Definicija finansijskih trzista

Finansijska trzista se dijele najgrublje na suficitarni I deficitarni sector. Suficitarni I deficitarni
sector mogu biti sastavljeni od istih ucesnika: gradjana, preduzeca, drzavnih organa I
inostranstvo. Normalno je da najvece ucesce u suficitarnom sektoru imaju gradjani sa njihovom
stednjom, dok u deficitarnom sektoru najvece ucesce imaju preduzeca I drzavni organi.
Stedni viskovi suficitarnog sektora se po pravilu plasiraju u finansijske instrumente, a finansijski
instrument predstavlja pravo na buduci prihod ili imovinu njegovog izdavaoca I moze imati
formu hov ili depozita. Deficitarni sector cije investicije nadmasuje njihovu stednju imaju stedne
manjkove. Ovi manjkovi se mogu pokrivati emitovanjem finansijskim instrumentima.
Svaki prenos finan.sredstava od suficitarnih ka deficitarnih sektora predstavljaju finansijsku
transakciju. Dakle finansijska trzista predstavljaju mediji putem koga najcesce preduzeca I
drzava pribavljaju dodatna sredstva za svoje investicione projekte I javne potrebe ali I
mogucnosti da investitori ulazu svoja slobodna sredstva radi njihovog uvecanja I njihovog
realnog ocuvanja u uslovima inflacije.

Direktno I indirektno finansiranje

Finan.trzista mogu povezivati suficitarni I deficitarni sector na dva nacina:



Prvi dio se odnosi na direktno neposredno finansiranje u kome pripadnici suficitarnog
sektora direktno kupuju finan.instrumente deficitarnog sektora. Npr akcije, obvznice
preduzeca, obveznice drzava, obveznice grada ili opstine. Ovaj process neposrednog
finansiranja se odvija posredstvom hov na berzama I van berzanskog prometa.



Drugi dio odnosi se na indirektno posredno finansiranje u kome pripadnici suficitarnog
sektora kupuju finan.instrumente finansijskih posrednika koji tako ulozena sredstva
ulazu u deficitarni sector.

Povjerenje

U savremenom svijetu u osnovi svakog funkcionisanja finan.sistema stoji povjerenje.ako zbog
nepovjerenja subjekti suficitarnog sektora ocekuju da ce svoju stednju izloziti manjem riziku
gubitka ako je ne ukljuce u finan.sistem, finan.sistem prestaje da postoji. Finan.trzista I
institucija prakticno ne postoji ako nema sredstava u njemu. Povjerenje u finan.sistem se
temelji na vise elemenata:



Povjerenje u zvanicne informacije – zasniva se na vjerodostojnosti svih javno dostupnih
informacija koji mogu uticati na kretanje cijena.



Povjerenje u drzavne institucije – nepristrasnost, azurnost, profesionalnost, pravicnost
njenih regulatornih tijela



Povjerenje u finansijska trzista – povjerenje u njihovu organizacionu sposobnost, sistem
formiranja cijena, rijesavanja sporova.

Minimiziranje transakcionih troskova

Troskovi koji se javljaju u procesu realizacjije finan.transakcije bitno mogu uticati na
funkcionisanje finan.trzista. visoki transakcioni troskovi mogu uciniti da ukupni ocekivani
prihodi od investicije umanjeni za transakcione troskove daju nesimulativnu stopu prinosa da bi
se transakcija obavila. S druge strane ako transakcioni troskove zelimo da prebacimo na
deficitarni sector I srazmjerno uvecamo cijenu capital ona moze preci nivo isplativosti I uciniti

da deficitarni sector odustane od realizacije posla pod takvim uslovima pribavljanja novca I
kapitala. Finansijski posrednici mogu da oprave situacijukroz tv ekonomiju obima. Znatno
umanjejeinicne transakcione troskove. Zbog toga sto su specijalizovani z obavljanje
finan.transakcij fiksni troskovi tog posloase mogu podjeliti na veliki broj transakcija umanjujuci
iznos tih troskova po svakoj pojedinacnoj transakciji.

Regulacija finansijskog sistema

Finan.sistem je izuzetno detaljno I sveuobhvativno regulisan. Regulacija je iznikla iz potrebe
izgradnje I odrzavanja povjerenja subjekata suficitarnog I deficitarnog sektora u sigurnost I
ravnopravni tretman na finansijskim trzistima. Drzava regulise finan.sistem je u tri kljucna
domena od kojih zavisi povjerenje u finan.trzista I finan.institucije:



Kontrola ravnopravne dostupnosti bitnih informacija

– sve informacije mogu uticati na

cijenu finan.instrumenta, u procesu njegovog emitovanja I nakon toga moraju biti
ravnopravno dostupne investicionoj javnosti. Ukoliko to nije slucaj nalazimo se u poziciji
asimetricne informisanosti. Asimetricna informisanost umanjuju se publikovanjem
informacija u investicionim projektima I zvanicnim revizorskim knjgiovodstvenim
izvjestijima.



Prudenciona kontrola finansijskih instrumenata

– ima zadatak da predupredi njihove

aktivnosti koje bi mogle da doprinese stvaranju osjecaju nepovjerenja u kojoj bi na kraju
izbila finansijska panika. Osnovne forme su:
- Izdavanje dozvola za rad
- Otkrivanje poslovnih podataka
- Restrikcije u poslovanju



Monetarna politika

S obzirom da drzava tj, centralna emisiona ustanova moze

povecavati kolicinu novca u opticaju, ona indirektno moze uticati I na kretanje kamatnih
stopa I inflacije. Visoka inflacija moze ozbiljno uticati na smanjenje efikasnosti
finan.sistema. s jedne strane ona moze obeshrabriti pripadnike suficitarnog sektora da
ulaze svoj novac u finan.sistem zemlje uslijed gubljenja povjerenja u nacionalnu valutu. S
druge strane ocekivana inflacija uticace na podizanje inflacione premije u strukturi
kamatnih stopa podizuci cijenu novca I kapitala na finan.trzistu ali I po pravilu skracujuci
rokove dospijeca zbog veceg stepena neizvjesnosti kod dugorocnih plasmana. U slucaju
visoke stope inflacije visina kamata prakticno gasi finan.trziste.

Uz visoke nivoe inflacije I kamatnih stopa nepovoljan uticaj na funkcionisanje sinan.sistema ima
I VOLATILNOST. Volatilnost tj.nepredvidjeno fluktuiranje u nivou inflacije I kamatnih stopa.
Volatilnost direktno utice na rast riziko premije u strukturi kamatnih stopa.
Zbog toga je monetarna politika koju vode drzavni organi izuzetno vazna za kontrolu
funkcionisanju finan.trzista I finan.institucija. Obezbjedjenje stabilnosti je neophodno za
efikasno funkcionisanje finansijskog sistema.

HOV

U osnovi predstavljaju dokumente koji dokazuju neki dug ili vlasnistvo, tj daju odredjena prava
na odredjena potrazivanja. Hov predstavljaju osnovnu I najznacajniju vrstu finan.instrumenata.
Hov na trzistu novca – su dugovne hov sa rokom dospijeca do jedne godine. One su najlikvidnije
hov sa relativno niskim rizikom koji proistice iz kvaliteta emitenata I kratkog roka. Ove hov sluze

trziste obuhvata sve finan.transakcije koje se izvode mimo berzanskih I organizovanih
vanberzanskih trzista.

finansijski instrumenti su siri pojam, a HOV uzi u sklopu njega; osim HOV u finansijske
instrumente se ubrajaju i depoziti,potrazivanja, finansijska prava, ziralni novac, devize i
devizni kursevi i zlato i plemeniti metali....

Finansijske institucije

Obavljaju svoju dijelatnost u procesu povezivanja suficitarnog I deficitarnog sektora. Najbrojnija
grupa finan.institucija su finansijski posrednici koji sup o pravilu ukljuceni u process indirektnog
finansiranja. Pored njih izuzetno znacajnu ulogu imaju finan.institucije koje pruzaju finansijske
usluge I obezbedjuju uslove za obavljanje direktnog finansiranja.
Finansijski posrednici u osnovi obavljaju pretvaranja uloga tj. Active investitora u svoju pasivu,
tj.izvor sredstava za poslovanje.
Njihovo poslovanje se svodi na investiranje u finan.instrumente. tim putem sticu prihode od
kojih odbijanjem svojih obaveza prema investitorima u izvore njihovih sredstava dobiju cist
prihod, tj.profit kao rezultat njihovog rada.
Finansijski posrednici obavljaju:



Ekonomske funkcije transformacije rocnosti



Diversifikacije I obaranja rizika



Obezbedjivanja mehanizama placanja



Ekonomicnosti obrade poslovnih informacija



Zakljucivanje ugovora o finansiranju

Finansijski posrednici se dijele na depozitne I nedepozitne finansijske institucije.

Depozitne finansijske institucije

Ove institucije prihod ostvaruju na dva nacina: prinosom od investiranja u finan.instrumente I
zaracunavanjem provizija na finan.transakcije. u svojim aktivama drze znacajna sredstva hov.
Obuhvataju:



Komercijalne banke – su najvece I najznacajnije medju depozitnim finansijskim
institucijama. Komercijalne banke pruzaju razlicite vrste finansijskih uluga kategorisanih
u 3. Grupe:
- Individualno bankarstvo – poslovanje sa stanovnistvom
- Institucionalno bankarstvo – davanje zajmova preduzecima I drugim

finan.institucijama

- Globalno bankarstvo – obuhvata citav niz usluga koje se odnosi na korporativno

finansiranje.

Najveci deo active komercijalne banke plasiran je u hipotekarne kredite, drzavne hov,
komercijalne zajmove..



Stedno-kreditna udruzenja – su stare finan.institucije osnovane radi kreiranja sredstava
za finansiranje izgradnje I prometa stambenih jedinica. Zaloga je uvijek sam stambena
jedinica. Osnovni izvori sredstava stedno kreditnih asocijacija je iz neorocenih I orocenih
stednih depozita



Stedne banke – su finan.institucije vrlo slicne stedno-kreditnim udruzenjima. Mogu biti u
vlasnistvu akcionara ili depozitara



Kreditni sindikati – su najmladje I najmanje depozitne finan.institucije. osnivaju ih grupe
gradjana koji imaju neku zajednicku vezu.

Nedepozitne finansijske institucije

Obuhvataju institucije:



Ugovorne stednje koje obuhvataju:
- Osiguravajuce kompanije su institucije koje ce za redovne uplate odredjenih premija

isplatiti odredjenu kolicinu novca osiguraniku ukoliko nastane osigurani dogadjaj.
Razlikujemo osiguranje zivota - Zivotno osiguranje se dijele na terminsko sto
podrazumjeva osiguranje u odredjenom vremenskom period I osiguranje tokom
citavog zivota. Ovo osiguranje nudi I element stednje

- Osiguranje imovine I lica su manje po svom obimu I nude samo klasicno osiguranje.

Ovo osiguranje pokriva gubitak, ostecivanje ili unistenje imovine, gubitak ili
smanjivanje sposobnosti stvaranja prihoda..

- Penzioni fondovi su institucije ciji je zadatak da obezbjede prihode za penzionisana ili

onesposobljena lica u nacionalnoj privredi. Drzavni penzioni fondovi ulazu u drzavne
obveznice, korporativne obveznice, akcije I manje u hipoteke. Privatni fondovi se
formiraju pri velikim preduzecima. Ulazu najvecim dijelom u akcije preduzeca.



Investicioni posrednici obuhvataju:
- Finansijske kompanije – prikupljaju sredstva emitovanjem kratkorocnih hov I

pozajmljivanjem od komercijalnih banaka. Sredstva investiraju u kratkorocne I
srednjorocne zajmove. Prodajne finan.kompanije investiraju u kredite potrosaca za
nabavku trajnih potrosnih dobara. Personalne kompanije privatnim licima
odobravaju relativno male gotovinske zajmove za finan.tekuce potrosnje.
Komercijalne finan.kompanije odobravaju zajmove preduzecima koja obicno nisu
ispunila kreditne uslove komercijalnih banaka.

- Investicioni fondovi ili investicione kompanije su vrsta finan.institucija koja povlace

sredstva manjih individualnih investitora kojima za uzvrat emituju akcije ili redje
potvrde o ucescu u aktivi fonda. Tako prikupljena sredstva se finansiraju u hov na
finan.trzistu.

- Fondovi na trzistu novca su vrsta institucionalnih fondova koja prikupljena sredstva

ulaze u kratkorocne hov na trzistu novca. Ovi fondovi malim investitorima
omogucavaju pristup trzistu novca/ transakcije su velikog obima I po pravlu
nedostupni vecini individualnih investitora.

Usluzne finansijske institucije

Obuhvataju institucije koje se specijalizovano bave uslugama u vezi sa hov – brokerske I dilerske
kuce, investicione banke I investicioni savjetnici kao I organizovana trzista (berze ivanberzanska
trzista)
Brokerske I dilerske kuce posreduju u poslovima u procesu direktnog finansiranja na primarnom
I sekundarnom trzistu. Brokeri izvrsavaju kupovne I prodajne naloge u svoje ime I za racun
klijenta I pri tome ostvarujuci provizju od obavljenog posla. Dileri kupuju I prodaju hov za svoj



Sto je veca nevjerica u efikasnost trzista, trziste je efikasnije



Onog trenutka kada finan.analiticari pojeruju da je trziste efikasno ono to prestaje biti.

Forme efikasnosti trzista

Forme efikasnosti mozemo tumaciti I kao nivoe sposobnosti trzista u uspostavljanju

jednakosti optimalno predvidjene I ravnotezene stope prinosa. Razlikujemo:



Slaba forma – postavka ove teorije je da se u cijenam finan.instrumenata na finansijskim
trzistima odrzaavjau sve informacije vezane za trgovinu hov, kao sto su informacije o
prethodnim kretanjima cijena I obima prometa. Slaba forma sugerise da je svako
pracenje cijenai uocavanje odredjenih pravilnosti na bazi kojih bismo mogli da
predvidimo kretanje cijena u buducnosti zapravo gubljenje vremena jer su cijene vec
formirane na bazi tih prethodnih kretanja u cijenama.



Srednje jaka forma – polazi od toga da cijene finansijskih instrumenata na trzistu
odrazavaju sve javno dostupne informacije. Sve informacije koje se nalaze javno u
opticaju, a mogu uticati na cijenu finan.instrumenata vec su inkorporirane u postojece
cijene na trzistu.



Jaka forma – polazi od toga da cijene finan.instrumenata odrazavaju sve raspolozive
informacije, javne I povjerljive koje mogu imati uticaje na njihovo formiranje

Globalizacija

Globalizacija predstavlja integrisanje finan.trzista sirom svijeta u globalno medjunarodno

finansijsko trziste. Sa aspekta ukljucenosti u globalno trzsite,finansijska trzista se mogu podjeliti
na interna I eksterna.

Interno finan.trziste se drugacije naziva I nacionalno finan.trziste I nalazi se pod

jurisdikcijom zemlje u kojoj se odvija medjunarodni promet. Interno trziste moze biti I domace I
inostrano. Domace je deo finan.trzista koje se odnosi na trgovinu finan.instrumentima
emitovanim od strane domacih subjekata deficitarnog sektora,tj domacih emitenata, dok
inostrano trziste se odnosi na trgovinu finansijskih instrumenata inostranih emitenata.

Eksterno finan.trziste se drugacije naziva I medjunarodno trziste , offshore trziste ili evro

trziste. Obuhvata promet finan.instrumenata koji su istovremeno ponudjeni investitorima u
vecem broju zemalja,a emitovani sup o medjun.standardima van jurizdikcije bilo koje zemlje
pojedinacno.

Zasto pripadnii deficitarnog sektora zele da prikupljaju finan.sredstva emitujuci

finan.instrumente I van domaceg finan.trzista?



Prvo, da bi se pristupilo vecim kolicinama raspolozivog novca I kapitala



Da bi se eventualno jeftinije doslo do finan.sredstava



Diversifikovao rizik izvora finansiranja



Smanjio rizik nezeljenog korporativnog preuzimanja I



Globalna promocija