Finansijska trzista i berze

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA

BERZANSKI MENADŽMENT

OSNOVE FINANSIJSKOG SISTEMA

Mentor: Student:
Prof.
Br.indeksa:115- -08

Loznica,novembar, 2009

Uvod

Brz razvoj

finansijskog tržišta

u industrijskim zemljama, a naročito u SAD-u,

zahtevao je i razvoj sistema savremenih

finansijskih institucija

koje su adekvatne

potrebama, pre svega, investitora, a zatim i korisnika kapitala.

Takav zahtev se postavljao kao neophodan jer je

bankarski sektor

organizovan na

konzervativan načinpostao kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i

finansijskog tržišta

uopšte. Reorganizovanje i prilagođavanje

bankarskog sektora

novonastaloj situaciji i

novim potrebama je bilo sporohodnog karaktera iz mnoštvo razloga, od kojih je

najvažniji bio razlog neizvesnosti i rizika u poslovima sa novcem i kapitalom, što novac i

kapital po prirodi stvari nose se sa sobom.

Tim činjenicama se može zahvaliti što su zemlje sa razvijenim

finansijskim

tržištem

obogatile svoju finansijsku strukturu nizom novih daleko flaksibilnijih i

efikasnijih institucija od konzervativnih i sporo prilagodljivih bankarskih organizacija.

Najtipičniji predstavnici ovih veoma efikasnih institucija na

bankarsko

finansijskom tržištu

su svakako

penzioni fondovi

Finansijski sistemi

razvijenih zemalja u novijem periodu obogaćeni su, dakle,

pojavom i razvojem novih tipova finansijskih posrednika, od kojih se poseban zanačaj

pridaje upravo

penzionim fondovima

Ove veoma mlade finansijske organizacije su ostavile duboki trag na tim

finansijskim tržištima i danas čine njihov nezaobilazan sastavni deo.

Razvoj ovih institucija je imao značajno pozitivne uticaje na razvoj privrede i

finansijskog sistema u razvijenim zemljama, a kao najvažnije mogu se istaći sledeće:



Porast nivoa institucionalne štedenje



Porast broja alternativa za pribavljanje izvora finansijskih sredstava od

strane preduzeća



Jačanje konkurencije među finansijskim institucijama

Povezjući štednju i investicije finansijski sitem utiče na privredni rast, tacnije

omogućava da se proces razvoja ubrza. Osnovni cilj je da se prikupljena štednja efikasno
usmeri ka investitorima koji će kroz produktivnu upotrebu ovih sredstava obezbediti rast i
razvoj. Rast proizvodnje utiče na rast zaposlenosti, rast zaposlenosti dovešće do rasta
prihoda stanovništva koj i će s jedne strane, povećati tražnju na tržistu i time dalje
podsticati rast proizvodnje kako bi se zadovoljila nova tražja, a sa druge strane povećaće i
iznos štednje.

Pored proizvodnog sektora na strani tražnje za finansijskim sredstvima veoma

često se javlja i država. Na finansijskom tržištu državni organi dolaze do sredstava
kojima finansiraju svoje funkcionisanje.

U zavisnosti od toga koja komponenta finansijskog sistema ima veću važnost

finasijski sistemi se dele na razlicite grupe. U teoriji generalno postoje dva tipa
finansijskog sistema i to

finansijski sistem zasnovan na bankama

i finansijski

sistem zasnovan na tržištu hartija od vrednosti

Prvi tip finansijskog sistema zastupljen je recimo u Nemačkoj i Japanu, a drugi je

karakterističan za Anglo-Američku privrednu praksu.

Finansijski sistem baziran na bankama

povezuje

se sa Nemačkim tipom

socijalne   ekonomije   ili   sa   Japanskom   administrativno   usmeravanom   ekonomijom.
Industrijska politika sa dugoročnim planiranjem i veoma razvijenom mrežom socijalne
sigurnosti odlikuju ekonomije ove dve zemlje.  Privredni sistemi organizovani na ovaj
način   svojim   karakteristika   utiču   i   na   finansijski   sistem   ove   dve   zemlje.   Njihovim
finansijskim   sistemom   dominira   nekoliko   velikih   univerzalnih   banaka   koje   su   tesno
povezane sa industrijom, dok

penzioni fondovi

i slični tipovi institucionalnih investitora

imaju manje značajnih uloga. U ovom sistemu, odnos između onih koji obezbeđuju
sredstva i onih koji sredstva koriste je direktan.

Ovaj odnos se manifestuje i kroz vlasništvo banaka u kompanijama, što bankama

omogućava da kontrolišu upotrebu sredstava i da utiču na upravljačku strukturu ovih
kompanija. Osnovni mana ovakvog finansijskog sistema je nedostatak javno
prezentiranih informacija Ograničena javna dostupnost informacija je direktna posledica
specifičnih odnosa banke i kompanije.

Koncentracija vlasništva je veoma velika tako da je preuzimanje kompanija od

strane spoljnih investitora veoma retka pojava, pa tržiste kapitala ne igra bitnu ulogu u
kontroli poslovanja. Prisustvo banke je vidljivo na svakom koraku:

u odboru direktora

nadzornom odboru

i slično. Banke pored vlasništva u kompanijama, predstavljaju

zastupnike malih investitora. Investicione banke omogućavaju kompanijama da obezbede
dodatni kapital posredstvom banke.

Finansijski sistem zasnovan na bankama je vrlo koncentrisan i uloga finansijskih
institucija, a pogotovo banaka je kljuena u njelilu.

Finansijski sistem zasnovan na tižištu

predstavlja način internacionalizacije rizika u

odsustvu bliske veze između banaka i kompanija. Tržiste kapitala je ključno u
nadgledanju rezultata poslovanja kompanija. Tržiste kapitala pruža mogućnosti za
spoljašnju kontrolu poslovanja kompanija. Ovaj model je baziran na širokoj, dostupnosti
javnih informacija i na važnosti reputacije kompanije.

Kontrola se zasniva na finansijskim procedurama i na sistemu javnosti infonnacija

koji svaku proizvodnu jedinicu posmatra kao poseban profitni centar. Naime, ovde veliki
broj korporacija uspastavlja adnose između svojih delova kao odnose na tržištu,
institucionalni investitari dominiraju, dok su banke samo jedni od učesnika.

U kompanijama prisutna je velika disperzija vlasništva, taka da pojedinačni

akcionari ne mogu da ostvare veliki uticaj, pa je veoma važna naknadna kontrala
preuzimanja kompanije.

Od industrijskog menadžmenta se očekuju visoke zarade na kapital i to u kratkom

roku. U ovim kompanijama odnos duga i neto kapitala je nizak pa zbog toga banke ne
mogu značajnije da utiču na upravljanje kompanijom. U slučaju da neka kompanija nema
dobre rezultate poslovanja

cene akcije

te kompanije će padati na tržištu pa će ih akcionari

prodavati. U ovoj situaciji zainteresovani ivestitori lako će doći do većinskog paketa
akcija.

Kao što možemo videti u tržišno orijentisanom finansijskom sistemu banke imaju

sasvim   drugaciju   ulogu.   Akcijski   kapital   banaka   je   mali,   njihove   obaveze   prema
preduzećima   su   depoziti   koji   su   uglavnom   po   viđenju.   U   bilansu   poslovnih   banaka
sredstva se sastoje od iznosa gotovine i depozita kaji se nalaze kod Centralne banke,
likvidne imovine koja se najvećim delom sastoji od državnih hartija. Osnovna poslovna
aktivnost   banaka   je   prikupljanje   depozita   i   davanje   kredita   preduzećima   i   sektoru
stanovništva. Banke pozajmljuju sredstva i nemaju bliske kontakte sa kampanijama. One
su striktno zainteresovane za kamatnu stopu i redovnu naplatu odabrenih plasmana.

2. OSNOVNI ELEMENTI FINANSIJSKOG SISTEMA

Finansijski sistem mora biti tako postavljen da omogućava normalno

fllnkcionisanje privrede, odnosno:

1. obezbeduje neophodna sredstva plaeanja;

2. olaksava obavljanje platnog prometa;

3. mobilise finansijsku stednju;

4. vrsi alokaciju slobodnih sredstava;

Slika 1.: Tok sredstava kroz finansijski sistem

Praksa pokazuje da je

indirektno finansiranje

po obimu mnogo značajnije u

odnosu na

direktno

. Postoji više razloga za takav zaključak. Naime, zbog veličine

današnjih integrisanih internacionalnih finansijskih tržišta i brojnosti učesnika, kako na
strani

ponude

tako i na strani

tražnje

, teško se može očekivati da će u jednom

dinamičnom i složenom okruženju potencijalni individualni investitor napraviti optimalan
investicioni izbor koji bi uskladio njegove preferencije po pitanjima ročnosti sa
prihvatljivim rizikom i očekivanim prinosima. Prepreke tome su, na primer:

visoki

informacioni troškovi tražnja

visoki transakcioni troškovi poslovanja

(ukoliko se ne

posluje na bazi ekonomije obima),

izražen problem poverenja

problem asimetrične

informisanosti.

Veoma važnu ulogu u ublažavanju ovih problema, kao i podizanju efikasnosti

finansijskog poslovanja, uspešno obavljaju finansijski posrednici izvršavanjem sledećih
funkcija:

transformacija ročnosti

(maturity intermediation),