Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA:
1.
Definisite finansijki sistem, njegovu ulogu i funkciju:
finansijkski sistem jedne zemlje
predstavlja sastavni deo njenog privrednog sistema. Fin. sistem predstavlja mehanizam kojim se vrsi transfer fin. sredstava izmedju razlicitih djelatnosti i subjekata privredjivanja. Posebna uloga fin. sistema jeste da obezbjedi nesmetan tok kretanja fin. sredstava izmedju: a)javnog sektora, b)sektora stanovnistva, c)sektora privrede, d)inostranog sektora. Funkcija fin. sistema jeste, da poveze makroekonomske kategorije: stednju i investicije.
2.
Operativna(interna) efikasnost:
fin. trzista se odnosi na operativno finkcionisanje
trzista. Za fin. trziste se kaze da je efikasno ukoliko omogucava svojim ucesnicima da fin. usluge dobiju u sto kracem vremenskom intervalu i po nizim troskovima.
3.
Cjenovna(eksterna) efikasnost:
fin. trzista se prvenstveno odnosi na brzinu reagovanja
ucvesnika u odnosu na promjene cijena trzisnog materijala. Cjenovna efikasnost na fin. trzistu izvodi se putem: a)fundamentalne analize (analiziraju se sve relativne informacije na trzistu), b)tehnicke analize (analizira se kretanje cijena u proslosti).
4.
Sto se tice forme efikasnosti, treba istaci da se sve informacije koje uticu na cijene razlicitih oblika fin. aktive mogu svrstati u 3 grupe:
1.
slabu
formu
efikasnosti(informacije su zasnovane na proslosti), 2.
polujaku
formu efikasnosti
(informacije se temelje na javno objavljenim ili raspolozivim informaijama), 3.
jaku
formu efikasnosti (koriste se sve raspolozive informacije).
3.autonomnost privrednih subjekata, 4.autonomnost pslovnih banaka i razvijen bankarski sistem, 5.razvijen fin sistem, 6.veliki broj HOV u opticaju, 7.formiranje cijena HOV, 8.jedinstveno fin. trziste, 9.stabilnost kupovne snage novca i deviznog kursa, 10.autonomnost centralne banke u vodjenju monetarne kreditne politike.
6.
Savrseno (perfektno) finansijsko trziste
: je vise
teorijska nego
prakticna tvorevina.
Teorijski stavovi o savrsenom fin. trzistu polaze od izuzetno velikog broja kupaca i prodavaca sa relativno malim kapitalom. Cijene se na savrsenom trzistu formiraju u zavisnosti od kretanja ponude i traznje, tako da na njih nemaju nekog posebnog uticaja ni kupci ni prodavci trzisnog materijala. Na ovom trzistu ne postoje transakcioni troskovi.
7.
Nesavrseno (inperfektno) fin trziste
: predstavlja realnost, ono nije teorijska tvorevina
vec predstavlja realnu prakticnu tvorevinu. Na inperfektnom fin. trzistu cijena fin. aktive se formira uticajem kupaca i prodavaca, ucesnika fin. trzista. Na trzistu su prisutne provizije i naknade posrednika u trgovanju sa trzisnum materijalom. Prisutni su troskovi kliringa, porezi i druge dazbine, te razna ogranicenja putem administrativnih zabrana.
1
8.
Finansijsku aktivu cine
:
Finansijsku pasivu cine:
1.kupci fin. instrumenata,
2.subjekti stednje,
3.ulazu u razlicite oblike fin. instrumenata
i imaju pravo na buduci prihod.
1.elementi fin. instrumenata=prodavci,
2.subjekti investiranja,
3.prikupljaju sredstva emisijom razlicitih
oblika fin. instrumenata i imaju obaveza po
istim.
9.
Osnovni zadaci fin. institucija i posrednika na fin. trzistu su da obezbjedi
:
1.transformaciju fin aktive iz jednog u drugi oblik, 2.pribavljanje fin aktive u korist svojih klijenata, 3.pribavljanje fin aktive u svoju korist, 4.konsalting poslovi u dijelu kreiranja novih fin. instrumenata i njihove prodaje, 5.pruzanje savetodavnih usluga klijentima, 6.poslove oko upravljanja portfeljom fin. aktive.
10.
Globalno posmatrano fin. trzista se mogu podjeliti na: 1. Interna-
ona predstavljaju
nacionalna fin. rzista i pravno su regulisana zakonima drzava u kojima se odvija doticni fin. promet. Int fin trzista mogu biti u obliku domicilnih (domacih) i inostranih trzista. Na domicilnim fin. trzistima se trguje fin. derivatima koji su emitovani od strane domicilnih emitenata. Na inostranim fin. trzistima se trguje fin. instrumentima inostranih emitenata. 2.
Eksterna
- naziva se jos i medjunarodnim fin. trzistem, ili ofsor trziste, ili eurotrziste.
Na eksternom fin. trzistu se obavljaju promet fin. instrumenata koji se istovremeno nude investitorima u vecem broju zemalja, a da pri tome nisu emitovani po zakonskim propisima bilo koje drzave, pojedinacno posmatrano. Ovakvi fin. instrumenti se emituju po vazecim nedjunarodno priznatim fin. standardima.
11.
Zbog cega je prisutno opredjeljenje za emitovanje fin. instrumenata van domicilnog fin. trzista:
1.nedovoljno razvijenog domicilnog trzista, 2.jednostavnijeg i jeftinijeg
finansiranja emisije van domicilnog trzista, 3.diverzifikacije izvora finansiranja, 4.zastite vlasnika i kontrole nad korporacijom.
12.
Regulacija fin. trzista odnosi se na:
1.regulacija statusa ucesnika, 2.organizaciju i
aktivnost ucesnika, 3.metode trgovanja, 4.pratece aktivnosti na fin. trzistima i sl. Termin regulisati znaci kontrolisati ili usmjeravati putem pravila, principa i metoda,odredjene fin. aktivnosti.
TRZISTE NOVCA:
13.
Trziste novca ima visestruki znacaj i doprinosi ostvarenju ciljeva nacionalne ekonomije:
1.stvara mogucnost za nesmetano obavljanje drustvenih i privrednih
aktivnosti, 2.stvara uslove za odrzavanje likvidnosti privrednih subjekata, 3.stvara uslove za odrzavanje makroekonomske stabilnosti, 4.stvara uslove za obezbjedjenje dopunskih prihoda velikom broju ucesnika na fin. trzistu, 5.stvara uslove za ostvarivanje politike
2
19.Da bi poslovna banka bila ucesnik na eskontnom trzistu potrebno je da dobije
saglasnost od CB.
CB ce odobriti ucesce ukoliko PB:
1.ima otvoren racun i depo racun,
2.ima poslovni odnos sa CB i kod nje odobren reeskontni kontigent, 3.je osnovana saglasno zakonu o bankama ili bankarskim organizacijama, 4.ima posebno organizovan dio za poslove trgovanja na eskontnom trz.
20.
Ukratko objasnite centralnu banku kao ucesnika na eskontnom trzistu: 1.centralna banka kao prodavac mjenica
na eskontnom trzistu pojavljuje se na: primarnom i
sekundarnom eskontnom trzistu. Njene karakteristike su: da se pojavljuje kao neposredni trgovac, da vrsi prodaju mjenica samo za gotovinu ovlascenim ucesnicima, da ima autonomnost u ponasanju na eskontnom trzistu
. 2.CB kao kupac mjenica
na
eskontnom trzistu pojavljuje se u okviru reeskontnog kontigenta i izvan reeskontnog kontigenta.
3.CB kao regulator trgovinskih transakcija
u uslovima kada je veca traznja
od ponude mjenicnog materijala. Ona tada amortizuje veci dio njegovih trzisnih oscilacija. U uslovima kada je ponuda veca od traznje CB se pojavljuje kao regulator da bi svojim autonomnim odlukama uspostavila ravnotezu.
4.CB se pojavljuje kao kontroler
da bi izvrsila kontrolu rada svih ucesnika, kontrolu prometa na tekucim racunima neposrednih ucesnika, kontrolu kvaliteta i kvantiteta mjenicnog portfelja ucesnika na eskontnom trzistu.
21.Kako se kupac mjenice moze zastititi od potencijalnog mjenicnog i eskontnog rizika:
1.pravovremeno informisanje kupca mjenice o bonitetu mjenicnih duznika, 2.javno objavljivanje svih poslovnih informacija na eskontnom trzistu, 3.zastita od zloupotrebe mjenicnih radnji.
22.Eskontno trziste kao spedijalizovani dio novcanog trzista moze biti organizovan u
i nerobnog karaktera. Lomb materijal robnog karaktera obuhvata:
1.fakture, 2.zaloznice. lomb materijal
nerobnog
karaktera se odnosi na: 1.HOV, 2.lomb
kredite. Cijena sa kojom se trguje na sekundarnom lomb. trzistu je lombardna stopa koja je diskontnog karaktera, sto znaci da je veca od eskontne stope, a manja od kamatne stope.
24.Navedite osnovne karakteristike lombardnog kredita:
1.u domicilnoj praksi vise su prisutni na primarnom, nego na sekundarnom trzistu, 2.HOV sa REKTA KLAUZULOM se ne mogu uzimati kao zaloga na lombardnom trzistu, 3.lombardni kredit se odobrava u visini 60-80% u odnosu na 100% zaloge HOV.
4
25.U cemu je razlika izmedju lombardne zaloge i klasicne rucne zaloge:
razlika jeste u
cinjenici da lombard predstavlja oblik bankarskog posla, dok rucna zaloga predstavlja oblik obezbjedjenja kredita.
26.Objasnite lombardne zaloznice:
lomb zaloznicu emituje banka koja je odobrila kredit i
u zalog uzela lomb. materijal. Emitovana lomb. zaloznica se relombarduje daljim prenosima sa jedne na drugu banku. Rizikom dospjeca i amortizacije zaloznica se iskupljuje od banke emitenata, uz prenos novcanih sredstava na banku koja je relombardovala novcanu zaloznicu. Banka emitent lomb. zaloznice vrsi povrat zalozenog materijala korisniku lomb. kredita, a korisnik kredita vraca glavnicu kredita, kamatu i placa kreditne troskove davaocu kredita.
DEVIZNO TRZISTE:
27.Osnovne karakteristike deviznog trzista:
Devizno trz. je dio fin. trz
.
Pod deviznim
trzistem se podrazumjeva organizovan sistem kupovine i prodaje deviza, efektivnog stranog novca koji se obavlja na teritoriji jedne zemlje, a na nacin kako je to uredjeno pozitivnim propisima. Predmet transakcija su devize, koje u sirem smislu obuhvataju: depozite, mjenice, cekove,efektivni strani novac. Efektivni strani novac se lako konvertuje u devize na racunima kod stranih banaka. Cijena stranih valuta se vrednuje preko deviznog kursa. Kupovinu i prodaju na deviznom trzistu vrse ovlascene banke za devizno poslovanje, kao i domaca istrana lica. Ucesnici na deviznom trz. su: centralna banka, poslovna banka, uvoznici, izvoznici, dileri.
28.Uloga centralne banke na deviznom trzistu:
centralna banka kao ucesnik na deviznom
trz. prvenstveno ima zadatak da odrzi kurs valute. Njena uloga je da regulise odnose na trz. pokrivanjem onog dijela ponude koji nije pokriven traznjom i obrnuto. CB na dev. trz. kupovinom i prodajom deviza formira stalne rezerve, vrsi otplatu deviznog duga, vodi racuna o odrzavanju stalne devizne likvidnost.
29.Koju tehnologiju primjenjuju dileri pri kupovini i prodaji deviza na deviznom
trzistu:
1.definisu deviznu poziciju, 2.vrse pripreme i donose odluke za izlazak na
devizno trziste, 3.definisu minimalni i maksimalni iznos kupovine, odnosno prodaje deviza, 4.vrse kontaciju kursa.
30.Koju ulogu imaju dileri na deviznom trzistu:
pored kupoprodaje deviza dileri
obavljaju i poslove u vezi formiranja cijena doticnih deviza. Karakteristicno je, da se formiraju dvosmjerne cijene: 1.po kojima kupac ima namjeru da kupi devize, 2.po kojima je prodavac spreman da proda devize. Posrednik diler moze objaiti cijenu ponude i cijenu traznje sa doticnim devizama.
31.Vrste deviznih kurseva: 1.fiksni-cvrsti:
njega odredjuje nacionalna monetarna vlast i
isti nije podlozan promjenama odnosa izmedju ponude i traznje deviza.
46.Kako nastaju kreditni i kamatni rizik na fin trzistu i kako se investitori mogu
zastititi od navedenih rizika:
kreditni rizik spada medju najcesce prisutne rizike i isti
nastaje zbog nemogucnosti duznika da o roku dospjeca otplati hipotekarni kredit. Ovaj rizik je moguce eliminisati na primarnom hipotekarnom trzistu jer se u slucaju neizmirenja kredita povjerilac moze direktno pretplatiti iz hipoteke. Upravo iz ovih razloga je vazno voditi racuna o:evidenciji vlasnistva hipoteke, prioritetima naplate hipotekarnog kredita, efikasnosti sudskih organa..kamatni inflacioni rizik se pojavljuje
