Finansijska trzista

FINANSIJSKA TRŽIŠTA

ispitna pitanja

PRVA KOVERTA

01. Pojam finansijskih tržišta (FT)
02. Značaj i uloga FT
03. Vrste FT
04. Istorijski razvoj FT
05. Karakteristike savremenih FT
06. Poslovi na FT
07. Efikasnost FT
08. Regulisanje FT
09. Pojam finansijske štednje (FŠ) i finansijsko-štedna pozicija pojedinih ekonomskih jedinica (EJ)
10. Transformacija mobilisanog novca u kapital u bankama; Kapital pribavljen u inostranstvu
11. Tokovi transferisanja FŠ
12. Pojam i oblici finansijske aktive (FA)
13. Pojam hartija od vrednosti (HoV)
14. Vrste HoV
15. Osnovne radnje sa HoV
16. Žiralni novac (ŽN), devize, zlato i plemeniti metali
17. Uloga učesnika na FT
18. Vrste finansijskih institucija (FI-ja)
19. Pojam i uloga centralne banke (CB)
20. Utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike (MP)
21. Banka kao depozitna FI-ja
22. Sekuritizacija i fiducijarni (trast) poslovi
23. Osiguravajuće organizacije (OO)
24. Penzioni fondovi (PF)
25. Pojam investicionih fondova (IF)
26. Otvoreni IF
27. Zatvoreni IF
28. Privatni IF

DRUGA KOVERTA

29. Pojam i vrste berzi
30. Organizacija berze
31. Poverenje i sigurnost kao principi poslovanja na berzi
32. Osnivanje i delatnost berze
33. Berzansko tržište
34. Beogradska berza
35. Nalozi
36. Kotacija
37. Obračun berzanskih transakcija i berzanski izveštaji i analize
38. Formiranje i kretanje cena i špekulativne operacije
39. Manipulacije na berzi i berzanske krize
40. Pojam berzanskih posrednika (BP)
41. Vrste BP
42. Vrste brokera i dilera
43. Osnivanje i delatnost brokersko-dilerskog društva (BDD)
44. Ovlašćene banke (OB)
45. Kastodi banka (KB)

46. Pojam i karakteristike tržišta novca (TN)
47. Funkcije TN
48. Organizacija i vrste TN
49. Internacionalno TN
50. Pojam i klasifikacija kratkoročnih finansijskih instrumenata (FI-ta)
51. Kratkoročne državne obveznice
52. Certifikat o depozitu (CoD)
53. Bankarski akcept (BA)
54. Komercijalni i blagajnički zapis (KZ i BZ)
55. Menica
56. Saldiranje kratkoročnih FI-ta
57. Učesnici na TN
58. Funkcionisanje TN

TREĆA KOVERTA

59. Pojam i ciljevi tržišta kapitala (TK)
60. Funkcije i efikasnost TK
61. Vrste TK
62. Instrumenti TK
63. Pojam akcija
64. Obične (redovne) akcije
65. Prioritetne (povlašćene ili preferencijalne) akcije
66. Akcije sa pravom glasa, akcije bez prava glasa i užitničke akcije
67. Cene akcija
68. Pojam dugoročnih obveznica
69. Vrste dugoročnih obveznica
70. Inovacije na tržištu obveznica
71. Rangiranje (rejting) obveznica i određivanje vrednosti obveznica
72. Učesnici na TK
73. Uloga investicionog bankara (IB) na TK
74. Primarna emisija akcija
75. Primarna emisija obveznica
76. Pojam deviznog tržišta (DT)
77. Funkcije DT
78. Ponuda i tražnja deviza
79. Vrste DT
80. Organizacija DT; Instrumenti DT
81. Učesnici na DT
82. Hipotekarni kredit (HK)
83. Primarne hipotekarne obveznice (HO)
84. Sekundarno tržište hipotekarnih FI-ta
85. Pojam terminskog tržišta (TT); Instrumenti TT
86. Pojam forvord i fjučers ugovora
87. Pojam i vrste opcija
88. Tržište svopova
89. Tržište sporazuma o kamatnim stopama (KS)
90. Tržište varanta

ND - neto dobitak
NE - nacionalna ekonomija
NM - novčana masa
NP - nacionalna privreda
NS - novčana sredstva
NV - nominalna vrednost
OB - ovlašćena banka
OD - osiguravajuće društvo
OK - osiguravajuća kompanija
OO - osiguravajuća organizacija
OR - obavezna rezerva
PA - prioritetne akcije
PB - poslovne banke
PD - privredno društvo
PF - penzioni fond
PL - pravno lice
PS - privredni subjekt
PT - primarno tržište
RA - redovne akcije
ST - sekundarno tržište
TC - tržišna cena
TK - tržište kapitala
TN - tržište novca
TT - terminska tržišta
TV - tržišna vrednost
VI - vlasnički instrumenti
ŽN - žiralni novac

OPŠTI DEO

01. POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA (FT)

Globalni pojam tržišta

predstavlja

susretanje ponude i tražnje

koje dovodi do formiranja cene i do

razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.

Predmeti razmene

: stvarna dobra, razne usluge, HoV, valute,

devize, krediti, radna snaga i sl.

Prema predmetu razmene

postoje dva segmenta:

finansijsko

(najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje) i

robno

tržište

. FT omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije (NE).

FT se mogu posmatrati u širem i u užem smislu.

U širem smislu

, FT postoje svuda gde se obavljaju

finansijske transakcije (FT-je).

U užem smislu

, FT su organizovana mesta na kojima se susreću ponuda

i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (FI-ta) (ili aktive).

Privredni subjekti

(PS) preko FT dolaze do sresdstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja.

FT olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava (FS) i subjekata
kojima nedostaju FS. FT povezuju

štednju i investicije

. Na nivou NE

ukupan obim štednje

jednak je

ukupnom obimu investicija u određenom vremenskom periodu (

štedno-investicioni ciklus

FT su ambijent u kome se kreiraju i transferišu

finansijska potraživanja (obaveze)

i izražavaju i

realizuju ponuda i tražnja za FI-tima. Preko FT vrši se

alokacija akumulacije

sa ciljem da se ona

najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili
vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom. Na FT mogu se FI-
ti pretvoriti u

gotov novac

, kada su njihovim vlasnicima potrebna

likvidna sredstva

(LS).

Pojedini autori

pluralni pojam finansijska tržišta

(FT) i

singularni pojam finansijsko-tržišni

sistem

(FTS) koriste kao sinonime.

Glavni elementi FTS su:
1.

finansijska štednja

(FŠ) kao predmet transferisanja;

2. glavni

tokovi transferisanja FŠ

;

FI-ti (ili aktiva)

kojima se štednja transferiše;

finansijske institucije

(FI-je) koje učestvuju u transferisanju štednje;

segmenti FT

na kojima se ostvaruje promet odgovarajućih FI-ta.

Na FT, pod uticajem ponude i tražnje, formira se

cena FS

, odnosno formira se

stopa prinosa

, čija

visina utiče na tokove alokacije kapitala i transfer resursa pojedinih privrednih sektora.

FT obavljaju i sledeće funkcije

: utvrđivanje cena FI-ta, smanjivanje transakcionih troškova i pružanje

informacija učesnicima na tržištu. Na FT se sučeljavaju ponuda i tražnja, čime se određuje cena FI-ta.
Uređena FT doprinose smanjenju troškova trgovine FI-tima, putem preciznih pravila trgovine,
uprošćavanjem trgovine, rešavanjem konflikata koji proizađu iz trgovine i pružanjem garancija da će
se izvršiti zaključene transakcije. Mnoge odluke PS (npr. investicione) zavise od informacija koje
dobijaju sa FT.

02. ZNAČAJ I ULOGA FT

FT su

deo ekonomskog sistema

. Na FT vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora

proizvodnje. FT vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem FT povećava
se ponuda FI-ta, čime i drugi oblici aktive postaju

predmet tržišnog valorizovanja

Privredno društvo

(PD), preko bliskih kontakata sa finansijskim posrednicima (FP) na FT, može da

pribavi

potrebna FS iz adekvatnih izvora

, ali i da

oslobođena sredstva iz redovnog poslovanja

plasira u one FI-te koji će obezbediti zadovoljavajući prinos od njihove eksterne upotrebe.

Snažna FT

dala su znatan doprinos nastanku i razvoju

velikih privrednik subjekata

(npr. velike nacionalne i

multinacionalne korporacije).

Tržišta izvedenih HoV

(derivatna tržišta) nastala su razvojem izvedenih HoV (finansijskih derivata-FD).

Ove HoV nazivaju se izvedenim jer njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se
nalazi u njihovoj osnovi (npr. roba, osnovne HoV, kamatna stopa, devizni kurs i sl.)

Polazeći od vremena plaćanja i isporuke FA

, razlikuju se:

1.) promptna tržišta;
2.) terminska tržišta.

Karakteristika

promptnih tržišta

(gotovinskih tržišta) je da se poslovi i transakcije koje se na njima

zaključe odmah realizuju. Isporuka FA i plaćanje vrše se odmah po zaključenju posla.

Karakteristika

terminskih tržišta

je da se na njima zaključuju terminski (ročni) poslovi, koji

predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene FT-je u budućnosti. Ovde spadaju tržišta
izvedenih HoV (derivatna tržišta).

Polazeći od emisije HoV

(od prirode transakcije), razlikuju se:

1.) primarna tržišta;
2.) sekundarna tržišta.

Primarna tržišta

(PT) su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih HoV. Na njima se obavlja

prva transakcija HoV tj. uvode se nove HoV na tržište. Postoje dve kategorije subjekata – kupci i
prodavci.

Kupci

kupuju novoemitovane HoV i ujedno postaju njihovi prvi vlasnici. Kupac je investitor

jer kupovina za njega znači investiciju, s obzirom na to da od kupljene HoV očekuje prihode veće od
ulaganja pri kupovini HoV.

Prodavci

novoemitovanih HoV su emitenti koji dolaze do sredstava za

svoje finansiranje. Primarna tržišta imaju funkciju da se transferisanjem FŠ obezbedi njena efikasna
alokacija krajnjim korisnicima.

Sekundarna tržišta

(ST) su ona na kojima se trguje već emitovanim HoV. Na njima se obavlja

preprodaja tj. druga i naredna transakcija sa HoV. ST omogućavaju prodaju FA, da bi se došlo do LS jer
ova tržišta obezbeđuju likvidnost FA, a to znači likvidnost PS. Bitna funkcija ST jeste da ona određuju
cenu FA, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja. Berze su FI-je sekundarnih FT. ST postoje
za skoro sve vrste HoV – obveznice, akcije, opcije, fjučerse. Na berzama ST se označavaju pojmom
parket (floor).

Sa aspekta prometa

, razlikuju se:

1.) berzanski promet;
2.) vanberzanski promet.

Berzanski promet

proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na posebno određenom i

organizovanom mestu – berzi. Berze su mesta na kojima se vrše kupovine i prodaje različitih oblika FA
po unapred određenim pravilima i utvrđenom postupku, preko ovlašćenih subjekata [berzanskih
posrednika (BP) – brokera i dilera].

Vanberzanski promet

podrazumeva da se transakcije obavljaju pri berzi, posredstvom banaka, pomoću

informacionih sistema i sl.

Imajući u vidu organizacionu strukturu

, FT mogu biti:

1.) aukciona;
2.) posrednička;
3.) preko šaltera.

Aukciona FT

posluju na principima aukcije tj. kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.

Posrednička FT

su ona tržišta na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko ovlašćenih posrednika

(najčešće brokera i dilera).

Poseban oblik FT organizuje se