1
Finansijska tržišta
1.Šta je finansijski sistem i zašto kažemo da je dinamičan, otvoren i
kompleksan?
Finansijski sistem je sastavni deo privrednog sistema koji se sastoji iz više
elemenata pomoću kojih treba da omogući nesmetan tok finansijskih sredstava u
jednoj društveno-ekonomskoj zajednici.
Kao neke od osnovnih karakteristika finansijskog sistema možemo istaći sledeće:
Dinamičnost
– je povezana sa promenama koje se kontinuelno dešavaju. Mnoge
od njih su posledica novih događaja koji sistem dovode u privremena stanja
ravnoteže i neravnoteže. Finansijski sistem nije statičan i nepromenljiv. Prisutni su
snažni tokovi internacionalizacije i globalizacije, kao i razvoja i sve veće primene
informacione tehnologije u finansijskom poslovanju. Savremeni finansijski sistemi su
kontinuelni, odnosno funkcionišu 24 časa, 7 dana nedeljno, 365 dana godišnje.
Otvorenost
– podrazumeva da finansijski sistemi moraju biti otvoreni prema
inostranstvu.Otvorenost finansijskih sistema može doneti niz pozitivnih ali i
negativnih posledica. Pozitivne su povezane sa većim brojem alternativa za
prikupljanje kapitala na međunarodnom tržištu, što može uticati na brži privredni rast
i razvoj jedne privrede. Negativne se odnose na veću izloženost riziku i uticaju
promena u međunarodnim odnosima.
Kompleksnost
- ogleda se u činjenici da su finansijski sistemi složeni i da se
sastoje iz većeg broja elemenata, pre svih institucija, instrumenata, tržišta, itd.
2. Koji su osnovni elementi finansijskog sistema?
Finansijski sistem se sastoji iz
kombinacije većeg broja institucija i učesnika (centralna banka, poslovne banke,
štedionice, štedno-kreditne asocijacije, penzioni fondovi, investicioni fondovi,
osiguravajuća društva, posredničke organizacije i slično), finansijskih tržišta
(tržišta novca, kapitala, deviznog tržišta, itd) i finansijskih instrumenata (instrumenti
duga, vlasničkiinstrumenti, derivativni - izvedeni instrumenti). Skladan finansijski
sistem omogućava da savremene razvijene tržišne privrede, koje su veoma složene
i specijalizovane, funkcionišu na relativno decentralizovan način.
Tržište (marketplace) –
mesto gde se susreću ponuda i tražnja za finansijskim
instrumentima. Proizvodi i usluge kojima se trguje, odnosno koji se kupuju i prodaju
na finansijskom tržištu su različiti oblici finansijskih instrumenata - novac, hartije od
vrednosti, devize, itd. Kroz transakcije na ovom tržištu formiraju se različite cene,
kao što su na primer – kamatne stope (kratkoročna i dugoročna), devizni kurs i cene
pojedinih hartija od vrednosti. Cena na ovim tržištima značajno utiče na odnose
ponude i tražnje, tokove finansijskih sredstava i kapitala i opšta privredna
kretanja.
Finansijski instrumenti
- predmet trgovanja na finansijskim
tržištima. Njihova razvijenost i diversifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji
stepena razvijenosti pojedinih finansijskih tržišta i celokupnog finansijskog
sistema.
Institucije i posrednici
- Finansijski sistem obuhvata veliki broj učesnika.
Njih čini velika grupa pravnih i fizičkih lica koja se pojavljuju u najrazličitijim ulogama
i često sa dijametralno suprotnim motivima. Tako na primer, učesnici na finansijskim
2
tržištima mogu biti kompanije koje putem emisije pojedinih hartija od vrednosti
sakupljaju finansijska sredstva i kapital za finansiranje svog poslovanja; banke koje
odobravaju potrošačke ili stambene kredite; penzioni fondovi koji plasiraju viškove
svojih sredstava na kraće ili duže rokove; penzioneri ili studenti koji štede;
poljoprivrednici koji uzimaju zajam da bi obavili proletnje radove, itd.
3. Objasniti tri elementa finansijskog sistema iz ugla Evropske centralne banke
(ECB): finansijsko tržište, finansijski posrednici i finansijska
infrastruktura
Razvijenost i stabilnost finansijskog sistema predstavlja jedan od
ključnih uslova za razvoj ekonomije svake zemlje. Sa povećanjem broja finansijskih
instutucija koji posluje širom sveta, globalna finansijska stabilnost je postala sve
važnija. Za održavanja stabilnosti finansijskog sistema u Evropskoj uniji zadužena je
Evropska centralna banka - ECB. Iz ugla Evropske centralne banke, finansijski
sistem se sastoji od:
• Finansijskih tržišta - kao što su tržište novca i tržište kapitala. Finansijska
tržišta predstavljaju oblik direktnog finansiranja, preko koga investicione jedinice -
subjekti koji raspolažu manjkovima finansijskih sredstava, kroz emisiju različitih
tipovafinansijskih instumenata dolaze do sredstava direktno od štednih jedinica –
subjekata koji raspolažu viškom finansijskih sredstva.
• Finansijskih posrednika - kao što su banke i osiguravajća društva. Oni na
indirektan način omogućavaju povezivanje štednih i investicionih jedinica tako što
prikupljaju viškove slobodnih sredstava od štednih jedinica i odobravaju ih
subjektima sa manjkom finansijskih sredstava.
• Finansijske infrastukture - putem koje se omogućava lakši i jednostavniji transfer
plaćanja, trgovanja kao i kliringa i saldiranja hartija od vrednosti.
4.Objasniti definiciju finansijskog tržišta: „mehanizam preko koga se
finansijska aktiva kupuje, prodaje i
njome trguje“
Tržište (marketplace)
je mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima.
Finansijsko tržište, kao i svako tržište predstavlja "javno mesto gde se proizvodi i
usluge kupuju i prodaju, direktno, ili preko posrednika". Proizvodi i usluge kojima se
trguje, odnosno koji se kupuju i prodaju na finansijskom tržištu su različiti oblici
finansijskih instrumenata - novac, hartije od vrednosti, devize, itd. Zaključujući kupo-
prodajne poslove na finansijskim tržištima različiti učesnici privrednog i društvenog
života dolaze do neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje. Jedna od
osnovnih funkcija finansijskog tržišta je da omogući da se na što bolji način alociraju
ograničeni i često oskudni finansijski resursi kako bi se na najefikasniji
način zadovoljila tražnja za njima. Kroz transakcije na ovom tržištu formiraju se
različite cene, kao što su na primer – kamatne stope (kratkoročna i dugoročna),
devizni kurs i cene pojedinih hartija od vrednosti. Cena na ovim tržištima značajno
utiče na odnose ponude i tražnje, tokove finansijskih sredstava i kapitala i opšta
privredna kretanja. Vrlo često se pojam finansijskih tržišta izjednačava sa pojmom
berza. Sva shvatanja finansijskog tržišta moguće je podeliti u dve velike grupe - šira
i uža. Finansijsko tržište po širim shvatanjima možemo shvatiti kao bilo koje mesto
gde dolazi do trgovanja, to jest susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima
4
finansijskim instrumentima obavljaju na specifičnom mestu, posebno određenom i
organizovanom za te svrhe - berzi. Na berzama se vrše kupovine i prodaje različitih
oblika berzanske robe ili finansijskih instrumenata, po unapred precizno utvrđenim
pravilima i postupku, preko za to ovlašćenih subjekata - berzanskih posrednika -
brokera i dilera.
Vanberzanska tržišta
znače da se kupoprodajne transakcije mogu obavljati i na
drugim mestima izvan berze. Ta druga mesta mogu se vrlo različito tumačiti. Ona se
mogu nalaziti pri berzi, u organizaciji i posredstvom banaka i drugih finansijskih
institucija, mogu biti kreirana u obliku elektronskih mreža pomoću informacionih i
kompjuterskih sistema ili na neki drugi način. U SAD se za vanberzanski promet i
tržište koristi jedna skraćenica – OTC – Over the Counter – u bukvalnom prevodu
“tržište preko šaltera”. Ono postoji za skoro sve finansijskeinstrumente, počev od
obveznica i akcija do finansijskih derivata kakvi su fjučersi i opcije. Tipičan primer za
OTC tržište bio je NASDAQ, sve do 2006. kada je promenio status i postao
institucija slična nacionalnim berzama.
8. Koja je razlika između promptnog i terminskog berzanskog
posla?
Berzanske poslove je moguće podeliti i sa aspekta vremena plaćanja i
isporuke. Ukoliko je to primarnikriterijum sve poslove delimo
na: promptne i terminske.
Promptni (spot ili cash - gotovinski) poslovi
su oni gde se plaćanje i isporuka
određenog finansijskog instrumenta vrše “odmah” po zaključenju transakcije. U
praksi to znači da je potrebno da prođe par dana (najčešće je to period od 2-5) od
izvršenja naloga potrebnih da bi se izvršio kliring i saldiranje kako bi kupac dobio
željeni finansijski instrument a prodavac sredstva.
Terminski poslovi
su potpuno drugačiji po svojoj prirodi. Kod njih se trenutno
(danas, tj. u sadašnjosti) zaključuje posao oko kupoprodaje određenog finansijskog
instrumenta, s tim što će se njegova stvarna isporuka i plaćanje obaviti određenog
dana u budućnosti. Reč je o poslovima za koje bi mogli da kažemo da imaju
odloženu realizaciju.
Terminski poslovi mogu da se zaključuju iz dva osnovna razloga:
• Radi eliminisanja rizika od promene cena pojedinih finansijskih instrumenata, pre
svega hartija od vrednosti, kamatnih stopa ili deviznog kursa. Ovaj motiv
prevashodno dominira kod učesnika koji su po svojoj prirodi hedžeri.
• U cilju ostvarivanja profita, što predstavlja primaran motiv za špekulante, koji
kalkulišu sa rizikom hedžera i zarađuju na tome.
9. Šta je MiFID?
1. novembra 2007. godine u evropskom finansijskom sistemu je počela da se
primenjuje nova zakonska regulativa pod akronimom MiFID (the Markets in Financial
Instruments Directive). Reč je o jednoj od najznačajnijih regulativnih promena u
Evropskoj uniji vezanih za funkcionisanje tržišta kapitala koja je trebalo da doprinese
još većem stepenu ujedinjenja evropskog finansijskog prostora i
harmonizacijiprilično razjedinjenih nacionalnih regulativa. MiFID je zvanično usvojen
od strane Evropskog parlamenta i Saveta Evrope aprila 2004. Kao osnovni cilj MiFID
5
istaknuto je da “doprinese jačanju fer, konkurentnosti, transparentnosti, efikasnosti i
integraciji evropskog finansijskog tržišta pomoću kreiranja regulatornog okruženja
koje će: ponuditi visok kvalitet zaštite investitora i omogućiti kreiranje novih tržišta i
usluga”.
Nakon više od deset godina primene direktive ISD su postale preuske, pa je MiFID
predstavljao novi tip
regulative koja je trebalo da stvori osnove za dalji razvoj finansijskih tržišta EU
kroz kreiranje više tipova trgovačkih platformi. Pored toga, MiFID je omogućio
uspostavljanje još kvalitetnijih odnosa između finansijskih posrednika i njihovih
klijenata. MiFID je predvideo dalju harmonizaciju propisa iz oblasti finansijskih
usluga na celokupnoj teritoriji EU tako što je uveo svojevrstan sistem “pasoša”
(passport) – dozvola za poslovanje finansijskih institucija na celoj teritoriji EU,
prenošenje klijenata i uzajamno priznavanje obavljenih usluga od strane različitih
regulatornih organa.
11. Koje su najnovije tendencije u finansijskoj regulativi EU?
Nakon negativnih posledica prvog talasa globalne krize Evropski Parlament je
zahtevao dodatne izmene u evropskom finansijskom sistemu. Išlo se u pravcu veće
integracije EUfinansijskog prostora, smanjivanja rizika, jačanja jedinstva i povećanja
transparentnosti. Imajući u vidu sve što se dešavalo u poslednjih par godina sve
promene u okviru EU finansijskih tržišta možemo svrstati u tri bazična pravca:
• Usvajanje nove regulative
• Kreiranje novih regulatornih tela, organa i institucija i
• Podizanje etičkih standarda.
I - Nova regulativa
- Za razliku od SAD gde postoji celovito tržište kapitala i
jedinstven finansijski sistem koji je više tržišno orijentisan, u EU dominiraju
bankocentrični finansijski sistemi i mnogo su veće razlike između pojedinih zemalja.
Promene regulative u okviru EU u pogledu funkcionisanja finansijskih tržišta su išle u
pravcu kreiranja takozvane jedinstvene zbirke propisa (single rule book) koja bi
nadomestila problem velike šarenolikosti propisa između različitih zemalja članica.
Umesto dotadašnjeg sistema usmeravanja lokalnih regulatora putem direktiva
sugeriše se nov pristup kroz jedinstvena pravila i veću obaveznost u njihovoj primeni
i poštovanju.
Neki od trenutno aktuelnih izazova u regulativi savremenih evropskih finansijskih
sistema,
posebno u domenu razvoja finansijskih tržišta su vezani za sledeća pitanja:
• Manje direktiva, više regulative i ujedinjena pravila – pre svega u cilju daljeg
ujedinjenja
jedinstvenog
evropskog
tržišta
kapitala,
• Povećanje transparentnosti – kao prioritetan cilj za sve institucije i učesnike,
• Smanjenje rizika u tržišnim strukturama,
7
Jaka forma efikasnosti
(strong form) je oblik efikasnosti tržišta gde cene ne
odražavaju samo javno objavljene, već sve informacije. Drugim rečima, cene odmah
ili u kratkom roku reaguju na sve raspoložive informacije uključujući i insajderske.
13. Koji su osnovni zadaci Evropske centralne banke (ECB)?
ECB - zadaci: monetarna politika EU, operacije na otvorenom tržištudevizne rezerve
zemalja članica, funkcionisanje platnog sistema.
Ciljevi ESCB su:
1. očuvanje stabilnosti cena kao primarni cilj monetarne politike i
2. imajući u vidu stabilnost cena, podržavanje ekonomske politike u Evropskoj
zajednici radi postizanja visokog nivoa zaposlenosti i održivog neinflatornog rasta.
14. Objasniti operaciju na tržištu novca (refinansiranje), koji je najvažniji
instrument Evropske centralne
banke (ECB).
Operacije na tržištu novca, a posebno glavne operacije refinansiranja
(main refinancing operations) su najvažniji instrument monetarne politike ECB.
Glavne operacije refinansiranja predstavljaju mehanizam putem kog ECB
posredstvom nacionalnih centralnih banaka pozajmljuje novac komercijalnim
bankama na period do jedne nedelje. ECB definiše najnižu kamatnu stopu (minimum
bid rate) po kojoj se komercijalne banke mogu zadužiti. U sledećem koraku
komercijalne banke se nadmeću i nude kamatnu stopu po kojoj bi prihvatile
zaduživanje. Unapred utvrđen ukupan iznos kredita se odobrava bankama koje su
spremne da plate najvišu kamatnu stope. Ukoliko je ukupan predviđen iznos glavnih
operacija refinansiranja raspodeljen u formi kredita bankama koje su nudile najviše
kamatne stope, banke koje su nudile niže kamatne stope neće moći da se zaduže
kod ECB u posmatranoj nedelji. Utom slučaju, tržište novca je mesto gde banke
mogu pozajmiti novac od drugih komercijalnih banaka po kamatnoj stopi koja je
utvrđena na tom tržištu.
15. Kako monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) utiče na cijene
hartija od vrijednosti?
Definisanje i sprovođenje monetarne politike ECB utiče i na formiranje vrednosti
finansijskih instrumenata. Promene ključnih kamatnih stopa ECB mogu uticati na
kretanje cena hartija od vrednosti u Evrozoni. Povećanjem likvidnosti odnosno
smanjenjem ključnih kamatnih stopa stvaraju se uslovi za rast tražnje za državnim
obveznicama i drugim finansijskim instrumentima. Sa rastom potražnje će se
vremenom povećati i cena finansijskih instrumenata što u slučaju trgovanja sa
obveznicama znači da će doći do pada prinosa. U periodima rasta ključnih kamatnih
stopa investitori mogu biti podstaknuti da slobodna sredstva plasiraju u formi
depozita i posledično prodaju hartije od vrednosti što bi dovelo do veće ponude i
pada cene.
16. Kako se mjeri rizik pojedine zemlje EU kroz razliku (spread) između prinosa
na državne obveznice i
