uslovi njegovog dobijanja vrlo često mogu imati presudan uticaj na razvoj
preduzeća, na njegovu tehniku ili rekonstrukciju i usavršavanja, jednom rečiju na njegovu
sposobnost da poveća produktivnost rada i da ide u korak sa svojim konkurentima. U tom
smislu posmatrano, prednosti u dobijanju kredita, koje imaju akcionarska društva, svakako
su veoma značajne.
Akcijski kapital ima prednosti u zahtevima za kreditom kod banaka, pre svega zbog
sigurnosti plasmana kredita, garantovanog velikim kapitalom akcionarskog preduzeća.
Pored toga mogućnosti vraćanja kredita kod akcionarskih preduzeća nisu ograničene
samo poslovnim uspehom preduzeća, već se kredit može vratiti uvećanjem akcijskog
kapitla ako u roku povraćaja preuzeće nema dovoljno sopstvenih sredstava; ili
eventualnim pretvaranjem kredita u akijski kapital preko izdavanja nove tranše akcija koje
bi se ustupale banci, odnosno kreditoru kao protivvrednost za primljeni zajam.
Pored navedenih prednosti ili inpulsa koje akcijski kapital daje kapitalističkoj privredi
usled posebnog načina formiranja i mogućnosti povećanja, posebno treba istaći promene
koje akcijski kapital unosi u funkciju i položaj industriskog kapitala.
Treba podsetiti na to da je kod zajmovnog kapitala konstatovano razdvajnje kapital
svojine od kapital funkcije. Zajmovni kapitalist ostao je nosilac funkcije svojine za koju je
dobio kamatu, dok se kapitalist – preduzenik pojavljuje kao nosioc funkcije upravljanja
kapitalom ova podela funkcije još nije eliminisala kapitalistu iz fnkcije preduzetnika u
proizvodnji. Zajmoprimac je kapitalista koji se u svoje ime, na svoj rizik i za svoju korist
bavi organizovanjem proizvodnje – pri čemu mu po pravilu, tudji, pozajmljeni kapital služi
kao dopuna sopstvenog kapitala. Prema tome, funkcija upravljnaja ostaje funkcija
kapitaliste.
Pojava akcijskog kapitala unosi osnovnu promenu upravo u funkciju upravljanja.
Naime funkcija upravljanja se pretvra u profesionalnu funkciju dirigovanoj proizvodnjom od
FINANSIJSKA TRZISTA
______________________________________________________
5
_
strane profesionalnih upravljača (menadžera). Ovakvo razdvajanje svojine nad kapitalom
od upravljanja funkcionisanjem kapitala, čime se upravljanje pretvara u profesionalno
bavljenje dirigovanjem preduzećem kao proizvodnom funkcijom, pokazuje kako privatna
svojina nad kapitalom, sa stanovišta organizovanja i upravljanja proizvodnjom, postaje
suvišna.
Iz tog razloga Marks kaže za akcijski kapital:
„Ovaj rezultat najvišeg razvitka
kapitalističke proizvodnje predstavlja nužnu polaznu tačku za ponovno pretvaranje
kapitala u svojinu proizvodjača, ali ne više kao privatnu svojinu izdvojenih
proizvodjača, nego kao svojinu njih kao udruženih, kao neposrednu društvenu
svojinu.”
1.2. HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na
finansijskom tržištu .
Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca,
kamate, zarade ili dividende.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno, one hartije
od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U
ovoj grupi hartija od vrednosti nalaze se akcije, obveznice, opcije i drugi finansijski derivati.
Ove akcije su izraz vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog
(obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu
tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se
trguje na finansijskim tržištima.
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao
što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna
država, republika članica, pokrajina, grad, opština i drugo pravno lice.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odosno,
mora da
ispuni 3 USLOVA:
- da je u pisanoj formi,
- da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće) imovinsko pravo,
- da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartije od
vrednosti.
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se
pojave kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično.
Hartije od vrednosti naročito sadrže:
1) oznaku vrste hartije od vrednosti;
FINANSIJSKA TRZISTA
______________________________________________________
7
_
instrument za finansiranje akcionarskog drustva. Naime, osnovna glavnica kapitala drustva
podeljena je na akcije, cija je najmanja nominalna vrednost odredjena zakonom. Akije se
ne mogu izdavati sa nominalnom vrednoscu ispod zakonom odredjenog minimuma.
Maksimalna nominalna vrednost akcije, neodredjuje se, medjutim, zakonom vec se
odredjuje statusom drustva, odnosno ugovorom izmedju clanova drustva. U toku
postojanja drustva moze doci do povisenja, kao i do snizenja nominalne vrednosti akcije.
Njihova se vrednost ne moze, medjutim, sniziti ispod minimuma koji je odredjen zakonom
ili statutom drustva. Akcije se, po pravilu, izdaju prilikom osnivanja drustva (osnivacke
akcije), ali se one mogu izdati i kasnije radi povecanja glavnice kapitala drustva. Akcije se,
ustvari, kupuju ili otkupljuju od drustva koje ih emituje, ili kasnije od pojedinih vlasnika koji
ih prodaju. Bez uplate uloga, tj. bez kupovine akcije ne moze se postati clan akcionarskog
drustva, jer je ovde pravilo da nista ne moze da se dobije besplatno.
Cetvrto,
akcija jeste dividenda hartija od vrijednosti. Ona daje pravo na dividendu,
ako dividende bude bilo. Zato je ona akcija od vrijednosti sa promenjivim prihodom. Ovo
za razliku od hartije od vrijednosti sa stalnim prihodom, tj. kamatom (obaveznice).
Peto,
akcija jeste nedeljiva cijelina, jer se ne moze razdvojiti na vise samostalnih
akcija, ali je moguca susvojina na akciji
2.1. Izdavanje akcija
Akcije se izdaju kada se ispune utvrdjeni uslovi i predpostavke za to i kada se
provede propisani postupak. Osnovni je uslov za to da je drustvo registrovano. Akcije ili
dionice izdaju se prilikom osnivanja akcionarskog drustva i kasnije tokom njenog
zivota i poslovanja. Prilikom osnivanja akcionarkog drustva akcije se izdaju radi formiranja
osnovne glavnice kapitala drustva. To su osnivacke akcije ili dionice, odnosno akcije prve
emisije.
Osnivacke akcije mogu se emitovati na dva nacina:
simultano i sukcesivno
. Akcije
koje se izdavaju u toku zivota i delatnosti drustva su akcije druge, trece i naredne emisije.
Za izdavanje akcija kao hartija od vrijednosti, koje se emituju u seriji, potrbno je
predhodno pribaviti odobrenje nadleznog organa, a to je savezna komisija za hartije od
vrijednosti. Odobrenje te komisije je potrebno pribaviti i za objavljivanje javnog poziva za
upis i kupovinu akcija kod sukcesivnog (postepenog) emitovanja akcija. To odobrenje je
potrebno i u slucaju kupovine akcija kojim kupac stice 25% i vece ucesce u osnovnom
kapitalu akcionarskog drustva.
2.2. Odluka o izdavanju akcija i poziv na upis akcija
Odluku o izdavanju osnivackih akcija donosi osnivacka skupstina akcionarskog
drustva, a odluku o emitovanju akcija radi povecanja osnovnog kapitala drustva donosi
skupstina akcionara, kao najvisi organ upravljanja drustvom. Odlukom o emisiji akcija
utvrdjuje se narocito sledece: firma i sjediste emitenta; ukupan broj emisije i broj akcija;
poziv za upis i kupovinu akcija;vreme i nacin placanja; prava i obaveze i moment njihovog
ostvarivanja; nacin isplate dividende i snosenje rizika; rok i nacin vracanja uplacenih
sredstava; opredeljenje da li ce se trgovati akcijama na trzistu; druga pitanja u vezi sa
emisijom akcije.
